Projekat i malo o simprolitu

Projekat

I tako stoji on meni na stolu. Gledam ja njega, gleda on mene. A na njemu piše br. 1334-71310, jun 2010. godine, investitor je naravno lepša polovina, a objekat je porodična stambena zgrada spratnosti podrum, prizemlje i potkrovlje.

Za one vičnije građevini Po + P + Pk.

Kaže naslov: Glavni projekat

I uz njega još jedan dokument jako bitan za buduće radove: Izveštaj o tehničkoj kontroli projektno tehničke dokumentacije u kojem stoji da urađena investiciono – tehnička dokumentacija ZADOVOLJAVA u pogledu tehničkog rešenja objekta, njegove stabilnosti i bezbednosti.

Plaćen ceh - troškovi: 650 eur i to u eur a ne u „din. protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate“

Simprolit

Kako sam od početka ove naše priče jako puno čitao o raznim materijlima i načinima građenja, došao sam i do podataka o ovome materijalu. O njemu zainteresovani mogu da pročitaju više podataka na sajtu proizvođača i to:

http://www.simprolit.rs/simpploce.html

A sad malo o samom sistemu

Simprolit® – patentirani polistirolbeton predstavlja vrstu lakog betona na bazi agregata od ekspandiranih granula polistirola - stiropora. Pri tome, primena polistirolbetona u građevinarstvu nije novost već nekoliko decenija. Naime, ekspandirani polistirol je otkriven 1951. godine i vrlo brzo je počeo da se primenjuje u oblasti lakih betona.
Ovakav proizvod spravlja se na bazi granula stiropora, portland cementa, vode i posebnih aditiva. Samo ekspandiranje sirovine - prethodno nabavljenog praškastog polistirola - može se veoma jednostavno izvesti u vrućoj vodi temperature cca 98°C ili u pari temperature cca 90°C - 110°C, s tim da zapreminska masa ovako dobijenog agregata može da varira u granicama od 10-40 kg/m3. Za proizvodnju SimprolitA uglavnom se koriste granule zapreminske mase 10-15 kg/m3.
Ono što Simprolit® izdvaja u okviru grupe polistirolbetona kojoj pripada je njegova mala zapreminska težina, malo upijanje vode iz okolne sredine, putem absorbcije i putem kapilarnog penjanja, visoka otpornost na mraz, postojanost fizičko-mehaničkih karakteristika bez obzira na procenat sadržaja vlage u njemu i optimalna korelacija izmedju čvrstoće i toplotne provodljivosti.
Simprolit® polistirolbeton je negoriv materijal, klase gorivosti NG (negoriv). Zavisno od projektovanog i primenjenog tipa dodatnih termoizolacionih uložaka, konstrukcije od Simprolita mogu imati grupu gorivosti od G1 do NG.


Simprolit ploče

Simprolit ploče čine Simprolit sistem za utopljavanje fasada koji se sastoji iz dve vrste ploča: Simprolit troslojnih ploča (SUPn) i Simprolit jednoslojnih ploča (SOPn), gde oznaka «n» označava debljinu Simprolit ploče u santimetrima.
Po svojim koeficijentima «ΣK» (Termički koeficijent prolaska toplote elementa ugradjenog u zidu) i «R» (Termički koeficijent otpora prolasku toplote kroz elemente fasadnih zidova), u poredjenju sa odgovarajućim termičkim koeficijentima zida od pune opeke odgovaraju debljini zida od 31cm (SUP 3) do 218cm (SUP15).
Osnovna odlika i prednost Simprolit sistema u odnosu na druge sisteme utopljavanja fasada (osim veoma skupog sistema ventilisane fasade) je njegova paropropusnost. Od svih drugih prednosti koje se pri tom javljaju posebno treba istaći da se kod Simprolit sistema ne javlja kondenzat, koji direktno utiče na dugovečnost fasade koja se utopljava.

Osim toga, za razliku od sistema utopljavanja fasada stiroporom («Demit» fasada i slične), kod kojih se protivpožarne razdelnice izvode iz mineralne vune (što se javlja osnovnim uzrokom kasnijeg pojavljivanja pukotina na fasadi na spoju dva heterogena materijala), kod Simprolit sistema protivpožarne razdelnice su izradjene od istog materijala kao i površina Simprolit ploča, od negorivog Simprolit polistirolbetona.

Simprolit blokovi

Svojim odnosom:
kvalitet – niska toploprovodljivost zida – dugovečnost – dobra zvučna izolacija – dobra hidrofobnost – mala težina konstrukcije – ekološka podobnost – ekonomičnost, Simprolit blokovi nemaju premca medju analozima na svetskom tržištu.
Zidovi od Simprolit blokova poseduju visoka termoizolaciona svojstva, a takodje mogu preuzeti na sebe i zvukoizolacione i konstruktivne funkcije, zadržavajući svoju dugovečnost pri dugotrajnoj eksploataciji (100 godina i više).
Izuzetne termofizičke karakteristike Simprolit blokova omogućavaju gradjenje objekata u svim, čak i najoštrijim, klimatskim uslovima Ruske Federacije (Sibir, polarni predeli Dalekoistočnog regiona) bez dopunskih mera za utopljavanje fasade (u Anadiru na Čukotki, par stotina kilometara od Aljaske, sa srednjom zimskom temperaturom -460C, grade se aerodromski objekti Simprolit blokom debljine 30cm).
Simprolit blokovi se mogu primenjivati bilo samostalno, u svojstvu fasadnog termoizolacionog sistema u visokogradnji, bilo kao trajno ugradjena termička oplata pri izvodjenju nosećih i seizmički otpornih zidova objekata.
Simprolit blokovi imaju izuzetne ekološke (sanitarno-epidemiološke) pokazatelje, za klasu kvalitetnije i stepen više nego što je to predviđeno po GOST R 51263-99. U objektima izgrađenim od Simprolit blokova ne samo da se omogućava komfornost življenja saglasno GOST 30494-96, već su u potpunosti ispunjeni i ekološki zahtevi po GOST 30775-2011 i GOST R 51769-2001.

Simprolit pregradni blokovi

Medju gradjevinskim elementima za izvodjenje pregradnih zidova vidno se izdvajaju Simprolit pregradni paneli i Simprolit pregradni blokovi, koji svojim najpovoljnijim odnosom: kvalitet – niska toploprovodnost – visoka letnja stabilnost – dobra zvukoizolacija – hidrofobnost – čvrstoća – mala težina konstrukcije – cena, nemaju konkurencije medju analozima, posebno kod izvodjenja pregradnih zidova kupatila, taoleta, a takodje i zidova kuhinja sa vodovodnom mrežom.
Naime, zidovi od Simprolit blokova deklarisani se kao «suvi» (ne više od 4% vlažnosti). U slučaju natapanja konstrukcije u havarijskim situacijama oni se brzo suše, bez gubitka fizičkih karakteristika. Kod poplava, zidovi od Simprolit blokova ne upijaju vlagu putem kapilarnog penjanja, kao što to čine zidovi od opeke, siporeksa, penobetona, keramzitobetona, gipskartona i drugih materijala (u slučaju poplava zidovi od tih materijala putem kapilarnog penjanja upijaju vodu po celoj visini, a zatim se dugo suše, ponekad i više od godinu dana ili prosto bubre i raspadaju se). Naime, Simprolit blokovi upijaju vodu na svega 3-4 cm više od nivoa okolne vode, a posle njenog povlačenja zidovi od Simprolit blokova se brzo osuše, što je potvrdjeno i ispitivanjima u Institutu za materijale i konstrukcije Gradjevinskog fakulteta u Beogradu.

Prednosti primene Simprolit blokova u građevinarstvu

Ekonomičnost primene Simprolit blokova u gradjevinarstvu – to je ono što pre svega interesuje Investitora.

Ne ulazeći u sve loše fizičke, termotehničke i ekološke osobine, a posebno i malu trajnost kod nas najčešće primenjivanih fasadnih konstrukcija (od opeke ili siporeksa, utopljenih mineralnom vunom ili stiroporom, malterisanih mineralnim polimercementnim malterom preko mrežice od staklenih vlakana ili obzidane fasadnom opekom i sl.), razmotrimo pre svega nespornu ekonomiju, pa čak i zaradu Investitora po svakom dužnom metru fasadnog zida izidanog Simprolit blokovima.
Pri izvodjenju računice, dozvolimo još jednu aproksimaciju na strani sigurnosti – iako kao spoljni zidovi u našim i najoštrijim klimatskim područjima po termotehničkim karakteristikama u potpunosti zadovoljavaju Simprolit blokovi debljine 12cm (tipovi «SPB50», «SPB60», «SPBS60», «SPBS90»), pretpostavimo da Investitor izida spoljne zidove Simprolit blokovima debljine 20cm (tipovi «SBS20», «SBDS20»).

Primenom Simprolit blokova debljine 20cm, ukupna debljina zida je 22,5cm (Simprolit blok 20cm, unutrašnji malter 1,5cm i spoljašnji malter najviše 1,0cm).
Razlika u debljini iznosi 37,5-22,5=15 cm, odnosno: = 0,15m2 /po dužnom metru zida.
Cena materijala zida od Simprolit blokova, zajedno sa ispunom od betona i armaturom u svakom trećem redu iznosi oko 18 EURA/m2 fasadnog zida, odnosno, za spratnu visinu objekta od 3,0m cena materijala iznosi 3x18=54 EURA/m dužnom fasadnog zida.
Ako je prodajna cena prostora 500 EURA/m2 (a znatno je veća!), Investitor dodatno dobija 0,15x500=75 EURA/po dužnom metru fasadnog zida.
Osim izloženog, na ukupnu ekonomiju sredstava Investitora utiču i druge prednosti primene Simprolit blokova u gradjevinarstvu, pri čemu se posebno izdvaja:

maksimalna lakoća zidova

bez obzira što se Simprolit blokovi zidaju zapunjavanjem betonom, ukupna težina zida od Simprolit blokova je daleko manja od odgovarajuće težine klasičnih zidova. Na primer, spoljašnji zid od Simprolit blokova debljine 22,5 cm (Simprolit blok debljine 20cm, unutrašnji malter 1,5cm i spoljašnji 1,0cm) zajedno sa malterom i betonom teži 165 kg/m2 zida (sam Simprolit blok teži oko 3,1 kg/komad ili manje od 27,5 kg/m2 zida), a pregradni zid od Simprolit pregradnih blokova debljine 14cm (Simprolit blok debljine 12cm i obostran malter ukupne debljine 2cm), zajedno sa malterom i betonom teži 121 kg/m2 zida (sam Simprolit blok teži manje od 2 kg po komadu ili manje od 20 kg/m2 zida).

Upoređujući težinu omalterisanog fasadnog zida od Simprolit blokova debljine 20cm (121 kg/m2) i težinu obostrano omalterisanog pregradnog zida od opeke debljine 12cm (296 kg/m2) očigledna je lakoća zidova izvedenih od Simprolit blokova (pri čemu, osim nosivosti, beton koji se naliva u Simprolit blokove doprinosi poboljšanju i drugih neophodnih karakteristika zidova, kao što su: zvukoizolacija, letnja stabilnost, toplotni kapacitet itd.).

Pored navedenih prednosti u lakoći i ukupnoj ceni koštanja, Simprolit blokovi i Simprolit sistem gradjenja uopšte u odnosu na analogne materijale i sisteme za zidanje izdvajaju se i drugim brojnim karakteristikama i prednostima, kao što su:

lagan horizontalni i vertikalni transport
laka obradljivost;
jednostavno zidanje (nije potrebna visoko kvalifikovana radna snaga);
odsustvo termičkih mostova na vertikalnim i horizontalnim spojevima (redjaju se bez maltera ili lepka);
ne zahtevaju debeo sloj maltera;
ne upijaju vlagu (vlagootporni);
ne sadrže kreč ili neki drugi agresivni sastojak;
konstantni maseni procenat vlažnosti: 4% - 8%;
izuzetno povoljan odnos koeficijenata prolaska toplote materijala u suvom stanju i istog koeficijenta kod elemenata ugradjenih u zidu;
duktilnost i odsustvo deformacija blokova;
ubedljivo najbolja letnja stabilnost u odnosu na analoge iste debljine;
izuzetno dobra paropropusnost (zidovi od Simprolit blokova «dišu»);
zadovoljenje protivpožarnih zahteva;
mogućnost primene u svojstvu termoizolacione, trajno ugradjene oplate,komfortabilnost;
ekološka podobnost;
široki asortiman elemenata koji se proizvode od Simprolita;
dugovečnost;
otpornost na mraz;
postojanost pri reskim dnevnim promenama temperature

Za kraj ono najlepše. Dostavio sam projekat kuće proizvođaču sa molbom da mi izračuna ukupne količine materijala neophodno potrebnog za gradnju kuće, te ću njihov odgovor dobiti već ovih dana.

Iz razgovora sa ljudima iz firme dobio sam uveravanje da ukoliko kuću budem gradio ovim sistemom, dodatna izolacija nije potrebna, što je samo još jedan plus navedenog sistema.

...i posle dugo vremena...cirkus se nastavlja

Posle dugo vremena rešio sam da aktuelizujem pisanje na blogu. Bliži se dan kada ćemo supruga i ja krenuti u postupak za dobijanje građevinske dozvole kao jedan od osnovnih preduslova za podnošenje zahteva za kredit. U pogledu banke supruga je još uvek u Intesa banci, mada razmišljamo da prebacimo račun u Erste banku. Ali o tom potom. Biće vremena i za to.

Razmišljanje oko načina gradnje još traje. Gledajući teme na internetu našao sam na nešto vrlo interesantno što bih želeo da podelim sa čitaocima. Naime, radi se o brvnarama. Ova tema će biti posvećena ovom načinu građenja i u njoj ću predstaviti čitaocima tekstove koje sam pokupio na netu ovih dana a tiču se brvnara. Tekstove sam podelio na pet grupa.

Pa da počnemo.

Deo prvi

Brvnare su kuće napravljene isključivo od stabala drveta, brvana, tačnije punih oblica. Takođe su pravljene i od talpi (nekada tesanog drveta u obliku daske veće debljine) i mada su nazivane brvnarama, njihov precizan naziv su daščare. Nekada su se koristile za stanovanje u šumi i kao prenoćište, ali su bile građene i kao tvrđave odnosno razna utvrđenja. Mnoge su ostale sačuvane do današnjih dana. U moderno vreme najviše ih ima u Americi i Kanadi, mada ih ima puno i u Evropi.

Veliki broj proizvođača brvnara nalazi osim u Americi i Kanadi i u skandinavskim zemljama, naročito Finskoj te u Rusiji. Na prostoru ex Yu, najviše proizvođača ima u Bosni i Hercegovini u oba entiteta, Crnoj Gori te u Srbiji u regiji pod šumama. Brvnara-talpara stara dva veka i dalje postoji u mestu Kusatak kod Smedereva kao svojevrstan spomenik kulture. Autentične brvnare se prave isključivo od punih oblica. Iskusni majstori rukama prvo skidaju koru sa stabala, obrađuju ih ručnim alatom i motornim testerama. Ovim načinom stabla iz prirode ne gube svoj prirodni izgled. Svaka oblica se stručno urezuje te uklapa na predviđeno mesto. Ručno izrađene brvnare se inače smatraju najlepšima, najkvalitetnijima i izuzetno su cenjene.

Život u brvnarama je izuzetno prijatan i neškodljiv za zdravlje. Brvnare proizvedene od oblica mašinskim putem se ne sklapaju u procesu proizvodnje. Za razliku od brvnara koje se ručno izrađuju, jeftinije su i brže se montiraju. Zidovi oblica proizvedene mašinskim putem su tanji i nisu toliko zanimljivi kao oblice rađene ručno. Svakako je daleko veći prirodni efekat boravka u brvnarama ručne izrade. Brvnare su opet popularne i umesto kuća od cigle sve više kuća za stanovanje pa i turističkih objekata se gradi od borove i čamove građe. Kažu stari ljudi da „ništa zdravije od drveta nema i sna kao u borovini kada zamiriše luč". Kada se grade brvnare, brvna se slažu te nema šupljina i nije potrebna nikakva izolacija kao kod kuća koje su zidane. Tokom hladnih zima brvnare su uvek tople i u njima se lepo spava. Ranije su poštovana pravila da se drvo za pravljenje kuće ne seče pre 8. novembra niti nakon 14. februara. Sada se drvo seče svih 12 meseci i zbog toga je kvalitet građe lošiji. Stari majstori su brvna uvek štitili od štetočina premazavši ih katranom.

Deo drugi

Drvene kuće gotovo da postoje od pamtivijeka ljudi su ih radili kao nastambe još u prapovijesno doba, a drvene kuće grade se i danas. Nekada je bilo potpuno normalno živjeti i boraviti u drvenoj kući, kasnije su dolaskom drugih materijala i tehnologija ljudi masovno počeli graditi sada već klasične zidane kuće, no polako sve veća ekološka osviještenost čovjeka navodi da se vrati prirodnim materijalima te se sve više ljudi odlučuje na gradnju drvene kuće ne samo kao vikend kuće već i kao kuće za svakodnevni život.

Mnogobrojni su razlozi zbog kojih biste se i Vi mogli odlučiti za gradnju drvene kuće vjerujemo kako ste već i upoznati s nekim prednostima drvene kuće u odnosu na klasičan način gradnje, no svakako ćemo nabrojati neke od prednosti. Kao glavnu prednost drvene kuće izdvojili bismo svakako drvo kao prirodni materijal od kojeg je kuća u potpunosti izrađena, nema negativnih utjecaja i štetnih zračenja, a prirodni materijali doprinose posebnoj stambenoj atmosferi. Postojanost drvene kuće može se mjeriti stoljećima, postoje razne kuće i ostale građevine izrađene od drveta koje odolijevaju zubu vremena već više stotina godina, pravilnim održavanjem drvene kuće mogu biti znatno postojanije nego objekti rađeni klasičnim načinom. I u našim krajevima po selima i manjim mjestima mnogobrojni su primjeri drvenih kuća od kojih su neke nerijetko starije od 100 godina. Dokazano je da kuće od drvenih trupaca zbog jedinstvenog načina spajanja i korištenja materijala jamče bolju postojanost kod potresa i pomicanja tla, Također poznato je da je drvo visokokvalitetan prirodni izolator, tako da sama debljina trupaca u zidovima zadovoljava sve izolacijske potrebe jednog stambenog objekta.

Drvene kuće izrađuju se najčešće od trupca smreke, no moguće je za gradnju drvene kuće ili nekih dijelova drvene kuće koristiti i druge vrste drveta kao što su jela, ariš, crni bor i slično. Za gradnju drvene kuće mogu se koristiti trupci različite debljine od 25 do 45 cm promjera pri čemu valja uzeti u obzir činjenicu da zid izrađen od trupaca promjera debljine 20 cm parira klasičnom zidu od opeke s termo-žbukom ukupne debljine 37cm. Količina prašine u drvenim kućama znatno je manja nego u objektima građenima na klasičan način jer drvo sprječava stvaranje statičkog elekcitriteta. Za grijanje odnosno hlađenje drvene kuće uštedjeti ćete znatnu količinu potrebnog energenta za zagrijavanje ili hlađenje prostora, zidovi drvene kuće uvijek su jednake temperature kao i temperatura prostorije. Vremena kada su tipične drvene brvnare bile isključivo rezervirane za eko freakove odavno pripadaju prošlosti.

Današnje drvene kuće su tehnički i arhitektonski u samom vrhu gradnje i za mnoge predstavljaju pravu alternativu konvencionalnom načinu gradnje. Zahvaljujući trupcima debljine 25-45 cm i optimalnoj toplinskoj izolaciji, takvi objekti štede energiju i osiguravaju prirodnu optimalnu prostornu klimu. Pri tome zadovoljavaju svaku individualnu želju kako po pitanju arhitekture tako i funkcionalnosti. Nekoliko je različitih načina gradnje drvenih kuća pri čemu se koriste različiti materijali i tehnologije, no nekako najljepše i najkvalitetnije drvene kuće su one izrađene od trupaca.

Deo treći

Drvene brvnare se izgrađuju isključivo od punog drveta belog bora. Drvo je idealno suvo, vlažnosti od 12-15%, a svako pojednino brvno se posebno izrađuje od biranih drvenih elemenata. Na brvno su ugrađuju dva muška i dva ženska falca, koji međusobno spajaju elemente, čime se u potpunosti neutrališe produvavanje spoljnog, hladnog ili toplog vazduha.
Brvna se spajaju bez metalnih zakivaka ili šrafova. Stolarija je takođe od punog drveta. Ugrađuju se standardno brodski pod ili ploče od terakote, a kupatila se rade u klasičnoj izvedbi, od keramičkih elemenata i gips ploča, dok kao specijalitet predlažemo ugradnju drvenih obloga od ariša, kao i celokupne drvene ili kamene elemente mokrog čvora.
Krov se pokriva biber crepom, ili cepanom borovom šindrom, ali ćemo iskoristiti i bilo koji drugi pokrivni materijal.
Garancija na objekte je 30 godina.
Cena kvadratnog metra po principu ključ u ruke je od 350 do 650 euro za prizemne objekte, zavisno od projekta, sa popustom od 10% za spratne objekte.
Veličina objekta koji se gradi nije ograničena

Ovih dana stiže projekat

Ovlašćeni projektant obavestio me je da će mi do kraja ove nedelje biti gotov projekat kuće te, kao što sam obećao jednom od čitatelja bloga, spreman sam podeliti sve o projektu sa svima ostalima.
Slike buduće kuće su na nekoj od prethodnih tema te tu nema odstupanja. Sve tehničke detalje objaviću za koji dan.
Sledeći korak bio bi sklapanje ugovora sa našim javnim preduzećem za stambene usluge i građevinsko zemljište o komunalnom opremanju zemljišta, nakon čega se podnosi zahtev za građevinsku dozvolu.
Cenu komunalnog opremanja objaviću kada se malo pobliže raspitam ali mislim da je prema nezvaničnim informacijama za moj objekat oko 25.000 do 30.000 dinara.
Srdačan pozdrav svim graditeljima
Čujemo se uskoro sa najnovijim vestima

Lokacijska dozvola dobijena

Dan 09.06.2010. godine

Ne znam koliko vas se seća crtanog filma sa Brzim Gonzalesom i Patkom Dačom u kojem se posle brodoloma nađu na pustom ostrvu i Dača nađe kutiju sa konzervama hrane a Gonzales nađe otvarač. Pa ga Dača ceo crtani juri za otvarač a kada ga dobije izgubi hranu. E pa slično vam je i kod moga investitora ( čitaj: supruge ) i mene.

Naime na današnji dan, u rekordnom roku od svega par dana dobili smo lokacijsku dozvolu. Ali avaj. Ništa od građenja i podnošenja zahteva za kredit jer kao što sam ranije napisao u nekom od prethodnih tekstova, njena firma je trenutno u blokadi, a samim tim im i plate preko računa kasne neka dva meseca, tako da smo se baš razočarali jer smo mnogo truda uložili u sve ovo, i bili veliki entuzijasti po ovome pitanju. Ostaje nam samo da se nadamo nekoj malo boljoj situaciji u dogledno vreme, glede njene firme, da bi smo mogli nastaviti dalje sa papirologijom.

Od ostale dokumetacije potrebne do građevinske dozvole ostalo je da lokacijsku dozvolu dostavim svome projektantu koji je već uradio projekat i koji me košta 3e/m2 bruto površine pa će me izaći nekih 650e za celu kuću i to je još trošak koji sam spreman da platim i za koji sam pare izdvojio. Da je bilo sreće, takav kompletirani projekat nosi se u naše Javno stambeno da bi se sklopio ugovor sa njima za komunalno opremanje zemljišta i platio iznos od oko 25.000 - 30.000 dinara u te svrhe, a potom podneo zahtev za građevinsku dozvolu.

Sa građevinskom koju bi isto tako brzo rešili, odlaziš u banku, EPS i vodovod. U banci kredit, kod EPS i vodovoda ugovori.

Pošto život gledam sa vedrije strane i pošto sam optimista, mišljenja sam da će ipak biti bolje i da ćemo moći da nastavimo radove. Dobra strana je što lokacijska važi od 09.06.2012. godine. Pri isteku njenog važenja možeš da podneseš zahtev za građevinsku koja takođe važi još dve godine. Ali se iskreno nadam da ćemo u ove prve dve godine uspeti da se skućimo.

Do neke nove informacije obustavljam pisanije na ovoj temi. Iskreno mi je žao što ne mogu dalje da pišem o ovome jer sam se baš zagrejao.

Hvala svima koji su mi davali savete. Svaki je razmotren i sagledan iz svih uglova.

Pozdrav
Ficha

Podnet zahtev za lokacijsku dozvolu

Dan 04.06.2010. godine

Podnet je zahtev za lokacijsku dozvolu. Dokumetacija koja je potrebna sastoji se od sledeće papirologije:

1. podaci o objektu koji se gradi ( dispozicija, vrsta, namena, tehničke karakteristike )
2. informacija o lokaciji
3. kopija plana parcele
4. kopija lista nepokretnosti kao dokaz o pravu svojine
5. rešenje o promeni namene poljopriv. u građevinsko zemljište
6. pribavljeni tehnički uslovi EPS,
7. pribavljeni tehnički uslovi vodovod
8. dokaz o uplat taksi

Troškovnik

1. republička taksa ........... 550,00 dinara
2. opštinska taksa ............. 850,00 dinara
3. usluga ............................. 50,00 dinara

TOTAL: ........................ 1.450,00 dinara

Stigli uslovi EPS

Dan 27.05.2010. godine

Poslednji dokument bitan za dobijanje lokacijske dozvole je stigao. Moglo je i brže ali dobro je i ovako, s obzirom da druge probleme mnogo bitnije prirode koji su se u međuvremenu nadvili nad hrabre graditelje iz Šida.
Elem, u uslovima piša ovako:

odobrena snaga: 11,04 kW
Nazivna struja glavnih osigurača: 16A
Napon na koji se priključuje objekat: 0,4kV
Faktor snage: iznad 0,95
...
Vrsta priključka: Tipski T1
Merni uređaj: trofazno, dvotarifno, direktno brojilo aktivne energije sa funkcijom uređaja za upravljanje tarifom 3x230/400V, 5( 10 ) -60 A, klase tačnosti 2

E sad ono što vas najviše interesuje - troškovi. E pa ovako:

Fiksni troškovi priključka: 53.376,00 RSD
Varijabilni troškovi priključka: 0,00 RSD
Deo troškova sistema nastalih zbog priključenja
objekta: 15.826,28 RSD
PDV: 12.456,41 RSD
TOTAL: 81.658,69 RSD

Ostali uslovi:

a) priključenje moguće nakon zaključenja ugovora o prodaji el.energije
b) podnošenja zahteva za priključenje

Specifičnosti:

rešenje se izdaje na rok od 2 godine koji počinje da teče od datuma donošenja rešenja i u tom roku se podnosi zahtev za priključenje objekta na sistem. Zahtev za produženje rešenja podnosi se najkasnije 30 dana pre isteka datog roka.
Vrednost troškova važi do prve naredne izmene cenovnika i sredstva se uplaćuju u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti rešenja. Rok za priključenje je 30 dana od dana uplate.

Zahtev za priključenje podnosi vlasnik objekta i uz zahtev podnosi:

1. Overenu kopiju naslovne strane glavnog projekta da su prijavljeni radovi nadležnom organu
2. Upotrebnu dozvolu ili potvrdu izvođača radova da el.instalacija ispunjava propisane uslove
3.dokaz o proveri ispravnosti el. instalacije od strane ovlašćenog preduzeća
4. ugovor o prodaji el.energije

I to bi bilo to. Sledi još podnošenje zahteva za lokacijsku dozvolu. O tome narednog dana uz opis kompletne dokumentacije koja se podnosi sa troškovima zahteva.

Razmišljanja dalje teku

25.05.2010. godine

Kad smo kod ytonga evo malo teksta o nekim nedoumicama vezanim za njega:

"...Što se tiče pitanja o nivou zračenja, poznato nam je da ljudi imaju nedoumice po tom pitanju ali potpuno neosnovano.
Čuo sam puno verzija i čini mi se da se priča menjala kroz usmena predanja. Mislim da izvorna tumačenja ne govore o zračenju bloka već o akumulaciji gasa radona koji manje-više ravnomerno isparava po celoj zemljinoj kugli. Ispitivanja koja su vršena u zapadnoj Evropi pokazala su da to nije tačno. Kod nas je rađeno ispitivanje na nivo prirodne radioaktivnosti gama indeks zračenja na institutu Vinča, koji jedini ima nadležnost za tu vrstu ispitivanja. Koliko mi je poznato, svi materijali treba da poseduju takav sertifikat.
Ispitivanje je pokazalo da Ytong ima čak i manji nivo prirodne radioaktivnosti od tradicionalnih materijala što pokazuju donje tabele. Naravno to ne znači da su materijali sa kojima se poredilo štetni jer svaka vrednost ispod 1.0 zadovoljava standarde za korišćenje na objektima u kojima žive ili borave ljudi. Vrednosti pokazuju da termalna obrada povećava nivo zračenja. Kako je najviša temperature kojoj se izlaže Ytong oko 190ºC u procesu sušenja a opeka gotovo 1000 ºC pri procesu pečenja otuda i razlika u vrednostima. S druge strane, svi materijali koji se koriste pri proizvodnji su potpuno neškodljivi i u masovnoj su upotrebi : Kvarcni pesak,cement bez primesa zgure, kreč i gips. U proizvodnji se koristi i čist aluminijumski prah koji ima ulogu kvasca. Naime, u reakciji sa ostalim sirovinama oslobadja se vodonik koji ispari i ostavi minijaturne vazdušaste ćelije koje Ytongu daju sve karakteristike koje ima.
Treba reći i to da se Ytong proizvodi u preko 30 zemalja od kojih je dobar broj u EU. Da postoji bilo kakva sumnja u ispravnost materijala on bi odavno bio zabranjen.
Moguće je da deo priče o radioaktivnosti dolazi od činjenice da se siporeks nekada proizvodio sa primesom pepela što verovatno može povećati nivo zračenja ali vezu sa Siporeksom sam već objasnio.
Ytong je jedan od retkih materijala koji se može pohvaliti ekološkim odlikama kako zbog sirovina koje se koriste tako i zbog niže potrošnje energije u proizvodnji a sve što se ispušta u atmosferu je vodena para. Čak je i folija u koju je proizvod upakovan ekološka jer ima UV stabilizator koji gubi dejstvo nakon šest meseci kada folija počinje da se raspada. Vreme raspada folije je nesagledivo brže od ostalih koje se koriste.
Sve ateste možete pronaći na http://ytong.cmass.info/active/sr-latin ... testi.html
Što se tiče sertifikata izvođača stvari stoje ovako.
Mi kao proizvođač možemo da izdamo sertifikat da je određeni izvođač prošao našu obuku, da primenjuje naš material u skladu sa uputstvima i da je upoznat sa karakteristikama materijala. Dakle nije u pitanju sertifikat kojim nekoga promovišemo u ovlašćenog izvođača. To je zbog toga što nismo obrazovna ustanova te stoga naš sertifikat nema težinu zvanične licence. S druge strane smatramo da je i to više nego dovoljno da nekoga smemo da preporučimo kao izvođača koji može da izvede radove sa našim materijalom u okviru zadovoljavajućeg kvaliteta.
Kvalitetni majstori su deficitarno zanimanje u srbiji. Tome u prilog govori I činjenica da iz građ. Škole u Beogradu godišnje izađe samo 15-ak zidara. Ima dosta priučenih majstora ali ni to nužno ne znači da svi oni rade loše.
Naša obuka je konstantna mada svake godine organizujemo turneju po Srbiji. Ove godine na prezentacijama na stovarištima širom srbije obučili smo 514 majstora a naš instruktor svakodnevno obilazi gradilišta i radi sa novim majstorima i nadgleda one koje već zna.
Ko god je zainteresovan za ovaj vid saradnje, može nam se obratiti. Nakon obuke, naš instruktor procenjuje da li polaznik zaslužuje sertifikat a nakon provere rada na izvedenom objektu spremni smo za dalju preporuku.

Ovde je zaista važno reći da nestvaramo nove zidare, već zidare dodatno obučavamo za rad sa Ytong-om. Zidanje klasičnim blokom ili ciglom se u suštini ne razlikuje od zidanja Ytong-om. Razlike su samo u samo u iskorišćenju svih prednosti koje Ytong ima, kako za korisnika objekta tako i za majstora koji ga ugrađuje.
Što se tiče dodatne izolacije objekta, treba razmisliti koliko daleko se želi ići.
Ako zidate Ytong blokom debljine 25,30 ili 37.5 dodatna izolacija Vam nije potrebna. Ukoliko želite standard niskoenergetske kuće ili pasivne kuće to zahteva mnogo ozbiljniji pristup nego što je samo dobra termoizolacija zida o čemu je bilo reči u drugim temama na ovom forumu. Dobrim zaptivanjem i stolarijom mogu se postići neverovatni efekti a samom orjentacijom i položajem objekta moguće je poboljšati efikasnost objekta za nekoliko procenata. Ova tema je veoma široka i zahteva mnogo veće autoritete od mene tako da ću se zadržati na savetima u pogledu izolacije. Ukoliko je tema zanimljiva, možemo pokrenuti i taj topic.
Dakle, ako je potrebno postaviti dodatnu termoizolaciju treba voditi računa o paropropusnosti. Postavljanje mineralne ili kamene vune je odlično rešenje s tim da je u tom slučaju potrebno pridržavati se uputstva proizvođača u pogledu izbora sistema ( sendvič zid, kontakt zid ili ventilisana fasada ). Oko ventilirajućeg sloja treba naročito obratiti pažnju ako ipak odlučite da koristite Demit sistem. Često ( u stvari redovno ) majstori samo zalepe stiropor na zid što nikako nije dobro rešenje. Zbog pojave kondenzacije neophodno je napraviti ventilirajući sloj od najmanje 3do 5 cm a to je izvodljivo jedino uz pomoć podkonstrukcije. Tu nastaje problem jer je to rešenje nešto skuplje pa se izbegava. Drugo, neophodno je dobro zatvoriti spojeve tabli jer nikakav proboj nije prihvatljiv. Jako je važno dobro rešiti sve betonske elemente pošto je prolaz na njima neminovan.
Ako npr. umesto Ytong bloka 30cm uradite sendvič giter 25+5izolacija+12 cigla ( i dobijete isti nivo izolacije) a pri tom ugradite lošu stolariju ili je ugradite loše i pride traljavo izolujete serklaže dobijate sistem koji ne funkcioniše i zapravo ste bacilli pare.

Moje pitanje njima glasilo je: Da li se unutrasnje malterisanje kuce od ytonga 25 moze izvesti sa rigips plocama ( suvo malterisanje ) a ako ne kojim malterom izvesti klasicno malterisanje, kojeg proizvodjaca da bi postigli najbolji ucinak.

A odgovor: "Moguće je obraditi unutrasnje zidove na način koji ste predlozili i u tom slučaju završna obrada gips-karton tabli se izvodi po preporuci tog proizvođača ( Rigips, Knauf ... ). Međutim, kako je table potrebno gletovati, ovaj postupak preporučujemo u slučaju nekvalitetno ozidanog zida. Takođe treba razmisliti o postavljanju tabli s obzirom da su predviđene za postavljanje na podkonstrukciju. Svakako se treba sa njima posavetovati o načinu postavljanja ( tiplovima ili lepljenjem, da se ne bi izgubili dragoceni centimetri )
U slučaju da je Ytong zid dovoljno ravan, zid se može i direktno gletovati običnom glet masom u dva sloja sa PVC mrežicom cca 150gr/m² u debljini d<5mm. Ovakva obrada zahteva predhodnu pripremu zidne površine ( uklanjanje sitnih neravnina, ostataka tankoslojnog maltera i otprašivanje zida ) ali svakako predstavlja najekonomičniji vid završne obrade.
Materijali:
-Obična glet masa u dva sloja
-Rimano 0-3
-Rimat 100 DLP
-HGP
-Baumit PutzSpahtel
-Röfix 351
Izbor materijala je na Vama.
Ukoliko se unutrašnja površina malteriše gotovim tankoslojnim malterima, preporučujemo isključivo krečni, gipsani ili gips-krečni malter
U debljini 5 – 10 mm
Gips – krečni malter
- Rimat 100 DLP
- Baumit MPI
- Rofix 150
Krečni malter
- Baumit MPI 20
- Rofix 190
Krečno cementni malter za malterisanje zidova sa pojačanom zvučnom izolacijom
- Baumit MPA 32
- Rofix
Ovde su navedeni samo neki proizvodi za koje smo dobili preporuke od samih proizvođača. Napominjem da se prilikom ugradnje treba pridržavati uputstva, jer iako su proizvodi relativno slični, način primene može da odstupa ( podloga tj. Grund, mrežica ili ne kao i debljina samog sloja )
Zid se, naravno može malterisati i klasičnim, ručno spravljenim malterom stim da takodje treba izbegavati produžni malter ( sa dodatkom cementa ) koji nije najbolje rešenje za unutrašnji prostor. Ručno spravljeni malter, za razliku od tankoslojnih gotovih maltera mora se nanositi u znatno debljem sloju i period sušenja je oko 3 nedelje u optimalnim prolećnim uslovima. A potom je tek moguće gletovanje zida i naravno krečenje. Ovakvo malterisanje se izvodi kao i kod drugih materijala ( cigla ili giter blok npr. )
Smatramo da je dobro iskoristiti prednost Ytonga u pogledu ravnosti zida i maksimalno smanjiti troškove i vreme potrebno za obradu unutrašnjih površina. Preduslov je naravno kvalitetno ozidan zid, o čemu je već bilo govora..."

Razmišljanje na temu sa čime graditi

Dan 24.05.2010. godine

Još uvek sam u nedoumici sa kojim materijalom danas, sutra krenuti u građenje. Trenutni redosled nakon brda pročitanih podataka, proučenih članaka je sledeći:

1. ytong 25
2. Zorka opeka Klimablock 25
3. cigla 25
4. giter blok

U varijantama pod 2, 3 i 4 se mora ići sa troškom izolacije dok mi varijanta pod 1. daje mogućnost da to pitanje odložim za kasnije zbog boljih termoizolacionih svojstava ytonga. Dosta sam pročitao o njemu i o Zorkinom Klimablocku koji se u zadnje vreme dosta koriste, pa ću shodno tome na svom blogu objaviti tekstove sa sajtova koje sam posetio kao i mišljenja ljudi koji su gradili sa tim materijalima.

Za početak tekstovi sa sajta http://stedljivekuce.47.forumer.com/viewtopic.php?f=64&t=49.

" Svima koji nameravaju da zatraže savet od nas neka se slobodno jave. O svim uslugama možete se informisati na http://www.xella.rs i pratećem site-u http://ytong.cmass.info
Usluga obuhvata proračun potrebnog materijala, obuku majstora ili preporuku majstora, asistenciju u nabavci, instruktažu na gradilištu, savete pri izboru materijala za završnu obradu …itd.
Na sajtu su svi kontakti naših ljudi u zavisnosti od geografskog položaja Vašeg mesta boravka ili gradilišta.S obzirom da je bilo i nekoliko pitanja, odgovorićemo ovom prilikom na njih. Sva ostala pitanja slobodno ostavite ovde, rado ćemo odgovoriti.
Najpre da pojasnimo samu razliku između naziva Ytong i Siporex.
Ytong i Siporex su dve zasebne robne marke i donekle tehnologije mada spadaju u istu vrstu materijala ( Poroćelijasti beton ili GasBeton ). Moramo se pohvaliti da je Ytong nešto stariji odnosno prvi proizvod iz te grupe materijala uopšte ( od 1928 ).
U pitanju je inače Švedska tehnologija ( Yxhult Betong odakle inače i sam naziv )
Siporex je nešto kasnije ustanovljen ali po sopstvenoj tehnologiji. U staroj jugoslaviji bilo je nekoliko fabrika Siporex blokova. Nekako je sam naziv matične kompanije postao i sinonim za GasBeton ( slično je svaki brijač - žilet – Gillette a svaki mali avion Cesna ).
Najpre, izbor dimenzija bloka. Naša prva preporuka je Termoblok debljine 30 cm. Ovakav zid pruža ekvivalent klasičnom sendvič zidu ( giter + 5cm stiropor + obloga od cigle 12 cm ) odnosno k= 0,39 W/m²K. Odomaćeni standard je blok debljine 25cm koji zadovoljava k= 0,47 W/m²K odnosno kao giter blok + demit fasada.
Daleko najbolji rezultat se postiže sa Termoblokom 37cm gde je k= 0,32 W/m²K.
K je koeficijent prolaza toplote i neophodno je da bude što niži. Ytong dostiže niske vrednosti k bez dodatne termoizolacije čime se dobija monolitni zid u jednom sloju, manje pozicija radova i manje troškova.
Trenutno važeći standard za republiku Srbiju je fatalnih k=0,80 W/m²K dok je u EU na vrednosti ispod 0,5 a već od 2012 verovatno na 0,14 W/m²K.
Bilo bi sjajno da se kod nas usvoji standard na makar 0,40 W/m²K što bi bio niskoenergetski standard ( nova standardizacija je najavljena za 2011 ).
Neko je spomenuo Multipor što je još jedan proizvod Xella int. Pored Ytonga i Silka bloka. Multipor poseduje izuzetna termička svojstva, međutim najbliža proizvodnja je u Nemačkoj.Zbog sirovina koje su potrebne, u Srbiji proizvodnja ne bi bila ekonomski opravdana a uvoz i prevoz opet podižu cenu i smanjuju konkuretnost.
Ipak ozbiljno razmatramo mogućnosti za plasman Multipora.
Ne preporučujemo dodatnu termo izolaciju jer je zaista nepotrebna na Ytong bloku. U slučaju da se želi ići ipreko niskoenergetskog standarda možda čak u standard pasivne gradnje predlažemo mineralnu vunu u kombinaciji sa Ytong blokom.
Ovde ne želimo da spominjemo druge proizvođače ali treba obratiti pažnju na paropropusnost zida. Ytong je paropropustan što doprinosi smanjenju rizika od pojave buđi i kondenzacije. Zato oprezno birajte dodatnu termoizolaciju jer određeni proizvodi zatvaraju zid, slično efektu koji dobijete sa najlonskom kesom na ruci-brzo se oznoji.
Kod samog zidanja treba koristiti Ytong tankoslojni malter ( TM ) za zidanje. Sličan je građevinskom lepku i nanosi se u sloju od 3mm nazubljenom lopaticom. Nikako ne preporučujemo zidanje produžnim malterom jer se na fugnama koje tako nastaju gubi termika objekta i gubi mogućnost tanke završne obrade. Ima odlična vezivna svojstva i kratko vreme vezivanja kao i sve potrebne karakteristike ( čvrstoće na pritisak i smicanje ) . Ne preporučujemo korišćenje Ytong TM za malterisanje zida ili lepljenje drugih proizvoda već isključivo za zidanje Ytong blokovima.
Postavljanje prvog reda je od velike važnosti i odlično je opisano. Predlažemo, kako je gospodin i naveo da se prvi red uradi u produžnom malteru ( samo prvi red ) jer je tako mnogo jednostavnije izvršiti nivelaciju. Prvi red se postavlja na podlozi od hidroizolacije kao i kod svakog zidanja. Prvi red mora biti idealno horinzontalan jer se zida u tankom sloju i na taj način izbegavate moguće popravke u 5 ili 6. redu.
Ukoliko je prvi red urađen kako treba, ostatak zidanja ide dosta lako.
Izrada vertikalnih serklaža se radi pomoću gotovih elemenata što dosta olakšava posao jer se izbegava šalovanje. Naravno, ukoliko je presek potrebnog serklaža veći od preseka otvora gotovog elementa mora se šalovati na klasičan način. Isto važi i za horizontalne serklaže odnosno nadvratnike i nadprozornike.Prilikom nalivanja betona u otvor, element je potrebno dobro nakvasiti radi što boljeg kontakta betona i ivica gotovog elementa.
Ytong blok se seče testerom, najbolje sa widia testerom i obavezno pod pravim uglom radi što efikasnijeg utroška materijala.
Nije obavezno kvasiti blok kada zidate sa Ytong TM osim ako spoljna temperatura nije preko 40º C. ( Ne preporučuje se zidanje ispod 5º C kao ni za bilo koji materijal gde se pri radu koristi voda – moguća je primena aditiva ali jedino ako se baš mora )
Kao predlog za tavanicu nudimo Belu Tavanicu i Beli krov za koje radimo statički proračun i [emu ugradnje( više o tome na sajtu ).
Pregradni zidovi se izvode na isti način. Neko je pitao zašto se zidovi odvajaju. To nije standard za Ytong blok ( mada preporučujemo ) a u nekim državama npr. Francuskoj važi kao propis za sve vrste materijala. Cilj je da se izbegne kruta veza pregradnog zida sa nosećom konstrukcijom, jer se kod mogućeg neravnomernog sleganja objekta ( vrlo čest slučaj ) događa da zid koji se oslanja na ploču prati njeno kretanje i dolazi do prslina na zidu koji je kruto vezan za noseći zid.
Još jedna preporuka koja važi za sve vrste materijala a to je izrada parapeta ispod prozora. Retko ko to uradi ali se tako sprečava moguća prslina iznad prozora
Izrada je jednostavna i brza.
Završna obrada Ytong zida bi trebala da bude jednostavna i u tankom sloju. Uslov za to je kvalitetno ozidan zid kako je i opisano.
Unutrašnje površine je moguće direktno gletovati u dva sloja sa PVC mrežicom 150gr. Ukoliko je zid nešto lošije ozidan može se malterisati gotovim malterima najbolje gipsanim do 9mm debljine. Može se raditi i ručno spravljenim malterom do 1cm. Pri unutrašnjem malterisanju gotovim malterima treba se pridržavati uputstva i tehnologije ugradnje proizvođača . Za sve preporuke stojimo Vam na raspolaganju.
Spoljno malterisanje se radi krečno cementnim malterom mašinskim ili ručno spravljenim najviše do 1,5 cm. Sa gotovim malterima do 0,9 sa mrežicom. Moguće je i gletovanje spoljnog zida odgovarajućom masom za spoljnu upotrebu čak i do 6mm sa mrežicom."

Toliko za sada. Nastavljam i dalje da proučavam materiju i obilazim sve one koji po šidskoj opštini grade neke objekte.

...dok čekam uslove EPS-a

Dan 19.05.2010. godine

Eto mene ponovo na blogu. Šta reći. Na dan 12.05.2010. godine, tačno na svetac, što bi babe rekle, Vasilije Ostroški Čudotvorac, do našeg malog placa došao je čovek iz EPS-a zadužen za pregled situacije "na terenu" i davanje mišljenja da li plac ispunjava uslove EPS-a da bi se dobila saglasnost neophodno potrebna za dobijanje lokacijske dozvole. Bio je jako zadovoljona onim što je video jer je sama bandera udaljena tek par metara od placa te shodno tome neće biti puno razvlačenja kablova za brojilo. Čak mu se i plac svideo. Zaboravio sam da napomenem da je to školski drug mog matorog, iz kako bi Đole Balašević rekao, "dana lavova". Tu činjenicu saznao sam neposredno pre nego što je čovek došao. Šteta. Ali nema veze. Sad je bitno da on izda pismenu saglasnost i mišljenje o onome što je video na terenu pa da i taj finalni dokument dostavim sa hrpom drugih papira našoj službi u opštini nadležnoj za građevinsku oblast i imovinsko-pravne poslove zarad dobijanja lokacijske dozvole. Onda sam po njenom dobijanju na korak od građevinske dozvole.

Nakon što pribavim i tu famoznu saglasnost EPS-a napraviću rekapitulaciju dokumentacije koja je meni neophodna za dobijanje lokacijske dozvole. Čisto da bude lakše i preglednije. Rečeno mi je da lokacijsku dobijam brzo jer je sve već poznato ( radi se o podacima iz "Informacije o lokaciji" ) sa tek neznatnim izmenama. Nakon toga, kako su mi rekli, sa lokacijskom i glavnim projektom odlazim u naše JP nadležno za stambene usluge i građevinsko zemljište da sa njima sklopim ugovor o komunalnom uređenju zemljišta i naravno platim im taksu za tu uslugu. Po mojoj slobodnoj proceni, taksa će biti nekih 25.000 - 30.000 dinara, jer se određuje prema njihovom cenovniku, stepenu zauzetosti parcele, kao i mestu gde se ona nalazi ( selo, grad ) što je u mom slučaju Berkasovo pa sam tu u boljem položaju jer se plac vodi u selu ( suprotna strana ulice je grad, a ova moja je selo ) te površine osnove samoga objekta što je oko 85m2.

I dok sedim i čekam, naravno pomalo i razmišljam. O ovome: http://ytong.cmass.info/ ali i ovome: http://www.zorka-opeka.rs/proizvodi.php. I upijam kao sunđer sve informacije. Čitam blogove drugih ljudi sa ovom tematikom, postavljam gomilu raznih pitanja, dosađujem ljudima.

I čekam. Uslove EPS-a.

Uslovi za priključenje na vodovodnu i kanalizacionu mrežu

Dan 29.04.2010. godine

Nije me bilo na blogu nekoliko dana jer se generalno ništa bitno nije događalo. Taman me uhvatilo praznično raspoloženje kad ono zovu iz vodovoda. Stigli uslovi za priključenje na vodovodnu i kanalizacionu mrežu.

Dobih fakturicu na jedan šaren iznos od 3.547,41 dinar za plaćanje na ime izrade gore spomenutih jelte uslova. Dobijem papir i, kao što red nalaže, krenem da čitam. A tamo lepo piše sve. Bolje da nisam ni čitao.

Vako: U ulici gde se nalazi predmetna parcela ne postoji izgrađena vodovodna mreža već predmetnu parcelu treba priključiti na vodovodnu mrežu u Šidu koja je izgrađena od cevi od azbestcementa ACC DN 150.

E sad nije problem to već je problem što od vodovodnog priključka pa do naše parcele ima oko 90m, a trasu vodovodnog priključka treba voditi pored trotoara, između trotoara i kolovoza. Vodovodni priključak izvesti od cevi od polietilena PE DN 32mm sa vodomerom prečnika DN 20mm. Za smeštaj vodomera obezbediti šaht za vodomere sa dimenzijama svetlih otvora 100 x 100 cm i locirati ga 1,00m od RL u dubinu parcele, obezbediti ga od smrzavanja a potom hidrauličkim proračunom dokazati i priložiti ga u projektu da planirani priključak zadovoljava potrebe vodosnabdevanja.

JKP obezbeđuje u normalnim uslovima vodosnabdevanja, bez restrikcija, pritisak u uličnoj mreži od 4,00 bara sa tolerancijom + 10%

U pogledu kanalizacije situacija je "vedrija" je postoji izgrađena kanalizaciona mreža od cevi PVC DN 200mm na oko 1,00m od kolovoza pa se predmetna parcela može priključiti na fakalnu kanalizacionu mrežu cevima PVC DN 160mm.

E sad ne budem ja lenj pa nazovem drugara koji se bavi tim poslom, čisto da se posavetujem sa njim oko cene tog bušenja i kopanja, objasnim mu situaciju i on onako odokativno kaže da će to da po njemu izađe oko 500 eura i više. U odnosu na planiranih 250 eura maksimala to je bio udarac, onako baš ispod pojasa. Kao hladan tuš. On mi je objasnio da je cena ta zbog bušenja i kopanja tog u....og kanala od 90m, jer je bušenje dužnog metra oko 10 eura a kopanje ok 4 - 5 eura pa on misli da će bušiiti samo ispod puta, što je oko 10m, a ostalo će da padne kopanje do moje parcele koje je kao jeftinije.

Ništa mi ne preostaje do da prvo sačekam ponudu nadležnog JKP za navedene radove, a potom da smislim šta ću. Tajko mi reče da ih pitam da li postoji mogućnost da se priključim na njegovu vodovodnu mrežu. E sad drugar mi reče da ako je njegov priključak u šahti 1 col onda je moguće još jednu kuću priključiti ali sve ispod 1 cola ne preporučuje jer dovodi do smanjenja pritiska. Gledao sam kod tajka i vidim da je od 3/4 cola ali ću morati da zamolim drugara da i on pogleda.

Znate kako se kaže - dva puta meri jednom seci. Čisto da ne presečeš pogrešno. Jer onda sledi kajanje. Da se ne bih puno kajao bolje da razmislim i konsultujem struku.

Ako neko ima neku pametnu slobodno neka "lane". Neću mu ništa.

Stigla ponuda Xella Srbija za ytong materijal

I SPECIFIKACIJA YTONG MATERIJALA

Naziv količina cena sa PDV ukupno
TB 25 76,05m3 5.812,68 dinara 442.054,32 dinara
ZP 12 2,97m3 6.983,24 dinara 20.740,23 dinara
PB 25-1 261 kom. 275,00 dinara 71.755,00 dinara
UP 25 227 kom. 139,00 dinara 31.553,00 dinara
LP 25 112 kom. 275,00 dinara 30.800,00 dinara

TOTAL: 596.922,55 dinara ~ 6.000 eura

NAPOMENA:

1.količine YTONG materijala su sračunate na osnovu dostavljenog projekta kao orjentacione.
2.grede iznad otvora u YTONG zidovima d=25cm l>1.5m betonirati u klasičnoj oplati. Termičke mostove rešiti na klasičan način potrebnom dodatnom termoizolacijom.
3.grede iznad otvora u YTONG zidovima d=25cm l<1.5m betonirati u oplati od YTONG UP elemenata -sve vertikalne serklaže YTONG zidova d=25cm betonirati u oplati od YTONG PB elemenata.
4.sve horizontalne serklaže fasadnih YTONG zidova d=25cm betonirati u oplati od YTONG LP elemenata.
5.sve vertikalne serklaže YTONG zidova d=25cm u potkrovlju i na tavanu betonirati u oplati od YTONG PB elemenata.
6.sve horizontalne i kose serklaže YTONG zidova d=25cm u potkrovlju i krovu betonirati u oplati od YTONG UP elemenata.
7.sve grede koje se betoniraju u YTONG UP elementima i sve noseće YTONG zidove u nižim spratovima proveriti statičkim proračunom.
8.sve dimenzije betona vertikalnih serklaža koji se betoniraju u YTONG PB elementima proveriti statičkim proračunom uz definisanje potrebne armature.
9.za sračunate količine YTONG materijala nije uračunat rastur

II YTONG "Bela tavanica" - ploča iznad podruma

debljina 20 cm
bruto površina osnove 44m2

Materijal podrazumeva:
- betonske gredice
- ležajnice
- specijalni ispunski Ytong blok
- Ytong tankoslojni malter
- besplatna tehnička dokumentacija koja podrazumeva
statički proračun gredica
šema polaganja gredica
specifikacija i rekapitulacija materijala za Ytong belu tavanicu
potrebne konstruktivne detalje
brošure sa uputstvima za izgradnju Ytong bele tavanice
tehničku podršku, instruktažu i obuku majstora prilikom ugradnje Ytong bele tavanice

UKUPNO: 960,00 eura
RABAT 10% 96,00 eura
TOTAL: 864,00 eura
TOTAL + PDV: 1.019,00 eura

III YTONG "Bela tavanica" - ploča iznad prizemlja

debljina 20 cm
bruto površina osnove 83m2

Materijal isto kao i pod II

UKUPNO: 1.900,00 eura
RABAT 10% 190,00 eura
TOTAL: 1.710,00 eura
TOTAL + PDV: 2.017,80 eura

IV YTONG "Beli krov"

debljina 15 cm
bruto površina krova 122m2

Materijal isto kao pod II

UKUPNO: 2.800,00 eura
RABAT 10% 280,00 eura
TOTAL: 2.520,00 eura
TOTAL + PDV: 2.973,60 eura

TOTAL: I + II + III + IV = 12.010,40 eura

Prva ponuda za zamak stigla

Stigla je i prva ponuda od jednog zaista kvalitetnog preduzimača. Dobio je projekat i zatražio par dana da mi dostavi ponudu Ona izgleda ovako:

1.Podrum

Pod
1.Nabijena zemlja
2.Šljunak 10cm
3.Beton 10cm
4.Cem. košuljica 4cm

Zidovi
1.Malter 2cm
2.Betonski blok 25cm

2.Nulta ploča

1.Nabijena zemlja
2.Šljunak
3.Mršavi beton 5cm
4.Xidroizolacija kondor 4
5.AB ploča 20cm

3.Zidovi

1.spoljni 25cm debljine ( puna opeka )
2.unutrašnji noseći zidovi 25 cm debljine ( isti materijal )
3.unutrašnji pregradni zidovi 12cm debljine

ostalo: u svemu prema projektnoj dokumentaciji

4.Ploča sprata

1.Malter 2cm
2.LMT tavanica 20cm

5.Krov - spolja ka unutra

1.falcovani crep
2.letve 3/5
3.letva po rogu 3/5
4.folija
5.OSB ploča „8“
6.alufolija
7.rog 10/12
8.gips karton ploča

6.Kompletan razvod struje do priključenja

7.Kompletan razvod vode do priključenja

8.Kompletno unutrašnje malterisanje prizemlja i potkrovlja

9.Izrada cementne košuljice na podovima prizemlja i potkrovlja

1.alufolija
2.tvrdi stiropor ( stirodur ) 3cm
3.alufolija
4.cementna košuljica 3 - 5 cm

UKUPNA CENA RADOVA: 25.500 eura uključujući iskop i odvoženje zemlje

U cenu uračunat kompletan rad i materijal izvođača radova. Moje je da ne smetam. I obezbedim po neki put neku hranu ( roštilj, prasence, jagnjence... )

Videćete da sama ponuda ne sadrži hidroizolaciju podruma s obzirom da se kuća nalazi na brdu i da po rečima okolnih komšija nikada nije bilo vode u njihovim podrumima.

E sad sam razmišljao da dodam još i:

hidorizolaciju poda podruma
obziđivanje zidova podruma ciglom na kant
izolaciju krova stiroporom ili kamenom vunom

Tu očekujem vašu pomoć dragi čitaoci. Vaše mišljenje ili savet. Svaki savet je dobrodošao.

Zahtev 1 pojedinačni ( prethodni uslovi EPS )

Dan 21.04.2010. godine

Danas bio u EPS. Podneo zahtev za prethodne uslove koji su potrebni za dobijanje lokacijske dozvole.

Od dokumentacije podneto sledeće:

- Informacija o lokaciji
- Kopija plana parcele sa izvodom iz katastra podzemnih instalacija
- List nepokretnosti
- Situacioni prikaz planirane gradnje sa kratkim opisom objekta

Taksa:

200,00 dinara
350,00 dinara
TOTAL: 550,00 dinara

E sad ono bitnije. Ponovo je proradio moj crv. Crv koji mi ne da mira i odaziva se na ime "čime zidati". Čudno ime za jednog crva. Probudio se posle sajma. Onog u Beogradu. Građevinarstvo. Dobio sam od kuma gomilu prospekata, između ostalog i Xella Srbija. Ytong. Hmmmmm. Ajde da malo ponovo po ko zna koji put konsultujem internet. I nabasam na jako dobar sajt na adresi:

http://stedljivekuce.47.forumer.com/index.php?&sid=17473cefad7ea5b3c366d27b4f868117

i na njemu tema:
http://stedljivekuce.47.forumer.com/viewtopic.php?f=23&t=21&start=80

Tema je izuzetna kao i sam sajt i toplo preporučujem svakome da pročita. Autor nije okončao tekst već povremeno, kako mu vreme i posao dozvoljavaju objašnjava korak po korak građenja svoje kuće od ytong-a 25 sa svim nedaćama na koje je nailazio. Svaka mu čast. Izuzetan sajt. E sad da li meni pomaže u mojoj nedoumici ili ne ne znam. Bilo kako bilo poslao sam moj projekat na adresu Xella Srbija i zatražio da mi urade besplatan proračun utroška kompletnog materijala za građenje moje kuće uključujući i njihovu takozvanu "belu tavanicu" i "beli krov". Problem moga mesta je što ne postoje sertifikovani majstori za rad sa ytongom nego je sve to na "o-ruk", pa može i tako i ovako, što meni definitivno ne odgovara. U svakom slučaju dostavio sam i jednoj novosadskoj firmi zahtev za ponudu jer im se radnici sticajem okolnosti nalaze kod nas u Šidu rade neke radove, a vidim na Xellinom sajto da su i oni sertifikovani za rad sa ytongom pa kada dostave odgovor puštam na blog. Jednu ponudu za objekat od cigle imam pa ću gledati da je, pošto je sredim, okačim na blog.

Do tada pozdrav za čitaoce.

Borba sa drugom aždajom na pomolu

Dobih jedan lep papir formata A4 od banke. A na njemu šta. Slova. Lepa. Times New Roman, font 11. I svašta nešto piše. Pa da počnemo.

1.Zahtev za kredit - obrazac banke
2.Lična karta korisnika kredita
3.Lična karta solidarnog dužnika ( ako postoji )
4.Finansijska dokumentacija ( u zavisnosti od statusa zaposlenja - navedeno u prilogu )
5.Potvrda o visini primanja supružnika korisnika kredita ( bez obzira da li je učesnik u kreditu, odnosno izjava pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da nije u radnom odnosu )
6.Saglasnost za izveštaj Kreditnog biroa ( za korisnika kredita, njegovog bračnog druga i solidarnog dužnika ako postoji )
7.Izveštaj Kreditnog biroa ( za korisnika kredita, njegovog bračnog druga i solidarnog dužnika ako postoji )
8.Rešenje poreske uprave o plaćenom porezu na imovinu iz prethodne godine ako korisnik kredita i/ili njegov supružnik poseduju nekretninu u vlasništvu )
9.Izjava o posedovanju/neposedovanju nekretnine u celosti
10.Izvod iz matične knjige venčanih ( za one u braku )
11.Predugovor ( ne mora biti overen u sudu prilikom podnošenja zahteva za kredit ) ili Ugovor o kupoprodaji ( mora biti overen pre potpisivanja Ugovora o kreditu )
12.Ako je predmet hipoteke druga uknjižena nekretnina:
- dokaz o vlasništvu na kojem se uspostavlja hipoteka ( ne stariji od 10 dana )
- izvod iz zemljišnih knjiga ( ZK odeljenje nadležnog osnovnog suda ) ili
- izvod iz lista nepokretnosti ( Služba za katastar nepokretnosti ) ili
- tapija ( izdaje opština ) sa potvrdom intabulacionog protokola ( izdaje Zemljišno knjižno odeljenje nadležnog osnovnog suda )
- saglasnost supružnika vlasnika nepokretnosti na kojoj se uspostavlja hipoteka overena u sudu
- lična karta založnog dužnika ( ako je nekretnina na kojoj se uspostavlja hipoteka u vlasništvu trećeg lica )
- lična karta suvlasnika ( u slučaju suvlasništva na predmetu hipoteke )
- procena vrednosti nepokretnosti na kojoj se uspostavlja hipoteka - vrši procenitelj sa liste procenjivača prihvatljivih za banku ( ne starija od 6 meseci )

13. Predmer i predračun radova ovlašćene projektantske kuće sa ukupnom cenom svih radova na objektu koji se gradi
14.Pravosnažna građevinska dozvola

Uredba o subvencijama za kupce i gradjevince

U nameri da pomognem onima koji se dvoume ili nisu dovoljno upoznati ili obavešteni, a vezano za problematiku subvencionisanih stambenih kredita objavljujem teks uredbe koji ima nekih 20 članova.

Uredba o merama podrške građevinskoj industriji kroz subvencionisanje kamate za stambene kredite i dugoročno stambeno kreditiranje u 2010. godini
Uredba je objavljena u "Službenom glasniku RS", br. 2/2010 i 4/2010.

Član 1.

Ovom uredbom uređuju se uslovi i kriterijumi za subvencionisanje kamate za stambene kredite i dugoročno stambeno kreditiranje u 2010. godini (u daljem tekstu: krediti) radi realizacije sledećih ciljeva:
1) podrška građevinskoj industriji kroz subvencionisanje kamate za stambene kredite i dugoročno stambeno kreditiranje;
2) kupovina, odnosno izgradnja stambenih jedinica kategoriji građana kojima je rešavanje stambenog pitanja najvažnije, kroz podizanje kreditne sposobnosti i smanjenje kamatne stope.
Član 2.
Za namene iz člana 1. ove uredbe sredstva su obezbeđena u budžetu Republike Srbije na razdelu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (u daljem tekstu: Ministarstvo) u 2010. godini u iznosu do 2.000.000.000,00 dinara za dugoročno stambeno kreditiranje u Republici Srbiji i subvencionisanje kamate za stambene kredite.
Sredstva iz stava 1. ovog člana Ministarstvo prenosi na račun Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (u daljem tekstu: Nacionalna korporacija), otvoren kod Uprave za trezor, sa kojeg će se vršiti isplata sredstava u skladu sa ovom uredbom.
Ministarstvo odobrava korišćenje sredstava iz stava 2. ovog člana u skladu sa ovom uredbom.
Nacionalna korporacija vrši isplatu odobrenih sredstava bankama sa računa na koji su sredstva preneta.

Član 3.

Korisnik sredstava za dugoročno kreditiranje kupovine, odnosno izgradnje stambenog objekta može biti lice koje je državljanin Republike Srbije sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: korisnik kredita), koji ispunjava uslove za dobijanje stambenog kredita koje utvrđuje banka za dobijanje stambenog kredita, uslove potrebne za osiguranje stambenog kredita kod Nacionalne korporacije, kao i sledeće uslove:
1) da je nepokretnost koja je predmet kupovine novoizgrađeni objekat, odnosno objekat koji je u postupku izgradnje, koji ima pravnosnažno odobrenje za izgradnju i potvrdu o prijemu dokumentacije izdatu u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (’Službeni glasnik RS’, br. 47/03, 34/06 i 39/09 - US), odnosno lokacijsku i građevinsku dozvolu ako su izdate u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (’Službeni glasnik RS’, br. 72/09 i 81/09 - ispravka), a koju korisnik kredita kupuje od investitora na koga glasi odobrenje za izgradnju odnosno građevinska dozvola, a za izgradnju stambenog objekta da ima pravnosnažno odobrenje za izgradnju, odnosno građevinsku dozvolu u kome je korisnik kredita naveden kao investitor;
2) da korisnik kredita nije stariji od 45 godina (rok za otplatu je najviše 30 godina, a starosna granica je 70 godina života za otplatu poslednje rate kredita);
3) da korisnik kredita, odnosno njegov bračni drug, ne poseduje u vlasništvu stambeni objekat u celosti (ukoliko imaju nepokretnost/nepokretnosti u vlasništvu, kredit za kupovinu nove nepokretnosti mogu dobiti u visini razlike vrednosti nepokretnosti koju poseduju i vrednosti nove nepokretnosti), što se dokazuje izjavom korisnika kredita datom pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću i uverenjem lokalne samouprave za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda - poreza na imovinu, prema mestu prebivališta korisnika kredita;
4) da korisnik kredita, odnosno njegov bračni drug nemaju stambeni kredit u korišćenju (osim kredita za adaptaciju);
5) da mesečna zarada, odnosno plata, ne prelazi maksimalan neto iznos od 120.000,00 dinara po korisniku kredita odnosno bračnog druga korisnika kredita;
6) da je zahtev za dobijanje kredita podnet posle stupanja na snagu ove uredbe.
Banka je dužna da u svaki pojedinačan ugovor o kreditu unese odredbe kojima se uređuju:
1) zabrana davanja u zakup nepokretnosti za čiju kupovinu, odnosno izgradnju su dobijena sredstva iz budžeta Republike Srbije do otplate kredita;
2) zabrana dodatnog opterećenja ili umanjenja vrednosti založene nepokretnosti, odnosno nepokretnosti čija se kupovina, odnosno izgradnja kreditira iz sredstava banke i budžeta Republike Srbije, sve do konačne otplate kredita i dok pravo zaloge-hipoteke I reda ustanovljeno u korist banke i Republike Srbije na osnovu ugovora o kreditu traje;
3) obaveza prijave prebivališta na adresi kupljene, odnosno izgrađene nepokretnosti u roku od 15 meseci od dana zaključenja ugovora o kupoprodaji, odnosno 15 meseci od završetka objekta koji je u postupku izgradnje.
Korisnik kredita mora da ispuni uslove za osiguranje kredita kod Nacionalne korporacije. Izuzetno, korisnik kredita, u skladu sa ovom uredbom, može biti i lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme u skladu sa odredbama Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 76/05, 100/07 i 97/08), Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti ("Službeni glasnik RS", br. 110/05 i 50/06), Zakona o Vladi ("Službeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07 i 65/08) i Zakona o državnim službenicima ("Službeni glasnik RS", br. 79/05, 81/05 - ispravka, 83/05 - ispravka, 64/07, 67/07 - ispravka, 116/08 i 104/09).

Član 4.

Uslovi koje treba da ispuni nepokretnost koja se zalaže:
1) nepokretnost mora biti uknjižena u zemljišnoj knjizi ili katastru nepokretnosti, odnosno tamo gde ne postoje zemljišne knjige ili katastar nepokretnosti prihvatiće se evidencija po pravilima tapijskog sistema;
2) ako nepokretnost nije uknjižena prihvatiće se kao sredstvo obezbeđenja kredita u sledećim slučajevima:
- kada investitor na objektu nije kreditiran od strane banke za njegovu izgradnju, neophodno je da objekat u momentu donošenja odluke o dodeli kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije, ima minimalni stepen završenosti od 80%, o čemu će se izjasniti ovlašćeni procenitelj;
- kada je investitor na tom objektu kreditiran za njegovu izgradnju od strane banke (ili je sa bankom formirao zajedničko preduzeće u cilju investiranja u izgradnju tog objekta) ne zahteva se da stambeni objekat u momentu donošenja odluke o dodeli kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije ima određen stepen završenosti.
Nepokretnost koja se zalaže, a nije predmet kupovine, odnosno izgradnje mora ispunjavati sve uslove koji se zahtevaju radi osiguranja kredita kod Nacionalne korporacije.

Član 5.

Maksimalni iznos kredita koji se može odobriti korisniku kredita može da iznosi najviše 100.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan puštanja kredita u tečaj.
Model dugoročnog stambenog kreditiranja definisan je tako da učešće iznosi ukupno 25% od cene nepokretnosti, odnosno traženog iznosa koji predstavlja razliku vrednosti između nepokretnosti koju već poseduje i nove nepokretnosti.
Korisnik kredita je u obavezi da obezbedi 5% učešća, a 20% učešća obezbeđuje se iz budžeta Republike Srbije u vidu dugoročnog stambenog kredita. Preostalih 75% od cene nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita obezbeđuje poslovna banka, a osigurava Nacionalna korporacija.
Član 6.
Korisnik kredita u periodu do najviše 25 godina otplaćuje deo kredita dobijen od banke i to 75% cene nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita.
Sredstva dodeljena iz budžeta Republike Srbije, korisnik kredita otplaćuje posle isteka perioda otplate kredita iz stava 1. ovog člana, a najkasnije od 25. do 30. godine od puštanja kredita u tečaj.
Rok za otplatu sredstava iz budžeta je 60 meseci.
Rokovi otplate kredita određuju se pojedinačnim ugovorom o kreditu.
Ukupan rok otplate kredita ne može biti duži od 30 godina.
U slučaju raskida ugovora sa bankom ili bilo kog drugog razloga kada se banci isplaćuje kredit u celosti, otplata u celosti vrši se i za deo kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije. U slučaju delimične prevremene otplate, otplata se vrši u srazmernom iznosu otplate duga i prema banci i prema Republici Srbiji, u momentu odobrenja kredita.
Banka vrši naplatu celokupnog kredita u skladu sa planovima otplate koji čine sastavni deo ugovora o kreditu, s tim što se povraćaj dela sredstava datih iz budžeta Republike Srbije na ime dugoročnog stambenog kreditiranja uplaćuje na poseban račun Republike Srbije.

Član 7.

Kamatna stopa za korisnika kredita na deo kredita koji se finansira iz budžeta Republike Srbije na ime učešća iznosi 0% na godišnjem nivou, bez naplate interkalarne kamate za period otplate kredita banke.
Na deo kredita koji obezbeđuje banka, u periodu od realizacije kredita do 31. oktobra 2012. godine, obračunava se fiksna kamatna stopa u visini od najviše 5,25% godišnje, koju banci subvencioniše Ministarstvo preko Nacionalne korporacije, a korisnik kredita plaća iznos glavnice.
Banka, nakon realizacije kredita, obračunava subvencionisani iznos kamate za period od 12 meseci i takav obračun dostavlja Nacionalnoj korporaciji koja subvencionisani iznos kamate uplaćuje banci unapred za period od godinu dana.
Kamata uplaćena na način iz stava 3. ovog člana smatra se konačnim zaduženjem za kamatu po kreditu za taj period.
Posle isteka perioda od 12 meseci iz stava 3. ovog člana banka dostavlja Nacionalnoj korporaciji novi obračun, a prema istom anuitetnom planu, za period od narednih godinu dana, a najkasnije do 31. oktobra 2012. godine.
Kamata se obračunava na ostatak duga po kreditu u momentu obračuna, a uplaćuje u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.
Posle 31. oktobra 2012. godine korisnik kredita nastavlja otplatu kredita banke prema kamatnoj stopi u visini maksimalno šestomesečni EURIBOR +4,9%.

Član 8.

Banka je dužna da dostavi Nacionalnoj korporaciji zahtev za subvencionisanje kamate, u roku od sedam dana od dana realizacije kredita.
Zahtev za subvencionisanje kamate sadrži podatke o korisniku kredita (ime, prezime, JMBG), ostatku duga, broj meseci za koji se subvencioniše kamata, broj računa banke na koji će se uplatiti sredstva, poziv na broj, kao i druge podatke, a koje banka unosi u okviru obrasca koji se dostavlja od strane Nacionalne korporacije.
Nacionalna korporacija nakon provere ispravnosti zahteva, obračunava konačan iznos subvencionisane kamate za period za koji je banka u skladu sa članom 7. ove uredbe dostavila podatke i uplaćuje ga banci u roku od pet dana od dana dostavljanja zahteva za subvencionisanje kamate.
U slučaju da korisnik kredita u periodu od realizacije kredita do 31. oktobra 2012. godine prevremeno otplati kredit u celosti, banka je u obavezi da izvrši povraćaj unapred uplaćenog iznosa na ime subvencionisane kamate za period od dana otplate kredita u celosti, na račun Nacionalne korporacije, koja ta sredstva uplaćuje u budžet Republike Srbije.
U slučaju da korisnik kredita u periodu od realizacije kredita do 31. oktobra 2012. godine izvrši delimičnu prevremenu otplatu kredita, banka je u obavezi da u zavisnosti od visine rate kredita u skladu sa novim anuitetnim planom, višak sredstava, uplaćenih unapred na ime subvencionisanja kamate, prenese na račun Nacionalne korporacije u roku od pet dana od dana delimične prevremene otplate, koja ta sredstva uplaćuje u budžet Republike Srbije.
U slučaju da korisnik kredita prestane sa servisiranjem kredita, usled čega banka proglasi kredit dospelim u celosti, banka je dužna da preostala sredstva uplaćena unapred na ime subvencionisanja kamate, prenese na račun Nacionalne korporacije, koja ta sredstva uplaćuje u budžet Republike Srbije.
Banka je dužna da posle proglašenja kredita dospelim u celosti i obaveštavanja Nacionalne korporacije o tome, obračuna visinu iznosa sredstava koja je potrebno vratiti na račun Nacionalne korporacije, i to od meseca od kojeg je korisnik kredita prestao sa servisiranjem kredita.

Član 9.

Banka daje korisniku kredita obrasce zahteva za kredit i zahteva za dobijanje finansijskih sredstava iz budžeta Republike Srbije.
Korisnik kredita banci podnosi zahteve iz stava 1. ovog člana, kompletnu dokumentaciju koju banka utvrđuje za dobijanje stambenog kredita koji osigurava Nacionalna korporacija, izjavu pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da korisnik kredita i/ili njegov supružnik ne poseduju u vlasništvu stambeni objekat, kao i izvod iz matične knjige venčanih (za lica koja su u braku), uverenje lokalne samouprave za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda - poreza na imovinu, prema mestu prebivališta korisnika kredita, kao i potvrdu o visini primanja supružnika korisnika kredita, bez obzira da li je učesnik u kreditu, odnosno izjavu datu pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da nije u radnom odnosu.
Na osnovu dostavljene dokumentacije iz stava 2. ovog člana, banka donosi odluku o odobravanju kredita u visini od 75% od vrednosti nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita.
Banka zahtev za osiguranje i dokumentaciju vezanu za osiguranje kredita podnosi Nacionalnoj korporaciji u skladu sa ugovorom o regulisanju međusobnih odnosa u poslovima osiguranja potraživanja po osnovu stambenih kredita, zaključenog između banke i Nacionalne korporacije (u daljem tekstu: Ugovor o osiguranju kredita).
Banka dostavlja Nacionalnoj korporaciji zahtev za osiguranje, zahtev za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije, kao i izjavu pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da korisnik kredita i/ili njegov supružnik ne poseduju u vlasništvu stambeni objekat, uverenje lokalne samouprave za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda - poreza na imovinu, prema mestu prebivališta korisnika kredita, predugovor, pravnosnažno rešenje o odobrenju za izgradnju i potvrdu o prijemu dokumentacije.
Nacionalna korporacija, na osnovu primljene dokumentacije, donosi odluku o osiguranju dela stambenog kredita koji finansira banka u skladu sa Ugovorom o osiguranju kredita i odluku o formalnoj ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije.
Nacionalna korporacija elektronskim putem obaveštava:
1) banku o prihvatanju osiguranja i o ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije;
2) Ministarstvo o formalnoj ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije.

Član 10.

Banka dostavlja Nacionalnoj korporaciji nacrt ugovora o dugoročnom finansiranju 20% vrednosti nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita za korisnika kredita (u daljem tekstu: Ugovor o dugoročnom finansiranju), najkasnije u roku od sedam radnih dana po dobijanju obaveštenja iz člana 9. stav 7. ove uredbe, a Nacionalna korporacija istog, a najkasnije sledećeg radnog dana, Ministarstvu dostavlja na potpis Ugovor o dugoročnom finansiranju za korisnika kredita.
Ministarstvo, pod uslovom da je odluka Nacionalne korporacije o formalnoj ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije pozitivna, donosi odluku o dodeli kreditnih sredstava, potpisuje Ugovor o dugoročnom finansiranju za korisnika kredita i dostavlja ga Nacionalnoj korporaciji, a Nacionalna korporacija istog, a najkasnije sledećeg radnog dana po dobijanju potpisanog ugovora, originale istog prosleđuje banci.
Banka, po potpisivanju ugovora iz stava 1. ovog člana, dostavlja dva primerka potpisanog ugovora Nacionalnoj korporaciji, koja jedan od tih primeraka dostavlja Ministarstvu, a jedan primerak zadržava za svoje potrebe.
Po dostavljanju potpisanih primeraka ugovora iz stava 1. ovog člana, banka Nacionalnoj korporaciji dostavlja obaveštenje o datumu kada će 75% sredstava uplatiti korisniku kredita, kao i tačno naveden iznos u evrima i kurs za preračunavanje dinarske protivvrednosti, koji Nacionalna korporacija treba da uplati na namenski račun banke (za učešće).

Član 11.

Banka je dužna da sredstva odobrena iz sopstvenih finansijskih izvora, kao i sredstva uplaćena od strane Nacionalne korporacije na ime učešća, prenese na dan uplate Nacionalne korporacije na odgovarajući račun korisnika kredita, odnosno prodavca nepokretnosti.

Član 12.

Banka administrira i vodi kompletne knjigovodstvene evidencije o odobrenim kreditima u skladu sa ovom uredbom i posle namirenja potraživanja koje banka ima prema korisniku kredita, a sve do trenutka namirenja potraživanja Republike Srbije u celosti.

Član 13.

Banka je dužna da najkasnije do 15. u mesecu pošalje Nacionalnoj korporaciji i Ministarstvu u pismenoj formi izveštaj za prethodni mesec sa informacijama o redovnosti otplate (redovne i prinudne) svih kredita odobrenih u skladu sa ovom uredbom, a u skladu sa evidencijom iz člana 12. ove uredbe.

Član 14.

Za obezbeđenje naplate dospelih potraživanja po ugovorima o kreditu, korisnik kredita je dužan da u korist banke i Republike Srbije zasnuje i preda sledeće instrumente obezbeđenja:
1) založno pravo - hipoteku prvog reda na osnovu izvršnog ugovora o hipoteci ili izvršne založne izjave kao izvršnih isprava (tzv. "izvršna vansudska hipoteka"), sačinjenim u skladu sa Zakonom o hipoteci ("Službeni glasnik RS", broj 115/05) na nepokretnosti koja se kupuje ili drugoj odgovarajućoj nepokretnosti i to proporcionalno u korist banke za ceo iznos kredita banke i u korist Republike Srbije za ceo iznos kredita Republike Srbije.
2) potreban broj blanko solo menica korisnika kredita sa odgovarajućim ovlašćenjem za njihovu popunu, sa klauzulom "bez protesta".
Ako se nepokretnost čija se kupovina kreditira u skladu sa ovom uredbom (a istovremeno je i predmet zaloge) nalazi u objektu za čiju je izgradnju investitor kreditiran od strane banke (ili je sa bankom formirao zajedničko preduzeće u cilju investiranja u izgradnju) i na kojem je uspostavljena hipoteka I. reda u korist banke kao obezbeđenje kredita za izgradnju, Nacionalna korporacija donosi odluku o osiguranju stambenog kredita i odluku o formalnoj ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije na osnovu upisane hipoteke II. reda na nepokretnosti čija se kupovina kreditira, uz obavezu banke da nakon plasiranja sredstava dostavi Nacionalnoj korporaciji brisovnu dozvolu izdatu od strane banke u čiju korist je upisana hipoteka I. reda, u kojoj se navodi da se potraživanje prema investitoru više ne odnosi na nepokretnost za koju je odobren stambeni kredit.
Banka je dužna da istovremeno sa predajom založne izjave za upis hipoteke po stambenom kreditu, nadležnom registru preda i ugovor o odricanju vlasnika (investitora) od prava na raspolaganje neispisanom hipotekom i Nacionalnoj korporaciji dostavi dokaz o tome.
Posle pribavljanja rešenja o brisanju hipoteke I reda upisane po osnovu kredita odobrenog investitoru za izgradnju objekta, na nepokretnosti koja je predmet stambenog kreditiranja, banka je dužna da Nacionalnoj korporaciji dostavi dokaz o tome, nakon čega će se smatrati da su ispunjeni uslovi za izdavanje polise osiguranja od strane Nacionalne korporacije.
Banka u čiju korist je upisana hipoteka I reda kao obezbeđenje kredita za izgradnju odobrenog investitoru se obavezuje da nakon realizacije stambenog kredita bez odlaganja izda i dostavi brisovnu dozvolu banci koja je odobrila stambeni kredit u kojoj se navodi da se potraživanje prema investitoru više ne odnosi na nepokretnost za koju je odobren stambeni kredit.
Nepokretnost nad kojom se konstituiše hipoteka mora biti osigurana na građevinsku vrednost od osnovnih rizika i dopunskog rizika izliva vode, sa vinkulacijom u korist banke i Republike Srbije.
Realni instrumenti obezbeđenja uzimaju se u srazmeri do 0,95:1 (odnos ukupnog iznosa kredita - glavni dug prema tržišnoj vrednosti nepokretnosti pod hipotekom koju određuje ovlašćeni sudski procenitelj, prihvaćen od strane Nacionalne korporacije), a ukoliko realni instrument obezbeđenja prevazilazi po vrednosti navedenu srazmeru, taj instrument se prihvata ukoliko je ponuđen od strane korisnika kredita.

Član 15.

Banka vrši kontrolu namenskog korišćenja sredstava kredita i proglašava kredit dospelim u celosti u slučaju da se u toku važenja ugovora o kreditu utvrdi da sredstva nisu namenski korišćena, odnosno zbog nepoštovanja zabrana iz člana 3. ove uredbe.
Banka je dužna da, uz prethodnu pismenu najavu, omogući ovlašćenim predstavnicima Nacionalne korporacije i Ministarstva nesmetani uvid u kreditni dosije korisnika kredita, kao i uvid u dokumentaciju u vezi isplata i naplata sredstava po odobrenim kreditima i pružiti drugu pomoć koju mogu zahtevati u cilju izvršavanja odredaba ove uredbe.

Član 16.

U slučaju da Ministarstvo i Nacionalna korporacija utvrde da se sredstva iz budžeta Republike Srbije odobrena korisniku kredita koriste suprotno uslovima predviđenih ovom uredbom ili ugovorom sa korisnikom kredita, ili da su činjenice na kojima se zasnivala odluka o odobravanju kreditnih sredstava bile neistinite, a od suštinskog značaja prilikom donošenja odluke, Ministarstvo i/ili Nacionalna korporacija o tome obaveštava banku istog dana, koja je dužna da kredit proglasi dospelim u celosti i pristupi prinudnoj naplati.

Član 17.

Jedini kriterijum za obradu zahteva je vreme dostavljanja zahteva banke za dobijanjem kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije u visini 20% vrednosti nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita Nacionalnoj korporaciji.
Prioritet za isplatu sredstava određuje se prema vremenu donošenja konačne odluke o formalnoj ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije od strane Nacionalne korporacije.

Član 18.

Sredstva za subvencionisanje kamate za stambene kredite i dugoročno stambeno kreditiranje realizuju se preko banaka, na osnovu Ugovora o regulisanju međusobnih odnosa u poslovima stambenog kreditiranja iz budžeta Republike Srbije, koji zaključuju banka, Ministarstvo i Nacionalna korporacija.
Banke koje ne postupaju po odredbama ove uredbe isključuju se iz programa stambenog kreditiranja stanovništva kroz finansiranje učešća od strane Republike Srbije, uz obavezu celokupnog administriranja kredita i drugih obaveza po već zaključenim ugovorima u skladu sa ovom uredbom.

Član 19.

Ako korisnik kredita pre isteka perioda korišćenja otplati ugovoreni iznos, kao i ako prestane sa plaćanjem rata stambenog kredita, banka će Nacionalnoj korporaciji izvršiti povraćaj dela unapred uplaćene subvencionisane kamate za obračunski period koji nije pokriven korišćenjem kredita.
Nacionalna korporacija se obavezuje da u budžet Republike Srbije uplati iznos dela subvencionisane kamate za obračunski period koji nije pokriven korišćenjem kredita, a koji je banka obavezna da vrati Nacionalnoj korporaciji ako korisnik pre isteka perioda korišćenja otplati kredit, kao i ako prestane sa plaćanjem rata kredita.

Član 20.

Nadzor nad sprovođenjem ove uredbe vrši Ministarstvo.
Nacionalna korporacija izveštaj o realizaciji korišćenja sredstava podnosi Ministarstvu.
Ministarstvo izveštaj o realizaciji korišćenja sredstava podnosi Vladi.

Član 21.

Sredstva koja su preneta Nacionalnoj Korporaciji u skladu sa Uredbom o merama podrške građevinskoj industriji kroz subvencionisanje kamatne stope za stambene kredite i dugoročno stambeno kreditiranje u 2009. godini ("Službeni glasnik RS", br. 77/09, 78/09, 96/09 i 103/09), a koja su odobrena po osnovu zahteva korisnika kredita u 2009. godini, preneće se tim licima u 2010. godini.

Član 22.

Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Skica prizemlja i potkrovlja

 
 

Skica kuće, podrum i poprečni presek

 
 
 

O zahtevu vodovodu i malo slika za promenu

Dan 15.04.2010. godine

Investitor je JKP "VODOVOD" podneo Zahtev za izdavanje uslova za priključak na vodovodnu i kanalizacionu mrežu. Vrsta i namena objekta: porodična stambena zgrada, Berkasovo, ul. Šidska, kat.parc.br. 773 upisana u list nepokretnosti br. 1544 K.O Berkasovo, po spratnosti podrum, prizemlje i potkrovlje. Namena objekta je za stanovanje.

Od priloga je podneto sledeće:

- Informacija o lokaciji
- Kopija plana parcele sa izvodom iz katastra podzemnih instalacija
- List nepokretnosti
- Situacioni prikaz planirane gradnje sa kratkom opisom objekta

Da ne bih puno dužio danas slede slike buduće hacijende.

...prešli smo u građevinsko zemljište

Dan 13.04.2010. godine

Dobio sam rešenje o prenameni poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Procena Poreske uprave kaže da moja parcelica vredi 6.272,00 dinara te je tako investitor, tj. moja supruga dužna da na ime prenamene uplati sledeće iznose:

3.136,00 dinara što je 50% od procenjene vrednosti definisano čl. 25. Zakona o poljoprivrednom zemljištu i Uputstva za primenu čl. 25. i 90. Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Šta reći. Pao nam je kamen sa srca. Cena je smešna u odnosu na cene koje se plaćaju po Beogradu, Novom Sadu itd. I to za lokacije negde na periferiji grada. Naša parcela nalazi se udaljena od centra grada nekih 2km. Ponovo se pokazala prednost malog mesta. Višestruko. Kako kod procene, tako i kod izrade papirologije i svih potrebnih rešenja.

Danas ( 14.04.2010. godine ) trebalo bi da podnesem zahtev za tehničke uslove za EPS i vodovod sa istim kompletom dokumentacija kao za prenamenu zemljišta. I naravno da vidim kolike su njihove takse i nameti.

Pričao sam i sa Intesa bankom A.D fil. Novi Sad. Na pitanje koliko vremena mi treba da se odobri subvencionisani kredit, odgovor je bio dva meseca i još mesec dana za upis založne izjave i uknjižbu hipoteke.

E pa znate šta. Živelo malo mesto. Kad sam začuđeno pitao zašto toliko, službenica mi je odgovorila da je to tako u Novom Sadu. Kod nas, bez ikakve urgencije to se radi za par dana, a kad ste malo ljubazniji i nasmejaniji ( da ne kažem šarmantniji, elokventniji...ha, ha, ha ) to se završava za dan, dva. Jedan dan overiš založnu izjavu, i predaš dokumentaciju a drugi dan gotovo rešenje.

Bilo kako bilo, što reče jedan poznati glumac u jednom filmu iz "onog perioda": "Idemo dalje!"

Prenamena zemljišta

Dan 07.04.2010. godine

Danas je predat zahtev za prenamenu poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Od potrebne dokumentacije predato:

1. Informacija o lokaciji
2. Kopija plana kat.parcele
3. Kopija lista nepokretnosti
4. Tehnički opis i situacija

Troškovnik:
1. Opštinska administrativna taksa ..... 330,00 dinara
2. Rep. administrativna taksa .... 550,00 dinara
3. Usluga agencije ..... 40,00 dinara

TOTAL: 920,00 dinara

E sad hajde malo da se dotaknemo i druge glave "dvoglave aždaje". Odaziva se na ime "BANKA"
Koliko para uzeti. Pa znate kako se kaže - para nikad dosta. E sad sve bi bilo lepo kada bih ja mogao da dignem kredit. Ali ne mogu. Već ga imam na grbači. Hajde da bar budem sadužnik supruzi. Stativa. Ni to ne mogu. Ja sam lice koje nije u stalnom radnom odnosu. Imenujem se svake četiri godine iako radim u opštinskoj ( državnoj ) administraciji. Traži banka iste uslove i za nosioca kredita i za sadužnika. Tako da je neka veća suma otpala u startu. Gađađemo oko 34.000 eura. Nadam se da ćemo da pogodimo. Evo primera subvencionisanog kredita preko Intesa banke čiji je supruga klijent, a na iznos od 100.000 eura. 

1. Iznos kredita:100.000 eura
2. Učešće klijenta ( 5%):5.000 eura
3. Iznos kredita banke:75.000 eura
4. Rok otplate kredita:300 meseci
5. Kamatna stopa banke do 31.10.2012. godine:5,25% fiksno
6. Kamata na kredit Banke posle 31.10.2012. godine:6M euribor + 4.5%
7.Iznos za plaćanje do 31.10.2012. godine:114 - 115 eura
8. Iznos za plaćanje posle 31.10.2012. godine: 463 eura
9. EKS za kredit banke do 31.10.2010. godine: 5,68%
10. Iznos kredita države: 20.000 eura
11. Rok otplate kredita države: 60 meseci
12. Rata kredita države: 333 eura
13. EKS za kredit države: 0%

E sad na ovom primeru svako od nas može da izračuna iznos kredita kao i ratu koju plaća, pod uslovom da zna svoju neto platu kao to da je maksimalno opterećenje plate do 50%..
Na našem primeru izgleda ovako ( sve sume se množe sa 0,34 jer podnosimo zahtev za 34.000e )

1. Iznos kredita:34.000eura
2. Učešće klijenta ( 5%):5.000 eura x 0,34% = 1.700 eura
3. Iznos kredita banke:75.000 eura x 0,34% = 25.500 eura
4. Rok otplate kredita:300 meseci
5. Kamatna stopa banke do 31.10.2012. godine:5,25% fiksno
6. Kamata na kredit Banke posle 31.10.2012. godine:6M euribor + 4.5%
7.Iznos za plaćanje do 31.10.2012. godine:114 - 115 eura x 0,34% = 39,1 eura
8. Iznos za plaćanje posle 31.10.2012. godine: 463 eura x 0,34% = 157,42 eura
9. EKS za kredit banke do 31.10.2010. godine: 5,68%
10. Iznos kredita države: 20.000 eurax 0,34% = 6.800 eura
11. Rok otplate kredita države: 60 meseci
12. Rata kredita države: 333 eura x 0,34% = 113,22 eura
13. EKS za kredit države: 0%

Bitno je da ovlašćena projektantska kuća uradi predmer i predračun radova, što će u našem slučaju raditi naravno projektantska kuća zadužena i za glavni projekat. Predmer i predračunu radova je osnovni dokument za banku kao i građevinska dozvola, naravno pored svih dokumenata vezanih za primanja supruge, izjave o neposedovanju nekretnina, broju bubrega, boji očiju, kilaži, broju bora oko očiju i na čelu...itd.

Informacija o lokaciji "osvojena"

Dan 01.04.2010. godine

"Osvojili" smo informaciju o lokaciji. Sadrži podatke o mogućnosti gradnje na našoj parceli na osnovu Prostornog plana opštine i Generalnog plana opštine.

Objekat planiran u stambenoj zoni postojećeg porodičnog stanovanja. Specifičnost lokacije mesta gde se parcela nalazi uslovila je da se primenjuje Prostorni plan opštine Šid sa osvrtom na Generalni plan Šida.

Parcela je kako smo rekli ranije površine 224m2, neizgrađena, njiva 1. klase, i nalazi se u sklopu između parcela na kojima su izgrađene kuće. Ima direktan pristup javnoj saobraćajnici - ulici.

Ima uslove zaizgradnju objekta u prekinutom nizu a za izgradnju slobodnostojećeg objekta je minimalna površina 300m2 te je potrebno povećanje parcele ili prihvatiti ograničenje u pogledu spratnosti i smanjenja stepena iskorišćenosti parcele.

Ako prihvatim "prekinuti niz" građenja onda su pravila građenja: spratnost P + 1 + Pk, uz podrum, suteren, indeks iskorišćenosti građevinske parcele maksimalno 50% a indeks ili stepen izgrađenosti maksimalno 1.0.

Ako je objekat slobodnostojeći i zadržava postojeća parcela, stepen iskorišćenosti parcele je maksimalno 40% a spratnost P + 1.

Rečeno je da planirani objekat ima mogućnost za obezbeđenje uslova priključenja na infrastrukturu sa uličnih vodova infrastrukture, prema Generalnom planu, jer se putni pojas ulice i druga strana ulice nalaze u K.O Šid.

Ova informacija mi je, koliko vidim, dala mogućnost da podnesemo zahtev za dobijanje tehničkih uslova za projektovanje - mesto i način tehničkih priključaka na infrastrukturne vodove, te da pribavim posebne uslove od nadležih organa ( vodovod, EPS... )

Ono što je bitno da se uradi je, zbog toga što je parcela u naravi njiva 1. klase, da se uradi prenamena poljoprivrednog u građevinsko zemljište, na osnovu čl. 87 Zakona o planiranju i izgradnji.

Naveden je i spisak papira za lokacijsku dozvolu a to su:
1. podaci o objektu koji se gradi ( dispozicija, vrsta, namena, tehničke karakteristike ) - imam
2. informacija o lokaciji - imam
3. kopija plana parcele - imam
4. kopija lista nepokretnosti kao dokaz o pravu svojine, zakupa - imam
5. rešenje o promeni namene poljopriv. u građevinsko zemljište
6. pribavljeni tehnički uslovi ( EPS, vodovod ) ili ih pribavlja odeljenje o mom trošku
7. i pogađate naravno uplata taksi

Nazdravlje. Odoh da prikupljam ostale papire.

TEHNIČKI OPIS

LOKACIJA I URBANISTIČKO REŠENjE

Predmetna parcela je neizgrađena.

Planirani novi stambeni objekat se povlači od regulacione linije ulice Šidska za oko 1,90 m, od severozapadne (leve parcele gledano sa ulice) ѕa 1,00 m i od severoistočne parcele za 0.50 m.

Objekat će se locirati u svemu prema dobijenoj Lokacijskoj dozvoli.

Kota poda prizemlja stambenog prostora je 70 cm od kote terena.

Budući objekat na predmetnoj parceli se priključuje na sve ulične instalacije komunalne infrastrukture kao što su niskonaponska elektroenergetska mreža, vodovodna, kanalizaciona i telefonska mreža u svemu prema uslovima nadležnih institucija.

FUNKCIJA I ARHITEKTURA

Projektovani objekat je po spratnosti podrum, prizemlje i potkrovlje. Objekat je slobodnostojeći sa obezbeđenim prirodnim provetravanjem svih prostorija.

Namena objekta je za stanovanje. Projektovan je kao klasična stambena kuća u koju se ulazi sa ulične strane gde se dolazi u hodnik koji je glavni komunikacioni deo objekta i iz kojeg se ostvaruje veza sa spavaćom sobom do ulice, kupatilom i dnevnom sobom u okviru koje je trpezarija i poluotvorena kuhinja (na zadnjoj strani objekta). Dnevna soba ima direktan spoljni izlaz u dvorište parcele.

Iz hodnika se preko unutrašnjeg betonskog stepeništa ostvaruje vertikalna komunikacija u objektu, odnosno veza sa podrumom i potkrovljem.

Podrum objekta se nalazi ispod spavaće sobe u prizemlju, kupatila i dela hodnika i sastoji iz ostave i kotlarnice.

Potkrovlje se izvodi iznad celog prizemlja i sastoji se iz hodnika sa stepeništem koji je otvorom povezan sa salonom, dve spavaće sobe do ulice i kupatila.

Na objektu se predviđa kosi dvovodni krov sa rabatom prema ulici. Krov se pokriva falcovanim crepom.

KONSTRUKCIJA

Objekat se planira kao monolitan i klasično građen. Temelji objekta su od nearmiranog betona MB 20 i izliveni u zemlji bez posebne oplate. Spoljni i unutrašnji nosivi zidovi se izvode od pune opeke širine 25 cm. Unutrašnji pregradni zidovi se zidaju od pune opeke širine 12 cm. Na svim spojevima nosećih zidova i uglovima se izvode vertikalni serklaži 25/25 betonirani betonom MB 25 i armirani 4Ø12 (RA 400/500) i Ø 6/25. Svi zidovi se zidaju produžnim malterom 1 : 3 : 9.

Međuspratna konstrukcija iznad podruma i prizemlja se izvodi kao polumontažna od fert gredica i ispune. Međuspratna konstrukcija je sa zidovima povezana horizontalnim serklažima betonirana betonom MB 25 i armirana sa 4Ø12 i Ø 6/25. Na svim spojevima zidova i uglovima se izvode vertikalni serklaži 20/20 betonirani betonom MB 25 i armirani 4Ø12 i Ø 6/25.

Plafonska konstrukcija potkrovlja se finalizira opšivanjem krovne konstrukcije gips kartonskim pločama sa svim slojevima hidro i termo izolacije predhodno postavljenim.

Krovna konstrukcija je od čamove građe druge klase, a po datom preseku i osnovi krovne konstrukcije. Krovna konstrukcija se prekriva falcovanim crepom.

UNUTRAŠNJA I SPOLjNA OBRADA OBJEKTA

Svi podovi su predviđeni na ravnim betonskim površinama sa odgovarajućom oblogom u zavisnosti od namene prostorija.

Laminat - pod od laminata se izvodi na cementnu košuljicu koja se izliva preko izolacije od stiropora 2 cm, cementna košuqica se armira sa lakom armaturnom mrežom.

Keramika - pod se izvodi od podnih keramičkih pločica 20/20/0.8 cm. Pod od keramičkih pločica se izvodi u kupatilima i kuhinji. Izvodi se postavljanjem keramičkih pločica u cementnom malteru sa otvorenom fugom 0,50 cm, rađen po principu fuga na fugu. Fuge su popunjene masom za fugovanje. Podovi u kupatilima se izvodi u padu od 0,5 % ka centralnom slivniku.

Svi unutrašnji zidovi se malterišu krečnim malterom 1:3 osim zidova na koje se lepe keramičke pločice. Svi malterisani zidovi se gletuju a zatim boje posnom bojom. Zidovi obloženi keramičkim pločicama 20/20/0.8 cm, predviđeni su u kupatilima i delovima zidova kuhinje na koje dolaze kuhinjski elementi. Izvode se postavljanjem keramičkih pločica u cementnom malteru sa otvorenom fugom 0,50 cm, rađeni po principu fuga na fugu. Fuge su popunjene masom za fugovanje.

Plafonske površine se malterišu krečnim malterom a zatim gletuju i boje posnom bojom.

STOLARIJA

Prozorski elementi i spoljašnja vrata se ugrađuju od PVC profila ustakljeni izo pan staklom 4+4+12 mm. Unutrašnja vrata se postavljaju duplo šperovana, finalno obrađena poliuretanskim bojama. Svi dovratnici su tipski.

LIMARSKI RADOVI

Oko objekta se izvode horizontalni odvodni oluci od pocinčanog lima 0,55 mm razvijene širine 25 cm polukružnog preseka. Iz horizontalnih oluka voda se odvodi vertikalnim olucima kružnog preseka Ø 10 cm. Na krajnjim rogovima su izvedene veter lajsne od pocinčanog lima razvijene širine 25cm. Dimnjak se takođe opšiva pocinčanim limom.

INSTALACIJE

Objekat je opremljen instalacijama vodovoda i kanalizacije i elektroinstalacija koje su obrađene posebno.

Informacija o lokaciji

Dan 23.03.2010. godine

Naš zakonodavac je u Zakonu o planiranju i izgradnji u članu 53, kaže sledeće o informaciji o lokaciji
Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, na osnovu planskog dokumenta.
Informacija o lokaciji izdaje se obavezno za izgradnju pomoćnih objekata, garaža i trafo stanica 10/40 KV ili 20/40 KV.
Uz zahtev za izdavanje informacije o lokaciji podnosi se kopija plana parcele.
Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijske dozvole u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Pre nego što sam podneo zvanično dokumentaciju, otišao sam do kolega da se raspitam šta mi je sve potrebno za lokacijsku dozvolu, pa sam saznao da prvo podosim Zahtev za informaciju o lokaciji. To je bilo potrebno zbog više razloga od kojih su najznačajniji površina buduće građevinske parcele gde ćemo podizati kuću, potom oblik parcele, lokacija koja je kako sam ranije naveo na samoj granici između grada i prigradskog naselja - sela Berkasova, što automatski povlači pitanje propisa koji se primenjuje ( da li propis nadležan za građenje u gradu ili onaj za selo, što se opet ogleda u stepenu izgrađenosti parcele... ).

Na osnovu informacije o lokaciji ja ću ići u proceduru pribavljanja saglasnosti elektrodistribudije i vodovoda, a inače je praksa da oni iz opštine šalju zahteve. Takođe je informacija bitna da bih radio prenamenu parcele iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište o čemu ću posebno jer je to dosta česta situacija.

Bilo kako bilo podnet je zahtev i uz njega priloženo sledeće:

1. kopija plana katastarske parcele
2. kopija lista nepokretnosti
3. tehnički opis sa situacijom

Troškovnik:

1. republička taksa 550,00 dinara
2. opštinska taksa 850,00 dinara
3. ostalo 40,00 dinara

TOTAL: 1.440,00 dinara

Tehnički opis sa situacijom je zaslužio poseban post pa o njemu kasnije

Toliko za sada