Kao što sam u prethodnom naslovu naveo, osvanuo je dan 19.04.2011. godine. U 7.00 časova ekipa majstora je bila na licu mesta, orna i spremna za rad. Došao je geometar, moj dobar prijatelj, da izvrši kolčenje objekta, što je u nekih pola sata i završio, seo u svoju Ladu Nivu i otišao u nove radne pobede. Cena kolčenja i obeležavanja obuhvaćena je ugovorom sa izvođačem radova. Dakle ja s' tem nem' niš'.
Negde oko 8.00 časova došli su ljudi iz JKP „Vodovoda“ kako bi uradili priključak moje kuće na kanalizacionu mrežu. Cena priključenja uračunata je u cenu priključka vode, i prema fakturi koju sam dobio iznosi ukupno 72.856,24 dinara od čega je za vodovodni priključak 36.507,98 dinara, a za kanalizacioni priključak 25.234,60 dinara. E sad, pošto se u ovom slučaju radilo i o komšijskom priključku koji je, kako sam ranije naveo išao preko našeg placa, dogovor je bio da svoju kanalizacionu cev pruži pored mog placa pa da onda pod uglom od 90 stepeni skrene u moj plac a onda dužinom od oko 12m prođe kroz moj plac i zajednički se priključimo na kanalizaciju. Suma od 72.856,24 dinara plaćaće se iz kredita putem ponude za izgradnju vodovodnog i kanalizacionog priključka, koja je sastavni deo dokumentacije koju sam dostavio u banku u ulazi u onih 70% koje banka prebacuje što izvođaču, što drugima po predračunima koje dostavim ( drugi predračun je struja ).
Ljudi iz vodovoda su odradili svoj posao maksimalno brzo i korektno, a majstor koga je angažovao izvođač je kupio cevi i obavio priključenje. Epilog je 9.500 dinara plaćenih ukupno za naknadne radove, od čega sam ja platio 6.300 a komšija 3.200 dinara. Same ruke majstora bile su 2.500 dinara, a cevi su bile 7.000 dinara.
Posle toga je red došao na sečenje armature prema propisnim i u ugovoru navedenim dimenzijama koje sam ja naveo u prethodnom tekstu. Radile su se uzengije i pripremala armatura, a neki su radili i na obeležavanju krečom kontura objekta i iskopavanju pojedinih delova temelja objekta ispod čijeg dela neće biti podruma.
Čekao se bager koji je tog dana izostao jer je radio na nekom drugom mestu.
Slede slike glavnog majstora bez koga rad ne bi bio moguć. Pobrao je simpatije matorih „kajli“ jer je svo vreme među njima i non stop nešto komentariše.
Нема коментара:
Постави коментар