Vikendom bi moji teča i tetka znali da, pošto je u Šidu subota pijačni dan, dođu do mojih matoraca, došetaju, na partiju razgovora i kafice, a majka bi me spremila pa bi me njih dvoje odveli kod sebe u stan na igru sa sestrom i bratom koji su bili puno stariji od mene i kojima bi ja kao "klinac" smetao.
Ono po čemu pamtim te vikende je jedan proizvod koji se održao svo ovo vreme, do današnjih dana i koji za mene lično predstavlja savršenstvo dobrog ukusa.
Nešto kao Eurokrem među paštetama. Da pogodili ste. Radi se o Argeta pašteti.
To je za mene uvek bilo više od ukusa. Kao što je za ljubitelje viskija Čivas Regal star 20 godina pojam. Kao za ljubitelje kavijara ruska Beluga...itd. Argeta je za mene simbol detinjstva i nečega što mi je ostalo zaista u lepom sećanju.
Možete zamisliti moje tuge kada je prokleti rat doveo do toga da moje omiljene paštete više ne bude u radnjama. Eeee, ali ima Boga.
Kada sam u septembru mesecu 2000-te godine otišao u vojsku, ni slutio nisam da ću u martu 2001, sa dolaskom nove generacije vojnika biti u prilici da se setim detinjstva. Par vojnika iz Novog Pazara, a jedan od njim mislim da se zvao Saladin Gusinac doneli su to blago u kasarnu na Majevici u N. Sad. Možete li zamisliti moje oduševljenje kada sam ponovo probao za mene čuvenu paštetu. I...ukus isti, proširena paleta proizvoda...ma to je to.
Čak sam, kada je jedan nadobudni vodnik počeo da pretura mladim vojnicima po kasetama, i kada je jednu paštetu iz obesti ljudima istresao na patos,valjda da bi pokazao kako je jak i moćan, popizdeo i pravac kod mog kapetana Zorana Lukovca. Rekao sam mu da je sramota da se tako ponašamo i da iz obesti bacamo hranu po patosu, a da ne znamo da su možda roditelji zadnji dinar dali da to kupe i pošalju vojnicima u vojsci, i da je to velika sramota za vojsku. Pogledao me je i samo rekao - Filipe u pravu si.
Od tada su vojnici imali rok od momenta kada donesu te pakete da ih što pre "opeglaju" i stvar je legla. A ja sam kod mladih vojnika stekao poštovanje jer sam se založio za njih.
Tada sam saznao da se Argeta proizvodila u pogonu u Sarajevu, ali nedugo potom je počela i prodajau Srbiji, Beogradu, N. Sadu...itd. Došao sam u priliku da je konzumiram, da je preporučim i drugim ljudima i ko god je probao nije mogao da ostane ravnodušan.
Danas moja deca jedu tu paštetu i zaista i ja sa njima uživam u ukusu mladosti i detinjstva.
Нема коментара:
Постави коментар