Od slave se ne živi

Ali se za slavu živi. Pogotovu sada kada je i ova, nadam se poslednja slava u ovom malom stanu iza nas. Svim svojim gostima govorio sam u ova tri dana – dogodine ako Bog da u kući i na terasi. I da se obavezno ispeče prase na ražnju. Da se svi okupimo i da proslavimo. I slavu i useljaj.

U petak naravno nisam radio. Dvojica majstora su takođe slavila, ostali su želeli da rade. Izvođač me je pitao da li mogu ostala četvorica da rade, jer bi oni mogli da rade. Znam da je svakome danas dinar potreban i da bi im značilo da taj dan rade, ali nisam mogao. Ipak je to slava mojih roditelja. Slava koju slavim i ja. I pri tome gradim kuću. Tako da sam se dogovorio da na taj dan ne rade, a da se posla prihvate u subotu, što su oni i učinili. Tog dana pala je prava čast, jer sam im doneo ručak i piće da ih počastim. A onda su oni nastavili sa radom pripremavši materijal za drugu ploču.

Popodne je gazda Ivko nastavio sa slavom, a ekipa je bila... pa šta reći nego prva liga. Žao mi je što to nisam snimio jer je u naš mali stan u kojem dnevna soba ima oko 25m2 stalo 23 ljudi. Što bi reko Radovan III: „Zgusnu se jebote...“

Nedelja je bio dan za odmor i za rasklanjanje stolova i stolica, za popodnevno knjavanje i lagani odmor.

Ponedeljak se krenulo na rad. Monta je poređana po plafonu. Urađena je priprema za postavljanje stepenica. Postavljeni su podmetači i armatura, što znači da bi do kraja nedelje moglo da padne nalivanje druge ploče koje će ići malo sporije s obzirom da se sada malter nanosi preko skele, ali se u opšte ne brinem jer i do sada je sve teklo glatko.

Neko me je pitao šta znači i koliko je to „meter“ cementa. To je 100kg. Do sada je otišlo oko 20 „meteri“ cementa, znači oko 2 tone cementa.

Što se tiče utroška materijala po danu, teško mi je to izbacivati s obzirom da nisam na placu pa ne mogu da imam uvid u tačne količine. „Tajko“ mi je od pomoći ali ne uvek s obzirom da mora da čuva malog „antlogora“ koji je na gradilištu hiperaktivan pa ga ima svuda. K'o kolibri. A sa druge strane često u goste na plac dolaze ženina dva ujaka koji vrše „nadzor“ nad izvedenim radovima, jer im je želja bila da nekom detetu iz njihove familije nekada naprave kuću. Pošto im se želja nije ostvarila kod njihove dece, ostvarila im se kod nas, tako da su rado viđeni gosti na placu. Međutim kažu da nemaju šta da sugerišu. Sve je po planu i programu i sviđa im se kako radovi napreduju.

Slede slike uz napomenu da je sve teže slikati s obzirom da je u fokus aparata sve teže „namestiti“ svaku prostoriju ili neki važan detalj jer jednostavno nemam mesta i stalno kružim po kući i oko nje kako bih uhvatio svaki detalj koji smatram za bitan, ali mi sve teže uspeva iz dana u dan, kako kuća napreduje. Nadam se da uspevam da dočaram kako kuća raste.