DOO "BAUŠTEL" iliti "CURAJBERI" na delu

Poštovan čitaoci,

Čast mi je da vas obavestim da je u petak, 30.08.2013. godine u Šidu počelo sa radom privredno društvo DOO "Bauštel" koje obavlja sve vrste građevinskih radova kako na eksterijeru, tako i na enterijeru. Radnici ove firme su stručni, obučeni u najprestižnijim državnim školama sa ovih prostora i spremni da se uhvate u koštac sa najtežnim problemima građevinske industrije.
Radnici su posebno obučeni i kvalifikovani za "curajbovanje" koje su izučili na najprestižnijim svetskim građevinama u Saudi Arabiji, a pre svega Dubaiu.
Specifičnost ovog privrednog društva je što građevinsko-zanatske radove obavlja u popodnevnim časovima, a pre podne mogu da vam dragi čitaoci budu savetnici u različitim pravno-ekonomskim oblastima i pitanjima.
Sedište firme je tržni centar "Milka" kod objekta vrtića "Ruski dvor".
Biće nam drago da vaše građevinske snove pretvorimo u javu

Pojedini radnici obučeni su i za najsloženije radnje kao što je npr. kuvanje kotlića za 100 osoba u džezvi za kafu, što se iz priloženog može videti.

"Curajberi" na delu obavljaju složenu građevinsku radnju zvanu "curajb" iliti "zaglađivanje". Radnja je uvežbana prilikom učestvovanja na izgradnji niza velelepnih građevinskih objekara širom Saudi Arabije. Dovedena je gotovo do savršenstva.

Još jedna iz bogatog opusa građevinskih fotografija koja pokazuje veštinu i umeće radnika i osnivača privrednog društva DOO "Bauštel". Vodite samo računa dragi čitaoci da DOO označava po Zakonu o privrednim društvima "društvo sa ograničenom odgovornošću" tako da osnivači ne odgovaraju ukoliko vam se njihov rad nenormalno svidi da se kod vas prosto stvori zavisnost od angažovanja ove mlade firme.

Svaki od naših mladih radnika obučen je da pored izvođenja građevinsko-zanatskih radova izvodi i najsloženije operacije oko spremanja različitih vrsta najpoznatijih svetskih specijaliteta, a posebno se ističu jela sa ovih prostora i ovoga podneblja.

Šalu na stranu, prošli vikend rađene su staze oko kuće sa ekipom drugara u "o ruk" varijanti koja nije nešto puno jeftinija od "majstorske" varijante, a meni je bilo mnogo više do šale i zezanja sa drugarima. I ta kombinacija se pokazala dobitnom.

Naručio sam 4.5m3 šljunka - separacije koja je sitnija i bolja, ali je i nešto skuplja. Cena - 9.000,00 dinara sa prevozom.
Takođe sam naručio i 15 vreća cementa - 750kg po ceni od 10.500,00 dinara.
Armaturu sam imao od građenja kuće.
Daske za šalovanje - 40m x 10cm x 2cm izašle su me oko 2.600,00 dinara.

Pivo, hrana, zahebancija se ne računaju.

Imalo je da se izbetonira oko 40m2 staze. Nismo izbetonirali sve i ostalo je da se vidimo za vikend. Slede slike.

Kupatilo, kupatilce, ogledalo, ogledalce

I bi kupatilo. Dok smo sve pokupovali, dok smo izvijali majstore, sto čudesa i peripetija, ali konačno je gotovo. Uradili, priključili.

Pokupovano je još par stvari, šarafa i šarafčića što je na cenu samih sanitarija dodalo još nekih 10.100,00 dinara. Majstori su za ruke - nameštanje kompletnog kupatila uzeli 40 eura i još 30 eura je plaćeno nameštanje kombinovanog bojlera na sistem centralnog grejanja dole u podrumu.

Imali smo i nepredviđeni trošak vezan za podrum i cevi kanalizacije koje izlaze iz kuće i priključuju se na sistem jer su u međuvremenu, kako se kuća slegala, a pošto su bile zamalterisane, izgubile nagib koji je postojao kod njihovog nameštanja.

SAVET: kada budete radili kanalizacione cevi radite ih cev u cev ( manja u veću ) pa ako spoljna cev i bude fiksirana za kuću, ova unutrašnja ima prostora unutar veće da se kreće i menja nagib što je dosta jednostavno i prosto rešenje, a malo ko ga se seti.

Evo i slika kupatilca

Pripreme za uređenje kupatila

E pa ovako. Svašta nešto se izdogađalo za svo ovo vreme od kada nisam pisao na blogu, ali generalno malo vezano za kuću. Ona je tu, ćuti i miruje i čeka septembar pa da se useljavamo. Prethodnih meseci smo se angažovali na planiranju da radove privodimo kraju, pa smo pokupovali kupatilske elemente i slavine za tuš kabinu i lavabo, a uzeli smo i neke lustere za dnevnu sobu i trpezariju.

Međutim najjači utisak na mene ovih dana ostavio je jedan gost koji se pojavio u ponedeljak 19.08.2013. godine – na dan čuvene šidske slave, a inače je „šidski zet“. Radi se o jednom od čitaoca ovoga bloga koji je iskoristio priliku da svrati do mene kako bi se upoznali i mogu reći da ako ovo čita da je meni i mojoj supruzi izuzetno drago što smo se upoznali, i na brzinu se ispričali.

Iz tog razloga: pozdrav za šidskog zeta Miću i njegovu suprugu Jelenu. Očekujem sledeći put da dođete sa drugim autom i da se zadržite malo duže. Bar na kafi i soku.

Elem, idemo mi dalje sa našim „poslom“. A to je matematika. Sabiranje i oduzimanje.

Kupljeno je sledeće:

1. ogledalo 10.100,00 dinara
2. ormar sa umivaonikom 17.140,00 dinara
3. baterija za umivaonik 4.230,00 dinara
4. tuš kabina 17.440,00 dinara
5. monoblok 11.590,00 dinara
6. baterija za tuš 5.980,00 dinara

TOTAL: 66.480,00 dinara


Što se tiče baterija – nastavili smo traadiciju kupovine baterija marke Rosan, serija Zerro, jer od majstora koji se bave vodoinstalaterskim radovima dobili smo sve preporuke.

Od krupnijih radova koji nas očekuju sledi vitlanje majstora na uređenju kupatila i rad na stazama oko kuće i to bi bilo to za ovu godinu ( bar se nadam ).

Takođe smo kupili i dušek za sin malog Alekse i dogovorili sa stolarom da nam uradi krevet sa fiokom za njega

Cena: 70 eura ( 7.980,00 dinara )

Pao je tu i bračni krevet u Forma Ideale po ceni od 30.000,00 dinara i par lustera za dnevnu sobu i trpezariju po ukupnoj ceni od 5.000,00 dinara.

Ono što sam čuo od starijih i iskusnijih ljudi je da nije problem kuću sagraditi nego je napuniti stvarima za život i to je ono što se sada obistinjuje.

Ideja mi je bila da samo troškove građenja prikažem tabelarno, jer troškovi opremanja kuće sa krevetima, lusterima...itd, su nešto što svako od nas sam pravi u zavisnosti od toga da li želi neki „fenseraj“ ili neki normalan nenapucan nameštaj jer ja nisam rob stvari. Međutim zbog mladih ljudi, a i onih starijih koji odlučuju da se skuće ( kuća ili stan ) ja ću se truditi da navodim cene za sve, čisto da svako od zainteresovanih može da nađe nešto što ga zanima.

Argeta

Sećam se dobro kao da je juče bilo. Tamo negde 80-ih, kada je sve funkcionisalo, a ja bio maleni klinac vikend je za mene bio jako značajan događaj.

Vikendom bi moji teča i tetka znali da, pošto je u Šidu subota pijačni dan, dođu do mojih matoraca, došetaju, na partiju razgovora i kafice, a majka bi me spremila pa bi me njih dvoje odveli kod sebe u stan na igru sa sestrom i bratom koji su bili puno stariji od mene i kojima bi ja kao "klinac" smetao.

Ono po čemu pamtim te vikende je jedan proizvod koji se održao svo ovo vreme, do današnjih dana i koji za mene lično predstavlja savršenstvo dobrog ukusa.

Nešto kao Eurokrem među paštetama. Da pogodili ste. Radi se o Argeta pašteti.

To je za mene uvek bilo više od ukusa. Kao što je za ljubitelje viskija Čivas Regal star 20 godina pojam. Kao za ljubitelje kavijara ruska Beluga...itd. Argeta je za mene simbol detinjstva i nečega što mi je ostalo zaista u lepom sećanju.

Možete zamisliti moje tuge kada je prokleti rat doveo do toga da moje omiljene paštete više ne bude u radnjama. Eeee, ali ima Boga.

Kada sam u septembru mesecu 2000-te godine otišao u vojsku, ni slutio nisam da ću u martu 2001, sa dolaskom nove generacije vojnika biti u prilici da se setim detinjstva. Par vojnika iz Novog Pazara, a jedan od njim mislim da se zvao Saladin Gusinac doneli su to blago u kasarnu na Majevici u N. Sad. Možete li zamisliti moje oduševljenje kada sam ponovo probao za mene čuvenu paštetu. I...ukus isti, proširena paleta proizvoda...ma to je to.

Čak sam, kada je jedan nadobudni vodnik počeo da pretura mladim vojnicima po kasetama, i kada je jednu paštetu iz obesti ljudima istresao na patos,valjda da bi pokazao kako je jak i moćan, popizdeo i pravac kod mog kapetana Zorana Lukovca. Rekao sam mu da je sramota da se tako ponašamo i da iz obesti bacamo hranu po patosu, a da ne znamo da su možda roditelji zadnji dinar dali da to kupe i pošalju vojnicima u vojsci, i da je to velika sramota za vojsku. Pogledao me je i samo rekao - Filipe u pravu si.

Od tada su vojnici imali rok od momenta kada donesu te pakete da ih što pre "opeglaju" i stvar je legla. A ja sam kod mladih vojnika stekao poštovanje jer sam se založio za njih.

Tada sam saznao da se Argeta proizvodila u pogonu u Sarajevu, ali nedugo potom je počela i prodajau Srbiji, Beogradu, N. Sadu...itd. Došao sam u priliku da je konzumiram, da je preporučim i drugim ljudima i ko god je probao nije mogao da ostane ravnodušan.

Danas moja deca jedu tu paštetu i zaista i ja sa njima uživam u ukusu mladosti i detinjstva.

Lovačko druženje

Svima nama koji radimo, gradimo...dođe momenat kada je potrebno malo da prikočimo i stanemo na loptu. Da malo uživamo. Ćeifimo.

To je kod mene dan kada se sa dobrim drugarima sa foruma "Srbijalov" nađem negde kod nekoga na druženju. Puno šale i smeha, dobrih vibracija koje se pokupe i napune baterije za sve brige i probleme koji nas koliko sutra sačekaju iza ćoška.

Jedno druženje organizovano je dana 06.07.2013. godine u Baču a započelo je na prostorima lovačkog doma u Baču gde su se gađali glineni golubovi, pa smo nastavili na obližnjem ranču kod našeg dobrog drugara Rančera gde smo dočekani i ugošteni kao carevi.

Red kulena, pa malo odmora.

Pa red talandare...a šaran svež...iz obližnjeg ribrnjaka...ma prste da poližeš.

Pa malo odmora i smeha.

Pa onda red sača i jagnjetine...pa još malo odmora i onda kud koji mili moji. Do sledećeg susreta.

Pored krkanja nađe se vreme i da se slika nešto interesantno što bi moglo da posluži kod izgradnje sopstvene kuće. Ovoga puta to je sto od neobrađenog drveta, police za lovačke stvari...postolja za puške i još par drugih stvari.

P.S fotke ću morati naknadno da postavim jer vidim da me zahebava nešto a ne znam šta.

Slavine u kuhinji

E pa ovako...

Pošto nam se slava jako brzo bližila, a postojala je potreba da se bar dnevni boravak i kuhinja dovedu u red, ideja nam je bila da uradimo slavinu u kuhinji kao nešto što nam je najpotrebnije i da u istom momentu priključimo i mašinu za sudove.

S obzirom da kombinovani bojler još nismo nabavili kako bi ga uvezali u sistem grejanja, a samim tim i kao izvor tople vode, i da ne bi puno komplikovali stvar zbog nadolazeće slave i problema koje ona nosi ( šta jesti, šta piti ) i ako je ona ove godine bila uvezana sa 1. majem i Uskrsom, tako da je puno ljudi koji su bili na slavi samo kolutalo očima na pomen bilo kakvog mesa, dakle odluičili smo se da ugradiom samo slavinu u kuhinju.

Što se tiče izbora proizvođača i modela, zaista je i ako je Šid malo mesto, izbor dosta raznovrstan. Za onoga ko živi u nekom većem gradu izbor je stvarno verovatno vrhunski.

U konsultaciji sa majstorom koji nam je ugrađivao slavinu, rečeno mi je da nabavim Rosan bateriju, dok je u pogledu izgleda ostavljeno nama na izbor. Sav ostali neophodni materijal uključujući i ventile imao je majstor kod sebe.

Suma sumarum za taj tan izgleda ovako:ž

Rosan baterija 4.600,00 dinara
ruke majstora 10 eur
razni ventili 2.500,00 dinara

DAKLE: 8.200,00 dinara

U pogledu Rosana sam zadovoljan, a pravi testovi mu tek slede. Potežak je tako da mislim da vredi onoliko koliko košta. Moglo je to i jeftinije da se nabavi preko interneta, ali sam nisam imao dovoljno vremena da čeprkam i tražim po net-u, tako da sam sa urađenim dosta zadovoljan.

E sad na donjim slikama vidi se uslikan i ormar koji doduše nismo kupovali, ali je u spavaću čučnuo kao šamar budali. Običan Forma Ideale ormar koji je majstor-stolar sklopio kako se gosti ne bi saplitali kad krenu u obilazak kuće.

Što se tiče slave...pa prošla je. A dogodine se nadam slavi u još boljem ambijentu.

P.S merdevine koje se vide na slikama imaju svoju "istoriju". One su inače poklon mome sinu Aleksi od njegove tetke. Kada ga je prošle godine pitala šta hoće da mu tetka kupi za rođendan, kao iz topa je odgovorio "merdecine" jer se tog dana kod nje igrao na jednim takvim istim. I bi šta bi.

E da neko ove godine hoće da ga pita šta bi da mu kupe za rođendan. Već znam šta bi odgovorio: Mercedes G klasu. Al pravi.

Kuhinja & lajsne finito

E pa ovako...

Dugo je vremena prošlo od kako se nešto konkretno dešavalo oko kuće. Razloga ima na pretek, ali najbitnije je svakako finansijski, mada i oni ostali nisu zanemarivi.

Bilo kako bilo, glede kuhinje, dogovor sa lepšom polovinom je pao: idemo na osveživanje naše već postojeće Forma Ideale kuhinje koja je sa nama delila i dobro i loše u podstanarskom životu a u poslednje vreme ležala je uglavnom na "klocnama" neupotrebljavana u sporednim odajama moga "tajka" da ne kažem tasta. U njo je bilo svega i svačega počev od raznoraznog posuđa, igračaka, vagica, čaša i čašica raznih veličina pa smo odlučili, putem konsenzusa, da istu malkoc revitalizujemo.

Veliko broj majstora izbegava razne majstorluke ove vrste, tako da se morate naoružati strpljenjem, jer su ovo za njih "sitni" radovi i ne isplati im se. Svi majstori uglavnom sanjaju o izradi kuhinja za Bil Gejtsa nakon koje će moći da se povuku u neki poreski raj tipa Kajmanska ostrva ili Devičanska ostrva i uživaju u blagodetima sunca i pogleda na preplanula ženska tela u bikinijima.

Elem, jedan od majstora pristao je da nam uradi sledeće:

Da kompletnu kuhinju sredi, polepi trake koje nedostaju, prekroji je zbog ubacivanja mašine za pranje sudova, izradi nam element koji nam je nedostajao iznad aspiratora, postavi aspirator, probuši rupu u zidu za isti, nabavi nam sudoperu, nabavi nam ploču - radnu površinu i sve to upasuje i skocka za ukupno 18.500 dinara ( ruke i materijal ).

Malo ili mnogo ne znam, ali znam da je morao da krati jedan dupli podni elemenat kako bi nam ubacio ladličar koji bi nam u staroj varijanti bio višak. Takođe je morao da nam uradi jedan dupli viseći elemenat iznad aspiratora, manjih dimenzija u odnosu na postojeće. Kao što sam rekao u cenu je ušla i sudopera i radna površina, još par pregrada unutar kuhinje...itd, ali smo suma sumarum dosta zadovoljni učinjenim jer se sve lepo uklopilo.

Moj savet svima je da ne brzaju i ne naručuju skupe kuhinje, da ne budu robovi nameštaja inače, nego da i sa ovakvim nameštajem može da se postigne "efekat" samo ako se to sve lepo uklopi, a da za "resto" novca koji će im sigurno preostati ako se odluče da ne rade kuhinju po meri, puno drvo, ovo, ono...odu negde na Zlatibor, Taru, Divčibare sa svojom dečicom i budu sa njima jer je to po meni daleko kvalitetnije uložen novac u odnosu na skup i često bespotreban nameštaj kojim samo želimo da impresioniramo komšije i ništa više.

Takođe se ovih dana pojavio i majstor-prijatelj koji je postavio već pripremljene lajsne i još jednom, dakle 4. put fino išmirglao i prelakirao parket. Trošak njegovog dolaska je samo za lak za parket koji nas je izašao oko 3.900 dinara (2l A i 2l B laka zajedno sa razređivačem).

Suma sumarum:




Kuhinja - ruke i materijal 18.500,00 dinara
Lajsne i lakiranje - materijal 3.900,00 dinara