Razmišljanja o načinu izgradnje - montažno ili klasično

Pošto smo, nakon mnogo istraživanja, sagledavanja i premeravanja, pre svega naših finansijskih mogućnosti, se odlučili za kuću, postavilo se logično pitanje. Kakvu. Od kog materijala. Kakvog izgleda. Dobro to je više pitanja. Ali što smo više pričali, to se sve više raznih pitanja pojavljivalo. Iz dana u dan. A kada smo ideju o kući saopštili prijateljima i rodbini, tu su tek krenula različita razmišljanja i sufliranja. Za neke smo bili ludi, za neke hrabri. Jedni su nas hvalili, drugi kudili. Jedni su nam predlagali ovo drugi ono. A kad smo saopštili da razmišljamo o montažnoj gradnji. Ijaoooo. Mladi su smatrali da je to cool, matori da to nije jednostavno to, jer cigla je ipak cigla, to će da istrune jednog dana, da se navuku miševi. Bilo je tu svega i svačega. Uglavnom montažna gradnja je otpala iz jednog praktičnog razloga. Nije obuhvaćena subvencionisanim stambenim kreditima. Samo čvrsta gradnja. Cigla je, izgleda, ipak bila i ostala cigla. Čak i za banke i državu. In cigla veritas.





Mnogo pre ovakvih saznanja sam gledao sajtove svih naših proizvođača montažnih kuća i kupio saznanja o načinu gradnje, materijalima, izolovanosti... Obišao sam mnoge forume, uglavnom naše, gde je dosta ljudi dalo pozitivne kritike za MK, bilo oni koji su živeli u njima, bilo oni koji su nekada išli kod nekog, bili u nekoj od MK. Iz svega što sam pročitao, shvatio sam da su one zaista budućnost građenja. Ali budućnost koja u Srbiji nema još uvek adekvatnu prođu. Srbija je navikla na ciglu, giter blok i siporeks. Novi građevinski materijali kao ytong, klima blok Zorka Opeke, i drugi još dugo i sporo će se probijati do konzumenata sa ovih prostora. Delom je to krivica i majstora koji nisu spremni da se uhvate u koštac sa novim materijalima, a oni malobrojni koji jesu, po starom srpskom običaju, to žele masno da naplate.


Naime, svako u ovoj zemlji ceni svoje "ruke" ali baš toliko da malte ne ispada da je zidanje sa ytongom skuplje u "rukama" nego zidanje klasičnom ciglom. Koje uzgred budi rečeno ide više u 1m2 nego spomenutog ytong-a. Dosta nelogičnosti sam našao u ovoj oblasti, ali je valjda tako kod nas.





Bilo kako bilo, pošto je srpsko bankarstvo reklo ne subvencionisanju montažne gradnje, kao da se ne radi o domaćoj proizvodnji i domaćoj građevinskoj industriji, prinuđen sam da zidam. Ovo valjda što banke MK tretiraju kao neke privremene objekte a ne prave kuće koje se isto kao i "ciglene" uknjižavaju u katastru nepokretnosti, plaća se na njih porez... Valjda se misli da ću ja jedan dan kad se naljutim da je spakujem i složim u kutiju šibica, pa ko čergar da je negde drugde razapnem, ostavivši banku da se nateže sa praznim temeljima i brigom kako da povrati svoju investiciju koja je već znatno pretplaćena kroz kamatu koja se banci velikodušno godinama daje. Još bolja priča je u jednoj banci gde su mi rekli da običan stambeni kredit može za MK ali da hipoteka celo vreme trajanja kredita mora biti na nekom drugom "ciglenom" objektu. A šta se dogodi kad nastupi zemljotres pa "ciglena" kuća padne a montažna ostane da stoji. Ili kad neki pijani baja za volanom kamiončine reši da vam svrati u vašu "ciglenu" kuću na iznenadnu večeru. E na to nemaju odgovor. Vis maior što bi rekli pravnici. Iliti viša sila.


Svašta nešto sam čuo od strane krema srpskog bankarstva, prilikom zivkanja raznih banaka, a tiče se kreditiranja izgradnje MK. I jednostavno digao ruke od toga.





Krenućemo sa "ciglenom" kućom i vijaćemo subvencionisani stambeni kredit pa šta nam Bog da.