Ploča podruma

Da znate samo da na sve moguće načine pokušavam da razbijem „monotoniku“ pisanja bloga, pa bi bilo lepo da mi kažete kako mi ide. Dajte ljudi neki komentar tipa „čekamo svaki tvoj tekst izbalavljeni do struka“ ili „batali blog i piši knjige postaćeš milioner“. A ja da se malo uspijam. Malo samo.

Šalim se naravno. Danas je na redu bila ploča podruma. Pre nalivanja ploče krenulo se sa armaturom po ivicama ( nek mi stručniji oproste što ne koristim adekvatne izraze ). Slikao sam koliko sam mogao i trudio sam se da uhvatim radove iz što boljeg ugla, pa ne znam da li sam uspeo.

„Tajko“ mi je posle pričao da su se komšije krstile kada su videle koliko „gvojza“ bacamo u patos i kolikog su prečnika te armature. Kad sam došao kući sa posla, ja i drugar koga vidite dole na slici stojimo na placu, kad nam prilazi komšija par kuća od našeg placa pa me pita: „Je li reci ti meni da nećeš tenkove da nateruješ u podrum, jer toliko armature su ovi tvoji bacili dole da smo se krstili i levom i desnom“.

Nakon što su sve to pospremili došlo je na red nalivanje betona. E to je još jedan upitnik za komšije. A radi se o tome da su pravili beton za ploču podruma u razmeri 1:4. Šah – mat. Ko zna šta su jadni pomislili. Da možda ne gradim neki bunker, il može biti radim za CIA.

Daklem komentara je bilo kako mi kažu. Ali nema veze. U glavnom sam prezadovoljan organizacijom rada izvođača. Ljudi ćute i rade. Ne čuju se, što bi reko moj starac. Ali najbitnije rade kvalitetno i ne štede na materijalu.Kad su radili beton, sve su ručno radili što se vidi iz slika. Došli u 7.00 ujutro i do 13.00 završili sa postavljanjem armature i nalivanjem betona.

Po rečima „tajka“ potrošili su što bi Sremci rekli dvadeset pet metara cementa i deset kubika „šodera“. Za sad svaka preporuka od mene za rad i ozbiljan pristup poslu. Pogotovu što i ja imam svoj posao i jako mi je teško da u toku dana odsustvujem i dolazim na gradilište.

U jednoj od posebnih tema obradiću materiju grejanja i peći o kojima razmišljam, a sada ću samo reći da sam danas zvao firmu „Nivas“ iz Zrenjanina da se raspitam oko kotlova marke „Biasi“ i to modela koji se prodaju kod nas u Srbiji i to kotla „3 wood“ koji je klasični liveni trajnožareći kotao i kotla „Pirowood“ koji je jedini u svetu liveni pirolitički kotao. Čovek sa kojim sam pričao je super lik koji mi je polako i natenane objasnio i kakvom je kotlu reč i kako se ponaša u ekspolataciji što mi je vrlo bitno jer ipak naginjem ka livenim kotlovima u odnosu na čelične. Ali o tom potom.

Bilo kako bilo radovi se nastavljaju u subotu.

Svim čitateljima pozdrav i sretni uskršnji praznici. Hristos voskrese.