Zashto trava und motika???

Pa zato dragi čitaoci jer sam pre par dana malo uzeo motiku u ruke da oplevim travu koja se dušmanski pojavila po našem milom placu.

Bilo je to kao da sam se vratio u detinjstvo i prisetio kako je matori, pedantan državni službenik svakog radnog dana tačno u 15.05č svojim APN 6 zelene boje stizao u naselje Vračar ( od milošte tako nazvano od strane sugrađana ) a mi klinci smo se uredno igrali u blatu ili ako je bilo suvo kopali nožićima garaže po kanalima za naše autiće, ili se uredno verali po drveću.

Kada bi čuli zvuk APN 6 čopera padali bi kao mladi majmuni sa drveta kako nas matori ne bi uhvatio na drveću ( a inače je bio inspektor za lov i šumarstvo ) jer bi odmah obrali zelen bostan i palo bi jedno "krivljenje noseva".

Elem, ja bih onda isto tako uredno morao da napustim druženje i da krenem kući na ručak posle koga je cela familija ( tata, mama, baba und Ja ) pakovala stvari u sjaj i ponos nemačke industrije - Bubu iz 1974. godine na koju je bila zakačena prikolica ( domaća izrada iliti "hand made" ) i pravac vinograd.

Po neki put sam se osećao kao Petar iz filma "Varljivo leto 68" kad sudija i njegova familija krenu na gradsku plažu.

E pa po dolasku u vinograd, a dok su moji drugari ostajali na ulici da se igraju, meni je često davana gore navedena motika, manja, moj broj, sa kojom bi ja trebao da plevim travu ali to meni nekada nije bilo po volji pa sam se često krio iza vinove loze a onda grumenjem zemlje gađao ( u širokom luku ) babu koja je vikala na matorog i protestvovala što me je u opšte poveo u vinograd. Pala bi dreka i ja bih uredno izvlačio deblji kraj. Baš me čudi zašto????

I tako sam ja pre neki dan otišao do placa da se mali igram sa motikom pa sam se setio starih događaja. Babe odavno više nema i verovatno me gleda od gore sa nekog oblaka i smeje se dok ovo pišem, a verovatno se smejala i kada sam "motikao" pre neki dan jer me je ipak ta motika posle svih ovih godina nekako sustigla i vidim da ćemo se družiti počesto ovih dana.

Ali ne marim jer imam cilj koji je jasan. Useliti se ove godine u svoju kuću i učiniti je mojom malom oazom. Zbog porodice ali i zbog sebe. Da bih sebi dokazao da mogu ako hoću....

Trava und MoTika

TRAVA

Jedna od najobimnijih i najznačajnijih familija biljaka je svakako familija trava (Poaceae, Greminaceae). Obuhvata oko osam hiljada predstavnika koji se najčešće grupišu u 3 do 11 podfamilija. Familija trava je kosmopolitski rasprostranjena, odnosno njeni predstavnici naseljavaju kopnene ekosisteme svih kontinenata. Naseljavaju raznovrsna staništa, od pustinja do močvara i sve do najvećih nadmorskih visina gde uspeva zeljasta vegetacija. Najveći broj predstavnika ove familije nastanjuje tropske predele, ali masovno razviće postižu uglavnom u umerenoj zoni. Biocenozu livada, stepa i prerija uglavnom čine predstavnici ove grupe monokotiledonih skrivenosemenica.

Familija Poaceae vodi poreklo od reda Restionales. Naime, uska srodnost familije trava sa familijama Flagellariaceae i Restionaceae potvrđena je novim morfološkim istraživanjima ove dve familije. Najznačajnije morfološke sličnosti se odnose na građu polena, embriona i skrobnih zrnaca, kao i građa i raspored epidermalnih ćelija. Primitivni rod iz familije trava Streptochaeta i rod Joinvillea iz familije Fragellariaceae filogenetski su veoma blisko povezani. Listovi predstavnika roda Joinvillea imaju ligulu koja je karakteristična za familiju trava. Pored toga, karakteristike cveta predstavnika roda Streptochaeta su veoma biske karakteristikama cveta predstavnika roda Joinvillea. Cvet predstavnika roda Streptochaeta ima tri unutrašnja listića perijanta još dobro razvijena, dok kod ostalih predstavnika familije trava cvet ne odlikuje ova karakteristika. Takođe, predstavnici ovog roda imaju šest prašnika, a tučak se sastoji od tri još prilično istaknuta oplodna listića. Fosilni ostaci predstavnika familije trava su poznati iz perioda gornje krede.
Familija Poaceae obuhvata oko 12 000 vrsta grupisanih u oko 650 rodova. Na Balkanskom poluostrvu familija trava je zastupljena sa oko 358 vrsta, od kojih su 33 vrste karakteristične samo za ovu oblast. U Srbiji je zastupljeno 67 rodova sa 226 vrsta ove familije. Familija se deli na veći broj podfamilija. Većina klasifikacionih sistema ove fmilije izdvaja između 5 i 12 podfamilija. Ovde će biti prikazan sistem prema kome se familija Poaceae deli na 12 podfamilija: Anomochlooideae, Pharoideae, Puelioideae, Pooideae, Bambusoideae, Ehrhartoideae, Arundinoideae, Centothecoideae, Chloridoideae, Panicoideae, Micrairoideae, Danthonioideae.

MOTIKA


Motike služe za finu obradu zemljišta ručno, zamahom, ali motike mogu da posluže i pri osnovnoj obradi lakših zemljišta, izradi leja i okopavanju, prašenju zbog razbijanja pokorice i plevljenju kojim se uništava korov.

Danas u svetu postoji veliki broj tipova alatki za obradu zemljišta zamahom. U nemačkoj literaturi se sreće preko 10 raznih tipova, a u engleskoj i američkoj preko 40. Često su to prelazi između pijuka i motike, ili motike i prašača (dvo i trokrake motike). U ovoj grupi su i alatke za plevljenje „holandska motika“ (Dutch hoe), oscilirajuća motika (oscillating hoe, action hoe)[1], kružna motika (circlehoe)[2]...
One su različite po izgledu i nameni. Neke mogu da obavljaju više funkcija. Druge su namenjeni samo za određenu upotrebu (npr. „holandska motika“ ima uski, oštar list koji se koristi za suzbijanje korova tako što prodire plitko i paralelno sa površinom zemljišta, i potpuno je neupotrebljiva za prevrtanje zemljišta i okopavanje. Za ovu svrhu služe robusnije motike trouglastog, paralelopipednog ili polukružnog lista. List kod nekih tipova ima nekoliko krakova (dva ili tri) kao što je slučaj kod prašač

Motike imaju drvenu držalju (dužina 135 cm) nešto širu ka listu i čelični list koji je pod uglom nešto manjim od 90° na držalju. Oblici lista mogu biti različiti: polukružni, pravougaoni ili trapezasti. Dimenzije lista su: dužina 13,5-26 cm, širina 10-12 cm kod pravougaonih i trapezastih i 19-39 cm kod polukružnih. Često izgled i masa motike varira od kulture kojase gaji, ali i od tipa zemljišta, pa se mogu vezivati za pojedina geografska područja. Na primer na području bivše Jugoslavije postoji nekoliko desetina raznih tipova: posavska, šabačka, bosanska, gornjomilanovačka...

Krečenje

E pa ovako.

Dugo me nije bilo na blogu sa nekim izveštajem o radovima na kući. Razlozi tome su razni, ali obrni-okreni sve se to nekako svede na finansije ili nemogućnost majstora da se dogovorimo ili nešto treće.

Bilo kako bilo, supruga i ja smo se dogovorili da odemo u posetu kumovima u Bijeljinu. Dva dana pre, dakle u četvrtak negde u vreme odigravanja "Boljeg života" na malim ekranima TV prijemnika, stigao je poziv majstora koji treba da nam kreči da je on spreman da 05.04.2013. godine i u subotu 06.04.2013. godine dođe do nas i da nam okreči prizemlje, dakle dnevnu sobu, kuhinju i trpezariju kao i spavaću sobu. Nije da sam baš bio sretan s obzirom na ranije dogovore sa kumovima, ali šta je tu je.

Supruga i ja sedamo za računar i "gugel" radi neumorno. Izbacuje nam slike raznobojno dekorisanih soba i u masi boja odlučujemo se za dve boje, pri čemu će tamnije bež, ili bež-braon biti osnovna boja a samo će dva zida, u trpezariji i spavaćoj sobi da budu svetlo zelenkasti.

Vidim ja da se ona oko te zelenkaste dvoumi i nećka pa brže bolje tražim neke slike koje će da opravdaju moj izbor. I na kraju pada gore navedeni dogovor.

Petak jutro. Moja malenkost kreće na posao zajedno sa "sinekom" a s obzirom da su se majstori najavili oko 8.00 časova, supruga i "tajko" će da ih dočekaju. Pogotovo što je to "tajkova" familija pa će pre posla da padne malo čapraz-divana sa molerima.

Tako je i bilo. Majstori su došli, raspremili se i počeli da rade. Veoma brzo je išlo i rezultati su se brzo i videli na zidu.

Kod zelene boje malo su prevarili suprugu jer su joj rekli da će do zelene doći tek predveče, ali kada se ona vratila sve je bilo urađeno u prvoj boji, uključujući i famoznu zelenu.

ALI...i kuhinju su odradili u tu famoznu zelenkastu boju imogu vam reći da je ispalo ekstra.

Usledila je subta i naše pripreme za odlazak u goste u Bijeljinu, kod kumova. Posle jutarnje kafice majstori su pristigli i počeli sa radom. Na moje pitanje o ceni koštanja dobio sam odgovor: 1.300 dinara za bojadisere - aatonere i ništa više.

Sve ostalo je bilo plaćeno i nalazi se u cenovniku na blogu.

Usledio je naš odlazak u Bijeljinu o kojem neću trošiti reči s obzirom da je bilo jako lepo i da se ta dva dana samo krkalo Teletina u rerni, sveže dinstana za ručak. Za večeru - kolenica, skuvana, pa otkoštena, pa stavljena u tepsiju i zalivena sa kajmakom i renom.

To smo ponovili i u nedelju za doručak. A za ručak - svinjski i gov,eđi biftek, A La Kum. I povratak kući.

A tamo...spektakl. Šta da vam kažem osim - uživajte.