Projekat
I tako stoji on meni na stolu. Gledam ja njega, gleda on mene. A na njemu piše br. 1334-71310, jun 2010. godine, investitor je naravno lepša polovina, a objekat je porodična stambena zgrada spratnosti podrum, prizemlje i potkrovlje.
Za one vičnije građevini Po + P + Pk.
Kaže naslov: Glavni projekat
I uz njega još jedan dokument jako bitan za buduće radove: Izveštaj o tehničkoj kontroli projektno tehničke dokumentacije u kojem stoji da urađena investiciono – tehnička dokumentacija ZADOVOLJAVA u pogledu tehničkog rešenja objekta, njegove stabilnosti i bezbednosti.
Plaćen ceh - troškovi: 650 eur i to u eur a ne u „din. protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate“
Simprolit
Kako sam od početka ove naše priče jako puno čitao o raznim materijlima i načinima građenja, došao sam i do podataka o ovome materijalu. O njemu zainteresovani mogu da pročitaju više podataka na sajtu proizvođača i to:
http://www.simprolit.rs/simpploce.html
A sad malo o samom sistemu
Simprolit® – patentirani polistirolbeton predstavlja vrstu lakog betona na bazi agregata od ekspandiranih granula polistirola - stiropora. Pri tome, primena polistirolbetona u građevinarstvu nije novost već nekoliko decenija. Naime, ekspandirani polistirol je otkriven 1951. godine i vrlo brzo je počeo da se primenjuje u oblasti lakih betona.
Ovakav proizvod spravlja se na bazi granula stiropora, portland cementa, vode i posebnih aditiva. Samo ekspandiranje sirovine - prethodno nabavljenog praškastog polistirola - može se veoma jednostavno izvesti u vrućoj vodi temperature cca 98°C ili u pari temperature cca 90°C - 110°C, s tim da zapreminska masa ovako dobijenog agregata može da varira u granicama od 10-40 kg/m3. Za proizvodnju SimprolitA uglavnom se koriste granule zapreminske mase 10-15 kg/m3.
Ono što Simprolit® izdvaja u okviru grupe polistirolbetona kojoj pripada je njegova mala zapreminska težina, malo upijanje vode iz okolne sredine, putem absorbcije i putem kapilarnog penjanja, visoka otpornost na mraz, postojanost fizičko-mehaničkih karakteristika bez obzira na procenat sadržaja vlage u njemu i optimalna korelacija izmedju čvrstoće i toplotne provodljivosti.
Simprolit® polistirolbeton je negoriv materijal, klase gorivosti NG (negoriv). Zavisno od projektovanog i primenjenog tipa dodatnih termoizolacionih uložaka, konstrukcije od Simprolita mogu imati grupu gorivosti od G1 do NG.
Simprolit ploče
Simprolit ploče čine Simprolit sistem za utopljavanje fasada koji se sastoji iz dve vrste ploča: Simprolit troslojnih ploča (SUPn) i Simprolit jednoslojnih ploča (SOPn), gde oznaka «n» označava debljinu Simprolit ploče u santimetrima.
Po svojim koeficijentima «ΣK» (Termički koeficijent prolaska toplote elementa ugradjenog u zidu) i «R» (Termički koeficijent otpora prolasku toplote kroz elemente fasadnih zidova), u poredjenju sa odgovarajućim termičkim koeficijentima zida od pune opeke odgovaraju debljini zida od 31cm (SUP 3) do 218cm (SUP15).
Osnovna odlika i prednost Simprolit sistema u odnosu na druge sisteme utopljavanja fasada (osim veoma skupog sistema ventilisane fasade) je njegova paropropusnost. Od svih drugih prednosti koje se pri tom javljaju posebno treba istaći da se kod Simprolit sistema ne javlja kondenzat, koji direktno utiče na dugovečnost fasade koja se utopljava.
Osim toga, za razliku od sistema utopljavanja fasada stiroporom («Demit» fasada i slične), kod kojih se protivpožarne razdelnice izvode iz mineralne vune (što se javlja osnovnim uzrokom kasnijeg pojavljivanja pukotina na fasadi na spoju dva heterogena materijala), kod Simprolit sistema protivpožarne razdelnice su izradjene od istog materijala kao i površina Simprolit ploča, od negorivog Simprolit polistirolbetona.
Simprolit blokovi
Svojim odnosom:
kvalitet – niska toploprovodljivost zida – dugovečnost – dobra zvučna izolacija – dobra hidrofobnost – mala težina konstrukcije – ekološka podobnost – ekonomičnost, Simprolit blokovi nemaju premca medju analozima na svetskom tržištu.
Zidovi od Simprolit blokova poseduju visoka termoizolaciona svojstva, a takodje mogu preuzeti na sebe i zvukoizolacione i konstruktivne funkcije, zadržavajući svoju dugovečnost pri dugotrajnoj eksploataciji (100 godina i više).
Izuzetne termofizičke karakteristike Simprolit blokova omogućavaju gradjenje objekata u svim, čak i najoštrijim, klimatskim uslovima Ruske Federacije (Sibir, polarni predeli Dalekoistočnog regiona) bez dopunskih mera za utopljavanje fasade (u Anadiru na Čukotki, par stotina kilometara od Aljaske, sa srednjom zimskom temperaturom -460C, grade se aerodromski objekti Simprolit blokom debljine 30cm).
Simprolit blokovi se mogu primenjivati bilo samostalno, u svojstvu fasadnog termoizolacionog sistema u visokogradnji, bilo kao trajno ugradjena termička oplata pri izvodjenju nosećih i seizmički otpornih zidova objekata.
Simprolit blokovi imaju izuzetne ekološke (sanitarno-epidemiološke) pokazatelje, za klasu kvalitetnije i stepen više nego što je to predviđeno po GOST R 51263-99. U objektima izgrađenim od Simprolit blokova ne samo da se omogućava komfornost življenja saglasno GOST 30494-96, već su u potpunosti ispunjeni i ekološki zahtevi po GOST 30775-2011 i GOST R 51769-2001.
Simprolit pregradni blokovi
Medju gradjevinskim elementima za izvodjenje pregradnih zidova vidno se izdvajaju Simprolit pregradni paneli i Simprolit pregradni blokovi, koji svojim najpovoljnijim odnosom: kvalitet – niska toploprovodnost – visoka letnja stabilnost – dobra zvukoizolacija – hidrofobnost – čvrstoća – mala težina konstrukcije – cena, nemaju konkurencije medju analozima, posebno kod izvodjenja pregradnih zidova kupatila, taoleta, a takodje i zidova kuhinja sa vodovodnom mrežom.
Naime, zidovi od Simprolit blokova deklarisani se kao «suvi» (ne više od 4% vlažnosti). U slučaju natapanja konstrukcije u havarijskim situacijama oni se brzo suše, bez gubitka fizičkih karakteristika. Kod poplava, zidovi od Simprolit blokova ne upijaju vlagu putem kapilarnog penjanja, kao što to čine zidovi od opeke, siporeksa, penobetona, keramzitobetona, gipskartona i drugih materijala (u slučaju poplava zidovi od tih materijala putem kapilarnog penjanja upijaju vodu po celoj visini, a zatim se dugo suše, ponekad i više od godinu dana ili prosto bubre i raspadaju se). Naime, Simprolit blokovi upijaju vodu na svega 3-4 cm više od nivoa okolne vode, a posle njenog povlačenja zidovi od Simprolit blokova se brzo osuše, što je potvrdjeno i ispitivanjima u Institutu za materijale i konstrukcije Gradjevinskog fakulteta u Beogradu.
Prednosti primene Simprolit blokova u građevinarstvu
Ekonomičnost primene Simprolit blokova u gradjevinarstvu – to je ono što pre svega interesuje Investitora.
Ne ulazeći u sve loše fizičke, termotehničke i ekološke osobine, a posebno i malu trajnost kod nas najčešće primenjivanih fasadnih konstrukcija (od opeke ili siporeksa, utopljenih mineralnom vunom ili stiroporom, malterisanih mineralnim polimercementnim malterom preko mrežice od staklenih vlakana ili obzidane fasadnom opekom i sl.), razmotrimo pre svega nespornu ekonomiju, pa čak i zaradu Investitora po svakom dužnom metru fasadnog zida izidanog Simprolit blokovima.
Pri izvodjenju računice, dozvolimo još jednu aproksimaciju na strani sigurnosti – iako kao spoljni zidovi u našim i najoštrijim klimatskim područjima po termotehničkim karakteristikama u potpunosti zadovoljavaju Simprolit blokovi debljine 12cm (tipovi «SPB50», «SPB60», «SPBS60», «SPBS90»), pretpostavimo da Investitor izida spoljne zidove Simprolit blokovima debljine 20cm (tipovi «SBS20», «SBDS20»).
Primenom Simprolit blokova debljine 20cm, ukupna debljina zida je 22,5cm (Simprolit blok 20cm, unutrašnji malter 1,5cm i spoljašnji malter najviše 1,0cm).
Razlika u debljini iznosi 37,5-22,5=15 cm, odnosno: = 0,15m2 /po dužnom metru zida.
Cena materijala zida od Simprolit blokova, zajedno sa ispunom od betona i armaturom u svakom trećem redu iznosi oko 18 EURA/m2 fasadnog zida, odnosno, za spratnu visinu objekta od 3,0m cena materijala iznosi 3x18=54 EURA/m dužnom fasadnog zida.
Ako je prodajna cena prostora 500 EURA/m2 (a znatno je veća!), Investitor dodatno dobija 0,15x500=75 EURA/po dužnom metru fasadnog zida.
Osim izloženog, na ukupnu ekonomiju sredstava Investitora utiču i druge prednosti primene Simprolit blokova u gradjevinarstvu, pri čemu se posebno izdvaja:
maksimalna lakoća zidova
bez obzira što se Simprolit blokovi zidaju zapunjavanjem betonom, ukupna težina zida od Simprolit blokova je daleko manja od odgovarajuće težine klasičnih zidova. Na primer, spoljašnji zid od Simprolit blokova debljine 22,5 cm (Simprolit blok debljine 20cm, unutrašnji malter 1,5cm i spoljašnji 1,0cm) zajedno sa malterom i betonom teži 165 kg/m2 zida (sam Simprolit blok teži oko 3,1 kg/komad ili manje od 27,5 kg/m2 zida), a pregradni zid od Simprolit pregradnih blokova debljine 14cm (Simprolit blok debljine 12cm i obostran malter ukupne debljine 2cm), zajedno sa malterom i betonom teži 121 kg/m2 zida (sam Simprolit blok teži manje od 2 kg po komadu ili manje od 20 kg/m2 zida).
Upoređujući težinu omalterisanog fasadnog zida od Simprolit blokova debljine 20cm (121 kg/m2) i težinu obostrano omalterisanog pregradnog zida od opeke debljine 12cm (296 kg/m2) očigledna je lakoća zidova izvedenih od Simprolit blokova (pri čemu, osim nosivosti, beton koji se naliva u Simprolit blokove doprinosi poboljšanju i drugih neophodnih karakteristika zidova, kao što su: zvukoizolacija, letnja stabilnost, toplotni kapacitet itd.).
Pored navedenih prednosti u lakoći i ukupnoj ceni koštanja, Simprolit blokovi i Simprolit sistem gradjenja uopšte u odnosu na analogne materijale i sisteme za zidanje izdvajaju se i drugim brojnim karakteristikama i prednostima, kao što su:
lagan horizontalni i vertikalni transport
laka obradljivost;
jednostavno zidanje (nije potrebna visoko kvalifikovana radna snaga);
odsustvo termičkih mostova na vertikalnim i horizontalnim spojevima (redjaju se bez maltera ili lepka);
ne zahtevaju debeo sloj maltera;
ne upijaju vlagu (vlagootporni);
ne sadrže kreč ili neki drugi agresivni sastojak;
konstantni maseni procenat vlažnosti: 4% - 8%;
izuzetno povoljan odnos koeficijenata prolaska toplote materijala u suvom stanju i istog koeficijenta kod elemenata ugradjenih u zidu;
duktilnost i odsustvo deformacija blokova;
ubedljivo najbolja letnja stabilnost u odnosu na analoge iste debljine;
izuzetno dobra paropropusnost (zidovi od Simprolit blokova «dišu»);
zadovoljenje protivpožarnih zahteva;
mogućnost primene u svojstvu termoizolacione, trajno ugradjene oplate,komfortabilnost;
ekološka podobnost;
široki asortiman elemenata koji se proizvode od Simprolita;
dugovečnost;
otpornost na mraz;
postojanost pri reskim dnevnim promenama temperature
Za kraj ono najlepše. Dostavio sam projekat kuće proizvođaču sa molbom da mi izračuna ukupne količine materijala neophodno potrebnog za gradnju kuće, te ću njihov odgovor dobiti već ovih dana.
Iz razgovora sa ljudima iz firme dobio sam uveravanje da ukoliko kuću budem gradio ovim sistemom, dodatna izolacija nije potrebna, što je samo još jedan plus navedenog sistema.
уторак, 28. децембар 2010.
петак, 10. децембар 2010.
...i posle dugo vremena...cirkus se nastavlja
Posle dugo vremena rešio sam da aktuelizujem pisanje na blogu. Bliži se dan kada ćemo supruga i ja krenuti u postupak za dobijanje građevinske dozvole kao jedan od osnovnih preduslova za podnošenje zahteva za kredit. U pogledu banke supruga je još uvek u Intesa banci, mada razmišljamo da prebacimo račun u Erste banku. Ali o tom potom. Biće vremena i za to.
Razmišljanje oko načina gradnje još traje. Gledajući teme na internetu našao sam na nešto vrlo interesantno što bih želeo da podelim sa čitaocima. Naime, radi se o brvnarama. Ova tema će biti posvećena ovom načinu građenja i u njoj ću predstaviti čitaocima tekstove koje sam pokupio na netu ovih dana a tiču se brvnara. Tekstove sam podelio na pet grupa.
Pa da počnemo.
Deo prvi
Brvnare su kuće napravljene isključivo od stabala drveta, brvana, tačnije punih oblica. Takođe su pravljene i od talpi (nekada tesanog drveta u obliku daske veće debljine) i mada su nazivane brvnarama, njihov precizan naziv su daščare. Nekada su se koristile za stanovanje u šumi i kao prenoćište, ali su bile građene i kao tvrđave odnosno razna utvrđenja. Mnoge su ostale sačuvane do današnjih dana. U moderno vreme najviše ih ima u Americi i Kanadi, mada ih ima puno i u Evropi.
Veliki broj proizvođača brvnara nalazi osim u Americi i Kanadi i u skandinavskim zemljama, naročito Finskoj te u Rusiji. Na prostoru ex Yu, najviše proizvođača ima u Bosni i Hercegovini u oba entiteta, Crnoj Gori te u Srbiji u regiji pod šumama. Brvnara-talpara stara dva veka i dalje postoji u mestu Kusatak kod Smedereva kao svojevrstan spomenik kulture. Autentične brvnare se prave isključivo od punih oblica. Iskusni majstori rukama prvo skidaju koru sa stabala, obrađuju ih ručnim alatom i motornim testerama. Ovim načinom stabla iz prirode ne gube svoj prirodni izgled. Svaka oblica se stručno urezuje te uklapa na predviđeno mesto. Ručno izrađene brvnare se inače smatraju najlepšima, najkvalitetnijima i izuzetno su cenjene.
Život u brvnarama je izuzetno prijatan i neškodljiv za zdravlje. Brvnare proizvedene od oblica mašinskim putem se ne sklapaju u procesu proizvodnje. Za razliku od brvnara koje se ručno izrađuju, jeftinije su i brže se montiraju. Zidovi oblica proizvedene mašinskim putem su tanji i nisu toliko zanimljivi kao oblice rađene ručno. Svakako je daleko veći prirodni efekat boravka u brvnarama ručne izrade. Brvnare su opet popularne i umesto kuća od cigle sve više kuća za stanovanje pa i turističkih objekata se gradi od borove i čamove građe. Kažu stari ljudi da „ništa zdravije od drveta nema i sna kao u borovini kada zamiriše luč". Kada se grade brvnare, brvna se slažu te nema šupljina i nije potrebna nikakva izolacija kao kod kuća koje su zidane. Tokom hladnih zima brvnare su uvek tople i u njima se lepo spava. Ranije su poštovana pravila da se drvo za pravljenje kuće ne seče pre 8. novembra niti nakon 14. februara. Sada se drvo seče svih 12 meseci i zbog toga je kvalitet građe lošiji. Stari majstori su brvna uvek štitili od štetočina premazavši ih katranom.
Deo drugi
Drvene kuće gotovo da postoje od pamtivijeka ljudi su ih radili kao nastambe još u prapovijesno doba, a drvene kuće grade se i danas. Nekada je bilo potpuno normalno živjeti i boraviti u drvenoj kući, kasnije su dolaskom drugih materijala i tehnologija ljudi masovno počeli graditi sada već klasične zidane kuće, no polako sve veća ekološka osviještenost čovjeka navodi da se vrati prirodnim materijalima te se sve više ljudi odlučuje na gradnju drvene kuće ne samo kao vikend kuće već i kao kuće za svakodnevni život.
Mnogobrojni su razlozi zbog kojih biste se i Vi mogli odlučiti za gradnju drvene kuće vjerujemo kako ste već i upoznati s nekim prednostima drvene kuće u odnosu na klasičan način gradnje, no svakako ćemo nabrojati neke od prednosti. Kao glavnu prednost drvene kuće izdvojili bismo svakako drvo kao prirodni materijal od kojeg je kuća u potpunosti izrađena, nema negativnih utjecaja i štetnih zračenja, a prirodni materijali doprinose posebnoj stambenoj atmosferi. Postojanost drvene kuće može se mjeriti stoljećima, postoje razne kuće i ostale građevine izrađene od drveta koje odolijevaju zubu vremena već više stotina godina, pravilnim održavanjem drvene kuće mogu biti znatno postojanije nego objekti rađeni klasičnim načinom. I u našim krajevima po selima i manjim mjestima mnogobrojni su primjeri drvenih kuća od kojih su neke nerijetko starije od 100 godina. Dokazano je da kuće od drvenih trupaca zbog jedinstvenog načina spajanja i korištenja materijala jamče bolju postojanost kod potresa i pomicanja tla, Također poznato je da je drvo visokokvalitetan prirodni izolator, tako da sama debljina trupaca u zidovima zadovoljava sve izolacijske potrebe jednog stambenog objekta.
Drvene kuće izrađuju se najčešće od trupca smreke, no moguće je za gradnju drvene kuće ili nekih dijelova drvene kuće koristiti i druge vrste drveta kao što su jela, ariš, crni bor i slično. Za gradnju drvene kuće mogu se koristiti trupci različite debljine od 25 do 45 cm promjera pri čemu valja uzeti u obzir činjenicu da zid izrađen od trupaca promjera debljine 20 cm parira klasičnom zidu od opeke s termo-žbukom ukupne debljine 37cm. Količina prašine u drvenim kućama znatno je manja nego u objektima građenima na klasičan način jer drvo sprječava stvaranje statičkog elekcitriteta. Za grijanje odnosno hlađenje drvene kuće uštedjeti ćete znatnu količinu potrebnog energenta za zagrijavanje ili hlađenje prostora, zidovi drvene kuće uvijek su jednake temperature kao i temperatura prostorije. Vremena kada su tipične drvene brvnare bile isključivo rezervirane za eko freakove odavno pripadaju prošlosti.
Današnje drvene kuće su tehnički i arhitektonski u samom vrhu gradnje i za mnoge predstavljaju pravu alternativu konvencionalnom načinu gradnje. Zahvaljujući trupcima debljine 25-45 cm i optimalnoj toplinskoj izolaciji, takvi objekti štede energiju i osiguravaju prirodnu optimalnu prostornu klimu. Pri tome zadovoljavaju svaku individualnu želju kako po pitanju arhitekture tako i funkcionalnosti. Nekoliko je različitih načina gradnje drvenih kuća pri čemu se koriste različiti materijali i tehnologije, no nekako najljepše i najkvalitetnije drvene kuće su one izrađene od trupaca.
Deo treći
Drvene brvnare se izgrađuju isključivo od punog drveta belog bora. Drvo je idealno suvo, vlažnosti od 12-15%, a svako pojednino brvno se posebno izrađuje od biranih drvenih elemenata. Na brvno su ugrađuju dva muška i dva ženska falca, koji međusobno spajaju elemente, čime se u potpunosti neutrališe produvavanje spoljnog, hladnog ili toplog vazduha.
Brvna se spajaju bez metalnih zakivaka ili šrafova. Stolarija je takođe od punog drveta. Ugrađuju se standardno brodski pod ili ploče od terakote, a kupatila se rade u klasičnoj izvedbi, od keramičkih elemenata i gips ploča, dok kao specijalitet predlažemo ugradnju drvenih obloga od ariša, kao i celokupne drvene ili kamene elemente mokrog čvora.
Krov se pokriva biber crepom, ili cepanom borovom šindrom, ali ćemo iskoristiti i bilo koji drugi pokrivni materijal.
Garancija na objekte je 30 godina.
Cena kvadratnog metra po principu ključ u ruke je od 350 do 650 euro za prizemne objekte, zavisno od projekta, sa popustom od 10% za spratne objekte.
Veličina objekta koji se gradi nije ograničena
Razmišljanje oko načina gradnje još traje. Gledajući teme na internetu našao sam na nešto vrlo interesantno što bih želeo da podelim sa čitaocima. Naime, radi se o brvnarama. Ova tema će biti posvećena ovom načinu građenja i u njoj ću predstaviti čitaocima tekstove koje sam pokupio na netu ovih dana a tiču se brvnara. Tekstove sam podelio na pet grupa.
Pa da počnemo.
Deo prvi
Brvnare su kuće napravljene isključivo od stabala drveta, brvana, tačnije punih oblica. Takođe su pravljene i od talpi (nekada tesanog drveta u obliku daske veće debljine) i mada su nazivane brvnarama, njihov precizan naziv su daščare. Nekada su se koristile za stanovanje u šumi i kao prenoćište, ali su bile građene i kao tvrđave odnosno razna utvrđenja. Mnoge su ostale sačuvane do današnjih dana. U moderno vreme najviše ih ima u Americi i Kanadi, mada ih ima puno i u Evropi.
Veliki broj proizvođača brvnara nalazi osim u Americi i Kanadi i u skandinavskim zemljama, naročito Finskoj te u Rusiji. Na prostoru ex Yu, najviše proizvođača ima u Bosni i Hercegovini u oba entiteta, Crnoj Gori te u Srbiji u regiji pod šumama. Brvnara-talpara stara dva veka i dalje postoji u mestu Kusatak kod Smedereva kao svojevrstan spomenik kulture. Autentične brvnare se prave isključivo od punih oblica. Iskusni majstori rukama prvo skidaju koru sa stabala, obrađuju ih ručnim alatom i motornim testerama. Ovim načinom stabla iz prirode ne gube svoj prirodni izgled. Svaka oblica se stručno urezuje te uklapa na predviđeno mesto. Ručno izrađene brvnare se inače smatraju najlepšima, najkvalitetnijima i izuzetno su cenjene.
Život u brvnarama je izuzetno prijatan i neškodljiv za zdravlje. Brvnare proizvedene od oblica mašinskim putem se ne sklapaju u procesu proizvodnje. Za razliku od brvnara koje se ručno izrađuju, jeftinije su i brže se montiraju. Zidovi oblica proizvedene mašinskim putem su tanji i nisu toliko zanimljivi kao oblice rađene ručno. Svakako je daleko veći prirodni efekat boravka u brvnarama ručne izrade. Brvnare su opet popularne i umesto kuća od cigle sve više kuća za stanovanje pa i turističkih objekata se gradi od borove i čamove građe. Kažu stari ljudi da „ništa zdravije od drveta nema i sna kao u borovini kada zamiriše luč". Kada se grade brvnare, brvna se slažu te nema šupljina i nije potrebna nikakva izolacija kao kod kuća koje su zidane. Tokom hladnih zima brvnare su uvek tople i u njima se lepo spava. Ranije su poštovana pravila da se drvo za pravljenje kuće ne seče pre 8. novembra niti nakon 14. februara. Sada se drvo seče svih 12 meseci i zbog toga je kvalitet građe lošiji. Stari majstori su brvna uvek štitili od štetočina premazavši ih katranom.
Deo drugi
Drvene kuće gotovo da postoje od pamtivijeka ljudi su ih radili kao nastambe još u prapovijesno doba, a drvene kuće grade se i danas. Nekada je bilo potpuno normalno živjeti i boraviti u drvenoj kući, kasnije su dolaskom drugih materijala i tehnologija ljudi masovno počeli graditi sada već klasične zidane kuće, no polako sve veća ekološka osviještenost čovjeka navodi da se vrati prirodnim materijalima te se sve više ljudi odlučuje na gradnju drvene kuće ne samo kao vikend kuće već i kao kuće za svakodnevni život.
Mnogobrojni su razlozi zbog kojih biste se i Vi mogli odlučiti za gradnju drvene kuće vjerujemo kako ste već i upoznati s nekim prednostima drvene kuće u odnosu na klasičan način gradnje, no svakako ćemo nabrojati neke od prednosti. Kao glavnu prednost drvene kuće izdvojili bismo svakako drvo kao prirodni materijal od kojeg je kuća u potpunosti izrađena, nema negativnih utjecaja i štetnih zračenja, a prirodni materijali doprinose posebnoj stambenoj atmosferi. Postojanost drvene kuće može se mjeriti stoljećima, postoje razne kuće i ostale građevine izrađene od drveta koje odolijevaju zubu vremena već više stotina godina, pravilnim održavanjem drvene kuće mogu biti znatno postojanije nego objekti rađeni klasičnim načinom. I u našim krajevima po selima i manjim mjestima mnogobrojni su primjeri drvenih kuća od kojih su neke nerijetko starije od 100 godina. Dokazano je da kuće od drvenih trupaca zbog jedinstvenog načina spajanja i korištenja materijala jamče bolju postojanost kod potresa i pomicanja tla, Također poznato je da je drvo visokokvalitetan prirodni izolator, tako da sama debljina trupaca u zidovima zadovoljava sve izolacijske potrebe jednog stambenog objekta.
Drvene kuće izrađuju se najčešće od trupca smreke, no moguće je za gradnju drvene kuće ili nekih dijelova drvene kuće koristiti i druge vrste drveta kao što su jela, ariš, crni bor i slično. Za gradnju drvene kuće mogu se koristiti trupci različite debljine od 25 do 45 cm promjera pri čemu valja uzeti u obzir činjenicu da zid izrađen od trupaca promjera debljine 20 cm parira klasičnom zidu od opeke s termo-žbukom ukupne debljine 37cm. Količina prašine u drvenim kućama znatno je manja nego u objektima građenima na klasičan način jer drvo sprječava stvaranje statičkog elekcitriteta. Za grijanje odnosno hlađenje drvene kuće uštedjeti ćete znatnu količinu potrebnog energenta za zagrijavanje ili hlađenje prostora, zidovi drvene kuće uvijek su jednake temperature kao i temperatura prostorije. Vremena kada su tipične drvene brvnare bile isključivo rezervirane za eko freakove odavno pripadaju prošlosti.
Današnje drvene kuće su tehnički i arhitektonski u samom vrhu gradnje i za mnoge predstavljaju pravu alternativu konvencionalnom načinu gradnje. Zahvaljujući trupcima debljine 25-45 cm i optimalnoj toplinskoj izolaciji, takvi objekti štede energiju i osiguravaju prirodnu optimalnu prostornu klimu. Pri tome zadovoljavaju svaku individualnu želju kako po pitanju arhitekture tako i funkcionalnosti. Nekoliko je različitih načina gradnje drvenih kuća pri čemu se koriste različiti materijali i tehnologije, no nekako najljepše i najkvalitetnije drvene kuće su one izrađene od trupaca.
Deo treći
Drvene brvnare se izgrađuju isključivo od punog drveta belog bora. Drvo je idealno suvo, vlažnosti od 12-15%, a svako pojednino brvno se posebno izrađuje od biranih drvenih elemenata. Na brvno su ugrađuju dva muška i dva ženska falca, koji međusobno spajaju elemente, čime se u potpunosti neutrališe produvavanje spoljnog, hladnog ili toplog vazduha.
Brvna se spajaju bez metalnih zakivaka ili šrafova. Stolarija je takođe od punog drveta. Ugrađuju se standardno brodski pod ili ploče od terakote, a kupatila se rade u klasičnoj izvedbi, od keramičkih elemenata i gips ploča, dok kao specijalitet predlažemo ugradnju drvenih obloga od ariša, kao i celokupne drvene ili kamene elemente mokrog čvora.
Krov se pokriva biber crepom, ili cepanom borovom šindrom, ali ćemo iskoristiti i bilo koji drugi pokrivni materijal.
Garancija na objekte je 30 godina.
Cena kvadratnog metra po principu ključ u ruke je od 350 do 650 euro za prizemne objekte, zavisno od projekta, sa popustom od 10% za spratne objekte.
Veličina objekta koji se gradi nije ograničena
четвртак, 15. јул 2010.
Ovih dana stiže projekat
Ovlašćeni projektant obavestio me je da će mi do kraja ove nedelje biti gotov projekat kuće te, kao što sam obećao jednom od čitatelja bloga, spreman sam podeliti sve o projektu sa svima ostalima.
Slike buduće kuće su na nekoj od prethodnih tema te tu nema odstupanja. Sve tehničke detalje objaviću za koji dan.
Sledeći korak bio bi sklapanje ugovora sa našim javnim preduzećem za stambene usluge i građevinsko zemljište o komunalnom opremanju zemljišta, nakon čega se podnosi zahtev za građevinsku dozvolu.
Cenu komunalnog opremanja objaviću kada se malo pobliže raspitam ali mislim da je prema nezvaničnim informacijama za moj objekat oko 25.000 do 30.000 dinara.
Srdačan pozdrav svim graditeljima
Čujemo se uskoro sa najnovijim vestima
Slike buduće kuće su na nekoj od prethodnih tema te tu nema odstupanja. Sve tehničke detalje objaviću za koji dan.
Sledeći korak bio bi sklapanje ugovora sa našim javnim preduzećem za stambene usluge i građevinsko zemljište o komunalnom opremanju zemljišta, nakon čega se podnosi zahtev za građevinsku dozvolu.
Cenu komunalnog opremanja objaviću kada se malo pobliže raspitam ali mislim da je prema nezvaničnim informacijama za moj objekat oko 25.000 do 30.000 dinara.
Srdačan pozdrav svim graditeljima
Čujemo se uskoro sa najnovijim vestima
среда, 9. јун 2010.
Lokacijska dozvola dobijena
Dan 09.06.2010. godine
Ne znam koliko vas se seća crtanog filma sa Brzim Gonzalesom i Patkom Dačom u kojem se posle brodoloma nađu na pustom ostrvu i Dača nađe kutiju sa konzervama hrane a Gonzales nađe otvarač. Pa ga Dača ceo crtani juri za otvarač a kada ga dobije izgubi hranu. E pa slično vam je i kod moga investitora ( čitaj: supruge ) i mene.
Naime na današnji dan, u rekordnom roku od svega par dana dobili smo lokacijsku dozvolu. Ali avaj. Ništa od građenja i podnošenja zahteva za kredit jer kao što sam ranije napisao u nekom od prethodnih tekstova, njena firma je trenutno u blokadi, a samim tim im i plate preko računa kasne neka dva meseca, tako da smo se baš razočarali jer smo mnogo truda uložili u sve ovo, i bili veliki entuzijasti po ovome pitanju. Ostaje nam samo da se nadamo nekoj malo boljoj situaciji u dogledno vreme, glede njene firme, da bi smo mogli nastaviti dalje sa papirologijom.
Od ostale dokumetacije potrebne do građevinske dozvole ostalo je da lokacijsku dozvolu dostavim svome projektantu koji je već uradio projekat i koji me košta 3e/m2 bruto površine pa će me izaći nekih 650e za celu kuću i to je još trošak koji sam spreman da platim i za koji sam pare izdvojio. Da je bilo sreće, takav kompletirani projekat nosi se u naše Javno stambeno da bi se sklopio ugovor sa njima za komunalno opremanje zemljišta i platio iznos od oko 25.000 - 30.000 dinara u te svrhe, a potom podneo zahtev za građevinsku dozvolu.
Sa građevinskom koju bi isto tako brzo rešili, odlaziš u banku, EPS i vodovod. U banci kredit, kod EPS i vodovoda ugovori.
Pošto život gledam sa vedrije strane i pošto sam optimista, mišljenja sam da će ipak biti bolje i da ćemo moći da nastavimo radove. Dobra strana je što lokacijska važi od 09.06.2012. godine. Pri isteku njenog važenja možeš da podneseš zahtev za građevinsku koja takođe važi još dve godine. Ali se iskreno nadam da ćemo u ove prve dve godine uspeti da se skućimo.
Do neke nove informacije obustavljam pisanije na ovoj temi. Iskreno mi je žao što ne mogu dalje da pišem o ovome jer sam se baš zagrejao.
Hvala svima koji su mi davali savete. Svaki je razmotren i sagledan iz svih uglova.
Pozdrav
Ficha
Ne znam koliko vas se seća crtanog filma sa Brzim Gonzalesom i Patkom Dačom u kojem se posle brodoloma nađu na pustom ostrvu i Dača nađe kutiju sa konzervama hrane a Gonzales nađe otvarač. Pa ga Dača ceo crtani juri za otvarač a kada ga dobije izgubi hranu. E pa slično vam je i kod moga investitora ( čitaj: supruge ) i mene.
Naime na današnji dan, u rekordnom roku od svega par dana dobili smo lokacijsku dozvolu. Ali avaj. Ništa od građenja i podnošenja zahteva za kredit jer kao što sam ranije napisao u nekom od prethodnih tekstova, njena firma je trenutno u blokadi, a samim tim im i plate preko računa kasne neka dva meseca, tako da smo se baš razočarali jer smo mnogo truda uložili u sve ovo, i bili veliki entuzijasti po ovome pitanju. Ostaje nam samo da se nadamo nekoj malo boljoj situaciji u dogledno vreme, glede njene firme, da bi smo mogli nastaviti dalje sa papirologijom.
Od ostale dokumetacije potrebne do građevinske dozvole ostalo je da lokacijsku dozvolu dostavim svome projektantu koji je već uradio projekat i koji me košta 3e/m2 bruto površine pa će me izaći nekih 650e za celu kuću i to je još trošak koji sam spreman da platim i za koji sam pare izdvojio. Da je bilo sreće, takav kompletirani projekat nosi se u naše Javno stambeno da bi se sklopio ugovor sa njima za komunalno opremanje zemljišta i platio iznos od oko 25.000 - 30.000 dinara u te svrhe, a potom podneo zahtev za građevinsku dozvolu.
Sa građevinskom koju bi isto tako brzo rešili, odlaziš u banku, EPS i vodovod. U banci kredit, kod EPS i vodovoda ugovori.
Pošto život gledam sa vedrije strane i pošto sam optimista, mišljenja sam da će ipak biti bolje i da ćemo moći da nastavimo radove. Dobra strana je što lokacijska važi od 09.06.2012. godine. Pri isteku njenog važenja možeš da podneseš zahtev za građevinsku koja takođe važi još dve godine. Ali se iskreno nadam da ćemo u ove prve dve godine uspeti da se skućimo.
Do neke nove informacije obustavljam pisanije na ovoj temi. Iskreno mi je žao što ne mogu dalje da pišem o ovome jer sam se baš zagrejao.
Hvala svima koji su mi davali savete. Svaki je razmotren i sagledan iz svih uglova.
Pozdrav
Ficha
уторак, 8. јун 2010.
Podnet zahtev za lokacijsku dozvolu
Dan 04.06.2010. godine
Podnet je zahtev za lokacijsku dozvolu. Dokumetacija koja je potrebna sastoji se od sledeće papirologije:
1. podaci o objektu koji se gradi ( dispozicija, vrsta, namena, tehničke karakteristike )
2. informacija o lokaciji
3. kopija plana parcele
4. kopija lista nepokretnosti kao dokaz o pravu svojine
5. rešenje o promeni namene poljopriv. u građevinsko zemljište
6. pribavljeni tehnički uslovi EPS,
7. pribavljeni tehnički uslovi vodovod
8. dokaz o uplat taksi
Troškovnik
1. republička taksa ........... 550,00 dinara
2. opštinska taksa ............. 850,00 dinara
3. usluga ............................. 50,00 dinara
TOTAL: ........................ 1.450,00 dinara
Podnet je zahtev za lokacijsku dozvolu. Dokumetacija koja je potrebna sastoji se od sledeće papirologije:
1. podaci o objektu koji se gradi ( dispozicija, vrsta, namena, tehničke karakteristike )
2. informacija o lokaciji
3. kopija plana parcele
4. kopija lista nepokretnosti kao dokaz o pravu svojine
5. rešenje o promeni namene poljopriv. u građevinsko zemljište
6. pribavljeni tehnički uslovi EPS,
7. pribavljeni tehnički uslovi vodovod
8. dokaz o uplat taksi
Troškovnik
1. republička taksa ........... 550,00 dinara
2. opštinska taksa ............. 850,00 dinara
3. usluga ............................. 50,00 dinara
TOTAL: ........................ 1.450,00 dinara
среда, 2. јун 2010.
Stigli uslovi EPS
Dan 27.05.2010. godine
Poslednji dokument bitan za dobijanje lokacijske dozvole je stigao. Moglo je i brže ali dobro je i ovako, s obzirom da druge probleme mnogo bitnije prirode koji su se u međuvremenu nadvili nad hrabre graditelje iz Šida.
Elem, u uslovima piša ovako:
odobrena snaga: 11,04 kW
Nazivna struja glavnih osigurača: 16A
Napon na koji se priključuje objekat: 0,4kV
Faktor snage: iznad 0,95
...
Vrsta priključka: Tipski T1
Merni uređaj: trofazno, dvotarifno, direktno brojilo aktivne energije sa funkcijom uređaja za upravljanje tarifom 3x230/400V, 5( 10 ) -60 A, klase tačnosti 2
E sad ono što vas najviše interesuje - troškovi. E pa ovako:
Fiksni troškovi priključka: 53.376,00 RSD
Varijabilni troškovi priključka: 0,00 RSD
Deo troškova sistema nastalih zbog priključenja
objekta: 15.826,28 RSD
PDV: 12.456,41 RSD
TOTAL: 81.658,69 RSD
Ostali uslovi:
a) priključenje moguće nakon zaključenja ugovora o prodaji el.energije
b) podnošenja zahteva za priključenje
Specifičnosti:
rešenje se izdaje na rok od 2 godine koji počinje da teče od datuma donošenja rešenja i u tom roku se podnosi zahtev za priključenje objekta na sistem. Zahtev za produženje rešenja podnosi se najkasnije 30 dana pre isteka datog roka.
Vrednost troškova važi do prve naredne izmene cenovnika i sredstva se uplaćuju u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti rešenja. Rok za priključenje je 30 dana od dana uplate.
Zahtev za priključenje podnosi vlasnik objekta i uz zahtev podnosi:
1. Overenu kopiju naslovne strane glavnog projekta da su prijavljeni radovi nadležnom organu
2. Upotrebnu dozvolu ili potvrdu izvođača radova da el.instalacija ispunjava propisane uslove
3.dokaz o proveri ispravnosti el. instalacije od strane ovlašćenog preduzeća
4. ugovor o prodaji el.energije
I to bi bilo to. Sledi još podnošenje zahteva za lokacijsku dozvolu. O tome narednog dana uz opis kompletne dokumentacije koja se podnosi sa troškovima zahteva.
Poslednji dokument bitan za dobijanje lokacijske dozvole je stigao. Moglo je i brže ali dobro je i ovako, s obzirom da druge probleme mnogo bitnije prirode koji su se u međuvremenu nadvili nad hrabre graditelje iz Šida.
Elem, u uslovima piša ovako:
odobrena snaga: 11,04 kW
Nazivna struja glavnih osigurača: 16A
Napon na koji se priključuje objekat: 0,4kV
Faktor snage: iznad 0,95
...
Vrsta priključka: Tipski T1
Merni uređaj: trofazno, dvotarifno, direktno brojilo aktivne energije sa funkcijom uređaja za upravljanje tarifom 3x230/400V, 5( 10 ) -60 A, klase tačnosti 2
E sad ono što vas najviše interesuje - troškovi. E pa ovako:
Fiksni troškovi priključka: 53.376,00 RSD
Varijabilni troškovi priključka: 0,00 RSD
Deo troškova sistema nastalih zbog priključenja
objekta: 15.826,28 RSD
PDV: 12.456,41 RSD
TOTAL: 81.658,69 RSD
Ostali uslovi:
a) priključenje moguće nakon zaključenja ugovora o prodaji el.energije
b) podnošenja zahteva za priključenje
Specifičnosti:
rešenje se izdaje na rok od 2 godine koji počinje da teče od datuma donošenja rešenja i u tom roku se podnosi zahtev za priključenje objekta na sistem. Zahtev za produženje rešenja podnosi se najkasnije 30 dana pre isteka datog roka.
Vrednost troškova važi do prve naredne izmene cenovnika i sredstva se uplaćuju u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti rešenja. Rok za priključenje je 30 dana od dana uplate.
Zahtev za priključenje podnosi vlasnik objekta i uz zahtev podnosi:
1. Overenu kopiju naslovne strane glavnog projekta da su prijavljeni radovi nadležnom organu
2. Upotrebnu dozvolu ili potvrdu izvođača radova da el.instalacija ispunjava propisane uslove
3.dokaz o proveri ispravnosti el. instalacije od strane ovlašćenog preduzeća
4. ugovor o prodaji el.energije
I to bi bilo to. Sledi još podnošenje zahteva za lokacijsku dozvolu. O tome narednog dana uz opis kompletne dokumentacije koja se podnosi sa troškovima zahteva.
уторак, 25. мај 2010.
Razmišljanja dalje teku
25.05.2010. godine
Kad smo kod ytonga evo malo teksta o nekim nedoumicama vezanim za njega:
"...Što se tiče pitanja o nivou zračenja, poznato nam je da ljudi imaju nedoumice po tom pitanju ali potpuno neosnovano.
Čuo sam puno verzija i čini mi se da se priča menjala kroz usmena predanja. Mislim da izvorna tumačenja ne govore o zračenju bloka već o akumulaciji gasa radona koji manje-više ravnomerno isparava po celoj zemljinoj kugli. Ispitivanja koja su vršena u zapadnoj Evropi pokazala su da to nije tačno. Kod nas je rađeno ispitivanje na nivo prirodne radioaktivnosti gama indeks zračenja na institutu Vinča, koji jedini ima nadležnost za tu vrstu ispitivanja. Koliko mi je poznato, svi materijali treba da poseduju takav sertifikat.
Ispitivanje je pokazalo da Ytong ima čak i manji nivo prirodne radioaktivnosti od tradicionalnih materijala što pokazuju donje tabele. Naravno to ne znači da su materijali sa kojima se poredilo štetni jer svaka vrednost ispod 1.0 zadovoljava standarde za korišćenje na objektima u kojima žive ili borave ljudi. Vrednosti pokazuju da termalna obrada povećava nivo zračenja. Kako je najviša temperature kojoj se izlaže Ytong oko 190ºC u procesu sušenja a opeka gotovo 1000 ºC pri procesu pečenja otuda i razlika u vrednostima. S druge strane, svi materijali koji se koriste pri proizvodnji su potpuno neškodljivi i u masovnoj su upotrebi : Kvarcni pesak,cement bez primesa zgure, kreč i gips. U proizvodnji se koristi i čist aluminijumski prah koji ima ulogu kvasca. Naime, u reakciji sa ostalim sirovinama oslobadja se vodonik koji ispari i ostavi minijaturne vazdušaste ćelije koje Ytongu daju sve karakteristike koje ima.
Treba reći i to da se Ytong proizvodi u preko 30 zemalja od kojih je dobar broj u EU. Da postoji bilo kakva sumnja u ispravnost materijala on bi odavno bio zabranjen.
Moguće je da deo priče o radioaktivnosti dolazi od činjenice da se siporeks nekada proizvodio sa primesom pepela što verovatno može povećati nivo zračenja ali vezu sa Siporeksom sam već objasnio.
Ytong je jedan od retkih materijala koji se može pohvaliti ekološkim odlikama kako zbog sirovina koje se koriste tako i zbog niže potrošnje energije u proizvodnji a sve što se ispušta u atmosferu je vodena para. Čak je i folija u koju je proizvod upakovan ekološka jer ima UV stabilizator koji gubi dejstvo nakon šest meseci kada folija počinje da se raspada. Vreme raspada folije je nesagledivo brže od ostalih koje se koriste.
Sve ateste možete pronaći na http://ytong.cmass.info/active/sr-latin ... testi.html
Što se tiče sertifikata izvođača stvari stoje ovako.
Mi kao proizvođač možemo da izdamo sertifikat da je određeni izvođač prošao našu obuku, da primenjuje naš material u skladu sa uputstvima i da je upoznat sa karakteristikama materijala. Dakle nije u pitanju sertifikat kojim nekoga promovišemo u ovlašćenog izvođača. To je zbog toga što nismo obrazovna ustanova te stoga naš sertifikat nema težinu zvanične licence. S druge strane smatramo da je i to više nego dovoljno da nekoga smemo da preporučimo kao izvođača koji može da izvede radove sa našim materijalom u okviru zadovoljavajućeg kvaliteta.
Kvalitetni majstori su deficitarno zanimanje u srbiji. Tome u prilog govori I činjenica da iz građ. Škole u Beogradu godišnje izađe samo 15-ak zidara. Ima dosta priučenih majstora ali ni to nužno ne znači da svi oni rade loše.
Naša obuka je konstantna mada svake godine organizujemo turneju po Srbiji. Ove godine na prezentacijama na stovarištima širom srbije obučili smo 514 majstora a naš instruktor svakodnevno obilazi gradilišta i radi sa novim majstorima i nadgleda one koje već zna.
Ko god je zainteresovan za ovaj vid saradnje, može nam se obratiti. Nakon obuke, naš instruktor procenjuje da li polaznik zaslužuje sertifikat a nakon provere rada na izvedenom objektu spremni smo za dalju preporuku.
Ovde je zaista važno reći da nestvaramo nove zidare, već zidare dodatno obučavamo za rad sa Ytong-om. Zidanje klasičnim blokom ili ciglom se u suštini ne razlikuje od zidanja Ytong-om. Razlike su samo u samo u iskorišćenju svih prednosti koje Ytong ima, kako za korisnika objekta tako i za majstora koji ga ugrađuje.
Što se tiče dodatne izolacije objekta, treba razmisliti koliko daleko se želi ići.
Ako zidate Ytong blokom debljine 25,30 ili 37.5 dodatna izolacija Vam nije potrebna. Ukoliko želite standard niskoenergetske kuće ili pasivne kuće to zahteva mnogo ozbiljniji pristup nego što je samo dobra termoizolacija zida o čemu je bilo reči u drugim temama na ovom forumu. Dobrim zaptivanjem i stolarijom mogu se postići neverovatni efekti a samom orjentacijom i položajem objekta moguće je poboljšati efikasnost objekta za nekoliko procenata. Ova tema je veoma široka i zahteva mnogo veće autoritete od mene tako da ću se zadržati na savetima u pogledu izolacije. Ukoliko je tema zanimljiva, možemo pokrenuti i taj topic.
Dakle, ako je potrebno postaviti dodatnu termoizolaciju treba voditi računa o paropropusnosti. Postavljanje mineralne ili kamene vune je odlično rešenje s tim da je u tom slučaju potrebno pridržavati se uputstva proizvođača u pogledu izbora sistema ( sendvič zid, kontakt zid ili ventilisana fasada ). Oko ventilirajućeg sloja treba naročito obratiti pažnju ako ipak odlučite da koristite Demit sistem. Često ( u stvari redovno ) majstori samo zalepe stiropor na zid što nikako nije dobro rešenje. Zbog pojave kondenzacije neophodno je napraviti ventilirajući sloj od najmanje 3do 5 cm a to je izvodljivo jedino uz pomoć podkonstrukcije. Tu nastaje problem jer je to rešenje nešto skuplje pa se izbegava. Drugo, neophodno je dobro zatvoriti spojeve tabli jer nikakav proboj nije prihvatljiv. Jako je važno dobro rešiti sve betonske elemente pošto je prolaz na njima neminovan.
Ako npr. umesto Ytong bloka 30cm uradite sendvič giter 25+5izolacija+12 cigla ( i dobijete isti nivo izolacije) a pri tom ugradite lošu stolariju ili je ugradite loše i pride traljavo izolujete serklaže dobijate sistem koji ne funkcioniše i zapravo ste bacilli pare.
Moje pitanje njima glasilo je: Da li se unutrasnje malterisanje kuce od ytonga 25 moze izvesti sa rigips plocama ( suvo malterisanje ) a ako ne kojim malterom izvesti klasicno malterisanje, kojeg proizvodjaca da bi postigli najbolji ucinak.
A odgovor: "Moguće je obraditi unutrasnje zidove na način koji ste predlozili i u tom slučaju završna obrada gips-karton tabli se izvodi po preporuci tog proizvođača ( Rigips, Knauf ... ). Međutim, kako je table potrebno gletovati, ovaj postupak preporučujemo u slučaju nekvalitetno ozidanog zida. Takođe treba razmisliti o postavljanju tabli s obzirom da su predviđene za postavljanje na podkonstrukciju. Svakako se treba sa njima posavetovati o načinu postavljanja ( tiplovima ili lepljenjem, da se ne bi izgubili dragoceni centimetri )
U slučaju da je Ytong zid dovoljno ravan, zid se može i direktno gletovati običnom glet masom u dva sloja sa PVC mrežicom cca 150gr/m² u debljini d<5mm. Ovakva obrada zahteva predhodnu pripremu zidne površine ( uklanjanje sitnih neravnina, ostataka tankoslojnog maltera i otprašivanje zida ) ali svakako predstavlja najekonomičniji vid završne obrade.
Materijali:
-Obična glet masa u dva sloja
-Rimano 0-3
-Rimat 100 DLP
-HGP
-Baumit PutzSpahtel
-Röfix 351
Izbor materijala je na Vama.
Ukoliko se unutrašnja površina malteriše gotovim tankoslojnim malterima, preporučujemo isključivo krečni, gipsani ili gips-krečni malter
U debljini 5 – 10 mm
Gips – krečni malter
- Rimat 100 DLP
- Baumit MPI
- Rofix 150
Krečni malter
- Baumit MPI 20
- Rofix 190
Krečno cementni malter za malterisanje zidova sa pojačanom zvučnom izolacijom
- Baumit MPA 32
- Rofix
Ovde su navedeni samo neki proizvodi za koje smo dobili preporuke od samih proizvođača. Napominjem da se prilikom ugradnje treba pridržavati uputstva, jer iako su proizvodi relativno slični, način primene može da odstupa ( podloga tj. Grund, mrežica ili ne kao i debljina samog sloja )
Zid se, naravno može malterisati i klasičnim, ručno spravljenim malterom stim da takodje treba izbegavati produžni malter ( sa dodatkom cementa ) koji nije najbolje rešenje za unutrašnji prostor. Ručno spravljeni malter, za razliku od tankoslojnih gotovih maltera mora se nanositi u znatno debljem sloju i period sušenja je oko 3 nedelje u optimalnim prolećnim uslovima. A potom je tek moguće gletovanje zida i naravno krečenje. Ovakvo malterisanje se izvodi kao i kod drugih materijala ( cigla ili giter blok npr. )
Smatramo da je dobro iskoristiti prednost Ytonga u pogledu ravnosti zida i maksimalno smanjiti troškove i vreme potrebno za obradu unutrašnjih površina. Preduslov je naravno kvalitetno ozidan zid, o čemu je već bilo govora..."
Kad smo kod ytonga evo malo teksta o nekim nedoumicama vezanim za njega:
"...Što se tiče pitanja o nivou zračenja, poznato nam je da ljudi imaju nedoumice po tom pitanju ali potpuno neosnovano.
Čuo sam puno verzija i čini mi se da se priča menjala kroz usmena predanja. Mislim da izvorna tumačenja ne govore o zračenju bloka već o akumulaciji gasa radona koji manje-više ravnomerno isparava po celoj zemljinoj kugli. Ispitivanja koja su vršena u zapadnoj Evropi pokazala su da to nije tačno. Kod nas je rađeno ispitivanje na nivo prirodne radioaktivnosti gama indeks zračenja na institutu Vinča, koji jedini ima nadležnost za tu vrstu ispitivanja. Koliko mi je poznato, svi materijali treba da poseduju takav sertifikat.
Ispitivanje je pokazalo da Ytong ima čak i manji nivo prirodne radioaktivnosti od tradicionalnih materijala što pokazuju donje tabele. Naravno to ne znači da su materijali sa kojima se poredilo štetni jer svaka vrednost ispod 1.0 zadovoljava standarde za korišćenje na objektima u kojima žive ili borave ljudi. Vrednosti pokazuju da termalna obrada povećava nivo zračenja. Kako je najviša temperature kojoj se izlaže Ytong oko 190ºC u procesu sušenja a opeka gotovo 1000 ºC pri procesu pečenja otuda i razlika u vrednostima. S druge strane, svi materijali koji se koriste pri proizvodnji su potpuno neškodljivi i u masovnoj su upotrebi : Kvarcni pesak,cement bez primesa zgure, kreč i gips. U proizvodnji se koristi i čist aluminijumski prah koji ima ulogu kvasca. Naime, u reakciji sa ostalim sirovinama oslobadja se vodonik koji ispari i ostavi minijaturne vazdušaste ćelije koje Ytongu daju sve karakteristike koje ima.
Treba reći i to da se Ytong proizvodi u preko 30 zemalja od kojih je dobar broj u EU. Da postoji bilo kakva sumnja u ispravnost materijala on bi odavno bio zabranjen.
Moguće je da deo priče o radioaktivnosti dolazi od činjenice da se siporeks nekada proizvodio sa primesom pepela što verovatno može povećati nivo zračenja ali vezu sa Siporeksom sam već objasnio.
Ytong je jedan od retkih materijala koji se može pohvaliti ekološkim odlikama kako zbog sirovina koje se koriste tako i zbog niže potrošnje energije u proizvodnji a sve što se ispušta u atmosferu je vodena para. Čak je i folija u koju je proizvod upakovan ekološka jer ima UV stabilizator koji gubi dejstvo nakon šest meseci kada folija počinje da se raspada. Vreme raspada folije je nesagledivo brže od ostalih koje se koriste.
Sve ateste možete pronaći na http://ytong.cmass.info/active/sr-latin ... testi.html
Što se tiče sertifikata izvođača stvari stoje ovako.
Mi kao proizvođač možemo da izdamo sertifikat da je određeni izvođač prošao našu obuku, da primenjuje naš material u skladu sa uputstvima i da je upoznat sa karakteristikama materijala. Dakle nije u pitanju sertifikat kojim nekoga promovišemo u ovlašćenog izvođača. To je zbog toga što nismo obrazovna ustanova te stoga naš sertifikat nema težinu zvanične licence. S druge strane smatramo da je i to više nego dovoljno da nekoga smemo da preporučimo kao izvođača koji može da izvede radove sa našim materijalom u okviru zadovoljavajućeg kvaliteta.
Kvalitetni majstori su deficitarno zanimanje u srbiji. Tome u prilog govori I činjenica da iz građ. Škole u Beogradu godišnje izađe samo 15-ak zidara. Ima dosta priučenih majstora ali ni to nužno ne znači da svi oni rade loše.
Naša obuka je konstantna mada svake godine organizujemo turneju po Srbiji. Ove godine na prezentacijama na stovarištima širom srbije obučili smo 514 majstora a naš instruktor svakodnevno obilazi gradilišta i radi sa novim majstorima i nadgleda one koje već zna.
Ko god je zainteresovan za ovaj vid saradnje, može nam se obratiti. Nakon obuke, naš instruktor procenjuje da li polaznik zaslužuje sertifikat a nakon provere rada na izvedenom objektu spremni smo za dalju preporuku.
Ovde je zaista važno reći da nestvaramo nove zidare, već zidare dodatno obučavamo za rad sa Ytong-om. Zidanje klasičnim blokom ili ciglom se u suštini ne razlikuje od zidanja Ytong-om. Razlike su samo u samo u iskorišćenju svih prednosti koje Ytong ima, kako za korisnika objekta tako i za majstora koji ga ugrađuje.
Što se tiče dodatne izolacije objekta, treba razmisliti koliko daleko se želi ići.
Ako zidate Ytong blokom debljine 25,30 ili 37.5 dodatna izolacija Vam nije potrebna. Ukoliko želite standard niskoenergetske kuće ili pasivne kuće to zahteva mnogo ozbiljniji pristup nego što je samo dobra termoizolacija zida o čemu je bilo reči u drugim temama na ovom forumu. Dobrim zaptivanjem i stolarijom mogu se postići neverovatni efekti a samom orjentacijom i položajem objekta moguće je poboljšati efikasnost objekta za nekoliko procenata. Ova tema je veoma široka i zahteva mnogo veće autoritete od mene tako da ću se zadržati na savetima u pogledu izolacije. Ukoliko je tema zanimljiva, možemo pokrenuti i taj topic.
Dakle, ako je potrebno postaviti dodatnu termoizolaciju treba voditi računa o paropropusnosti. Postavljanje mineralne ili kamene vune je odlično rešenje s tim da je u tom slučaju potrebno pridržavati se uputstva proizvođača u pogledu izbora sistema ( sendvič zid, kontakt zid ili ventilisana fasada ). Oko ventilirajućeg sloja treba naročito obratiti pažnju ako ipak odlučite da koristite Demit sistem. Često ( u stvari redovno ) majstori samo zalepe stiropor na zid što nikako nije dobro rešenje. Zbog pojave kondenzacije neophodno je napraviti ventilirajući sloj od najmanje 3do 5 cm a to je izvodljivo jedino uz pomoć podkonstrukcije. Tu nastaje problem jer je to rešenje nešto skuplje pa se izbegava. Drugo, neophodno je dobro zatvoriti spojeve tabli jer nikakav proboj nije prihvatljiv. Jako je važno dobro rešiti sve betonske elemente pošto je prolaz na njima neminovan.
Ako npr. umesto Ytong bloka 30cm uradite sendvič giter 25+5izolacija+12 cigla ( i dobijete isti nivo izolacije) a pri tom ugradite lošu stolariju ili je ugradite loše i pride traljavo izolujete serklaže dobijate sistem koji ne funkcioniše i zapravo ste bacilli pare.
Moje pitanje njima glasilo je: Da li se unutrasnje malterisanje kuce od ytonga 25 moze izvesti sa rigips plocama ( suvo malterisanje ) a ako ne kojim malterom izvesti klasicno malterisanje, kojeg proizvodjaca da bi postigli najbolji ucinak.
A odgovor: "Moguće je obraditi unutrasnje zidove na način koji ste predlozili i u tom slučaju završna obrada gips-karton tabli se izvodi po preporuci tog proizvođača ( Rigips, Knauf ... ). Međutim, kako je table potrebno gletovati, ovaj postupak preporučujemo u slučaju nekvalitetno ozidanog zida. Takođe treba razmisliti o postavljanju tabli s obzirom da su predviđene za postavljanje na podkonstrukciju. Svakako se treba sa njima posavetovati o načinu postavljanja ( tiplovima ili lepljenjem, da se ne bi izgubili dragoceni centimetri )
U slučaju da je Ytong zid dovoljno ravan, zid se može i direktno gletovati običnom glet masom u dva sloja sa PVC mrežicom cca 150gr/m² u debljini d<5mm. Ovakva obrada zahteva predhodnu pripremu zidne površine ( uklanjanje sitnih neravnina, ostataka tankoslojnog maltera i otprašivanje zida ) ali svakako predstavlja najekonomičniji vid završne obrade.
Materijali:
-Obična glet masa u dva sloja
-Rimano 0-3
-Rimat 100 DLP
-HGP
-Baumit PutzSpahtel
-Röfix 351
Izbor materijala je na Vama.
Ukoliko se unutrašnja površina malteriše gotovim tankoslojnim malterima, preporučujemo isključivo krečni, gipsani ili gips-krečni malter
U debljini 5 – 10 mm
Gips – krečni malter
- Rimat 100 DLP
- Baumit MPI
- Rofix 150
Krečni malter
- Baumit MPI 20
- Rofix 190
Krečno cementni malter za malterisanje zidova sa pojačanom zvučnom izolacijom
- Baumit MPA 32
- Rofix
Ovde su navedeni samo neki proizvodi za koje smo dobili preporuke od samih proizvođača. Napominjem da se prilikom ugradnje treba pridržavati uputstva, jer iako su proizvodi relativno slični, način primene može da odstupa ( podloga tj. Grund, mrežica ili ne kao i debljina samog sloja )
Zid se, naravno može malterisati i klasičnim, ručno spravljenim malterom stim da takodje treba izbegavati produžni malter ( sa dodatkom cementa ) koji nije najbolje rešenje za unutrašnji prostor. Ručno spravljeni malter, za razliku od tankoslojnih gotovih maltera mora se nanositi u znatno debljem sloju i period sušenja je oko 3 nedelje u optimalnim prolećnim uslovima. A potom je tek moguće gletovanje zida i naravno krečenje. Ovakvo malterisanje se izvodi kao i kod drugih materijala ( cigla ili giter blok npr. )
Smatramo da je dobro iskoristiti prednost Ytonga u pogledu ravnosti zida i maksimalno smanjiti troškove i vreme potrebno za obradu unutrašnjih površina. Preduslov je naravno kvalitetno ozidan zid, o čemu je već bilo govora..."
Пријавите се на:
Постови (Atom)