Pripreme za uređenje kupatila

E pa ovako. Svašta nešto se izdogađalo za svo ovo vreme od kada nisam pisao na blogu, ali generalno malo vezano za kuću. Ona je tu, ćuti i miruje i čeka septembar pa da se useljavamo. Prethodnih meseci smo se angažovali na planiranju da radove privodimo kraju, pa smo pokupovali kupatilske elemente i slavine za tuš kabinu i lavabo, a uzeli smo i neke lustere za dnevnu sobu i trpezariju.

Međutim najjači utisak na mene ovih dana ostavio je jedan gost koji se pojavio u ponedeljak 19.08.2013. godine – na dan čuvene šidske slave, a inače je „šidski zet“. Radi se o jednom od čitaoca ovoga bloga koji je iskoristio priliku da svrati do mene kako bi se upoznali i mogu reći da ako ovo čita da je meni i mojoj supruzi izuzetno drago što smo se upoznali, i na brzinu se ispričali.

Iz tog razloga: pozdrav za šidskog zeta Miću i njegovu suprugu Jelenu. Očekujem sledeći put da dođete sa drugim autom i da se zadržite malo duže. Bar na kafi i soku.

Elem, idemo mi dalje sa našim „poslom“. A to je matematika. Sabiranje i oduzimanje.

Kupljeno je sledeće:

1. ogledalo 10.100,00 dinara
2. ormar sa umivaonikom 17.140,00 dinara
3. baterija za umivaonik 4.230,00 dinara
4. tuš kabina 17.440,00 dinara
5. monoblok 11.590,00 dinara
6. baterija za tuš 5.980,00 dinara

TOTAL: 66.480,00 dinara


Što se tiče baterija – nastavili smo traadiciju kupovine baterija marke Rosan, serija Zerro, jer od majstora koji se bave vodoinstalaterskim radovima dobili smo sve preporuke.

Od krupnijih radova koji nas očekuju sledi vitlanje majstora na uređenju kupatila i rad na stazama oko kuće i to bi bilo to za ovu godinu ( bar se nadam ).

Takođe smo kupili i dušek za sin malog Alekse i dogovorili sa stolarom da nam uradi krevet sa fiokom za njega

Cena: 70 eura ( 7.980,00 dinara )

Pao je tu i bračni krevet u Forma Ideale po ceni od 30.000,00 dinara i par lustera za dnevnu sobu i trpezariju po ukupnoj ceni od 5.000,00 dinara.

Ono što sam čuo od starijih i iskusnijih ljudi je da nije problem kuću sagraditi nego je napuniti stvarima za život i to je ono što se sada obistinjuje.

Ideja mi je bila da samo troškove građenja prikažem tabelarno, jer troškovi opremanja kuće sa krevetima, lusterima...itd, su nešto što svako od nas sam pravi u zavisnosti od toga da li želi neki „fenseraj“ ili neki normalan nenapucan nameštaj jer ja nisam rob stvari. Međutim zbog mladih ljudi, a i onih starijih koji odlučuju da se skuće ( kuća ili stan ) ja ću se truditi da navodim cene za sve, čisto da svako od zainteresovanih može da nađe nešto što ga zanima.

Argeta

Sećam se dobro kao da je juče bilo. Tamo negde 80-ih, kada je sve funkcionisalo, a ja bio maleni klinac vikend je za mene bio jako značajan događaj.

Vikendom bi moji teča i tetka znali da, pošto je u Šidu subota pijačni dan, dođu do mojih matoraca, došetaju, na partiju razgovora i kafice, a majka bi me spremila pa bi me njih dvoje odveli kod sebe u stan na igru sa sestrom i bratom koji su bili puno stariji od mene i kojima bi ja kao "klinac" smetao.

Ono po čemu pamtim te vikende je jedan proizvod koji se održao svo ovo vreme, do današnjih dana i koji za mene lično predstavlja savršenstvo dobrog ukusa.

Nešto kao Eurokrem među paštetama. Da pogodili ste. Radi se o Argeta pašteti.

To je za mene uvek bilo više od ukusa. Kao što je za ljubitelje viskija Čivas Regal star 20 godina pojam. Kao za ljubitelje kavijara ruska Beluga...itd. Argeta je za mene simbol detinjstva i nečega što mi je ostalo zaista u lepom sećanju.

Možete zamisliti moje tuge kada je prokleti rat doveo do toga da moje omiljene paštete više ne bude u radnjama. Eeee, ali ima Boga.

Kada sam u septembru mesecu 2000-te godine otišao u vojsku, ni slutio nisam da ću u martu 2001, sa dolaskom nove generacije vojnika biti u prilici da se setim detinjstva. Par vojnika iz Novog Pazara, a jedan od njim mislim da se zvao Saladin Gusinac doneli su to blago u kasarnu na Majevici u N. Sad. Možete li zamisliti moje oduševljenje kada sam ponovo probao za mene čuvenu paštetu. I...ukus isti, proširena paleta proizvoda...ma to je to.

Čak sam, kada je jedan nadobudni vodnik počeo da pretura mladim vojnicima po kasetama, i kada je jednu paštetu iz obesti ljudima istresao na patos,valjda da bi pokazao kako je jak i moćan, popizdeo i pravac kod mog kapetana Zorana Lukovca. Rekao sam mu da je sramota da se tako ponašamo i da iz obesti bacamo hranu po patosu, a da ne znamo da su možda roditelji zadnji dinar dali da to kupe i pošalju vojnicima u vojsci, i da je to velika sramota za vojsku. Pogledao me je i samo rekao - Filipe u pravu si.

Od tada su vojnici imali rok od momenta kada donesu te pakete da ih što pre "opeglaju" i stvar je legla. A ja sam kod mladih vojnika stekao poštovanje jer sam se založio za njih.

Tada sam saznao da se Argeta proizvodila u pogonu u Sarajevu, ali nedugo potom je počela i prodajau Srbiji, Beogradu, N. Sadu...itd. Došao sam u priliku da je konzumiram, da je preporučim i drugim ljudima i ko god je probao nije mogao da ostane ravnodušan.

Danas moja deca jedu tu paštetu i zaista i ja sa njima uživam u ukusu mladosti i detinjstva.

Lovačko druženje

Svima nama koji radimo, gradimo...dođe momenat kada je potrebno malo da prikočimo i stanemo na loptu. Da malo uživamo. Ćeifimo.

To je kod mene dan kada se sa dobrim drugarima sa foruma "Srbijalov" nađem negde kod nekoga na druženju. Puno šale i smeha, dobrih vibracija koje se pokupe i napune baterije za sve brige i probleme koji nas koliko sutra sačekaju iza ćoška.

Jedno druženje organizovano je dana 06.07.2013. godine u Baču a započelo je na prostorima lovačkog doma u Baču gde su se gađali glineni golubovi, pa smo nastavili na obližnjem ranču kod našeg dobrog drugara Rančera gde smo dočekani i ugošteni kao carevi.

Red kulena, pa malo odmora.

Pa red talandare...a šaran svež...iz obližnjeg ribrnjaka...ma prste da poližeš.

Pa malo odmora i smeha.

Pa onda red sača i jagnjetine...pa još malo odmora i onda kud koji mili moji. Do sledećeg susreta.

Pored krkanja nađe se vreme i da se slika nešto interesantno što bi moglo da posluži kod izgradnje sopstvene kuće. Ovoga puta to je sto od neobrađenog drveta, police za lovačke stvari...postolja za puške i još par drugih stvari.

P.S fotke ću morati naknadno da postavim jer vidim da me zahebava nešto a ne znam šta.

Slavine u kuhinji

E pa ovako...

Pošto nam se slava jako brzo bližila, a postojala je potreba da se bar dnevni boravak i kuhinja dovedu u red, ideja nam je bila da uradimo slavinu u kuhinji kao nešto što nam je najpotrebnije i da u istom momentu priključimo i mašinu za sudove.

S obzirom da kombinovani bojler još nismo nabavili kako bi ga uvezali u sistem grejanja, a samim tim i kao izvor tople vode, i da ne bi puno komplikovali stvar zbog nadolazeće slave i problema koje ona nosi ( šta jesti, šta piti ) i ako je ona ove godine bila uvezana sa 1. majem i Uskrsom, tako da je puno ljudi koji su bili na slavi samo kolutalo očima na pomen bilo kakvog mesa, dakle odluičili smo se da ugradiom samo slavinu u kuhinju.

Što se tiče izbora proizvođača i modela, zaista je i ako je Šid malo mesto, izbor dosta raznovrstan. Za onoga ko živi u nekom većem gradu izbor je stvarno verovatno vrhunski.

U konsultaciji sa majstorom koji nam je ugrađivao slavinu, rečeno mi je da nabavim Rosan bateriju, dok je u pogledu izgleda ostavljeno nama na izbor. Sav ostali neophodni materijal uključujući i ventile imao je majstor kod sebe.

Suma sumarum za taj tan izgleda ovako:ž

Rosan baterija 4.600,00 dinara
ruke majstora 10 eur
razni ventili 2.500,00 dinara

DAKLE: 8.200,00 dinara

U pogledu Rosana sam zadovoljan, a pravi testovi mu tek slede. Potežak je tako da mislim da vredi onoliko koliko košta. Moglo je to i jeftinije da se nabavi preko interneta, ali sam nisam imao dovoljno vremena da čeprkam i tražim po net-u, tako da sam sa urađenim dosta zadovoljan.

E sad na donjim slikama vidi se uslikan i ormar koji doduše nismo kupovali, ali je u spavaću čučnuo kao šamar budali. Običan Forma Ideale ormar koji je majstor-stolar sklopio kako se gosti ne bi saplitali kad krenu u obilazak kuće.

Što se tiče slave...pa prošla je. A dogodine se nadam slavi u još boljem ambijentu.

P.S merdevine koje se vide na slikama imaju svoju "istoriju". One su inače poklon mome sinu Aleksi od njegove tetke. Kada ga je prošle godine pitala šta hoće da mu tetka kupi za rođendan, kao iz topa je odgovorio "merdecine" jer se tog dana kod nje igrao na jednim takvim istim. I bi šta bi.

E da neko ove godine hoće da ga pita šta bi da mu kupe za rođendan. Već znam šta bi odgovorio: Mercedes G klasu. Al pravi.

Kuhinja & lajsne finito

E pa ovako...

Dugo je vremena prošlo od kako se nešto konkretno dešavalo oko kuće. Razloga ima na pretek, ali najbitnije je svakako finansijski, mada i oni ostali nisu zanemarivi.

Bilo kako bilo, glede kuhinje, dogovor sa lepšom polovinom je pao: idemo na osveživanje naše već postojeće Forma Ideale kuhinje koja je sa nama delila i dobro i loše u podstanarskom životu a u poslednje vreme ležala je uglavnom na "klocnama" neupotrebljavana u sporednim odajama moga "tajka" da ne kažem tasta. U njo je bilo svega i svačega počev od raznoraznog posuđa, igračaka, vagica, čaša i čašica raznih veličina pa smo odlučili, putem konsenzusa, da istu malkoc revitalizujemo.

Veliko broj majstora izbegava razne majstorluke ove vrste, tako da se morate naoružati strpljenjem, jer su ovo za njih "sitni" radovi i ne isplati im se. Svi majstori uglavnom sanjaju o izradi kuhinja za Bil Gejtsa nakon koje će moći da se povuku u neki poreski raj tipa Kajmanska ostrva ili Devičanska ostrva i uživaju u blagodetima sunca i pogleda na preplanula ženska tela u bikinijima.

Elem, jedan od majstora pristao je da nam uradi sledeće:

Da kompletnu kuhinju sredi, polepi trake koje nedostaju, prekroji je zbog ubacivanja mašine za pranje sudova, izradi nam element koji nam je nedostajao iznad aspiratora, postavi aspirator, probuši rupu u zidu za isti, nabavi nam sudoperu, nabavi nam ploču - radnu površinu i sve to upasuje i skocka za ukupno 18.500 dinara ( ruke i materijal ).

Malo ili mnogo ne znam, ali znam da je morao da krati jedan dupli podni elemenat kako bi nam ubacio ladličar koji bi nam u staroj varijanti bio višak. Takođe je morao da nam uradi jedan dupli viseći elemenat iznad aspiratora, manjih dimenzija u odnosu na postojeće. Kao što sam rekao u cenu je ušla i sudopera i radna površina, još par pregrada unutar kuhinje...itd, ali smo suma sumarum dosta zadovoljni učinjenim jer se sve lepo uklopilo.

Moj savet svima je da ne brzaju i ne naručuju skupe kuhinje, da ne budu robovi nameštaja inače, nego da i sa ovakvim nameštajem može da se postigne "efekat" samo ako se to sve lepo uklopi, a da za "resto" novca koji će im sigurno preostati ako se odluče da ne rade kuhinju po meri, puno drvo, ovo, ono...odu negde na Zlatibor, Taru, Divčibare sa svojom dečicom i budu sa njima jer je to po meni daleko kvalitetnije uložen novac u odnosu na skup i često bespotreban nameštaj kojim samo želimo da impresioniramo komšije i ništa više.

Takođe se ovih dana pojavio i majstor-prijatelj koji je postavio već pripremljene lajsne i još jednom, dakle 4. put fino išmirglao i prelakirao parket. Trošak njegovog dolaska je samo za lak za parket koji nas je izašao oko 3.900 dinara (2l A i 2l B laka zajedno sa razređivačem).

Suma sumarum:




Kuhinja - ruke i materijal 18.500,00 dinara
Lajsne i lakiranje - materijal 3.900,00 dinara

Zashto trava und motika???

Pa zato dragi čitaoci jer sam pre par dana malo uzeo motiku u ruke da oplevim travu koja se dušmanski pojavila po našem milom placu.

Bilo je to kao da sam se vratio u detinjstvo i prisetio kako je matori, pedantan državni službenik svakog radnog dana tačno u 15.05č svojim APN 6 zelene boje stizao u naselje Vračar ( od milošte tako nazvano od strane sugrađana ) a mi klinci smo se uredno igrali u blatu ili ako je bilo suvo kopali nožićima garaže po kanalima za naše autiće, ili se uredno verali po drveću.

Kada bi čuli zvuk APN 6 čopera padali bi kao mladi majmuni sa drveta kako nas matori ne bi uhvatio na drveću ( a inače je bio inspektor za lov i šumarstvo ) jer bi odmah obrali zelen bostan i palo bi jedno "krivljenje noseva".

Elem, ja bih onda isto tako uredno morao da napustim druženje i da krenem kući na ručak posle koga je cela familija ( tata, mama, baba und Ja ) pakovala stvari u sjaj i ponos nemačke industrije - Bubu iz 1974. godine na koju je bila zakačena prikolica ( domaća izrada iliti "hand made" ) i pravac vinograd.

Po neki put sam se osećao kao Petar iz filma "Varljivo leto 68" kad sudija i njegova familija krenu na gradsku plažu.

E pa po dolasku u vinograd, a dok su moji drugari ostajali na ulici da se igraju, meni je često davana gore navedena motika, manja, moj broj, sa kojom bi ja trebao da plevim travu ali to meni nekada nije bilo po volji pa sam se često krio iza vinove loze a onda grumenjem zemlje gađao ( u širokom luku ) babu koja je vikala na matorog i protestvovala što me je u opšte poveo u vinograd. Pala bi dreka i ja bih uredno izvlačio deblji kraj. Baš me čudi zašto????

I tako sam ja pre neki dan otišao do placa da se mali igram sa motikom pa sam se setio starih događaja. Babe odavno više nema i verovatno me gleda od gore sa nekog oblaka i smeje se dok ovo pišem, a verovatno se smejala i kada sam "motikao" pre neki dan jer me je ipak ta motika posle svih ovih godina nekako sustigla i vidim da ćemo se družiti počesto ovih dana.

Ali ne marim jer imam cilj koji je jasan. Useliti se ove godine u svoju kuću i učiniti je mojom malom oazom. Zbog porodice ali i zbog sebe. Da bih sebi dokazao da mogu ako hoću....

Trava und MoTika

TRAVA

Jedna od najobimnijih i najznačajnijih familija biljaka je svakako familija trava (Poaceae, Greminaceae). Obuhvata oko osam hiljada predstavnika koji se najčešće grupišu u 3 do 11 podfamilija. Familija trava je kosmopolitski rasprostranjena, odnosno njeni predstavnici naseljavaju kopnene ekosisteme svih kontinenata. Naseljavaju raznovrsna staništa, od pustinja do močvara i sve do najvećih nadmorskih visina gde uspeva zeljasta vegetacija. Najveći broj predstavnika ove familije nastanjuje tropske predele, ali masovno razviće postižu uglavnom u umerenoj zoni. Biocenozu livada, stepa i prerija uglavnom čine predstavnici ove grupe monokotiledonih skrivenosemenica.

Familija Poaceae vodi poreklo od reda Restionales. Naime, uska srodnost familije trava sa familijama Flagellariaceae i Restionaceae potvrđena je novim morfološkim istraživanjima ove dve familije. Najznačajnije morfološke sličnosti se odnose na građu polena, embriona i skrobnih zrnaca, kao i građa i raspored epidermalnih ćelija. Primitivni rod iz familije trava Streptochaeta i rod Joinvillea iz familije Fragellariaceae filogenetski su veoma blisko povezani. Listovi predstavnika roda Joinvillea imaju ligulu koja je karakteristična za familiju trava. Pored toga, karakteristike cveta predstavnika roda Streptochaeta su veoma biske karakteristikama cveta predstavnika roda Joinvillea. Cvet predstavnika roda Streptochaeta ima tri unutrašnja listića perijanta još dobro razvijena, dok kod ostalih predstavnika familije trava cvet ne odlikuje ova karakteristika. Takođe, predstavnici ovog roda imaju šest prašnika, a tučak se sastoji od tri još prilično istaknuta oplodna listića. Fosilni ostaci predstavnika familije trava su poznati iz perioda gornje krede.
Familija Poaceae obuhvata oko 12 000 vrsta grupisanih u oko 650 rodova. Na Balkanskom poluostrvu familija trava je zastupljena sa oko 358 vrsta, od kojih su 33 vrste karakteristične samo za ovu oblast. U Srbiji je zastupljeno 67 rodova sa 226 vrsta ove familije. Familija se deli na veći broj podfamilija. Većina klasifikacionih sistema ove fmilije izdvaja između 5 i 12 podfamilija. Ovde će biti prikazan sistem prema kome se familija Poaceae deli na 12 podfamilija: Anomochlooideae, Pharoideae, Puelioideae, Pooideae, Bambusoideae, Ehrhartoideae, Arundinoideae, Centothecoideae, Chloridoideae, Panicoideae, Micrairoideae, Danthonioideae.

MOTIKA


Motike služe za finu obradu zemljišta ručno, zamahom, ali motike mogu da posluže i pri osnovnoj obradi lakših zemljišta, izradi leja i okopavanju, prašenju zbog razbijanja pokorice i plevljenju kojim se uništava korov.

Danas u svetu postoji veliki broj tipova alatki za obradu zemljišta zamahom. U nemačkoj literaturi se sreće preko 10 raznih tipova, a u engleskoj i američkoj preko 40. Često su to prelazi između pijuka i motike, ili motike i prašača (dvo i trokrake motike). U ovoj grupi su i alatke za plevljenje „holandska motika“ (Dutch hoe), oscilirajuća motika (oscillating hoe, action hoe)[1], kružna motika (circlehoe)[2]...
One su različite po izgledu i nameni. Neke mogu da obavljaju više funkcija. Druge su namenjeni samo za određenu upotrebu (npr. „holandska motika“ ima uski, oštar list koji se koristi za suzbijanje korova tako što prodire plitko i paralelno sa površinom zemljišta, i potpuno je neupotrebljiva za prevrtanje zemljišta i okopavanje. Za ovu svrhu služe robusnije motike trouglastog, paralelopipednog ili polukružnog lista. List kod nekih tipova ima nekoliko krakova (dva ili tri) kao što je slučaj kod prašač

Motike imaju drvenu držalju (dužina 135 cm) nešto širu ka listu i čelični list koji je pod uglom nešto manjim od 90° na držalju. Oblici lista mogu biti različiti: polukružni, pravougaoni ili trapezasti. Dimenzije lista su: dužina 13,5-26 cm, širina 10-12 cm kod pravougaonih i trapezastih i 19-39 cm kod polukružnih. Često izgled i masa motike varira od kulture kojase gaji, ali i od tipa zemljišta, pa se mogu vezivati za pojedina geografska područja. Na primer na području bivše Jugoslavije postoji nekoliko desetina raznih tipova: posavska, šabačka, bosanska, gornjomilanovačka...