Dan 13.04.2010. godine
Dobio sam rešenje o prenameni poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Procena Poreske uprave kaže da moja parcelica vredi 6.272,00 dinara te je tako investitor, tj. moja supruga dužna da na ime prenamene uplati sledeće iznose:
3.136,00 dinara što je 50% od procenjene vrednosti definisano čl. 25. Zakona o poljoprivrednom zemljištu i Uputstva za primenu čl. 25. i 90. Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Šta reći. Pao nam je kamen sa srca. Cena je smešna u odnosu na cene koje se plaćaju po Beogradu, Novom Sadu itd. I to za lokacije negde na periferiji grada. Naša parcela nalazi se udaljena od centra grada nekih 2km. Ponovo se pokazala prednost malog mesta. Višestruko. Kako kod procene, tako i kod izrade papirologije i svih potrebnih rešenja.
Danas ( 14.04.2010. godine ) trebalo bi da podnesem zahtev za tehničke uslove za EPS i vodovod sa istim kompletom dokumentacija kao za prenamenu zemljišta. I naravno da vidim kolike su njihove takse i nameti.
Pričao sam i sa Intesa bankom A.D fil. Novi Sad. Na pitanje koliko vremena mi treba da se odobri subvencionisani kredit, odgovor je bio dva meseca i još mesec dana za upis založne izjave i uknjižbu hipoteke.
E pa znate šta. Živelo malo mesto. Kad sam začuđeno pitao zašto toliko, službenica mi je odgovorila da je to tako u Novom Sadu. Kod nas, bez ikakve urgencije to se radi za par dana, a kad ste malo ljubazniji i nasmejaniji ( da ne kažem šarmantniji, elokventniji...ha, ha, ha ) to se završava za dan, dva. Jedan dan overiš založnu izjavu, i predaš dokumentaciju a drugi dan gotovo rešenje.
Bilo kako bilo, što reče jedan poznati glumac u jednom filmu iz "onog perioda": "Idemo dalje!"
Нема коментара:
Постави коментар