Parket

Nakon vrata došao je red i na parket. Dugo vremena razmišljali smo supruga i ja da u “Savi” u Platičevu naručimo parket od termotretiranog jasena koji mi je bio baš zapao za oko i izgleda mi prelepo.

Na kraju sa kombijem jezdimo prema Višnjićevu, ka firmi “Quercus robur” koja ima svoj sajt na strani:

http://www.parket-ostojic.com/

Sa Cvijetinom, vlasnikom firme lako se i u momentu dogovaramo i kod njega naručujem parket hrast, rustik, dimenzija 350x52x21 koji upakovan čeka da se viljuškarem ubaci u kombi. Dok se parket lagano tovari posmatram Cvijetinovu firmu i mogu samo da mu se divim. Puna dasaka, greda, briketa, parketa, mašina, sušare, kamiona...milina za videti.

A najlepše je što je to porodičan posao, pa pored Cvijetina u firmi rade i njegova žena i dva sina. Posao lagano napreduje, ali ne uz nervozu nego onako, opušteno, meraklijski. Cvijetin nasmejan, vedar i raspoložen. Očas posla nalazimo zajednički jezik i ja dogovaram 47m2 parketa, bez lajsni koje ću naknadno uzeti takođe od njega.

Nakon što je parket napakovan, odlazimo da ga istovarim na plac. Sve se lagano sprema za postavljanje.

Posle proslave Sv. Đorđa jedan moj drugar dolazi da postavlja parket. Od ranije, od familije sa ženine strane čuo sam da je izuzetno pedantan i da posao radi ekstra. Dogovor pada, tako da će me “ruke” koštati 5 eur/m2 što za 45m2 izađe 225 eura na koje se dodaje još i 4 kante po 25 kila lepka, čačanskog za koga majstor ima samo reči hvale, ukupno 13.400 dinara za 4 kante. Lak kupujem kod jednog čoveka koji je svoj radni vek proveo u fabrici boja i lakova “Hempro” i u Sloveniji, a radi lak izvrsnog kvaliteta.

Lak, 2 litre razređivača i 2 kile mase za parket izađe oko 12.500 dinara, tako da računica za parket izađe ovako:

45m2 podova u kući u prizemlju ( dnevna, trpezarija i spavaća ):

1. parket: 47m2 44.000 dinara
2. lepak: 100kg 13.400 dinara
3. lak, fug masa
razređivač 12.500 dinara
4. ruke 25.000 dinara

TOTAL: 94.900 dinara

Vrata

Sledeća na redu u našoj kući bila su vrata.

Nismo se oko toga mnogo dvoumili. Jednostavno nisam želeo da rizikujem i odlazim do raznih Metroa, Merkura... i da tamo kupujem vrata, pa da posle imam muku da ih uklopim, da ih vraćam, da reklamiram, da se nerviram...

Živce vam sigurno niko neće platiti.

S obzirom da je vlasnik firme u kojoj moja žena radi imao jako dobro iskustvo sa jednim majstorom, da ga je nahvalio kao pedantnog, nismo puno razmišljali oko toga ko će nam raditi vrata. Po meri.

Čovek je došao jedan dan, uzeo mere, na nama je bilo samo da mu javimo kakav dezen i boju želimo, a on sam nam je pokazao neka standardna vrata koje je radio po zgradama koje su nikle u Šidu, kao u ostalom i svuda danas.

Takođe nam je pokazao i neke ekskluzivnije modele vrata koje je radio od punog drveta i mogu da kažem da ih je izvrsno uradio. Mi smo se ipak odlučili za standardna vrata, bez puno novotarija. Pošto se meni svidelo da vrata po sebi imaju kocke i pravougaonike jer su me setila na vrata od pre par desetina godina, dakle neki retro šmek, dogovorili smo se sa njim da nam takva vrata i uradi. Za boju smo odabrali belu kao najstandardniju, a boja je naravno poliuretanska.

E sad cena. Dakle imali smo vrata na dnevnoj sobi, kupatilu, podrumu i spavaćoj sobi koja su nekih standardnih dimenzija i jedna, nazovimo ih, poluvrata, odnosno okvir od letvica na koji smo prišrafili leksan ploču i time pregradili privremeno donji deo prostorija od gornjeg, s obzirom da će se ono gore sređivati kako deca budu rasla, a i da se toplota zimi ne gubi u gornjim delovima kuće.

Cena za vrata, sa bravama, štokovima, nameštanjem za sve je bila 785 eura. Puno ili malo zaista ne znam. Ali znam da je rezultat izvanredan i da nam se svima jako svideo.

Sledi postavljanje parketa i slike o tome.

Gletovanje i krečenje

E pa ovako je to bilo... Zimski san je odsanjan i trebalo je krenuti u nove radove na kući. Sa majstor stolarom smo se dogovorili za izradu vrata koje čovek već duže vremena postavlja po zgrada koje su podignute u Šidu i kaže da do sada nije imao primedaba, a sticajem okolnosti radio je i za vlasnika ženine firme kuhinju u firmi i jako je to lepo odradio.

Sa čovekom nije bilo teško dogovoriti da nam krene u izradu vrata i to u beloj boji. Nisam hteo da u opšte razmišljam o nekom punom drvetu jer smatram to totalno izlišnim. Ipak se radi o vratima u kući. Bolje je pare usmeriti na neki lep komad nameštaja danas-sutra, ili na uređenje terase...itd nego na vrata.

Naručili smo vrata za dnevnu, spavaću, kupatilo, podrum i vrata, tačnije ram od letvica na koji ćemo staviti leksan ploču i takva “vrata” nalaziće se na stepenicama ka gornjem delu koji nemam nameru da sređujem u skorije vreme, s obzirom da su deca mala, ali opet ne želim da bacam ogrev i toplotu rasipam tamo gde ne treba. E sad dok vrata ne dođu, valjalo je ne gubiti vreme, pa je majstor koji je naručen od ranije, od zimus a glede krečenja i gletovanja prispeo na plac.

Epilog njegovog rada možete videti na slikama. Mišljenja sam da je kvalitetno odradio posao.

Gletovao je dva puta, i krečio jednom, dok će završno “farbanje” odraditi kada se uradi parket i kada lepša polovina odabere boje “toplog porodičnog doma”. Ukupno je za gletovanje i krečenje bilo 240m2 s tim da smo gletovali i u belo okrečili i deo stepeništa do gornjeg dela koji sam ima oko 30m2.

Što se tiče cene, cena je bila 2eur/m2 za ruke plus materijal koji je izašao 7.580 dinara.

Dakle total je bio 480 EUR-a i 7.580 dinara.

Slede slike.

Živ sam, ne brinite

Veliki pozdrav za sve građevince i one koji to žele da postanu.

Takođe veliki pozdrav za sve ostale čitaoce, putnike namernike koje su "muke" naterale da se zateknu na stranicama ovoga bloga.

Šta reći na početku proleća ove 2012. godine osim da se nadama da ćemo se ove godine useliti u našu kućicu ako da Bog i sreća junačka.

Pre nekih mesec dana naručena su unutrašnja vrata, ali o tom potom, tek kada stignu i kada budu nameštena. Onda slede slike i novi tekst.

Do tada, kuckamo se.

G klasa

Čitaoci moga bloga znaju da ja sa vremena na vreme odlutam od glavne teme, impresioniran nekim stvarima koje mi se dogode u životu, ili koje jednostavno vidim i želim da podelim sa čitaocima.

Ovoga puta iz naslova teksta vidi se o čemu se radi. Za one koji ne znaju, radi se, o po meni najboljem terencu ikada napravljenom, ikoni koja je proslavila 30 godina svoga postojanja, automobilu koji se i dan danas proizvodi, doduše sa cenom koštanja kao dve moje kuće.

Ali znate kako se kaže: „Svaka budala ima svoje veselje“, pa tako i ja. Polovni primerci ovoga „blaga na točkovima“ danas mogu da se nađu počev od 5.500 eura pa naviše, u zavisnosti od godišta, očuvanosti i opreme.

Ovo je auto koga vreme nikada neće pregaziti. Zauvek mlad, zauvek moderan. Ikona. Kao VW Buba, Citroen DS ( „Ajkula“ ), Spaček, Dijana, Mercedes-Benz 123, Porše 911...

Sledi prevod engleskog teksta preuzetog sa:
http://www.edmunds.com/mercedes-benz/g-class/history.html

1979-1989

Rođen iz zajedničkog ulaganja u 1979 između Mercedes-Benza i dve druge kompanije, Štajera i Puha iz Austrije, Štajer-Daimler-Puh Gelaendewagen je bio (i još uvek jeste) praktično ručno izrađen u Austriji. To je bilo prvo i pre svega teške off-road vozilo favorizovano od strane različitih armija i Safari fanatika. Bukvalno prevedeno, Gelaendewagen znači „teško terensko vozilo“. Poznavaoci ovog vozila obično ga zovu po nadimku, G-wagen. Obično pokretan dizel motorom, G-Wagen nije bio luksuzno vozilo po bilo kom kriterijumu ( ručno otvaranje prozora i platnena obloga na sedištima ), ali su stvorili reputaciju da su u stanju da prođu preko bilo čega, kroz bilo šta, bez obzira koliko podmukao ili strm teren bio.

Ovi „radni konji“ su bili ponuđeni sa različitim, relativno skromnim benzincima i dizel motorima.Kao i kod drugih Mercedes-Benz modela, brojevi i slova označavali su veličine motora i da li je motor na benzinski ili dizel pogon, npr, 230 g (benzin) i 240 GD (dizel). Dva benzinska modela (sa četiri cilindra - 230 i šestocilindrični - 280) i dva dizel modela (240 i 300) su bila na raspolaganju sa snagom u rasponu od 72 do 150KS. Postojala su tri oblika karoserije koje ste mogli odabrati, par sa kratkim međuosovinskim rastojanjem i dvoja vrata (sa čvrstim krovom i kabriolet) i sa dužim međuosovinskim rastojanjem i četvoro vrata.

I ako je G-Wagen nije bio ponuđen za prodaju na tržištu SAD-a, takozvano "sivo tržište" iz 1980-ih učinilo ih je dostupnim Amerikancima sa dubokim džepovima. Sivo tržište sastojalo se od kompanija koje su uvozile vozila sa evropskim specifikacijama i modifikovale ih kako bi se prilagodili bezbednosnim standardima SAD i važećim emisijama izduvnih gasova. Jedna od takvih kompanija, Evropa International postala je toliko uspešna u ovome da je sačinila sporazum sa G-Wagen ljubiteljima da pravi vozila po američkim standardima - na taj način Evropa International ne bi morala da se više bavi prepravkama vozila. Oglašavanjem u kataloškim publikacijama kao što je „Robov izveštaj“, Evropa International izgradila je lep posao, isporučujući razne vrste G-Wagen vozil ( sa dvoja vrata hardtop, sa dvoja vrata ragtop i četvoro vrata hardtop ), prilagođavajući ih za svoje klijente i prodajući ih za oko 135.000 dolara.

„Vizit karta“ G klase je njena neverovatno grubijanska priroda: 1983 godine 280 GE ( sa Džeki Iksom i Klodom Braserom pod šlemovima ) osvojio ono što je možda najnapornija trka na planeti, Pariz-Dakar reli. Nije bilo mnogo promenia za narednih par godina, ali u 1986. godini 50.000-ti G-Wagen sišao je sa linije. Te godine su takođe viđene manje izmene u kabini koji povećanu udobnost, dodavanje katalizatora koji smanjuje emisiju štetnig gasova i zamena 240 GD motora sa motorom 250 GD. Naredne tri godine prošle su bez ičega interesantnog, osim za 10. rođendan G-a u 1989. godini.
1990-1996

Revidirana šasija nađena je ispod poznate (neki bi rekli klasične) karoserije za 1991. Par high-tech dodataka našlo se na vrhu liste poboljšanja a koji nisu bili očigledni na prvi pogled. ABS sistem i tri elektronski kontrolisana zaključavanja diferencijala učinile su „G-a“ bezbednijim na putu i sposobnijim van njega. Pored standardnog centralnog blokirajućeg diferencijala viđenog na većini kamionski baziranih SUV-ova, „G“ se hvalio blokadom prednjeg i zadnjeg diferencijala koji mu je dao držanje i agilnost planinske koze kada se suoči sa opasnim terenima.

Prepoznajući da je G-Wagen „bio u razmatranju“ nekih ljudi koji brinu više o moći, luksuzu i vremenskim uslovima, nego ultimativnim terenskim sposobnosti, Mercedes je proizveo ograničeni broj modela naoružanih moćnim V8-motorom, model 500 GE za 1993. godinu. Pošto je usmeren ka toj pomenutoj klijenteli, 500 GE imao je „samo“ blokadu centralnog i zadnjeg diferencijala, s obzirom da je prednji bio obično zaposlen samo u najtežim terenskim uslovima. Sa 240 konjskih snaga i kabinom ukrašenom u orahovinu i pliš kožu, 500 GE je bio preteča onoga što će doći u Ameriku deceniju kasnije. Kao i kod svih drugih Mercedes-Benz modela, G-Wagen je uveo novi sistem imenovanja modela za 1994. godinu. Od ove godine, naziv „G“ će doći pre nego što je broj modela ( to jest, „G500“, nasuprot „500 GE“). Za 1996. godinu G300 turbo dizel je debitovao, zamenjujući G350 turbo dizel. Iako je model 300 imao manji motor, njegova snaga ( 177 KS ) je zapravo veća od većih motora koje je zamenio.

1997-2004

Nekoliko novih modela debitovalo je 1997. godine. Jedan od tih je novi kabriolet koji je imao novi način pogon kabriolet krova. Drugi je bio 290 GD Turbo Diesel (120 KS), koja je zamenio ne-turbo model 290 GD. Model G320 takođe zadržao svoje ime, ali je dobio novi motor, 215 KS V6. Nakon što se kratko pojavio u 1993. i 1994. godini, V8 motor G500 načinio je povratak u 1998. godini, i postao šire dostupan. Ta godine je takođe videla i spajanje Mercedes-Benza i Chrislera, što je doveo do stvaranja komapnije Daimler-Chrisler.

Da proslavi G-Wagenov 20. rođendan u 1999. godini, Mercedes je izbacio specijalno izdanje G500, koje je nazvao G500 Classic. Ove godine takođe je uvedena oprema u obliku multifunkcijskih komandi montirane na volanu koje su upravljale, između ostalog, audio sistemom i putnim računarom. Godina 2000. obeležila je prekretnicu za dizel pogon verzije „G“. Predstavljajući najnoviju dizel tehnologiju ( kao što je komon rejl motor sa direktnim ubrizgavanjem ), moćni G400 CDI pružio je oštre performanse jednake ( ili čak i bolje ) nego ekvivalentan benzinski motor. Tehnološka dostignuća nastavila su se i u 2001. godini, kada je elektronska kontrola stabilnosti ( koja se zove ESP ) debitovala u G-klasi.

Konačno, u 2002 godini nakon godina potencijalnog smanjenja prodaje u Americi, G-Wagen je došao u Ameriku. Zapravo, samo jedan model je izabran za prodaju snage i luksuza gladnim Amerikancima – G500. Za skoro 75.000 dolara, G500 sigurno nije bio jeftin, ali s obzirom da je sivo tržište naplaćivalo skoro duplu sumu unatrag 10 godina (za šestocilindrični modela, ni manje ni više), onda mora da je ovo izgledalo džabe za G-Wagen fanove. Blago zatezanje bora, uključujući i ogledalo montiranje novih migavac i svetala, takođe je došlo te godine.

Mercedesov '“kućni tjuner“, AMG, obavlja svoju magičnu nadogradnju na G-Klasi za 2003. godinu i rezultat je bio 349KS u modelu G55 AMG. G55 je imao inženjerska i dizajnerska podešavanja i dorade u odnosu na standardni G500 koja jsu uključivala neznatno veći i modifikovani V8 (sa 57 konjskih snaga više i 51 Nm više obrtnog momenta), sa strane izlazne izduvne grane, i jedinstvene 18-inčni točkove sa velikim 285/55VR18 performansnim gumama.

Vreme je bilo za slavlje. Da bi obeležili 25. rođendan G klase, Mercedes je izbacio „Classic 25“ model za 2004. godinu, u suštini G500 sa posebnim felnama, bočnim lajsnama od brušenog aluminijuma, rešetkom srebrne boje i naravno značkom sa brojem. Kasnije u toku godine, proslave u pogledu povećanja konjskih snaga dotakla je i G55 koji je primio isti kompresorom pojačan 5.4-litarski V8 motor presađen iz vrelomg E55. Procenjeno je da ima neverovatnih 476 konjskih snaga, pa mišićav V8 katapultira G55 do 60 milja na samo 5.5 sekundi. Maksimalna brzina je elektronski ograničena na 130 mph, više nego dovoljno za teški SUV. Ostale promene u ovoj godini su tri dodatne standardne karakteristike - multikonturna prednja sedišta, Harman Kardon audio sistem i zadnji senzori za parkiranje.

Dakle kad vidim G klasu stanem i skinem šešir. Odam počast ikoni 20-og veka.

 

 

 

 

 

 

Pločice gotove

Posle dugo vremena konačno sam seo da napišem tekst i postavim slike pločica koje smo konačno završili.

Dugo je vremena prošlo od moga poslednjega teksta, a zaista puno se stvari izdogađalo, zbog čega će iza ovoga teksta ići još jedan o najbitnijem događaju za mene lično, pored svih prethodnih, a to je operacija očiju i skidanje dioptrije koju sam obavio u Beogradu 11.01.2012. godine, ali o tome u posebnom tekstu.

Da se mi vratimo onome zbog čega smo ovde. Pločice.

U ranijem tekstu o pločicama napisao sam kakve pločice smo odabrali za kupatilo, i kakve za pod u hodniku i od te naše zamisli nismo odstupili tako da ću sada samo da u ovome tekstu iznesem cenu po kojoj su plaćene pločice za hodnik, uz napomenu da sam morao da naručim dodatnih 6m2 zidnih pločica za kupatilo jer zbog problema u kalibraciji sa njima imao sam odstupanja.

O tome sam pisao u tekstu o kupatilu, a sada koristim priliku da izbacim specifikaciju i cene za komplet pločice, materijal i ruke.

Kupatilo:

zid – 23m2 x 790 din/m2 18.170,00 dinara
pod – 5,5m2 x 790 din/m2 4.345,00 dinara
bordura – 20 kom x 865 din 17.300,00 dinara
zid – 6m2 x 812 din/m2 4.872,00 dinara
UKUPNO: 44.687,00 dinara

Hodnik:

pod – 11,2m2 x 1.099 din/m2 12.308,80 dinara
UKUPNO 12.308,80 dinara

Što se tiče kuhinje, na zidu je model Petra Gold 2056 34x34 španska keramika kupljena u Šidu, a na podu je Zorka keramika model Coffe Latte FT 33x33.

Kuhinja:

zid – 9,6m2 x 576 din/m2 5.529,60 dinara
pod – 6,08m2 x 790 din/m2 4.803,20 dinara
UKUPNO: 10.332,80 dinara

Materijal:

Cement ( košuljica ) – 350kg x 625,00 4.375,00 dinara
Lepak Ceresit CM 11 – 12 kantica 4.967,16 dinara
Lepak Isomat AK 14 – 1 vrećica 669,00 dinara
Fug mase razne 4.111,00 dinara
PVC lajsne razne 1.146,00 dinara
podna rešetka Inox 15x15 580,00 dinara
UKUPNO: 15.848,16 dinara
Ruke: 30.000,00 dinara

UKUPNO ZA PLOČICE: 113.176,76 dinara

E sad da li je moglo jeftinije – verovatno da jeste. Moglo se ušparati nekih 13.000 dinara, jer sam imao „fulanje“ kod zidnih pločica kupatila o čemu sam opširnije već pisao u tekstu o kupatilu. Nadalje, bilo je grešaka i kod izbora fug mase, i još par sitnijih propusta, a naravno i količine pločica koja je ostala posle postavljanja, a ne predstavlja „lom“ majstora.

Ne kažem da ne treba gledati svaki prokleti dinar u ovo teško vreme, ali verujte mi da neki troškovi budu zaista opravdani. Na primer za ruke majstora. Jako je bitno naći kvalitetnog majstora koji poznaje svoj posao. Ja sam takvog čoveka našao. Izuzetno kvalitetan nmajstor koji je dosta unapred „rasprodat“ i koji je na glasu kao veoma pedantan. Posle moje kuće imao je pogođen posao u Austriji kod nekog našeg gastarbajtera, radio je godinama u Austriji, pored postavljanaj pločica zna i zidarluk, radio mi je košuljicu u hodniku.

Kad imaš takvog nekog onda je i red da ga platiš. Ja sama ga platio 5 eur/m2 za pločice u kuhinji i kupatilu, a za hodnik sam ga platio 7,5 eur/m2 zbog izlivanja košuljice pre pločica. I na kraju sam ga i častio. Ekstra sam zadovoljan, a ostalo je da nakon postavljanja štokova i vrata završi i taj neki deo koji mu je ostao i za šta je već izrezao pločice.

Dalje, mogao se koji dinar uštedeti i kod cene pločica, jer sam ih kupovao u maloprodaji, ali je moj savet da, ako se pazari Zorka, se ide u Šabac u fabriku, jer mi se čini da im je 3. klasa bolja nego 1. u maloprodaji.

U svemu ostalom je teško uštedeti, ali kada pogledam, ako niste vični „majstorluku“, pa samim tim i mogućnosti da nešto na vašoj kući odradite sami i time uštedite, pripremite se na plaćanje. Ali ne dajte se obeshrabriti. Nema potrebe za tim.

Sada kada bi me neko pitao posle svega ovoga, da li bih opet ponovo prolazio kroz sve ovo, bez razmišljanja kažem „DA“, i ako još uvek ne znam koliko će to sve na kraju izaći. Samo jedan pogled na terasu, na radnu sobu u potkrovlju koju zamišljam kao svoj kutak, na ideje oko uređenja prostora koje nam se vrzmaju po glavi... Ma ponovo kažem „DA“. Svaka čast stanu, sve je lakše, odabereš, platiš, uđeš i gotovo.

Eeee, ali treba naći stan koji je dobar, u koji treba malo ulagati u startu ( verujte mi i ovo što je danas novo kod nas je sačuvaj me Bože ), a da ne pričam oko stanara u zgradi, to je posebna priča. Teško im je da daju 200 dinara za mesečno održavanje zgrade, svi nešto glume... a zgrada propada li propada. Neće bre sijalicu u ulazu da promene, a o nekim većim investicijama u zgradu da i ne govorim. Posle mene i potop, vidim ih kako govore.

E zato moja kućica, moja slobodica, moje društvo na mojoj terasici od 21m2. Pa tu roštilj, pa tu kotlić, pa tu kafica, pa... Deca trčkaraju po dvorištu, igraju se, ti popodne malkoc prilegneš leti na terasicu da odmoriš posle nedeljnog ručkića... San se polako ostvaruje.

Samo napred graditelji. Bez straha.

 

 

 

 

 

 

 

 

Kupatilo i ostalo

Prošlo je eto malo više od mesec dana od mog zadnjeg teksta. Ala vreme letiiii!!!

Pa ovako, kako vreme odmiče, i zima se bliži, manje je radova na kući. Majstor za pločice započeo je radove pre jedno 15 dana. Rade se pločice u kupatilu, kuhinji, isti majstor radi košuljicu u hodniku i na kraju lepi pločice u hodniku.

Zbirnu cenu svih radova i troškova koje sam imao oko pločica ću izbaciti na kraju radova, s obzirom da majstor još nije završio, pa ne znam koliko će ukupno iznositi njegov rad, jer je radio i košuljicu u hodniku.

Ono na šta želim da skrenem pažnju svim „samograditeljima“ je staro pravilo – čuvajte fiskalne račune od svega, dokle god kuća ne bude završena, a i posle toga.

Elem, pločice sam kupio u „Domisu“ u Laćarku, kako sam već i napisao. Ekstra poslovni i ljubazni ljudi. Međutim...

Kada je majstor počeo da ugrađuje pločice, polepivši jedno 15 komada na zid, i kada je na kraju posla prešao sunđerom preko njih, posle par minuta zove me da dođem i pokaže mi na pločice, a ono po njima sitna linija, tanka kao vlat kose, izuvijana. Rezultat – pločica je naprsla. I to ne jedna, nego jedno 6,7 komada.

Majstora znam kao izuzetno ozbiljnog čoveka, sve preporuke imam za njega. Čovek mi pokazuje da prilikom lepljenja zidnih pločica ne koristi čekić u opšte. Dakle mogućnost njegove krivice je apsolutno isključena.

Govorim mu da sve te pločice polupa i skine, a da ujutro narednog dana otvori paket po paket, svaku pločicu ponaosob nakvasi, sačeka malo i vidi da li se i na njima pojavljuju naprsnuća. Ujutro odlazim na posao, ali me kasnije on zove i... Na oko 30 komada pločica, što je oko 3m2 imamo nedostatke.

E tu na scenu stupa stari dobri Marfi i njegovi zakoni. Ako nešto može da krene loše – sigurno će da krene loše. Ljudi iz „Domisa“ prihvataju reklamaciju. ALI uz fiskalni isečak. Koji sam ja, jelte, uredno zaturio negde i nikako ne mogu da ga nađem. Kao u zemlju da je propao. Pošto i u Šidu imamo lokalnog prodavca pločica, odlazim kod njega da odaberem pločice za kuhinju i skontam da imam identične pločice za kupatilo i kod njega. Zidne pločice. Kod njega naručujem pločice za kuhinju za zid i to oko 10m2, a za pod oko 6m2 i naravno oko 6m2 zidnih u kupatilu.

Ponovo zovem „Domis“ i objašnjavam im da nemam fiskalni isečak, pa oni pristaju da mi zamene oko 5,2m2 tih pločica. Stvarno za pohvalu. Odlazim kod njih u Laćarak i parkiram auto pored ogromnog šlepera sa njihovim znakom koji je upravo došao i doneo trebovanja. Ljudi mi pokazuju na kamionu novu paletu upravo pločica koje su meni sporne, i ja sav sretan, nakon što viljuškar skida paletu tih pločica uzimam svojih 5,2m2 i odlazim u Šid.

Sutradan mi stiže i naručenih 6m2 istih pločica iz Šida.

Dakle pun sam pločica za kupatilo – oko 11,2m2.

Ali Marfi ne spava.

Majstor kreće sa pločicama iz „Domisa“. Jooooj ala su različite. Lažne bele fugne koje vidite na slikama toliko odudaraju od pločice do pločice da ne mogu da se uklope. Odstupanja idu i do 1cm što je prosto neverovatno.

A radi se o 1. klasi pločica. A one izgledaju kao da su van klase.

Elem, majstor tada otvara kutije sa pločicama iz Šida i kombinacijom jednih i drugih završava posao, i to po meni veoma uspešno, što se iz priloženih fotografija i vidi.

Ukupno mi je ostalo pločica oko 5-6m2 koje nemam nameru da vraćam u „Domis“ jer su stvarno ispali korektni prvi put, pa nemam nameru da iskušavam sreću ponovo. Ovaj ostatak odlazi verovatno u podrum na jedan zid, tamo gde se neće videti njihovi nedostaci i gde će veovatno jednog dana biti sakrivene sa zamrzivačem. Takođe mi je ostalo i oko 5 ili 6 komada podnih pločica sa kojima nisam imao problema prilikom ugradnje.

Saveti za samograditelje:

- čuvajte sve fiskalne račune
- uzmite u startu pločice u vašem mestu ako je razlika u ceni neznatna, jer kasnije reklamacije i odlasci odneće vam dosta para ( Šid – Laćarak – Šid u proseku 1.000 dinara po jednom odlasku )
- u startu uzmite veću količinu pločica, osim ako vas zapadne loša serija
- gledajte šta piše na kutijama za pločice, jer je KALIBRACIJA jako važna
- angažujte dobrog majstora, jer šta mi je sve ovaj čovek napričao kakve je sve brlje nadrimajstora morao da ispravlja, to je revija jedna
- kada kupujete pločice, proverite u radnji da li možete da im vratite preostalu količinu pločica i uzmete nešto drugo umesto toga ( npr. fug masa, lepak za pločice, lajsne... )

Ako se još nečega bitnog setim, uredno ću vam prijaviti.