Uslovi za priključenje na vodovodnu i kanalizacionu mrežu

Dan 29.04.2010. godine

Nije me bilo na blogu nekoliko dana jer se generalno ništa bitno nije događalo. Taman me uhvatilo praznično raspoloženje kad ono zovu iz vodovoda. Stigli uslovi za priključenje na vodovodnu i kanalizacionu mrežu.

Dobih fakturicu na jedan šaren iznos od 3.547,41 dinar za plaćanje na ime izrade gore spomenutih jelte uslova. Dobijem papir i, kao što red nalaže, krenem da čitam. A tamo lepo piše sve. Bolje da nisam ni čitao.

Vako: U ulici gde se nalazi predmetna parcela ne postoji izgrađena vodovodna mreža već predmetnu parcelu treba priključiti na vodovodnu mrežu u Šidu koja je izgrađena od cevi od azbestcementa ACC DN 150.

E sad nije problem to već je problem što od vodovodnog priključka pa do naše parcele ima oko 90m, a trasu vodovodnog priključka treba voditi pored trotoara, između trotoara i kolovoza. Vodovodni priključak izvesti od cevi od polietilena PE DN 32mm sa vodomerom prečnika DN 20mm. Za smeštaj vodomera obezbediti šaht za vodomere sa dimenzijama svetlih otvora 100 x 100 cm i locirati ga 1,00m od RL u dubinu parcele, obezbediti ga od smrzavanja a potom hidrauličkim proračunom dokazati i priložiti ga u projektu da planirani priključak zadovoljava potrebe vodosnabdevanja.

JKP obezbeđuje u normalnim uslovima vodosnabdevanja, bez restrikcija, pritisak u uličnoj mreži od 4,00 bara sa tolerancijom + 10%

U pogledu kanalizacije situacija je "vedrija" je postoji izgrađena kanalizaciona mreža od cevi PVC DN 200mm na oko 1,00m od kolovoza pa se predmetna parcela može priključiti na fakalnu kanalizacionu mrežu cevima PVC DN 160mm.

E sad ne budem ja lenj pa nazovem drugara koji se bavi tim poslom, čisto da se posavetujem sa njim oko cene tog bušenja i kopanja, objasnim mu situaciju i on onako odokativno kaže da će to da po njemu izađe oko 500 eura i više. U odnosu na planiranih 250 eura maksimala to je bio udarac, onako baš ispod pojasa. Kao hladan tuš. On mi je objasnio da je cena ta zbog bušenja i kopanja tog u....og kanala od 90m, jer je bušenje dužnog metra oko 10 eura a kopanje ok 4 - 5 eura pa on misli da će bušiiti samo ispod puta, što je oko 10m, a ostalo će da padne kopanje do moje parcele koje je kao jeftinije.

Ništa mi ne preostaje do da prvo sačekam ponudu nadležnog JKP za navedene radove, a potom da smislim šta ću. Tajko mi reče da ih pitam da li postoji mogućnost da se priključim na njegovu vodovodnu mrežu. E sad drugar mi reče da ako je njegov priključak u šahti 1 col onda je moguće još jednu kuću priključiti ali sve ispod 1 cola ne preporučuje jer dovodi do smanjenja pritiska. Gledao sam kod tajka i vidim da je od 3/4 cola ali ću morati da zamolim drugara da i on pogleda.

Znate kako se kaže - dva puta meri jednom seci. Čisto da ne presečeš pogrešno. Jer onda sledi kajanje. Da se ne bih puno kajao bolje da razmislim i konsultujem struku.

Ako neko ima neku pametnu slobodno neka "lane". Neću mu ništa.

Stigla ponuda Xella Srbija za ytong materijal

I SPECIFIKACIJA YTONG MATERIJALA

Naziv količina cena sa PDV ukupno
TB 25 76,05m3 5.812,68 dinara 442.054,32 dinara
ZP 12 2,97m3 6.983,24 dinara 20.740,23 dinara
PB 25-1 261 kom. 275,00 dinara 71.755,00 dinara
UP 25 227 kom. 139,00 dinara 31.553,00 dinara
LP 25 112 kom. 275,00 dinara 30.800,00 dinara

TOTAL: 596.922,55 dinara ~ 6.000 eura

NAPOMENA:

1.količine YTONG materijala su sračunate na osnovu dostavljenog projekta kao orjentacione.
2.grede iznad otvora u YTONG zidovima d=25cm l>1.5m betonirati u klasičnoj oplati. Termičke mostove rešiti na klasičan način potrebnom dodatnom termoizolacijom.
3.grede iznad otvora u YTONG zidovima d=25cm l<1.5m betonirati u oplati od YTONG UP elemenata -sve vertikalne serklaže YTONG zidova d=25cm betonirati u oplati od YTONG PB elemenata.
4.sve horizontalne serklaže fasadnih YTONG zidova d=25cm betonirati u oplati od YTONG LP elemenata.
5.sve vertikalne serklaže YTONG zidova d=25cm u potkrovlju i na tavanu betonirati u oplati od YTONG PB elemenata.
6.sve horizontalne i kose serklaže YTONG zidova d=25cm u potkrovlju i krovu betonirati u oplati od YTONG UP elemenata.
7.sve grede koje se betoniraju u YTONG UP elementima i sve noseće YTONG zidove u nižim spratovima proveriti statičkim proračunom.
8.sve dimenzije betona vertikalnih serklaža koji se betoniraju u YTONG PB elementima proveriti statičkim proračunom uz definisanje potrebne armature.
9.za sračunate količine YTONG materijala nije uračunat rastur

II YTONG "Bela tavanica" - ploča iznad podruma

debljina 20 cm
bruto površina osnove 44m2

Materijal podrazumeva:
- betonske gredice
- ležajnice
- specijalni ispunski Ytong blok
- Ytong tankoslojni malter
- besplatna tehnička dokumentacija koja podrazumeva
statički proračun gredica
šema polaganja gredica
specifikacija i rekapitulacija materijala za Ytong belu tavanicu
potrebne konstruktivne detalje
brošure sa uputstvima za izgradnju Ytong bele tavanice
tehničku podršku, instruktažu i obuku majstora prilikom ugradnje Ytong bele tavanice

UKUPNO: 960,00 eura
RABAT 10% 96,00 eura
TOTAL: 864,00 eura
TOTAL + PDV: 1.019,00 eura

III YTONG "Bela tavanica" - ploča iznad prizemlja

debljina 20 cm
bruto površina osnove 83m2

Materijal isto kao i pod II

UKUPNO: 1.900,00 eura
RABAT 10% 190,00 eura
TOTAL: 1.710,00 eura
TOTAL + PDV: 2.017,80 eura

IV YTONG "Beli krov"

debljina 15 cm
bruto površina krova 122m2

Materijal isto kao pod II

UKUPNO: 2.800,00 eura
RABAT 10% 280,00 eura
TOTAL: 2.520,00 eura
TOTAL + PDV: 2.973,60 eura

TOTAL: I + II + III + IV = 12.010,40 eura

Prva ponuda za zamak stigla

Stigla je i prva ponuda od jednog zaista kvalitetnog preduzimača. Dobio je projekat i zatražio par dana da mi dostavi ponudu Ona izgleda ovako:

1.Podrum

Pod
1.Nabijena zemlja
2.Šljunak 10cm
3.Beton 10cm
4.Cem. košuljica 4cm

Zidovi
1.Malter 2cm
2.Betonski blok 25cm

2.Nulta ploča

1.Nabijena zemlja
2.Šljunak
3.Mršavi beton 5cm
4.Xidroizolacija kondor 4
5.AB ploča 20cm

3.Zidovi

1.spoljni 25cm debljine ( puna opeka )
2.unutrašnji noseći zidovi 25 cm debljine ( isti materijal )
3.unutrašnji pregradni zidovi 12cm debljine

ostalo: u svemu prema projektnoj dokumentaciji

4.Ploča sprata

1.Malter 2cm
2.LMT tavanica 20cm

5.Krov - spolja ka unutra

1.falcovani crep
2.letve 3/5
3.letva po rogu 3/5
4.folija
5.OSB ploča „8“
6.alufolija
7.rog 10/12
8.gips karton ploča

6.Kompletan razvod struje do priključenja

7.Kompletan razvod vode do priključenja

8.Kompletno unutrašnje malterisanje prizemlja i potkrovlja

9.Izrada cementne košuljice na podovima prizemlja i potkrovlja

1.alufolija
2.tvrdi stiropor ( stirodur ) 3cm
3.alufolija
4.cementna košuljica 3 - 5 cm

UKUPNA CENA RADOVA: 25.500 eura uključujući iskop i odvoženje zemlje

U cenu uračunat kompletan rad i materijal izvođača radova. Moje je da ne smetam. I obezbedim po neki put neku hranu ( roštilj, prasence, jagnjence... )

Videćete da sama ponuda ne sadrži hidroizolaciju podruma s obzirom da se kuća nalazi na brdu i da po rečima okolnih komšija nikada nije bilo vode u njihovim podrumima.

E sad sam razmišljao da dodam još i:

hidorizolaciju poda podruma
obziđivanje zidova podruma ciglom na kant
izolaciju krova stiroporom ili kamenom vunom

Tu očekujem vašu pomoć dragi čitaoci. Vaše mišljenje ili savet. Svaki savet je dobrodošao.

Zahtev 1 pojedinačni ( prethodni uslovi EPS )

Dan 21.04.2010. godine

Danas bio u EPS. Podneo zahtev za prethodne uslove koji su potrebni za dobijanje lokacijske dozvole.

Od dokumentacije podneto sledeće:

- Informacija o lokaciji
- Kopija plana parcele sa izvodom iz katastra podzemnih instalacija
- List nepokretnosti
- Situacioni prikaz planirane gradnje sa kratkim opisom objekta

Taksa:

200,00 dinara
350,00 dinara
TOTAL: 550,00 dinara

E sad ono bitnije. Ponovo je proradio moj crv. Crv koji mi ne da mira i odaziva se na ime "čime zidati". Čudno ime za jednog crva. Probudio se posle sajma. Onog u Beogradu. Građevinarstvo. Dobio sam od kuma gomilu prospekata, između ostalog i Xella Srbija. Ytong. Hmmmmm. Ajde da malo ponovo po ko zna koji put konsultujem internet. I nabasam na jako dobar sajt na adresi:

http://stedljivekuce.47.forumer.com/index.php?&sid=17473cefad7ea5b3c366d27b4f868117

i na njemu tema:
http://stedljivekuce.47.forumer.com/viewtopic.php?f=23&t=21&start=80

Tema je izuzetna kao i sam sajt i toplo preporučujem svakome da pročita. Autor nije okončao tekst već povremeno, kako mu vreme i posao dozvoljavaju objašnjava korak po korak građenja svoje kuće od ytong-a 25 sa svim nedaćama na koje je nailazio. Svaka mu čast. Izuzetan sajt. E sad da li meni pomaže u mojoj nedoumici ili ne ne znam. Bilo kako bilo poslao sam moj projekat na adresu Xella Srbija i zatražio da mi urade besplatan proračun utroška kompletnog materijala za građenje moje kuće uključujući i njihovu takozvanu "belu tavanicu" i "beli krov". Problem moga mesta je što ne postoje sertifikovani majstori za rad sa ytongom nego je sve to na "o-ruk", pa može i tako i ovako, što meni definitivno ne odgovara. U svakom slučaju dostavio sam i jednoj novosadskoj firmi zahtev za ponudu jer im se radnici sticajem okolnosti nalaze kod nas u Šidu rade neke radove, a vidim na Xellinom sajto da su i oni sertifikovani za rad sa ytongom pa kada dostave odgovor puštam na blog. Jednu ponudu za objekat od cigle imam pa ću gledati da je, pošto je sredim, okačim na blog.

Do tada pozdrav za čitaoce.

Borba sa drugom aždajom na pomolu

Dobih jedan lep papir formata A4 od banke. A na njemu šta. Slova. Lepa. Times New Roman, font 11. I svašta nešto piše. Pa da počnemo.

1.Zahtev za kredit - obrazac banke
2.Lična karta korisnika kredita
3.Lična karta solidarnog dužnika ( ako postoji )
4.Finansijska dokumentacija ( u zavisnosti od statusa zaposlenja - navedeno u prilogu )
5.Potvrda o visini primanja supružnika korisnika kredita ( bez obzira da li je učesnik u kreditu, odnosno izjava pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da nije u radnom odnosu )
6.Saglasnost za izveštaj Kreditnog biroa ( za korisnika kredita, njegovog bračnog druga i solidarnog dužnika ako postoji )
7.Izveštaj Kreditnog biroa ( za korisnika kredita, njegovog bračnog druga i solidarnog dužnika ako postoji )
8.Rešenje poreske uprave o plaćenom porezu na imovinu iz prethodne godine ako korisnik kredita i/ili njegov supružnik poseduju nekretninu u vlasništvu )
9.Izjava o posedovanju/neposedovanju nekretnine u celosti
10.Izvod iz matične knjige venčanih ( za one u braku )
11.Predugovor ( ne mora biti overen u sudu prilikom podnošenja zahteva za kredit ) ili Ugovor o kupoprodaji ( mora biti overen pre potpisivanja Ugovora o kreditu )
12.Ako je predmet hipoteke druga uknjižena nekretnina:
- dokaz o vlasništvu na kojem se uspostavlja hipoteka ( ne stariji od 10 dana )
- izvod iz zemljišnih knjiga ( ZK odeljenje nadležnog osnovnog suda ) ili
- izvod iz lista nepokretnosti ( Služba za katastar nepokretnosti ) ili
- tapija ( izdaje opština ) sa potvrdom intabulacionog protokola ( izdaje Zemljišno knjižno odeljenje nadležnog osnovnog suda )
- saglasnost supružnika vlasnika nepokretnosti na kojoj se uspostavlja hipoteka overena u sudu
- lična karta založnog dužnika ( ako je nekretnina na kojoj se uspostavlja hipoteka u vlasništvu trećeg lica )
- lična karta suvlasnika ( u slučaju suvlasništva na predmetu hipoteke )
- procena vrednosti nepokretnosti na kojoj se uspostavlja hipoteka - vrši procenitelj sa liste procenjivača prihvatljivih za banku ( ne starija od 6 meseci )

13. Predmer i predračun radova ovlašćene projektantske kuće sa ukupnom cenom svih radova na objektu koji se gradi
14.Pravosnažna građevinska dozvola

Uredba o subvencijama za kupce i gradjevince

U nameri da pomognem onima koji se dvoume ili nisu dovoljno upoznati ili obavešteni, a vezano za problematiku subvencionisanih stambenih kredita objavljujem teks uredbe koji ima nekih 20 članova.

Uredba o merama podrške građevinskoj industriji kroz subvencionisanje kamate za stambene kredite i dugoročno stambeno kreditiranje u 2010. godini
Uredba je objavljena u "Službenom glasniku RS", br. 2/2010 i 4/2010.

Član 1.

Ovom uredbom uređuju se uslovi i kriterijumi za subvencionisanje kamate za stambene kredite i dugoročno stambeno kreditiranje u 2010. godini (u daljem tekstu: krediti) radi realizacije sledećih ciljeva:
1) podrška građevinskoj industriji kroz subvencionisanje kamate za stambene kredite i dugoročno stambeno kreditiranje;
2) kupovina, odnosno izgradnja stambenih jedinica kategoriji građana kojima je rešavanje stambenog pitanja najvažnije, kroz podizanje kreditne sposobnosti i smanjenje kamatne stope.
Član 2.
Za namene iz člana 1. ove uredbe sredstva su obezbeđena u budžetu Republike Srbije na razdelu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (u daljem tekstu: Ministarstvo) u 2010. godini u iznosu do 2.000.000.000,00 dinara za dugoročno stambeno kreditiranje u Republici Srbiji i subvencionisanje kamate za stambene kredite.
Sredstva iz stava 1. ovog člana Ministarstvo prenosi na račun Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (u daljem tekstu: Nacionalna korporacija), otvoren kod Uprave za trezor, sa kojeg će se vršiti isplata sredstava u skladu sa ovom uredbom.
Ministarstvo odobrava korišćenje sredstava iz stava 2. ovog člana u skladu sa ovom uredbom.
Nacionalna korporacija vrši isplatu odobrenih sredstava bankama sa računa na koji su sredstva preneta.

Član 3.

Korisnik sredstava za dugoročno kreditiranje kupovine, odnosno izgradnje stambenog objekta može biti lice koje je državljanin Republike Srbije sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: korisnik kredita), koji ispunjava uslove za dobijanje stambenog kredita koje utvrđuje banka za dobijanje stambenog kredita, uslove potrebne za osiguranje stambenog kredita kod Nacionalne korporacije, kao i sledeće uslove:
1) da je nepokretnost koja je predmet kupovine novoizgrađeni objekat, odnosno objekat koji je u postupku izgradnje, koji ima pravnosnažno odobrenje za izgradnju i potvrdu o prijemu dokumentacije izdatu u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (’Službeni glasnik RS’, br. 47/03, 34/06 i 39/09 - US), odnosno lokacijsku i građevinsku dozvolu ako su izdate u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (’Službeni glasnik RS’, br. 72/09 i 81/09 - ispravka), a koju korisnik kredita kupuje od investitora na koga glasi odobrenje za izgradnju odnosno građevinska dozvola, a za izgradnju stambenog objekta da ima pravnosnažno odobrenje za izgradnju, odnosno građevinsku dozvolu u kome je korisnik kredita naveden kao investitor;
2) da korisnik kredita nije stariji od 45 godina (rok za otplatu je najviše 30 godina, a starosna granica je 70 godina života za otplatu poslednje rate kredita);
3) da korisnik kredita, odnosno njegov bračni drug, ne poseduje u vlasništvu stambeni objekat u celosti (ukoliko imaju nepokretnost/nepokretnosti u vlasništvu, kredit za kupovinu nove nepokretnosti mogu dobiti u visini razlike vrednosti nepokretnosti koju poseduju i vrednosti nove nepokretnosti), što se dokazuje izjavom korisnika kredita datom pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću i uverenjem lokalne samouprave za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda - poreza na imovinu, prema mestu prebivališta korisnika kredita;
4) da korisnik kredita, odnosno njegov bračni drug nemaju stambeni kredit u korišćenju (osim kredita za adaptaciju);
5) da mesečna zarada, odnosno plata, ne prelazi maksimalan neto iznos od 120.000,00 dinara po korisniku kredita odnosno bračnog druga korisnika kredita;
6) da je zahtev za dobijanje kredita podnet posle stupanja na snagu ove uredbe.
Banka je dužna da u svaki pojedinačan ugovor o kreditu unese odredbe kojima se uređuju:
1) zabrana davanja u zakup nepokretnosti za čiju kupovinu, odnosno izgradnju su dobijena sredstva iz budžeta Republike Srbije do otplate kredita;
2) zabrana dodatnog opterećenja ili umanjenja vrednosti založene nepokretnosti, odnosno nepokretnosti čija se kupovina, odnosno izgradnja kreditira iz sredstava banke i budžeta Republike Srbije, sve do konačne otplate kredita i dok pravo zaloge-hipoteke I reda ustanovljeno u korist banke i Republike Srbije na osnovu ugovora o kreditu traje;
3) obaveza prijave prebivališta na adresi kupljene, odnosno izgrađene nepokretnosti u roku od 15 meseci od dana zaključenja ugovora o kupoprodaji, odnosno 15 meseci od završetka objekta koji je u postupku izgradnje.
Korisnik kredita mora da ispuni uslove za osiguranje kredita kod Nacionalne korporacije. Izuzetno, korisnik kredita, u skladu sa ovom uredbom, može biti i lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme u skladu sa odredbama Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 76/05, 100/07 i 97/08), Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti ("Službeni glasnik RS", br. 110/05 i 50/06), Zakona o Vladi ("Službeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07 i 65/08) i Zakona o državnim službenicima ("Službeni glasnik RS", br. 79/05, 81/05 - ispravka, 83/05 - ispravka, 64/07, 67/07 - ispravka, 116/08 i 104/09).

Član 4.

Uslovi koje treba da ispuni nepokretnost koja se zalaže:
1) nepokretnost mora biti uknjižena u zemljišnoj knjizi ili katastru nepokretnosti, odnosno tamo gde ne postoje zemljišne knjige ili katastar nepokretnosti prihvatiće se evidencija po pravilima tapijskog sistema;
2) ako nepokretnost nije uknjižena prihvatiće se kao sredstvo obezbeđenja kredita u sledećim slučajevima:
- kada investitor na objektu nije kreditiran od strane banke za njegovu izgradnju, neophodno je da objekat u momentu donošenja odluke o dodeli kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije, ima minimalni stepen završenosti od 80%, o čemu će se izjasniti ovlašćeni procenitelj;
- kada je investitor na tom objektu kreditiran za njegovu izgradnju od strane banke (ili je sa bankom formirao zajedničko preduzeće u cilju investiranja u izgradnju tog objekta) ne zahteva se da stambeni objekat u momentu donošenja odluke o dodeli kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije ima određen stepen završenosti.
Nepokretnost koja se zalaže, a nije predmet kupovine, odnosno izgradnje mora ispunjavati sve uslove koji se zahtevaju radi osiguranja kredita kod Nacionalne korporacije.

Član 5.

Maksimalni iznos kredita koji se može odobriti korisniku kredita može da iznosi najviše 100.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan puštanja kredita u tečaj.
Model dugoročnog stambenog kreditiranja definisan je tako da učešće iznosi ukupno 25% od cene nepokretnosti, odnosno traženog iznosa koji predstavlja razliku vrednosti između nepokretnosti koju već poseduje i nove nepokretnosti.
Korisnik kredita je u obavezi da obezbedi 5% učešća, a 20% učešća obezbeđuje se iz budžeta Republike Srbije u vidu dugoročnog stambenog kredita. Preostalih 75% od cene nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita obezbeđuje poslovna banka, a osigurava Nacionalna korporacija.
Član 6.
Korisnik kredita u periodu do najviše 25 godina otplaćuje deo kredita dobijen od banke i to 75% cene nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita.
Sredstva dodeljena iz budžeta Republike Srbije, korisnik kredita otplaćuje posle isteka perioda otplate kredita iz stava 1. ovog člana, a najkasnije od 25. do 30. godine od puštanja kredita u tečaj.
Rok za otplatu sredstava iz budžeta je 60 meseci.
Rokovi otplate kredita određuju se pojedinačnim ugovorom o kreditu.
Ukupan rok otplate kredita ne može biti duži od 30 godina.
U slučaju raskida ugovora sa bankom ili bilo kog drugog razloga kada se banci isplaćuje kredit u celosti, otplata u celosti vrši se i za deo kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije. U slučaju delimične prevremene otplate, otplata se vrši u srazmernom iznosu otplate duga i prema banci i prema Republici Srbiji, u momentu odobrenja kredita.
Banka vrši naplatu celokupnog kredita u skladu sa planovima otplate koji čine sastavni deo ugovora o kreditu, s tim što se povraćaj dela sredstava datih iz budžeta Republike Srbije na ime dugoročnog stambenog kreditiranja uplaćuje na poseban račun Republike Srbije.

Član 7.

Kamatna stopa za korisnika kredita na deo kredita koji se finansira iz budžeta Republike Srbije na ime učešća iznosi 0% na godišnjem nivou, bez naplate interkalarne kamate za period otplate kredita banke.
Na deo kredita koji obezbeđuje banka, u periodu od realizacije kredita do 31. oktobra 2012. godine, obračunava se fiksna kamatna stopa u visini od najviše 5,25% godišnje, koju banci subvencioniše Ministarstvo preko Nacionalne korporacije, a korisnik kredita plaća iznos glavnice.
Banka, nakon realizacije kredita, obračunava subvencionisani iznos kamate za period od 12 meseci i takav obračun dostavlja Nacionalnoj korporaciji koja subvencionisani iznos kamate uplaćuje banci unapred za period od godinu dana.
Kamata uplaćena na način iz stava 3. ovog člana smatra se konačnim zaduženjem za kamatu po kreditu za taj period.
Posle isteka perioda od 12 meseci iz stava 3. ovog člana banka dostavlja Nacionalnoj korporaciji novi obračun, a prema istom anuitetnom planu, za period od narednih godinu dana, a najkasnije do 31. oktobra 2012. godine.
Kamata se obračunava na ostatak duga po kreditu u momentu obračuna, a uplaćuje u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.
Posle 31. oktobra 2012. godine korisnik kredita nastavlja otplatu kredita banke prema kamatnoj stopi u visini maksimalno šestomesečni EURIBOR +4,9%.

Član 8.

Banka je dužna da dostavi Nacionalnoj korporaciji zahtev za subvencionisanje kamate, u roku od sedam dana od dana realizacije kredita.
Zahtev za subvencionisanje kamate sadrži podatke o korisniku kredita (ime, prezime, JMBG), ostatku duga, broj meseci za koji se subvencioniše kamata, broj računa banke na koji će se uplatiti sredstva, poziv na broj, kao i druge podatke, a koje banka unosi u okviru obrasca koji se dostavlja od strane Nacionalne korporacije.
Nacionalna korporacija nakon provere ispravnosti zahteva, obračunava konačan iznos subvencionisane kamate za period za koji je banka u skladu sa članom 7. ove uredbe dostavila podatke i uplaćuje ga banci u roku od pet dana od dana dostavljanja zahteva za subvencionisanje kamate.
U slučaju da korisnik kredita u periodu od realizacije kredita do 31. oktobra 2012. godine prevremeno otplati kredit u celosti, banka je u obavezi da izvrši povraćaj unapred uplaćenog iznosa na ime subvencionisane kamate za period od dana otplate kredita u celosti, na račun Nacionalne korporacije, koja ta sredstva uplaćuje u budžet Republike Srbije.
U slučaju da korisnik kredita u periodu od realizacije kredita do 31. oktobra 2012. godine izvrši delimičnu prevremenu otplatu kredita, banka je u obavezi da u zavisnosti od visine rate kredita u skladu sa novim anuitetnim planom, višak sredstava, uplaćenih unapred na ime subvencionisanja kamate, prenese na račun Nacionalne korporacije u roku od pet dana od dana delimične prevremene otplate, koja ta sredstva uplaćuje u budžet Republike Srbije.
U slučaju da korisnik kredita prestane sa servisiranjem kredita, usled čega banka proglasi kredit dospelim u celosti, banka je dužna da preostala sredstva uplaćena unapred na ime subvencionisanja kamate, prenese na račun Nacionalne korporacije, koja ta sredstva uplaćuje u budžet Republike Srbije.
Banka je dužna da posle proglašenja kredita dospelim u celosti i obaveštavanja Nacionalne korporacije o tome, obračuna visinu iznosa sredstava koja je potrebno vratiti na račun Nacionalne korporacije, i to od meseca od kojeg je korisnik kredita prestao sa servisiranjem kredita.

Član 9.

Banka daje korisniku kredita obrasce zahteva za kredit i zahteva za dobijanje finansijskih sredstava iz budžeta Republike Srbije.
Korisnik kredita banci podnosi zahteve iz stava 1. ovog člana, kompletnu dokumentaciju koju banka utvrđuje za dobijanje stambenog kredita koji osigurava Nacionalna korporacija, izjavu pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da korisnik kredita i/ili njegov supružnik ne poseduju u vlasništvu stambeni objekat, kao i izvod iz matične knjige venčanih (za lica koja su u braku), uverenje lokalne samouprave za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda - poreza na imovinu, prema mestu prebivališta korisnika kredita, kao i potvrdu o visini primanja supružnika korisnika kredita, bez obzira da li je učesnik u kreditu, odnosno izjavu datu pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da nije u radnom odnosu.
Na osnovu dostavljene dokumentacije iz stava 2. ovog člana, banka donosi odluku o odobravanju kredita u visini od 75% od vrednosti nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita.
Banka zahtev za osiguranje i dokumentaciju vezanu za osiguranje kredita podnosi Nacionalnoj korporaciji u skladu sa ugovorom o regulisanju međusobnih odnosa u poslovima osiguranja potraživanja po osnovu stambenih kredita, zaključenog između banke i Nacionalne korporacije (u daljem tekstu: Ugovor o osiguranju kredita).
Banka dostavlja Nacionalnoj korporaciji zahtev za osiguranje, zahtev za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije, kao i izjavu pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da korisnik kredita i/ili njegov supružnik ne poseduju u vlasništvu stambeni objekat, uverenje lokalne samouprave za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda - poreza na imovinu, prema mestu prebivališta korisnika kredita, predugovor, pravnosnažno rešenje o odobrenju za izgradnju i potvrdu o prijemu dokumentacije.
Nacionalna korporacija, na osnovu primljene dokumentacije, donosi odluku o osiguranju dela stambenog kredita koji finansira banka u skladu sa Ugovorom o osiguranju kredita i odluku o formalnoj ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije.
Nacionalna korporacija elektronskim putem obaveštava:
1) banku o prihvatanju osiguranja i o ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije;
2) Ministarstvo o formalnoj ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije.

Član 10.

Banka dostavlja Nacionalnoj korporaciji nacrt ugovora o dugoročnom finansiranju 20% vrednosti nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita za korisnika kredita (u daljem tekstu: Ugovor o dugoročnom finansiranju), najkasnije u roku od sedam radnih dana po dobijanju obaveštenja iz člana 9. stav 7. ove uredbe, a Nacionalna korporacija istog, a najkasnije sledećeg radnog dana, Ministarstvu dostavlja na potpis Ugovor o dugoročnom finansiranju za korisnika kredita.
Ministarstvo, pod uslovom da je odluka Nacionalne korporacije o formalnoj ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije pozitivna, donosi odluku o dodeli kreditnih sredstava, potpisuje Ugovor o dugoročnom finansiranju za korisnika kredita i dostavlja ga Nacionalnoj korporaciji, a Nacionalna korporacija istog, a najkasnije sledećeg radnog dana po dobijanju potpisanog ugovora, originale istog prosleđuje banci.
Banka, po potpisivanju ugovora iz stava 1. ovog člana, dostavlja dva primerka potpisanog ugovora Nacionalnoj korporaciji, koja jedan od tih primeraka dostavlja Ministarstvu, a jedan primerak zadržava za svoje potrebe.
Po dostavljanju potpisanih primeraka ugovora iz stava 1. ovog člana, banka Nacionalnoj korporaciji dostavlja obaveštenje o datumu kada će 75% sredstava uplatiti korisniku kredita, kao i tačno naveden iznos u evrima i kurs za preračunavanje dinarske protivvrednosti, koji Nacionalna korporacija treba da uplati na namenski račun banke (za učešće).

Član 11.

Banka je dužna da sredstva odobrena iz sopstvenih finansijskih izvora, kao i sredstva uplaćena od strane Nacionalne korporacije na ime učešća, prenese na dan uplate Nacionalne korporacije na odgovarajući račun korisnika kredita, odnosno prodavca nepokretnosti.

Član 12.

Banka administrira i vodi kompletne knjigovodstvene evidencije o odobrenim kreditima u skladu sa ovom uredbom i posle namirenja potraživanja koje banka ima prema korisniku kredita, a sve do trenutka namirenja potraživanja Republike Srbije u celosti.

Član 13.

Banka je dužna da najkasnije do 15. u mesecu pošalje Nacionalnoj korporaciji i Ministarstvu u pismenoj formi izveštaj za prethodni mesec sa informacijama o redovnosti otplate (redovne i prinudne) svih kredita odobrenih u skladu sa ovom uredbom, a u skladu sa evidencijom iz člana 12. ove uredbe.

Član 14.

Za obezbeđenje naplate dospelih potraživanja po ugovorima o kreditu, korisnik kredita je dužan da u korist banke i Republike Srbije zasnuje i preda sledeće instrumente obezbeđenja:
1) založno pravo - hipoteku prvog reda na osnovu izvršnog ugovora o hipoteci ili izvršne založne izjave kao izvršnih isprava (tzv. "izvršna vansudska hipoteka"), sačinjenim u skladu sa Zakonom o hipoteci ("Službeni glasnik RS", broj 115/05) na nepokretnosti koja se kupuje ili drugoj odgovarajućoj nepokretnosti i to proporcionalno u korist banke za ceo iznos kredita banke i u korist Republike Srbije za ceo iznos kredita Republike Srbije.
2) potreban broj blanko solo menica korisnika kredita sa odgovarajućim ovlašćenjem za njihovu popunu, sa klauzulom "bez protesta".
Ako se nepokretnost čija se kupovina kreditira u skladu sa ovom uredbom (a istovremeno je i predmet zaloge) nalazi u objektu za čiju je izgradnju investitor kreditiran od strane banke (ili je sa bankom formirao zajedničko preduzeće u cilju investiranja u izgradnju) i na kojem je uspostavljena hipoteka I. reda u korist banke kao obezbeđenje kredita za izgradnju, Nacionalna korporacija donosi odluku o osiguranju stambenog kredita i odluku o formalnoj ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije na osnovu upisane hipoteke II. reda na nepokretnosti čija se kupovina kreditira, uz obavezu banke da nakon plasiranja sredstava dostavi Nacionalnoj korporaciji brisovnu dozvolu izdatu od strane banke u čiju korist je upisana hipoteka I. reda, u kojoj se navodi da se potraživanje prema investitoru više ne odnosi na nepokretnost za koju je odobren stambeni kredit.
Banka je dužna da istovremeno sa predajom založne izjave za upis hipoteke po stambenom kreditu, nadležnom registru preda i ugovor o odricanju vlasnika (investitora) od prava na raspolaganje neispisanom hipotekom i Nacionalnoj korporaciji dostavi dokaz o tome.
Posle pribavljanja rešenja o brisanju hipoteke I reda upisane po osnovu kredita odobrenog investitoru za izgradnju objekta, na nepokretnosti koja je predmet stambenog kreditiranja, banka je dužna da Nacionalnoj korporaciji dostavi dokaz o tome, nakon čega će se smatrati da su ispunjeni uslovi za izdavanje polise osiguranja od strane Nacionalne korporacije.
Banka u čiju korist je upisana hipoteka I reda kao obezbeđenje kredita za izgradnju odobrenog investitoru se obavezuje da nakon realizacije stambenog kredita bez odlaganja izda i dostavi brisovnu dozvolu banci koja je odobrila stambeni kredit u kojoj se navodi da se potraživanje prema investitoru više ne odnosi na nepokretnost za koju je odobren stambeni kredit.
Nepokretnost nad kojom se konstituiše hipoteka mora biti osigurana na građevinsku vrednost od osnovnih rizika i dopunskog rizika izliva vode, sa vinkulacijom u korist banke i Republike Srbije.
Realni instrumenti obezbeđenja uzimaju se u srazmeri do 0,95:1 (odnos ukupnog iznosa kredita - glavni dug prema tržišnoj vrednosti nepokretnosti pod hipotekom koju određuje ovlašćeni sudski procenitelj, prihvaćen od strane Nacionalne korporacije), a ukoliko realni instrument obezbeđenja prevazilazi po vrednosti navedenu srazmeru, taj instrument se prihvata ukoliko je ponuđen od strane korisnika kredita.

Član 15.

Banka vrši kontrolu namenskog korišćenja sredstava kredita i proglašava kredit dospelim u celosti u slučaju da se u toku važenja ugovora o kreditu utvrdi da sredstva nisu namenski korišćena, odnosno zbog nepoštovanja zabrana iz člana 3. ove uredbe.
Banka je dužna da, uz prethodnu pismenu najavu, omogući ovlašćenim predstavnicima Nacionalne korporacije i Ministarstva nesmetani uvid u kreditni dosije korisnika kredita, kao i uvid u dokumentaciju u vezi isplata i naplata sredstava po odobrenim kreditima i pružiti drugu pomoć koju mogu zahtevati u cilju izvršavanja odredaba ove uredbe.

Član 16.

U slučaju da Ministarstvo i Nacionalna korporacija utvrde da se sredstva iz budžeta Republike Srbije odobrena korisniku kredita koriste suprotno uslovima predviđenih ovom uredbom ili ugovorom sa korisnikom kredita, ili da su činjenice na kojima se zasnivala odluka o odobravanju kreditnih sredstava bile neistinite, a od suštinskog značaja prilikom donošenja odluke, Ministarstvo i/ili Nacionalna korporacija o tome obaveštava banku istog dana, koja je dužna da kredit proglasi dospelim u celosti i pristupi prinudnoj naplati.

Član 17.

Jedini kriterijum za obradu zahteva je vreme dostavljanja zahteva banke za dobijanjem kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije u visini 20% vrednosti nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita Nacionalnoj korporaciji.
Prioritet za isplatu sredstava određuje se prema vremenu donošenja konačne odluke o formalnoj ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije od strane Nacionalne korporacije.

Član 18.

Sredstva za subvencionisanje kamate za stambene kredite i dugoročno stambeno kreditiranje realizuju se preko banaka, na osnovu Ugovora o regulisanju međusobnih odnosa u poslovima stambenog kreditiranja iz budžeta Republike Srbije, koji zaključuju banka, Ministarstvo i Nacionalna korporacija.
Banke koje ne postupaju po odredbama ove uredbe isključuju se iz programa stambenog kreditiranja stanovništva kroz finansiranje učešća od strane Republike Srbije, uz obavezu celokupnog administriranja kredita i drugih obaveza po već zaključenim ugovorima u skladu sa ovom uredbom.

Član 19.

Ako korisnik kredita pre isteka perioda korišćenja otplati ugovoreni iznos, kao i ako prestane sa plaćanjem rata stambenog kredita, banka će Nacionalnoj korporaciji izvršiti povraćaj dela unapred uplaćene subvencionisane kamate za obračunski period koji nije pokriven korišćenjem kredita.
Nacionalna korporacija se obavezuje da u budžet Republike Srbije uplati iznos dela subvencionisane kamate za obračunski period koji nije pokriven korišćenjem kredita, a koji je banka obavezna da vrati Nacionalnoj korporaciji ako korisnik pre isteka perioda korišćenja otplati kredit, kao i ako prestane sa plaćanjem rata kredita.

Član 20.

Nadzor nad sprovođenjem ove uredbe vrši Ministarstvo.
Nacionalna korporacija izveštaj o realizaciji korišćenja sredstava podnosi Ministarstvu.
Ministarstvo izveštaj o realizaciji korišćenja sredstava podnosi Vladi.

Član 21.

Sredstva koja su preneta Nacionalnoj Korporaciji u skladu sa Uredbom o merama podrške građevinskoj industriji kroz subvencionisanje kamatne stope za stambene kredite i dugoročno stambeno kreditiranje u 2009. godini ("Službeni glasnik RS", br. 77/09, 78/09, 96/09 i 103/09), a koja su odobrena po osnovu zahteva korisnika kredita u 2009. godini, preneće se tim licima u 2010. godini.

Član 22.

Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Skica prizemlja i potkrovlja

 
 

Skica kuće, podrum i poprečni presek

 
 
 

O zahtevu vodovodu i malo slika za promenu

Dan 15.04.2010. godine

Investitor je JKP "VODOVOD" podneo Zahtev za izdavanje uslova za priključak na vodovodnu i kanalizacionu mrežu. Vrsta i namena objekta: porodična stambena zgrada, Berkasovo, ul. Šidska, kat.parc.br. 773 upisana u list nepokretnosti br. 1544 K.O Berkasovo, po spratnosti podrum, prizemlje i potkrovlje. Namena objekta je za stanovanje.

Od priloga je podneto sledeće:

- Informacija o lokaciji
- Kopija plana parcele sa izvodom iz katastra podzemnih instalacija
- List nepokretnosti
- Situacioni prikaz planirane gradnje sa kratkom opisom objekta

Da ne bih puno dužio danas slede slike buduće hacijende.

...prešli smo u građevinsko zemljište

Dan 13.04.2010. godine

Dobio sam rešenje o prenameni poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Procena Poreske uprave kaže da moja parcelica vredi 6.272,00 dinara te je tako investitor, tj. moja supruga dužna da na ime prenamene uplati sledeće iznose:

3.136,00 dinara što je 50% od procenjene vrednosti definisano čl. 25. Zakona o poljoprivrednom zemljištu i Uputstva za primenu čl. 25. i 90. Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Šta reći. Pao nam je kamen sa srca. Cena je smešna u odnosu na cene koje se plaćaju po Beogradu, Novom Sadu itd. I to za lokacije negde na periferiji grada. Naša parcela nalazi se udaljena od centra grada nekih 2km. Ponovo se pokazala prednost malog mesta. Višestruko. Kako kod procene, tako i kod izrade papirologije i svih potrebnih rešenja.

Danas ( 14.04.2010. godine ) trebalo bi da podnesem zahtev za tehničke uslove za EPS i vodovod sa istim kompletom dokumentacija kao za prenamenu zemljišta. I naravno da vidim kolike su njihove takse i nameti.

Pričao sam i sa Intesa bankom A.D fil. Novi Sad. Na pitanje koliko vremena mi treba da se odobri subvencionisani kredit, odgovor je bio dva meseca i još mesec dana za upis založne izjave i uknjižbu hipoteke.

E pa znate šta. Živelo malo mesto. Kad sam začuđeno pitao zašto toliko, službenica mi je odgovorila da je to tako u Novom Sadu. Kod nas, bez ikakve urgencije to se radi za par dana, a kad ste malo ljubazniji i nasmejaniji ( da ne kažem šarmantniji, elokventniji...ha, ha, ha ) to se završava za dan, dva. Jedan dan overiš založnu izjavu, i predaš dokumentaciju a drugi dan gotovo rešenje.

Bilo kako bilo, što reče jedan poznati glumac u jednom filmu iz "onog perioda": "Idemo dalje!"

Prenamena zemljišta

Dan 07.04.2010. godine

Danas je predat zahtev za prenamenu poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Od potrebne dokumentacije predato:

1. Informacija o lokaciji
2. Kopija plana kat.parcele
3. Kopija lista nepokretnosti
4. Tehnički opis i situacija

Troškovnik:
1. Opštinska administrativna taksa ..... 330,00 dinara
2. Rep. administrativna taksa .... 550,00 dinara
3. Usluga agencije ..... 40,00 dinara

TOTAL: 920,00 dinara

E sad hajde malo da se dotaknemo i druge glave "dvoglave aždaje". Odaziva se na ime "BANKA"
Koliko para uzeti. Pa znate kako se kaže - para nikad dosta. E sad sve bi bilo lepo kada bih ja mogao da dignem kredit. Ali ne mogu. Već ga imam na grbači. Hajde da bar budem sadužnik supruzi. Stativa. Ni to ne mogu. Ja sam lice koje nije u stalnom radnom odnosu. Imenujem se svake četiri godine iako radim u opštinskoj ( državnoj ) administraciji. Traži banka iste uslove i za nosioca kredita i za sadužnika. Tako da je neka veća suma otpala u startu. Gađađemo oko 34.000 eura. Nadam se da ćemo da pogodimo. Evo primera subvencionisanog kredita preko Intesa banke čiji je supruga klijent, a na iznos od 100.000 eura. 

1. Iznos kredita:100.000 eura
2. Učešće klijenta ( 5%):5.000 eura
3. Iznos kredita banke:75.000 eura
4. Rok otplate kredita:300 meseci
5. Kamatna stopa banke do 31.10.2012. godine:5,25% fiksno
6. Kamata na kredit Banke posle 31.10.2012. godine:6M euribor + 4.5%
7.Iznos za plaćanje do 31.10.2012. godine:114 - 115 eura
8. Iznos za plaćanje posle 31.10.2012. godine: 463 eura
9. EKS za kredit banke do 31.10.2010. godine: 5,68%
10. Iznos kredita države: 20.000 eura
11. Rok otplate kredita države: 60 meseci
12. Rata kredita države: 333 eura
13. EKS za kredit države: 0%

E sad na ovom primeru svako od nas može da izračuna iznos kredita kao i ratu koju plaća, pod uslovom da zna svoju neto platu kao to da je maksimalno opterećenje plate do 50%..
Na našem primeru izgleda ovako ( sve sume se množe sa 0,34 jer podnosimo zahtev za 34.000e )

1. Iznos kredita:34.000eura
2. Učešće klijenta ( 5%):5.000 eura x 0,34% = 1.700 eura
3. Iznos kredita banke:75.000 eura x 0,34% = 25.500 eura
4. Rok otplate kredita:300 meseci
5. Kamatna stopa banke do 31.10.2012. godine:5,25% fiksno
6. Kamata na kredit Banke posle 31.10.2012. godine:6M euribor + 4.5%
7.Iznos za plaćanje do 31.10.2012. godine:114 - 115 eura x 0,34% = 39,1 eura
8. Iznos za plaćanje posle 31.10.2012. godine: 463 eura x 0,34% = 157,42 eura
9. EKS za kredit banke do 31.10.2010. godine: 5,68%
10. Iznos kredita države: 20.000 eurax 0,34% = 6.800 eura
11. Rok otplate kredita države: 60 meseci
12. Rata kredita države: 333 eura x 0,34% = 113,22 eura
13. EKS za kredit države: 0%

Bitno je da ovlašćena projektantska kuća uradi predmer i predračun radova, što će u našem slučaju raditi naravno projektantska kuća zadužena i za glavni projekat. Predmer i predračunu radova je osnovni dokument za banku kao i građevinska dozvola, naravno pored svih dokumenata vezanih za primanja supruge, izjave o neposedovanju nekretnina, broju bubrega, boji očiju, kilaži, broju bora oko očiju i na čelu...itd.

Informacija o lokaciji "osvojena"

Dan 01.04.2010. godine

"Osvojili" smo informaciju o lokaciji. Sadrži podatke o mogućnosti gradnje na našoj parceli na osnovu Prostornog plana opštine i Generalnog plana opštine.

Objekat planiran u stambenoj zoni postojećeg porodičnog stanovanja. Specifičnost lokacije mesta gde se parcela nalazi uslovila je da se primenjuje Prostorni plan opštine Šid sa osvrtom na Generalni plan Šida.

Parcela je kako smo rekli ranije površine 224m2, neizgrađena, njiva 1. klase, i nalazi se u sklopu između parcela na kojima su izgrađene kuće. Ima direktan pristup javnoj saobraćajnici - ulici.

Ima uslove zaizgradnju objekta u prekinutom nizu a za izgradnju slobodnostojećeg objekta je minimalna površina 300m2 te je potrebno povećanje parcele ili prihvatiti ograničenje u pogledu spratnosti i smanjenja stepena iskorišćenosti parcele.

Ako prihvatim "prekinuti niz" građenja onda su pravila građenja: spratnost P + 1 + Pk, uz podrum, suteren, indeks iskorišćenosti građevinske parcele maksimalno 50% a indeks ili stepen izgrađenosti maksimalno 1.0.

Ako je objekat slobodnostojeći i zadržava postojeća parcela, stepen iskorišćenosti parcele je maksimalno 40% a spratnost P + 1.

Rečeno je da planirani objekat ima mogućnost za obezbeđenje uslova priključenja na infrastrukturu sa uličnih vodova infrastrukture, prema Generalnom planu, jer se putni pojas ulice i druga strana ulice nalaze u K.O Šid.

Ova informacija mi je, koliko vidim, dala mogućnost da podnesemo zahtev za dobijanje tehničkih uslova za projektovanje - mesto i način tehničkih priključaka na infrastrukturne vodove, te da pribavim posebne uslove od nadležih organa ( vodovod, EPS... )

Ono što je bitno da se uradi je, zbog toga što je parcela u naravi njiva 1. klase, da se uradi prenamena poljoprivrednog u građevinsko zemljište, na osnovu čl. 87 Zakona o planiranju i izgradnji.

Naveden je i spisak papira za lokacijsku dozvolu a to su:
1. podaci o objektu koji se gradi ( dispozicija, vrsta, namena, tehničke karakteristike ) - imam
2. informacija o lokaciji - imam
3. kopija plana parcele - imam
4. kopija lista nepokretnosti kao dokaz o pravu svojine, zakupa - imam
5. rešenje o promeni namene poljopriv. u građevinsko zemljište
6. pribavljeni tehnički uslovi ( EPS, vodovod ) ili ih pribavlja odeljenje o mom trošku
7. i pogađate naravno uplata taksi

Nazdravlje. Odoh da prikupljam ostale papire.

TEHNIČKI OPIS

LOKACIJA I URBANISTIČKO REŠENjE

Predmetna parcela je neizgrađena.

Planirani novi stambeni objekat se povlači od regulacione linije ulice Šidska za oko 1,90 m, od severozapadne (leve parcele gledano sa ulice) ѕa 1,00 m i od severoistočne parcele za 0.50 m.

Objekat će se locirati u svemu prema dobijenoj Lokacijskoj dozvoli.

Kota poda prizemlja stambenog prostora je 70 cm od kote terena.

Budući objekat na predmetnoj parceli se priključuje na sve ulične instalacije komunalne infrastrukture kao što su niskonaponska elektroenergetska mreža, vodovodna, kanalizaciona i telefonska mreža u svemu prema uslovima nadležnih institucija.

FUNKCIJA I ARHITEKTURA

Projektovani objekat je po spratnosti podrum, prizemlje i potkrovlje. Objekat je slobodnostojeći sa obezbeđenim prirodnim provetravanjem svih prostorija.

Namena objekta je za stanovanje. Projektovan je kao klasična stambena kuća u koju se ulazi sa ulične strane gde se dolazi u hodnik koji je glavni komunikacioni deo objekta i iz kojeg se ostvaruje veza sa spavaćom sobom do ulice, kupatilom i dnevnom sobom u okviru koje je trpezarija i poluotvorena kuhinja (na zadnjoj strani objekta). Dnevna soba ima direktan spoljni izlaz u dvorište parcele.

Iz hodnika se preko unutrašnjeg betonskog stepeništa ostvaruje vertikalna komunikacija u objektu, odnosno veza sa podrumom i potkrovljem.

Podrum objekta se nalazi ispod spavaće sobe u prizemlju, kupatila i dela hodnika i sastoji iz ostave i kotlarnice.

Potkrovlje se izvodi iznad celog prizemlja i sastoji se iz hodnika sa stepeništem koji je otvorom povezan sa salonom, dve spavaće sobe do ulice i kupatila.

Na objektu se predviđa kosi dvovodni krov sa rabatom prema ulici. Krov se pokriva falcovanim crepom.

KONSTRUKCIJA

Objekat se planira kao monolitan i klasično građen. Temelji objekta su od nearmiranog betona MB 20 i izliveni u zemlji bez posebne oplate. Spoljni i unutrašnji nosivi zidovi se izvode od pune opeke širine 25 cm. Unutrašnji pregradni zidovi se zidaju od pune opeke širine 12 cm. Na svim spojevima nosećih zidova i uglovima se izvode vertikalni serklaži 25/25 betonirani betonom MB 25 i armirani 4Ø12 (RA 400/500) i Ø 6/25. Svi zidovi se zidaju produžnim malterom 1 : 3 : 9.

Međuspratna konstrukcija iznad podruma i prizemlja se izvodi kao polumontažna od fert gredica i ispune. Međuspratna konstrukcija je sa zidovima povezana horizontalnim serklažima betonirana betonom MB 25 i armirana sa 4Ø12 i Ø 6/25. Na svim spojevima zidova i uglovima se izvode vertikalni serklaži 20/20 betonirani betonom MB 25 i armirani 4Ø12 i Ø 6/25.

Plafonska konstrukcija potkrovlja se finalizira opšivanjem krovne konstrukcije gips kartonskim pločama sa svim slojevima hidro i termo izolacije predhodno postavljenim.

Krovna konstrukcija je od čamove građe druge klase, a po datom preseku i osnovi krovne konstrukcije. Krovna konstrukcija se prekriva falcovanim crepom.

UNUTRAŠNJA I SPOLjNA OBRADA OBJEKTA

Svi podovi su predviđeni na ravnim betonskim površinama sa odgovarajućom oblogom u zavisnosti od namene prostorija.

Laminat - pod od laminata se izvodi na cementnu košuljicu koja se izliva preko izolacije od stiropora 2 cm, cementna košuqica se armira sa lakom armaturnom mrežom.

Keramika - pod se izvodi od podnih keramičkih pločica 20/20/0.8 cm. Pod od keramičkih pločica se izvodi u kupatilima i kuhinji. Izvodi se postavljanjem keramičkih pločica u cementnom malteru sa otvorenom fugom 0,50 cm, rađen po principu fuga na fugu. Fuge su popunjene masom za fugovanje. Podovi u kupatilima se izvodi u padu od 0,5 % ka centralnom slivniku.

Svi unutrašnji zidovi se malterišu krečnim malterom 1:3 osim zidova na koje se lepe keramičke pločice. Svi malterisani zidovi se gletuju a zatim boje posnom bojom. Zidovi obloženi keramičkim pločicama 20/20/0.8 cm, predviđeni su u kupatilima i delovima zidova kuhinje na koje dolaze kuhinjski elementi. Izvode se postavljanjem keramičkih pločica u cementnom malteru sa otvorenom fugom 0,50 cm, rađeni po principu fuga na fugu. Fuge su popunjene masom za fugovanje.

Plafonske površine se malterišu krečnim malterom a zatim gletuju i boje posnom bojom.

STOLARIJA

Prozorski elementi i spoljašnja vrata se ugrađuju od PVC profila ustakljeni izo pan staklom 4+4+12 mm. Unutrašnja vrata se postavljaju duplo šperovana, finalno obrađena poliuretanskim bojama. Svi dovratnici su tipski.

LIMARSKI RADOVI

Oko objekta se izvode horizontalni odvodni oluci od pocinčanog lima 0,55 mm razvijene širine 25 cm polukružnog preseka. Iz horizontalnih oluka voda se odvodi vertikalnim olucima kružnog preseka Ø 10 cm. Na krajnjim rogovima su izvedene veter lajsne od pocinčanog lima razvijene širine 25cm. Dimnjak se takođe opšiva pocinčanim limom.

INSTALACIJE

Objekat je opremljen instalacijama vodovoda i kanalizacije i elektroinstalacija koje su obrađene posebno.

Informacija o lokaciji

Dan 23.03.2010. godine

Naš zakonodavac je u Zakonu o planiranju i izgradnji u članu 53, kaže sledeće o informaciji o lokaciji
Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, na osnovu planskog dokumenta.
Informacija o lokaciji izdaje se obavezno za izgradnju pomoćnih objekata, garaža i trafo stanica 10/40 KV ili 20/40 KV.
Uz zahtev za izdavanje informacije o lokaciji podnosi se kopija plana parcele.
Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijske dozvole u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Pre nego što sam podneo zvanično dokumentaciju, otišao sam do kolega da se raspitam šta mi je sve potrebno za lokacijsku dozvolu, pa sam saznao da prvo podosim Zahtev za informaciju o lokaciji. To je bilo potrebno zbog više razloga od kojih su najznačajniji površina buduće građevinske parcele gde ćemo podizati kuću, potom oblik parcele, lokacija koja je kako sam ranije naveo na samoj granici između grada i prigradskog naselja - sela Berkasova, što automatski povlači pitanje propisa koji se primenjuje ( da li propis nadležan za građenje u gradu ili onaj za selo, što se opet ogleda u stepenu izgrađenosti parcele... ).

Na osnovu informacije o lokaciji ja ću ići u proceduru pribavljanja saglasnosti elektrodistribudije i vodovoda, a inače je praksa da oni iz opštine šalju zahteve. Takođe je informacija bitna da bih radio prenamenu parcele iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište o čemu ću posebno jer je to dosta česta situacija.

Bilo kako bilo podnet je zahtev i uz njega priloženo sledeće:

1. kopija plana katastarske parcele
2. kopija lista nepokretnosti
3. tehnički opis sa situacijom

Troškovnik:

1. republička taksa 550,00 dinara
2. opštinska taksa 850,00 dinara
3. ostalo 40,00 dinara

TOTAL: 1.440,00 dinara

Tehnički opis sa situacijom je zaslužio poseban post pa o njemu kasnije

Toliko za sada

Udaja u pripremi...

Dan 22.03.2010. godine

Samo nedelju dana od podnošenja zahteva za uknjižbu ugovora o poklonu u Katastar Šid, rešenje o uknjižbi je gotovo. To je značilo da je moja udaja započela. Kulminiraće kada, ako Bog da rešimo kredit i uselimo se u kuću, budem podneo zahtev za promenu adrese. Šid je jedino mesto koje je kao Beograd. Ima svoj "Vračar" i "Čuburu". Moja ulica se zvanično zove Trg oslobođenja, ali od milošte je mnogi u Šidu zovu Vračar. "Čubura" je, kao i u Beogradu, kultna kafana do koje se kod nas dolazi kada putnici namernici siđu sa voza i prođu kroz zgradu železničke stanice. Prva zgrada koju ugledaju je bila istoimena kafana. Bez obzira na promenu enterijera i eksterijera, na promenu vlasnika i naziva, srce mnogih generacija ovde zaigra kada se pomene čuburski pasulj koji je treznio mnoge generacije mladih pijanica kao i starih asova, kada u jutarnjim časovima, dok ceo grad spava, odlaze na istoimeno mesto da probaju čuveni pasulj sa Čubure.

Posle ove male digresije, shvatićete moju tugu, kada u svojoj ličnoj karti budem morao da napustim Vračar i preselim se u ulicu Šidsku.

Ali da mi nastavimo sa građenjem

List nepokretnosti, zajedno sa kopijom plana katastarske parcele predat je projektantu koji je pripremio ostalu dokumentaciju za lokacijsku dozvolu. Kasnije ću saznati da postoji još jedan "predkorak" pre lokacijske dozvole a zove se po novom zakonu "informacija o lokaciji"

Bilo kako bilo troškovi su sledeći a tiču se izdavanja lista nepokretnosti:

Taksa Katastra ..... 628,00 dinara

Usluga ..... 550,00 dinara

Agencija ....72,00 dinara

TOTAL: 1.250,00 dinara

U pogledu projekta, postali smo definitivni da će kuća biti visoko potkrovlje. U donjem delu su hodnik, spavaća ( naša ), dnevna soba koja se produžava u trpezariju i manja kuhinja u "Г" , i kupatilo. Iz hodnika jedne stepenice silaze u podrum a druge idu u potkrovlje u kome je kupatilo, dve dečije sobe i jedna soba za koju sam rekao projektantu da mi izbije pregradne zidove iz hodnika i napravi neki "open space" koji će prvo biti moj radni kutak i biblioteka, a sutra kad Aleksa poraste i dodje i drugo dete, će to biti njihov dnevni boravak za društvo. O površinama u sledećem postu.

Građevinska dokumentacija i pomalo o projektu...

Dan 18.03.2010. godine

Izvađenja kopija plana katastarske parcele. Razlog je taj što se radi o jednom dokumentu neophodno potrebnom za dobijanje lokacijske dozvole a koja je opet jedan od koraka ka dobijanju građevinske dozvole.

Troškovnik:
Taksa Katastra ... 460,00 dinara
Usluga Katastra ... 508,00 dinara
Agencija ... 32,00 dinara

TOTAL: 1.000,00 dinara

Što se projekta tiče, shvatili smo da moramo u nebo jer nam prizemna kuća definitivno ne ide u prilog. Pored svoje veličine uskraćen bi bio za terasu, jer bih morao da zahvatim onda jos malo "tajkovog" placa a to znači cepanje parcele i dodatni trošak od oko, po rečima prijatelja geodete, 30 - 40.000 dinara što je u ovoj fazi za mene bilo suviše.

Projektant nam je dao predlog da ipak idemo u potkrovlje i pokazao nam projekat kuće, koji nam se u prvi mah nije svideo, ali kada smo bolje pogledali i uz njegove dorade, dobili smo izuzetan projekat koji, kako sam u prethodnim postovima naveo, a čije su glavne karakteristike sledeće:

Podrum sa podnom površinom od 35,03 m2 i bruto površinom od 43,90 m2
Prizemlje sa podnom površinom od 67,94 m2 i bruto površinom od 82,15 m2
Potkrovlje sa podnom površinom od 70,73 m2 i bruto površinom od 85,12 m2
Ukupno podne površine 173,70 m2 a bruto površine 211,59 m2

Građevinska dokumentacija - deo terći

Dan 15.03.2010. godine

Tog dana ugovor je predat u RGZ služba za katastar nepokretnosti Šid na uknjižbu. Podneo zahtev, priložio ugovor, uplatio takse i predao sve u kompletu.

Ishod bi trebalo da bude rešenje gore navedene službe kojim se vrši promena u katastru nepokretnosti i moja supruga postaje vlasnik katastarske parcele na kojoj će se graditi kuća.

Dobih miraz. Ha, ha. Odnosno još ne dok rešenje ne bude pravosnažno. Dogovaram sa suprugom i "tajkom" da se odreknu prava žalbe na rešenje, da bi malo ubrzali na stvari.

Dok čekam na rešenje, konsultujem komšiju koji radi u projektantskoj kući, oko projekata. Polako, korak po korak sa njim dolazimo do nekih poželjnih rešenja.

Prvo smo želeli prizemnu kuću i usmerili se u tom pravcu. Na sajtu hrvatske firme "Domprojekt" videli smo kuću koja nam se prvo svidela. Naime, išli smo sa kombinacijom da svako od dece ima po jednu sobu, mi jednu spavaću, da imamo dnevnu sobu spojenu sa trpezarijom i da se kuhinja nadovezuje u "Г" na trpezariju tako da je možemo kliznim vratima izolovati. Znate ono kad vam dođu gosti a sudova mali milion. A vi samo elegantno zatvorite vrata kuhinje. I gotovo.Naravno i jedno kupatilo, wc posebno može ali ne mora. I poželjno je ostava jer u prvoj varijanti nismo hteli podrum.

I nađosmo par modela od kojih je ovaj dobio kvorum:

http://www.domprojekt.hr/katalog/narcis109.html

Imao je sve što treba. Naglasak na "imao". E onda saznaš još neke druge stvari. Jedna od njih se zove "Stepen zauzetosti parcele". Interesantne stvari čovek sazna čim malo zagrebe po površini građevine. Na primer skontaš da ti je buduća kuća ni na nebu ni na zemlji. To jest ulica u kojoj je plac je na samoj granici između grada i prvog prigradskog naselja,da ne kažem sela. Koje pravilo na stepen izgrađenosti parcele primeniti. Da li šidski ili berkasovački. Stepen zauzetosti ( maksimalna površina koju zauzima kuća u odnosu na ceo plac ) u mom slučaju ne može da bude veći od 40%. Na plac od 2a 24m2 to mu dođe oko 89,6m2. Ili tu negde. A ova naša je imala oko 110m2. Kada posmatram plac kuća bi zauzela skoro ceo plac.Dead end. Iliti po srpski ćorsokak. Srećom projektant je pravi. Daje mi predlog za kuću gabarita 9,74m x 9,10m. to je 88,63m2. A kuća ima bruto površinu od 82,15m2 u prizemlju. Ali sad je ženi problem potkrovlje. Naložili smo se na prizemnu a on nam nudi potkrovlje. To je već bilo nešto novo.

Troškovnik ove faze je sledeći

Taksa za uknjžibu ugovora .....6.163,00 dinara
Usluga Katastra .....550,00 dinara
Usluga agencije ....187,00 dinara

TOTAL: 6.900,00 dinara
Nastavak sledi...

Korisni linkovi za buduće građevinare

Pošto sam ostao dužan u nekom od prethodnih postova, ova tema posvećena je isključivo sajtovima na koje sam naišao krstareći netom a u vezi moga "problema". U toku dana pripremam nastavak priče.

I KREDITI I BANKE
http://www.kamatica.com
http://www.krediti.rs

II SAJTOVI O SVEMU
http://www.samsvojmajstor.com
http://www.beodom.com/sr
http://www.elitemadzone.org
http://www.forum.hr

III MATERIJAL, MALTERI, KROVNI POKRIVAČ
http://www.baumit.com/yu
http://www.potisje-kanjiza.com
http://www.dragovic.biz
http://www.rigips.co.rs
http://www.holcim.rs
http://www.isomat.gr
http://dramin.eu
http://www.dom.com.hr
http://www.zorka-opeka.co.yu
http://www.knaufinsulation.rs
http://www.kucapromet.com
http://www.ursa.rs
http://www.austrotherm.com
http://www.tecasi.co.rs
http://www.termodom.rs

IV YTONG
http://www.gradnjakuce.com/index.php?option=com_content&view=article&id=64&Itemid=79
http://ytong.cmass.info
http://www.xella.rs

V STOLARIJA
http://www.bosal.rs
http://www.talaris.rs
http://www.megaplast.rs
http://www.buildingconcept.rs
http://www.bekal-cacak.com
http://www.pvcinzinjering.co.rs

VI PODOVI, NAMEŠTAJ, ENTERIJER, EKSTERIJER
http://www.garmann.rs
http://www.uredi-stan.com
http://www.enterijer.ba
http://www.decorreport.com
http://www.sagadrvo.rs
http://www.galerijapodova.com
http://sr.alpod.si
http://www.casaenterijeri.rs
http://www.beokeramika.rs
http://www.jub.si/sr

VII GREJANJE
http://grejanje.infobay.rs
http://www.termomont.co.rs
http://www.etazgrejanje.com
http://www.expont.rs
http://www.cini.co.rs
http://www.bimid.rs
http://www.rehau.rs
http://www.podno-grejanje.in.rs
http://www.danfoss.com/Serbia_Montenegro
http://www.viessmann.co.rs
http://www.centrometal.hr
http://www.radijator.rs
http://www.ekopandm.co.rs

VIII KERAMIKA I KUPATILA
http://www.zorka-keramika.rs
http://www.keramikaplus.rs
http://www.podovi.net

IX PLANOVI KUĆA i OSTALO INTERESANTNO
https://www.viebrockhaus.de
http://www.hausbaukataloge.de
http://www.luxhaus.de
http://www.schwabenhaus.de
http://predmer.npnetwork.co.rs

Građevinska dokumentacija - deo drugi

Dan 12.03.2010. godine


Prednost malog mesta dolazi polako do izražaja. Naime, tog dana je Poreska uprava vratila overen ugovor o poklonu, izdala nam potvrda o proceni parcele na 67.000 dinara i dobili smo i rešenje o oslobađanju od plaćanja poreza na nasleđe i poklon. Prvi nasledni red.


Sad već lagano pravimo planove šta dalje raditi. Rekao sam u jednoj od prethodnih tema da sam pregledao dosta sajtova sa tematikom građenja, izolacije, grejanja, podova, keramike... Svašta nešto sam našao. To me je bacilo u nedoumicu oko načina građenja i materijala sa kojim graditi. Cigla, giter blok, ytong. Svaki od ovih materijala imao je svoje prednosti i nedostatke. Na primer sa ciglom mi treba više vremena i veća količina, sa ytongom znatno manje ali je malo majstora koji sa njim rade. Neki kažu da je giter loš, neki sa njim uglavnom zidaju. Priča o ludaku koji priča sam sa sobom polako počinje da dobija svoje obrise i konture. Gledao sam na sajtu Zorka opeke njihov proizvod Klimablock različitih debljina za spoljne i unutrašnje zidove. Izgleda mi dosta dobar, ali je nov i u praksi nedovoljno dokazan kao građevinski materijal.


Bilo kako bilo, uzeo sam jedan rokovnik i krenuo da beležim sve ono što mi izaziva nedoumice, pa da kopam po internetu, tragajući za podacima. Paralelno sa tim sam nastavio da radim na prikupljanju ostalih papira neophodnih za građevinsku dozvolu.