Od slave se ne živi

Ali se za slavu živi. Pogotovu sada kada je i ova, nadam se poslednja slava u ovom malom stanu iza nas. Svim svojim gostima govorio sam u ova tri dana – dogodine ako Bog da u kući i na terasi. I da se obavezno ispeče prase na ražnju. Da se svi okupimo i da proslavimo. I slavu i useljaj.

U petak naravno nisam radio. Dvojica majstora su takođe slavila, ostali su želeli da rade. Izvođač me je pitao da li mogu ostala četvorica da rade, jer bi oni mogli da rade. Znam da je svakome danas dinar potreban i da bi im značilo da taj dan rade, ali nisam mogao. Ipak je to slava mojih roditelja. Slava koju slavim i ja. I pri tome gradim kuću. Tako da sam se dogovorio da na taj dan ne rade, a da se posla prihvate u subotu, što su oni i učinili. Tog dana pala je prava čast, jer sam im doneo ručak i piće da ih počastim. A onda su oni nastavili sa radom pripremavši materijal za drugu ploču.

Popodne je gazda Ivko nastavio sa slavom, a ekipa je bila... pa šta reći nego prva liga. Žao mi je što to nisam snimio jer je u naš mali stan u kojem dnevna soba ima oko 25m2 stalo 23 ljudi. Što bi reko Radovan III: „Zgusnu se jebote...“

Nedelja je bio dan za odmor i za rasklanjanje stolova i stolica, za popodnevno knjavanje i lagani odmor.

Ponedeljak se krenulo na rad. Monta je poređana po plafonu. Urađena je priprema za postavljanje stepenica. Postavljeni su podmetači i armatura, što znači da bi do kraja nedelje moglo da padne nalivanje druge ploče koje će ići malo sporije s obzirom da se sada malter nanosi preko skele, ali se u opšte ne brinem jer i do sada je sve teklo glatko.

Neko me je pitao šta znači i koliko je to „meter“ cementa. To je 100kg. Do sada je otišlo oko 20 „meteri“ cementa, znači oko 2 tone cementa.

Što se tiče utroška materijala po danu, teško mi je to izbacivati s obzirom da nisam na placu pa ne mogu da imam uvid u tačne količine. „Tajko“ mi je od pomoći ali ne uvek s obzirom da mora da čuva malog „antlogora“ koji je na gradilištu hiperaktivan pa ga ima svuda. K'o kolibri. A sa druge strane često u goste na plac dolaze ženina dva ujaka koji vrše „nadzor“ nad izvedenim radovima, jer im je želja bila da nekom detetu iz njihove familije nekada naprave kuću. Pošto im se želja nije ostvarila kod njihove dece, ostvarila im se kod nas, tako da su rado viđeni gosti na placu. Međutim kažu da nemaju šta da sugerišu. Sve je po planu i programu i sviđa im se kako radovi napreduju.

Slede slike uz napomenu da je sve teže slikati s obzirom da je u fokus aparata sve teže „namestiti“ svaku prostoriju ili neki važan detalj jer jednostavno nemam mesta i stalno kružim po kući i oko nje kako bih uhvatio svaki detalj koji smatram za bitan, ali mi sve teže uspeva iz dana u dan, kako kuća napreduje. Nadam se da uspevam da dočaram kako kuća raste.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Pred slavu

Slava

Sveti Georgije ili Sveti Đorđe (oko 275/281 – 303 ) je bio rimski vojnik u gardi cara Dioklecijana, koji je mučenički stradao tokom progona hrišćana.

U hrišćanstvu (istočnom i zapadnom) se slavi kao Sveti Đorđe. U umetnosti se često prikazuje kako ubija zmaja, odnosno aždahu.

Život

Veruje se da je rođen je 275/280. godine u maloazijskoj oblasti Kapadokiji, u bogatoj i uglednoj hrišćanskoj porodici. Otac mu je bio rimski vojni oficir. Još dok je bio dete, kada je njegov otac poginuo, mali Đorđe se sa majkom preselio u Palestinu, na majčino veliko i bogato porodično imanje, gde je dobio visoko obrazovanje.

U rimskoj vojsci se brzo istakao svojom hrabrošću i bojnim zaslugama. Napredovao je naglo, od običnog vojnika do tribuna, da bi ga, već u njegovoj dvadesetoj godini, lično car Dioklecijan proizveo u čin komita tj. vojvode (najstariji vojni čin, kojim se postaje i carev savetnik).

Stradanje i smrt

Za vreme cara Dioklecijana organizovan je 303. godine progon hrišćana, deseti po redu i najveći ikada. Kada je počeo nemilosrdan progon hrišćana po celoj zemlji, Đorđe deli svu svoju imovinu siromašnima i oslobađa svoje robove. Isto uradi i u Palestini, pustivši sluge i zaveštava siromašnima svoja imanja i bogatstva.

Na jednom saboru je govorio protiv ovakvog odnosa prema hrišćanima i o njihovom daljem progonu a tom prilikom je izašao pred cara Dioklecijana i izjavio da je i sam hrišćanin, nakon čega car naređuje vojnicima da ga zatvore u tamnicu.

Prema predanju, po carevom naređenju, vojnici su položili Đorđa na zemlju, zabili mu noge u klade, a na grudi mu postavili veliki, teški kamen. Tako pritisnut, u velikim bolovima, dočekao je jutro, kada ga je posetio car, međutim, Đorđe je i dalje odbijao da se odrekne svoje vere.

Car tada naređuje da se donese veliki točak za mučenje, sa daskama prepunim velikih eksera, udica, noževa, mačeva. Vezan za takav točak dok se točak sa njim okretao, to je trajalo dok mu celo telo nije bilo u ranama. Sa točka su ga odvezali, misleći da je mrtav. Kada su se uverili da nije mrtav, car naređuje da Đorđa zakopaju u negašeni kreč tako da mu je samo glava bila van zemlje, i da ga tako ostave tri dana da bi sagoreo. Nakon tri dana, kada su ga otkopali — uvidiše da je i dalje živ.

Dioklecijan zatim odlučuje da pozove najvećeg maga Rimskog carstva, po imenu Atanasije, da on savlada Đorđa. Atanasije se odaziva caru i priprema dva napitka — jedan, od koga bi Đorđe trebalo da se pokori caru, a drugi smrtonosan. Dioklecijan naređuje da silom napoje Đorđa prvim napitkom, a pošto se Đorđe i dalje nije pokoravao, onda naredi da mu se da i smrtonosni napitak. Međutim, Đorđe opet ostaje živ.

Stigavši na gubilište, Đorđe stade na određeno mesto i pomoli se. Zatim Đorđe položi svoju glavu, i bi posečen dana 6. maja 303. godine.

Kanonizacija

Godine 494. Đorđe je proglašen za sveca, od strane pape Gelasijusa Prvog (492—496).

U hrišćanskoj ikonografiji Sveti Đorđe se još od 7. veka prikazuje kao vojnik (bez konja, u stojećem stavu) i sa kopljem ili mačem u desnoj ruci. Od 9. veka se pojavljuje još jedan prikaz Svetog Đorđa: na konju, u vojvodskom odelu, kako kopljem ubija aždaju. Na tom prikazu se, pored njega, malo dalje nalazi jedna ženska prilika u gospodskom odelu kako stoji. Smatra se da je žena koja je na ikoni zapravo carica Aleksandra i da ona simbolizuje ranu hrišćansku crkvu, a da aždaja koju Đorđe ubija simbolizuje mnogoboštvo. Prikaz svetog Đorđa koji ubija aždaju je zasnovan na popularnoj legendi hrišćanske mitologije — „Đorđe i aždaja“.

Kult

Kult Svetog Đorđa se začeo dosta rano. Na mestu njegovog groba u Lidiji, za vreme vladavine cara Konstantina I (306—337), podignut je hram njemu posvećen. Tokom 4. veka, kult Svetog Đorđa se iz Palestine proširio na celo Istočno rimsko carstvo a u 5. veku i na Zapadno rimsko carstvo. Godine 494. Đorđe je proglašen za sveca.

Sveti Đorđe ubija zmaja

U vreme cara Konstantina, hrišćani grada Lide i okoline su sazidali crkvu koju su posvetili Svetom Đorđu. U tu crkvu su prilikom njenog osvećenja, iz Nikomidije, preneli njegove mošti. Uspomena na ovaj događaj se praznuje 16. novembra, kod Srba poznatim pod imenom Đurđic.

Hram Svetog Đorđa u Lidiji je srušen 1010. godine ali su ga krstaši obnovili. Po crkvenom učenju, 16. novembar je dan kada je obnovljen Hram Svetog Đorđa u Lidiji, gde je položeno njegovo telo. Godine 1191. i tokom Trećeg krstaškog rata, hram je ponovo uništen, od strane islamskih snaga sultana Saladina. Novi Hram Svetog Georgija je podignut na mestu starog 1872. godine i postoji još uvek.

Posle krstaških ratova u 12. veku, kult Svetog Đorđa je prenet u Englesku. Za vreme kralja Edvarda Trećeg od Engleske, koji je 1348. osnovao viteški Red Gartera, Sveti Đorđe je postao i zaštitnik engleske države.

Sveti Đorđe, na katalonskom Sant Đordi (katal. Sant Jordi), takođe je zaštitnik španske autonomne pokrajine Katalonije. Običaj je da na taj dan muškarci ženama poklanjaju cvet, a žene muškarcima knjigu. Zato na taj dan knjižare iznose prodaju knjiga na ulice i sa popustima.

Veoma je slavljen kod Srba, i često ga nazivaju i Sveti Đurađ, a slave ga dva puta godišnje: na Đurđevdan, 6. maja, i Đurđic, 16. novembra. Na ikoni vezanoj za Đurđevdan je Sveti Đorđe prikazan na konju kako ubija aždaju, dok se za Đurđic koristi ikona na kojoj je prikazan Sveti Đorđe kao vojnik koji stoji na poljani, sa kopljem u desnoj ruci. Posvećeni su mu mnoge crkve i manastiri, među kojima su manastir Đurđevi stupovi, Staro Nagoričino, Temska, Kasteljan, Vraćevšnica, Bogovađa, Crkva na Oplencu, kao i Saborna crkva u Novom Sadu.

Sveti Đorđe je danas poštovan kao zaštitnik mnogih država i gradova u Evropi, profesija i organizacija. Poštovan je i kao zaštitnik konjice, vitezova i viteštva i krstaških pohoda.

Legende

Po predanju, u jezeru u blizini grada Lida, u Palestini, živela je ogromna aždaja, koja je meštanima obližnjeg grada Virita stvarala velike neprilike. Aždaja je često izlazila iz jezera i proždirala ljude koji bi se našli u blizini jezera a, pored toga, imala je i otrovan zadah od koga su se ljudi razboljevali i često i umirali. Žitelji ovog kraja su se najzad obratili i svom vladaru za pomoć ali im on zapovedi, da bi se rešili svojih problema sa aždajom, da svakog dana na obali jezera žrtvuju po jedno dete. Narod to prihvati i od sutrašnjeg dana započne žrtvovanje dece.

Svakog jutra je po jedno dete bilo ostavljano kraj jezera i ubrzo i proždirano. Na kraju je došao red i na ćerku tog vladara, jedinicu, koju okitiše i pripremiše za žrtvu aždaji. Dok je uplakana devojka stajala kraj jezera, pred njom se ukazuje Sveti Đorđe, jašući na konju, sa kopljem u ruci. Tada i aždaja izlazi iz jezera a Đorđe pojuri ka aždaji i zabode joj koplje u čeljust, prignječivši je za zemlju. Po Đorđevom naređenju, devojka vezuje svoj pojas aždaji oko vrata i vodi je prema gradu. Gradski vladar i svi žitelji zbog toga primiše hrišćanstvo a u gradu ubrzo bude izgrađena i velika crkva posvećena Presvetoj Bogorodici i Svetom Đorđu.

Kako je meni sutra slava, i kako želim da moga sveca zaštitnika ispoštujem, radovi se na sutrašnji dan prekidaju i nastavljaju u subotu 07.05.2011. godine.

Iz priloženih slika vidi se da su majstori ne na visini nego na „planini“ zadatka. Jako se lepo napreduje, tako da sada ovih dana intenzivno razmišljam o ostalim stvarima koje su mi ostale, a to su grejanje, podovi i kupatilo. Takođe me interesuje i način kako uraditi terasu, s obzirom da je ugovorom obuhvaćeno samo betoniranje terase. Zamisao mi je da uradim oblogu od drveta ( bankeraj ) ili neko drugo drvo, s obzirom da će terasa biti natkrivena, ali o tom potom.

Tamo gde je datum 01.01.2005. godine radi se o današnjem datumu ( 05.05.2011. godine ) jer sam menjao baterije u aparatu pa mi se datum resetovao, a nisam ga naknadno podesio.

Živi bili i zdravo živeli graditelji i čitatelji.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Zidovi...

Danas je ekipica bila izuzetno vredna. Juče nisu mogli na plac zbog kiše, ali su jutros sa prvim zracima nazovi sunca bili na placu. Gazde su malo okasnile jer su se uspavale. Daklem, majstori došli u 07.00 a gazde Boga mi u 8.30 časova.

Bilo kako bilo na gradilištu je već bilo živo kada smo pristigli, izvođač je držao projekat u ruci i „studirao“ ga, jedna ekipa je po ploči prostirala kondor i pripremala se na zidanje a druga je već počela da zida deo kuće ka jednom od komšija, gde će se prema projektu nalaziti trpezarija, kuhinja, kupatilo i stepenište. Tu je palo par fotki čisto da se obeleži, da bih potom ostavio mog glavnog „majstora“ a ja sa lepšom polovinom krenuo do njene firme.

Potom sam otišao do grada i čuo jednu tužnu vest. Neka mi moji čitaoci oproste, ali smatram i želim da ovde i na ovom mestu opišem par reči o čoveku koji je preminuo prekjuče i sa kojim sam imao čast da radim u Opštini Šid.

Dušan Jeremić. Rođen 1972. godine. Posle borbe sa nemilosrdnom bolešću koja je uništila njegov mlad organizam, Dule je tiho preminuo u vreme kada su se drugi radovali prvomajskim praznicima. Bila mi je čast raditi sa njim jer se radilo o jednom mladom, sposobnom i dobrom čoveku. Ovde i na ovom mestu želim da kažem ovo:

Dragi Dule, neka Gospod Bog bude pravedan sudija delima tvojim, i neka te anđeli njegovi uvedu u Carstvo Božije. Neka ti je laka crna zemlja dragi moj Dule. Amin.

Nakon sahrane vratio sam se u stan tužan zbog nesreće koja je zadesila porodicu Jeremić, jer je Duletu pre dve godine preminuo brat koji je bio 1967. godište. Nakon što sam se presvukao, otišao sam na plac i tamo su me samo radovi mogli oraspoložiti i vratiti me u normalu.

Tako je i bilo.

Majstori su danas radili za 10+ i uspeli da ozidaju dobar deo kuće. Posmatrao sam kako kuća lagano dobija svoje konture, kako se na AB ploči pojavljuju ulaz, hodnik, stepenište u podrum, spavaća soba, dnevna soba sa trpezarijom, kuhinja i kupatilo. Stvari su počele da ležu na svoje mesto. Lagano smo supruga i ja počeli u glavi da pravimo raspored stvari i nameštaja, raspored utičnica i prekidača. Moj savet za buduće graditelje je da vam projektanti u pdf formatu, nakon što vam urade projekat, snime isti kako bi ste ga mogli štampati po potrebi i obeležavati na njemu sve bitne stavke i praviti razmeštaj stvari i nameštaja po istom.

E sad što se tiče prozora stvari stoje ovako. Specifikacija prozora za moju kuću je sledeća:

Prozori bez roletni

JK kip 100 x 40 x 2 kom. = 140 e
JK kip 80 x 40 x 1 kom. = 65 e
JK prozor 100 x 140 x 2 kom. = 270 e
JK prozor 60 x 60 x 3 kom. = 210 e
JK prozor 80 x 140 x 1 kom. = 120 e
JK prozor 80 x 170 x 1 kom. = 130 e

Prozori sa AL roletnama

DVK prozor sa stubom 160 x 140 x 2 kom. = 460e
DVK prozor sa stubom 160 x 100 x 1 kom. = 190 e
DVK prozor 140 x 140 x 2 kom. = 400 e
DVK balkonska vrata
bez roletne 160 x 210 x 1 kom. = 300 e
Ulazna AL vrata sa AL panelom – jedno staklo
100 x 220 x 1 kom. = 430 e

AL roletne 10,10m2 x 60e = 605 e

Rolo komarnik
( na prozorima sa roletnom i JK prozoru 80 x 140 )
8,80m x 28e = 245 e

PVC fix komarnici 60 x 60 3 kom. = 30 e

Razlika za niskoemisiono staklo = 85 e

PVC klupice
( bez podrumskih prozora i prozora 60 x 60 )
11,60m x 12 e = 140 e

Ukupna cena sa PDV i popustom
uključujući montažu i ugradnja = 3.800e

Doplata za ALU okapnice = 300 e
Doplata za lim. okapnice = 180 e

Samo da dodam da je firma "Rolo expres" iz Šida. Radi se o firmi koja nam je kada smo počeli podstanarski život radila trakaste zavese i stvarno su ih dobro odradili.