JUBILEJ

JUBILEJ

Povod za ovaj tekst ovoga puta neće biti ništa što je direktno vezano za samo građenje kuće nego jedna neformalna, drugarska proslava 200.000-og pregleda moga bloga „Gradim kuću“ i moja želja da se zahvalim svim ljudima koji su za vreme građenja, koje uzgred budi rečeno još nije završeno, slali što mailove, što poruke, podržavali ovaj moj neimarski rad i trud.

Želeo sam da u ovom blogu obuhvatim sve ono na čega se mora obratiti pažnja počev od prvog papira za kredit, realizacije kredita, građevinskih papira, projekta...itd.

Mislim da je vredelo, čak šta više siguran sam da jeste. Kako zbog mene i moje porodice koja je bila uz mene sve ovo vreme radova, pomažući u svakom segmentu izgradnje, tako i zbog vas dragi moji čitaoci. Moja radost je utoliko veća ako je ovaj moj blog bio jezičak na vagi, ono pero iz crtanih filmova koje dovede do prevage da se, umesto u kupovinu stana, upustite u izgradnju kuće.

Neki od vas dolazili su do mene, neki su mi pisali, bilo je tu ideja da se i snimi neka emisija za RTV povodom građenja, i hvala ponovo svima vama jer ova cifra, ova brojka govori mi da sam svo ovo vreme bio na pravom putu da učinim ono što želim...da pomognem. Nadam se da jesam.

Nedavno sam pričao sa jednim majstorom pa smo se smejali kad sam mu rekao da bih tek kod negde treće ili čak četvrte kuće konačno napravio sebi kuću kakvu želim, bez nekih mana. To su naprosto stvari koje čovek ne vidi u momentu kada gradi kuću, a koje se možda kasnije pojave pa svi pomislimo: „Kud nisam drugačije napravio ili uradio ovo ili ono“. To osećanje u međuvremenu brzo zameni neka unutrašnja radost da si nešto i ti u životu sam uradio, kao nekada naši roditelji u nekim drugim, po meni boljim i sretnijim vremenima, bezbrižnijim, i sa manje glavobolje. Međutim neću ovde o tome, jer malodušnosti ovde danas mesta nema.

Danas je razlog za jedno mini virtuelno slavlje, i slavlja će biti.

Nešto što uz svakog neimara koji krene na ovaj put mora da postoji ( pored debelih finansija i živaca ) je podrška najbližih. Porodice i prijatelja.

Hvala Bogu što ih oboje imam. U izobilju. Porodica je „standard“ koji je uvek tu, neka „sigurica“, da ne kažem „sigurna luka“, ali je jako bitna i ta podrška prijatelja, u nekim momentima i pomoć ( čuveni bauštel, u mome slučaju kod izlivanja staza ) koja se skoro uvek pretvori u dobro zezanje i provod uz koji se neke stvari lagano prebrode.

Hvala vam dragi moji prijatelji što postojite i svakoga dana podsećate me svojom brojnošču da i pored teških trenutaka koje nam život uvek nameće, uvek se nađe neki od vas, a često i više vas koji svojim pozitivnim razmišljanjem i vibracijama „ispeglate“ po neki put loš osećaj u duši, gorak ukus u ustima, jednostavno što životu dajete smisao.

Život bez onih pravih i iskrenih prijatelja je isprazan, dosadan i melanholičan. Hvala vam još jednom. Od srca. Jer i vaša podrška utkana je u ovih 200.000 otvaranja ovoga bloga.

Da se ne bih puno rasplinuo, jer nešto mora da se kaže i na 500.000-om otvaranju, a kako sam obećao virtuelno veselje, malo Robbie Wiliamsa i njegove čuvene pesme „Let me entertain you“.

Veliki pozdrav.

IZOLACIJA: trošak

Da mi leop sumiramo radove i izvedemo računicu, Odmah da kažem - nije jeftino i ne može da bude. Odnosno može, ali na uštrb nečega. A čega moraćete da odredite sami. Da li je to manje lepila, jeftinije lepilo, jeftinija fasada...ne znam. Svako od nas zna svoju formulu kada nešto krene da radi. BItno je da znate da ono što isplanirate garantovano probijate za 10-20% i to je nešto na šta morate da računate.

Računica kaže ovako:

stiropor 8cm 190m2

PVC tiplovi 500 kom.

Početna lajsna aluminijumska 30m

Tiplovi od 6cm 60 kom.

Ugaona lajsna 85m

Lepak 2.250kg

Mrežica 220m

Krep traka 3cm 10 kom.

Boja:
E-142=750kg
E-143= 50kg

Podloga: E-142= 60kg

Kulirplast: M-455= 50kg


CENA:

- stiropor 60.800,00 dinara
- tiplovi 2.250,00 dinara
- početna lajsna 3.750,00 dinara
- udarni tipl 600,00 dinara
- ugaona lajsna 2.380,00 dinara
- mrežica 8.580,00 dinara
- krep traka 850,00 dinara
- stirodur, podloga 5.500,00 dinara

TOTAL: 84.710,00 dinara= 690 EUR

RUKE: izolacija, cokl, bedem 1.380 EURA


lepak 36.520,00 dinara
boja, podloga, kulirplast 72.200,00

TOTAL: 108.720,00 dinara = 880 EUR


FASADA TOTAL: 2.950 EUR


Kao što rekoh, malo ili mnogo - zavisi od mnogo faktora. Ja sam prezadovoljan urađenim i to je najbitnije. Mislim da je ovo jedna od zadnjih, ako ne i zadnja veća investicija tog finansijskog obima na kući. Sve što je ostalo može se raditi polako, fazno i sa dosta manje para.

IZOLACIJA: finito

I posle jedno 10-ak dana skela i majstora dođosmo do kraja i ove avanture. Da li se isplatilo - videćemo. Ubeđen sam, a i matematika kaže da hoće. Posle nekog perioda. Ima tu svega a ne samo proste matematike. Ima tu i manje kondenza, zaštite kuće od dugotrajnih kiša koja su u maju 2014. godine prouzrokovale katastrofu po celoj Srbiji, a kod mene na par mesta sa zapadne strane kuće dovele do fleka po zidovima.

Ima tu i jednostavne i proste želje da kuća izgleda dovršeno i lepše, što ona danas i jeste. Tek sada sa ovom fasadom i uređenjem bedema i sokla kuća izgleda dovršeno. Jedino što joj spolja fali je kapija koja će biti urađena, malo rasvete na terasi, pločice na terasi i ulazu,okapnice...ali o tom potom.

Ovo je bila ove godine jedna velika investicija koju sam morao da realizujem putem kredita, ali mi ipak posle svega nije niti jednog momenta žao zbog još jednog dužničkog ropstva. Drugačije jednostavno ne može.

U narednom tekstu ću da podvučem crtu i ispišem šta je i koliko koštalo.

IZOLACIJA: faza 4

U ovoj, nazovimo je tako, četvrtoj fazi majstori su odradili drugu ruku sa "Evrojugovim" sada crvenim lepkom finije granulacije koji se lakše nanosi i bolji je za obradu. Glavnom majstoru sam rekao da ne štedi na lepilu jer mi je cilj da se posao odradi kvalitetno, a ne da posle par godina fasada "progleda" i krene da se kruni. Zbog toga su negde dobrim delom išli i sa trećom "rukom" lepila da bi zid bio što ravniji i gladak kao staklo.

Nakon toga su naneli podlogu i pripremili kuću za stavljanje fasade.

IZOLACIJA: faza 3

Slede slike stavljanja prve ruke lepila. Lepak je "Evrojug", zeleni, za prvu ruku i lepo se pokazao.

IZOLACIJA: faza 2

Posle zemlje krenusmo u nebo. Skela došla, montorana i lagano je krenula kuća da se "umiva" sa stiroporom. S obzirom da kuća nema nikakvu podlogu nego se lepi na ciglu direktno, majstori lepe celom površinom stiropora. To se direktno odražava na potrošnju lepka ali me to ne brine jer sam im rekao da rade kvalitetno i da ne žure.

Da odgovorim i Martinu u vezi pitanja iz prethodne teme: Radi se o lepku a ne malteru, a majstori su ga nanosili na spojeve između dve ploče stiropora čisto radi čvrstine spoja.

IZOLACIJA: faza 1

Pa da počnemo. Priča će biti u slikama, bez puno objašnjavanja. Prvobitna je priča bila da se radi siva faza, pa da se na godinu radi fasada, ali smo onda smogli snage i finansija da priču završimo od početka do kraja jer ipak dva puta se postavlja skela, a ovako samo jednom.

U pogledu količine materijala i stiropora, stirodura i kulira ću na kraju u poslednjem tekstu napraviti pravi presek stanja sa svim troškovima.

Prvobitno se radilo bez postavljanja skele.

Multipla

Krajem 90-ih godina prošloga veka, i na samom kraju milenijuma ( kako to daleko zvuči )Italijanski Fiat je napravio automobil koji je potpuno šokirao i ostavio bez teksta ceo automobilski svet.

Pogađate, radi se o Fiat Multipli – kompaktnom minivanu za šest osoba koji je toliko čudan i nezgrapan a opet toliko oreginalno osmišljen i urađen da je to prosto fascinantno.

I dok su drugi proizvođači išli utabanom stazom, etabliranom, Fiat je igrao smelo i inovantno pa je, umesto stvaranja još jednog kombija na osnovu kompaktnog automobila, Multiplu kreirao iznova, od samog početka.

Time je, što bi rekao Gidra u „Žikinoj dinastiji“, razbio „monotoniku“ koja je do tada vladala kod većine drugih proizvođača jer je automobil imao ogromnu širinu od 187 cm dok je dužina bila prihvatljiva i iznosila je samo 399,5cm čime je bio u granicama „Golf klase“.

Kao što sam rekao, Fiat Multipla je svoj debi imao 1998. godine, i to kod domaćina Italijana, a potom nešto kasnije i u drugim zemljama. I danas kada se pogleda ovaj automobil jednostavno ne možete da mu pronađete pandan, čime se po meni izjednačio u tom faktoru oreginalnosti i prepoznatljivosti sa, na primer WV Bubom, Spačekom, Ajkulom, Jaguarom E-tipe, čuvenom 911-com, pa onda Mercedesom 123-om, Mini Morisom...itd.

Istorijski posmatrano, naziv Multipla nije ništa novo jer je taj naziv već nosio predak koji se proizvodio u periodu od od 1956. – 1969. godine a na osnovu svetski poznatog modela 600. Posle dede došao je unuk.

Interesantno, najveći otpor kupovini ovoga automobila od strane „pater familiasa“ srećemo upravo kod pripadnica lepšeg pola koje tolko polažu na kartu mode i dizajna, dok nama muškarcima koji smo svesni da je lepota prolazna, takve stvari ne igraju glavnu ulogu. Na prvom mestu je praktičnost ovoga automobila pa smo spremni da progutamo i na primer neke mane kao što je to početni nizak nivo izrade zarad funkcionalnosti i jeftinog održavanja po čemu su uglavnom automobili marke Fiat poznati na ovim prostorima.

Prosto oslikavaju onu našu narodnu: „Koliko para toliko i muzike“.

Fiat Multipla je doživela ukupno tri modernizacije. Prvu 2002. doneo manje unutrašnje modifikacije, povećanu snagu do 85 kw turbo motora i bočne vazdušne jastuke kao deo standardne opreme. Dodatne modifikacije su bile 2004. i 2006.
Najveći od njih u proleće 2004. godine kada je radikalno promenjen izgled prednjeg dela vozila. Dužina modela je povećana za manje od 10 cm do 4.09 m (originalna verzija imala manje od 4 m). Radikal restailing je želja fiata da privuče nove kupce kojima su oblici originalne verzije ružni. Na kraju 2006. godine promenjeno je par vizuelnih detalja. 1.9 JTD turbodizel je zamenjen sa modernim Multijet motorom, takođe sa kapacitetom od 1,9 litara, koji obezbeđuje 88 kw.

Nasuprot popularnom verovanju vezanom za Fiat automobile kao prilično nepouzdane i sklone kvarovima Multipla je dosta pouzdanao prevozno sredstvo, koje obično nema problema da stigne do cilja, pogotovo ako se na mestu motora nalazi sada već čuveni Fiatov JTD dizelaš koji je dosta evoluirao, a koji mnogi porede sa legendarnim Mercedesovom motorima iz 123-e i 124-e koji su bili poznati po svojoj dugovečnosti.

Moja malenkost imala je prilike da se u nekoliko navrata vozi ovim automobilom, par puta na kraćim, pretežno gradskim relacijama, a jedanput i na nešto dužu turu do Petrovca na Mlavi. Malo je reći da sam oduševljen funkcionalnošću ovoga automobila. U pitanju je bila uvek Mk1 verzija, da ne kažem „Buljavi“ sa tri reda farova.
Ulaskom u vozilo vozač instinktivno traži instrument tablu iza volana, ali se ona nalazi pomerena ka desnoj strani volana, više ka sredini vozila, blago zakošena ka vozaču. Morate se navići da sama plastika nije u početku bila visokog kvaliteta, ali je to Fiat popravio u kasnijim revizijama modela. Takođe još jedna specifičnost je i ručna kočnica koja se nalazi sa leve strane vozačevog sedišta

Sam prtljažnik je osnovne zapremine od oko 430l i za veliku većinu nas je sasvim dovoljan, a kome to nije dosta uvek postoji mogućnost obaranja sedišta, koje svojim kombinacijama prevazilaze najluđe snove i maštanja. Ukupna zapremina kada se sva sedišta sem vozačevog izvade iznosi 1900l.

Čudan izgled kabine uslovljen je i velikim staklenim površinama koje su omogućile da pogled kroz stakla bude odličan, a veličina spoljnih retrovizora je takođe dobra, jer pružaju vozaču veoma dobar pregled šta se dešava oko automobila. U pogledu nekih pregrada postoji hendikep u odnosu na na primer jedan Reno Senik II, ali ih ipak ima sasvim dovoljno za prosečnog korisnika.
Specifičnost ovoga automobila je broj sedišta i njihov razmeštaj u unutrašnjosti. Napred Multipla ima tri sedišta, a ono srednje sedište može se malo pomeriti napred-nazad kako bi omogućila osobi koja sedi na tom sedištu da ne smeta vozaču pri rukovanju menjačem. S obzirom da je vozilo vanredno široko, sva tri putnika u prednjem redu mogu komforno da sede napred, a kada se centralno sedište u prednjem redu preklopi nastaje mali stočić koji u sebi ima 4 držača za čaše.

U pogledu opreme ona je standardna za automobile toga vremena a podrazumeva prednje i bočne vazdušne jastuke, električne prozore i retrovizore, centralno zaključavanje, ABS, klimu, pa čak i parking senzore i za neke modele još i webasto, bluetooth, fabričku navigaciju ili CD sa komandama na volanu...itd.

Što se tiče motorizacije Fiat Multipla je tokom svoje epopeje bila dostupna sa benzinskim i dizel motorima. Benzinski motor bio je 1.6 sa 76 kw/103 KS, a dizel je na početku imao 105 KS a potom 110ks krajem 2000. godine, 115ks u 2002. godini i na kraju 120ks od 2006. godine.

Dizel je „majka“ svake Multiple. Naprosto činjenica je da dizel motori Fiata iz JTD divizije uživaju veoma visoku trajnost bez obzira koju ste varijantu JTD izabrali, a kao njegove najčešće slabosti navode se plivajući zamajac i protokomer, mada to ume da budu i poneko vakum crevo koje vremenom postane porozno ili krene da vuče „falš vazduh“ pa izgleda kao da motor nema snage.
I za kraj može da posluži jedno poređenje, da ne kažem anegdota: Kažu za Multiplu da izgleda kao javna kuća. Sramota je kada te neko vidi da ulaziš u nju, sramota te je kada te neko vidi da izlaziš iz nje, ali dok si unutra tebi je lepo.