GREJANJE – iskustva posle tri sezone

Evo posle nekog vremena moje neaktivnosti na blogu da „izbacim“ tekst o iskustvima grejanja nakon tri sezone. Prva je bila u kući koja nije bila izolovana, sa ugrađenom PVC stolarijom, a nakon toga naredne dve sezone je kuća bila izolovana – stiropor „8“.

Šta reći...razlika se i vidi i oseti. Naime, peć je gusana, SOLID THERM, tropromajna, sa tri horizontalna prolaza dimnih gasova. Na peć je „nakačen“ bojler od 80l vode za kućnu upotrebu jer sam želeo da iskoristim toplotu za dogrevanje vode.

Prve godine sam kupio 20m drva, hrasta, i sve potrošio, a naredne dve oko 15, 16m i to 10m hrasta i 5-6m grabove leževine koja dobro gori i veoma brzo nabija temperaturu u sistem ali nije za stalno loženje. Nakon stavljanja izolacije, u podrumu na kraju sezone ostane po 1-2m drva, s tim da ja sada ovom kombinacijom grejem oko 65-70m2 donjeg prostora kuće jer je potkrovlje nesrećeno, tačnije sistem za grejanje je razvučen ali nisu radijatori postavljeni.

Dobra stvar je i izolacija poda i prizemlju i poda u potkrovlju, čime je donji deo izdvojen i ušuškan u odnosu na gornji jer krov nije izolovan ( radove, a samim tim i tekstove očekujte ove godine, ako Bog da ).

Peć se u ekspolataciji jako dobro pokazala jer ima zaista jako veliko ložište, pa ja drva sečem na „dva reza“ a ne na tri kako je uobičajeno. Dakle u nju bez problema može da stane cepanica od 45-50cm, što mi omogućava da više vremena ne ložim. Inače ima 7 članaka.

Mana je što kako god ložiš u kući bude solidno toplo jer je u ovom momentu peć predimenzionirana za sistem ( ne grejem gore ), ali kako sam već rekao, kada se reši potkrovlje ove godine, sve bi trebalo da dođe na svoje i mislim da ću ukupno oko 135m2 stambenog prostora moći da zagrejem sa 15,16m2 drveta ali maksimalno do 20m2, što svakako zavisi i od spoljne temperature u zimskom periodu.

Bojler sa dva izmenjivača takođe se dobro pokazao, pa tako u zimskom periodu, kada grejanje radi u „full-u“ se bojler ni ne pali na struju, već samo koristi toplotu peći za zagrevanje vode. Na mesečnom nivou to je, što se struje tiče, bitno, a svakako potrošnja struje ide „dole“ i na osnovu toga što sam po kući počeo da ugrađujem led rasvetu gde god stignem.
Problem koji imam vezan je za odžak, odnosno za njegovo zapušavanje. Tačnije, prve godine, kada kuća nije bila izolovana to je bilo izraženo jer u gornjem delu, između prizemlja i potkrovlja, u delu ploče plafona pravio se hladan most, jer se tu vruć vazduh iz peći hladio i stvarao „čep“, ali sa stavljanjem izolacije stvar se dobrano popravila, tako da je problem manji, ali i dalje postoji upravo jer se potkrovlje ne greje. Rešavanjem gornjeg dela kuće, i kačenjem radijatora od ove godine očekujem da se i ovaj problem svede na najmanju moguću meru.

Razmišljanja dalje idu na ugradnju gorionika na pelet i prebacivanje na ovaj sistem grejanja koji daje određeni konfor, ali je cena peleta skočila u poslednje godinu-dve, čime samo potvrđujemo da smo čudan narod koji svaku novotariju pokušava papreno da naplati. Svojevrstan paradoks – sve više korisnika peleta, sve više proizvođača, i umesto da cena bude manja ona se osetno povećava iz godine u godinu. Čudo, s obzirom da svi znamo kako se i od čega pelet pravi. A ispada da se pravi od zlata.

Ukoliko to ne „prođe“ možda je rešenje i jedan rezervoar sa vodom u razmeri – na 1kw kotla 25l vode, gde bi peć koristio u „full“-u za grejanje vode, pogotovo u prelaznom periodu, a potom dan-dva prekid loženja, ali o tom potom. Svakako da ima tri izmenjivača ili bar dva – jedan za zagrevanje putem kotla a drugi – možda za koji solarni panel.

U svakom slučaju – dosta sam zadovoljan uz nameru da u nekom narednom periodu i to poboljšam u skladu sa mogućnostima kako bi se trošak grejanja sveo na najmanju moguću meru. Naravno u skladu sa našim, „srpskim uslovima i platama“.