Razmišljanja dalje teku

25.05.2010. godine

Kad smo kod ytonga evo malo teksta o nekim nedoumicama vezanim za njega:

"...Što se tiče pitanja o nivou zračenja, poznato nam je da ljudi imaju nedoumice po tom pitanju ali potpuno neosnovano.
Čuo sam puno verzija i čini mi se da se priča menjala kroz usmena predanja. Mislim da izvorna tumačenja ne govore o zračenju bloka već o akumulaciji gasa radona koji manje-više ravnomerno isparava po celoj zemljinoj kugli. Ispitivanja koja su vršena u zapadnoj Evropi pokazala su da to nije tačno. Kod nas je rađeno ispitivanje na nivo prirodne radioaktivnosti gama indeks zračenja na institutu Vinča, koji jedini ima nadležnost za tu vrstu ispitivanja. Koliko mi je poznato, svi materijali treba da poseduju takav sertifikat.
Ispitivanje je pokazalo da Ytong ima čak i manji nivo prirodne radioaktivnosti od tradicionalnih materijala što pokazuju donje tabele. Naravno to ne znači da su materijali sa kojima se poredilo štetni jer svaka vrednost ispod 1.0 zadovoljava standarde za korišćenje na objektima u kojima žive ili borave ljudi. Vrednosti pokazuju da termalna obrada povećava nivo zračenja. Kako je najviša temperature kojoj se izlaže Ytong oko 190ºC u procesu sušenja a opeka gotovo 1000 ºC pri procesu pečenja otuda i razlika u vrednostima. S druge strane, svi materijali koji se koriste pri proizvodnji su potpuno neškodljivi i u masovnoj su upotrebi : Kvarcni pesak,cement bez primesa zgure, kreč i gips. U proizvodnji se koristi i čist aluminijumski prah koji ima ulogu kvasca. Naime, u reakciji sa ostalim sirovinama oslobadja se vodonik koji ispari i ostavi minijaturne vazdušaste ćelije koje Ytongu daju sve karakteristike koje ima.
Treba reći i to da se Ytong proizvodi u preko 30 zemalja od kojih je dobar broj u EU. Da postoji bilo kakva sumnja u ispravnost materijala on bi odavno bio zabranjen.
Moguće je da deo priče o radioaktivnosti dolazi od činjenice da se siporeks nekada proizvodio sa primesom pepela što verovatno može povećati nivo zračenja ali vezu sa Siporeksom sam već objasnio.
Ytong je jedan od retkih materijala koji se može pohvaliti ekološkim odlikama kako zbog sirovina koje se koriste tako i zbog niže potrošnje energije u proizvodnji a sve što se ispušta u atmosferu je vodena para. Čak je i folija u koju je proizvod upakovan ekološka jer ima UV stabilizator koji gubi dejstvo nakon šest meseci kada folija počinje da se raspada. Vreme raspada folije je nesagledivo brže od ostalih koje se koriste.
Sve ateste možete pronaći na http://ytong.cmass.info/active/sr-latin ... testi.html
Što se tiče sertifikata izvođača stvari stoje ovako.
Mi kao proizvođač možemo da izdamo sertifikat da je određeni izvođač prošao našu obuku, da primenjuje naš material u skladu sa uputstvima i da je upoznat sa karakteristikama materijala. Dakle nije u pitanju sertifikat kojim nekoga promovišemo u ovlašćenog izvođača. To je zbog toga što nismo obrazovna ustanova te stoga naš sertifikat nema težinu zvanične licence. S druge strane smatramo da je i to više nego dovoljno da nekoga smemo da preporučimo kao izvođača koji može da izvede radove sa našim materijalom u okviru zadovoljavajućeg kvaliteta.
Kvalitetni majstori su deficitarno zanimanje u srbiji. Tome u prilog govori I činjenica da iz građ. Škole u Beogradu godišnje izađe samo 15-ak zidara. Ima dosta priučenih majstora ali ni to nužno ne znači da svi oni rade loše.
Naša obuka je konstantna mada svake godine organizujemo turneju po Srbiji. Ove godine na prezentacijama na stovarištima širom srbije obučili smo 514 majstora a naš instruktor svakodnevno obilazi gradilišta i radi sa novim majstorima i nadgleda one koje već zna.
Ko god je zainteresovan za ovaj vid saradnje, može nam se obratiti. Nakon obuke, naš instruktor procenjuje da li polaznik zaslužuje sertifikat a nakon provere rada na izvedenom objektu spremni smo za dalju preporuku.

Ovde je zaista važno reći da nestvaramo nove zidare, već zidare dodatno obučavamo za rad sa Ytong-om. Zidanje klasičnim blokom ili ciglom se u suštini ne razlikuje od zidanja Ytong-om. Razlike su samo u samo u iskorišćenju svih prednosti koje Ytong ima, kako za korisnika objekta tako i za majstora koji ga ugrađuje.
Što se tiče dodatne izolacije objekta, treba razmisliti koliko daleko se želi ići.
Ako zidate Ytong blokom debljine 25,30 ili 37.5 dodatna izolacija Vam nije potrebna. Ukoliko želite standard niskoenergetske kuće ili pasivne kuće to zahteva mnogo ozbiljniji pristup nego što je samo dobra termoizolacija zida o čemu je bilo reči u drugim temama na ovom forumu. Dobrim zaptivanjem i stolarijom mogu se postići neverovatni efekti a samom orjentacijom i položajem objekta moguće je poboljšati efikasnost objekta za nekoliko procenata. Ova tema je veoma široka i zahteva mnogo veće autoritete od mene tako da ću se zadržati na savetima u pogledu izolacije. Ukoliko je tema zanimljiva, možemo pokrenuti i taj topic.
Dakle, ako je potrebno postaviti dodatnu termoizolaciju treba voditi računa o paropropusnosti. Postavljanje mineralne ili kamene vune je odlično rešenje s tim da je u tom slučaju potrebno pridržavati se uputstva proizvođača u pogledu izbora sistema ( sendvič zid, kontakt zid ili ventilisana fasada ). Oko ventilirajućeg sloja treba naročito obratiti pažnju ako ipak odlučite da koristite Demit sistem. Često ( u stvari redovno ) majstori samo zalepe stiropor na zid što nikako nije dobro rešenje. Zbog pojave kondenzacije neophodno je napraviti ventilirajući sloj od najmanje 3do 5 cm a to je izvodljivo jedino uz pomoć podkonstrukcije. Tu nastaje problem jer je to rešenje nešto skuplje pa se izbegava. Drugo, neophodno je dobro zatvoriti spojeve tabli jer nikakav proboj nije prihvatljiv. Jako je važno dobro rešiti sve betonske elemente pošto je prolaz na njima neminovan.
Ako npr. umesto Ytong bloka 30cm uradite sendvič giter 25+5izolacija+12 cigla ( i dobijete isti nivo izolacije) a pri tom ugradite lošu stolariju ili je ugradite loše i pride traljavo izolujete serklaže dobijate sistem koji ne funkcioniše i zapravo ste bacilli pare.

Moje pitanje njima glasilo je: Da li se unutrasnje malterisanje kuce od ytonga 25 moze izvesti sa rigips plocama ( suvo malterisanje ) a ako ne kojim malterom izvesti klasicno malterisanje, kojeg proizvodjaca da bi postigli najbolji ucinak.

A odgovor: "Moguće je obraditi unutrasnje zidove na način koji ste predlozili i u tom slučaju završna obrada gips-karton tabli se izvodi po preporuci tog proizvođača ( Rigips, Knauf ... ). Međutim, kako je table potrebno gletovati, ovaj postupak preporučujemo u slučaju nekvalitetno ozidanog zida. Takođe treba razmisliti o postavljanju tabli s obzirom da su predviđene za postavljanje na podkonstrukciju. Svakako se treba sa njima posavetovati o načinu postavljanja ( tiplovima ili lepljenjem, da se ne bi izgubili dragoceni centimetri )
U slučaju da je Ytong zid dovoljno ravan, zid se može i direktno gletovati običnom glet masom u dva sloja sa PVC mrežicom cca 150gr/m² u debljini d<5mm. Ovakva obrada zahteva predhodnu pripremu zidne površine ( uklanjanje sitnih neravnina, ostataka tankoslojnog maltera i otprašivanje zida ) ali svakako predstavlja najekonomičniji vid završne obrade.
Materijali:
-Obična glet masa u dva sloja
-Rimano 0-3
-Rimat 100 DLP
-HGP
-Baumit PutzSpahtel
-Röfix 351
Izbor materijala je na Vama.
Ukoliko se unutrašnja površina malteriše gotovim tankoslojnim malterima, preporučujemo isključivo krečni, gipsani ili gips-krečni malter
U debljini 5 – 10 mm
Gips – krečni malter
- Rimat 100 DLP
- Baumit MPI
- Rofix 150
Krečni malter
- Baumit MPI 20
- Rofix 190
Krečno cementni malter za malterisanje zidova sa pojačanom zvučnom izolacijom
- Baumit MPA 32
- Rofix
Ovde su navedeni samo neki proizvodi za koje smo dobili preporuke od samih proizvođača. Napominjem da se prilikom ugradnje treba pridržavati uputstva, jer iako su proizvodi relativno slični, način primene može da odstupa ( podloga tj. Grund, mrežica ili ne kao i debljina samog sloja )
Zid se, naravno može malterisati i klasičnim, ručno spravljenim malterom stim da takodje treba izbegavati produžni malter ( sa dodatkom cementa ) koji nije najbolje rešenje za unutrašnji prostor. Ručno spravljeni malter, za razliku od tankoslojnih gotovih maltera mora se nanositi u znatno debljem sloju i period sušenja je oko 3 nedelje u optimalnim prolećnim uslovima. A potom je tek moguće gletovanje zida i naravno krečenje. Ovakvo malterisanje se izvodi kao i kod drugih materijala ( cigla ili giter blok npr. )
Smatramo da je dobro iskoristiti prednost Ytonga u pogledu ravnosti zida i maksimalno smanjiti troškove i vreme potrebno za obradu unutrašnjih površina. Preduslov je naravno kvalitetno ozidan zid, o čemu je već bilo govora..."