Dugo je vremena prošlo od moga poslednjega teksta, a zaista puno se stvari izdogađalo, zbog čega će iza ovoga teksta ići još jedan o najbitnijem događaju za mene lično, pored svih prethodnih, a to je operacija očiju i skidanje dioptrije koju sam obavio u Beogradu 11.01.2012. godine, ali o tome u posebnom tekstu.
Da se mi vratimo onome zbog čega smo ovde. Pločice.
U ranijem tekstu o pločicama napisao sam kakve pločice smo odabrali za kupatilo, i kakve za pod u hodniku i od te naše zamisli nismo odstupili tako da ću sada samo da u ovome tekstu iznesem cenu po kojoj su plaćene pločice za hodnik, uz napomenu da sam morao da naručim dodatnih 6m2 zidnih pločica za kupatilo jer zbog problema u kalibraciji sa njima imao sam odstupanja.
O tome sam pisao u tekstu o kupatilu, a sada koristim priliku da izbacim specifikaciju i cene za komplet pločice, materijal i ruke.
Kupatilo:
zid – 23m2 x 790 din/m2 18.170,00 dinara
pod – 5,5m2 x 790 din/m2 4.345,00 dinara
bordura – 20 kom x 865 din 17.300,00 dinara
zid – 6m2 x 812 din/m2 4.872,00 dinara
UKUPNO: 44.687,00 dinara
Hodnik:
pod – 11,2m2 x 1.099 din/m2 12.308,80 dinara
UKUPNO 12.308,80 dinara
Što se tiče kuhinje, na zidu je model Petra Gold 2056 34x34 španska keramika kupljena u Šidu, a na podu je Zorka keramika model Coffe Latte FT 33x33.
Kuhinja:
zid – 9,6m2 x 576 din/m2 5.529,60 dinara
pod – 6,08m2 x 790 din/m2 4.803,20 dinara
UKUPNO: 10.332,80 dinara
Materijal:
Cement ( košuljica ) – 350kg x 625,00 4.375,00 dinara
Lepak Ceresit CM 11 – 12 kantica 4.967,16 dinara
Lepak Isomat AK 14 – 1 vrećica 669,00 dinara
Fug mase razne 4.111,00 dinara
PVC lajsne razne 1.146,00 dinara
podna rešetka Inox 15x15 580,00 dinara
UKUPNO: 15.848,16 dinara
Ruke: 30.000,00 dinara
UKUPNO ZA PLOČICE: 113.176,76 dinara
E sad da li je moglo jeftinije – verovatno da jeste. Moglo se ušparati nekih 13.000 dinara, jer sam imao „fulanje“ kod zidnih pločica kupatila o čemu sam opširnije već pisao u tekstu o kupatilu. Nadalje, bilo je grešaka i kod izbora fug mase, i još par sitnijih propusta, a naravno i količine pločica koja je ostala posle postavljanja, a ne predstavlja „lom“ majstora.
Ne kažem da ne treba gledati svaki prokleti dinar u ovo teško vreme, ali verujte mi da neki troškovi budu zaista opravdani. Na primer za ruke majstora. Jako je bitno naći kvalitetnog majstora koji poznaje svoj posao. Ja sam takvog čoveka našao. Izuzetno kvalitetan nmajstor koji je dosta unapred „rasprodat“ i koji je na glasu kao veoma pedantan. Posle moje kuće imao je pogođen posao u Austriji kod nekog našeg gastarbajtera, radio je godinama u Austriji, pored postavljanaj pločica zna i zidarluk, radio mi je košuljicu u hodniku.
Kad imaš takvog nekog onda je i red da ga platiš. Ja sama ga platio 5 eur/m2 za pločice u kuhinji i kupatilu, a za hodnik sam ga platio 7,5 eur/m2 zbog izlivanja košuljice pre pločica. I na kraju sam ga i častio. Ekstra sam zadovoljan, a ostalo je da nakon postavljanja štokova i vrata završi i taj neki deo koji mu je ostao i za šta je već izrezao pločice.
Dalje, mogao se koji dinar uštedeti i kod cene pločica, jer sam ih kupovao u maloprodaji, ali je moj savet da, ako se pazari Zorka, se ide u Šabac u fabriku, jer mi se čini da im je 3. klasa bolja nego 1. u maloprodaji.
U svemu ostalom je teško uštedeti, ali kada pogledam, ako niste vični „majstorluku“, pa samim tim i mogućnosti da nešto na vašoj kući odradite sami i time uštedite, pripremite se na plaćanje. Ali ne dajte se obeshrabriti. Nema potrebe za tim.
Sada kada bi me neko pitao posle svega ovoga, da li bih opet ponovo prolazio kroz sve ovo, bez razmišljanja kažem „DA“, i ako još uvek ne znam koliko će to sve na kraju izaći. Samo jedan pogled na terasu, na radnu sobu u potkrovlju koju zamišljam kao svoj kutak, na ideje oko uređenja prostora koje nam se vrzmaju po glavi... Ma ponovo kažem „DA“. Svaka čast stanu, sve je lakše, odabereš, platiš, uđeš i gotovo.
Eeee, ali treba naći stan koji je dobar, u koji treba malo ulagati u startu ( verujte mi i ovo što je danas novo kod nas je sačuvaj me Bože ), a da ne pričam oko stanara u zgradi, to je posebna priča. Teško im je da daju 200 dinara za mesečno održavanje zgrade, svi nešto glume... a zgrada propada li propada. Neće bre sijalicu u ulazu da promene, a o nekim većim investicijama u zgradu da i ne govorim. Posle mene i potop, vidim ih kako govore.
E zato moja kućica, moja slobodica, moje društvo na mojoj terasici od 21m2. Pa tu roštilj, pa tu kotlić, pa tu kafica, pa... Deca trčkaraju po dvorištu, igraju se, ti popodne malkoc prilegneš leti na terasicu da odmoriš posle nedeljnog ručkića... San se polako ostvaruje.
Samo napred graditelji. Bez straha.
Нема коментара:
Постави коментар