Pa zato dragi čitaoci jer sam pre par dana malo uzeo motiku u ruke da oplevim travu koja se dušmanski pojavila po našem milom placu.
Bilo je to kao da sam se vratio u detinjstvo i prisetio kako je matori, pedantan državni službenik svakog radnog dana tačno u 15.05č svojim APN 6 zelene boje stizao u naselje Vračar ( od milošte tako nazvano od strane sugrađana ) a mi klinci smo se uredno igrali u blatu ili ako je bilo suvo kopali nožićima garaže po kanalima za naše autiće, ili se uredno verali po drveću.
Kada bi čuli zvuk APN 6 čopera padali bi kao mladi majmuni sa drveta kako nas matori ne bi uhvatio na drveću ( a inače je bio inspektor za lov i šumarstvo ) jer bi odmah obrali zelen bostan i palo bi jedno "krivljenje noseva".
Elem, ja bih onda isto tako uredno morao da napustim druženje i da krenem kući na ručak posle koga je cela familija ( tata, mama, baba und Ja ) pakovala stvari u sjaj i ponos nemačke industrije - Bubu iz 1974. godine na koju je bila zakačena prikolica ( domaća izrada iliti "hand made" ) i pravac vinograd.
Po neki put sam se osećao kao Petar iz filma "Varljivo leto 68" kad sudija i njegova familija krenu na gradsku plažu.
E pa po dolasku u vinograd, a dok su moji drugari ostajali na ulici da se igraju, meni je često davana gore navedena motika, manja, moj broj, sa kojom bi ja trebao da plevim travu ali to meni nekada nije bilo po volji pa sam se često krio iza vinove loze a onda grumenjem zemlje gađao ( u širokom luku ) babu koja je vikala na matorog i protestvovala što me je u opšte poveo u vinograd. Pala bi dreka i ja bih uredno izvlačio deblji kraj. Baš me čudi zašto????
I tako sam ja pre neki dan otišao do placa da se mali igram sa motikom pa sam se setio starih događaja. Babe odavno više nema i verovatno me gleda od gore sa nekog oblaka i smeje se dok ovo pišem, a verovatno se smejala i kada sam "motikao" pre neki dan jer me je ipak ta motika posle svih ovih godina nekako sustigla i vidim da ćemo se družiti počesto ovih dana.
Ali ne marim jer imam cilj koji je jasan. Useliti se ove godine u svoju kuću i učiniti je mojom malom oazom. Zbog porodice ali i zbog sebe. Da bih sebi dokazao da mogu ako hoću....
Нема коментара:
Постави коментар