Građevinska dokumentacija - deo prvi

Dan 05.03.2010. godine

Počelo je.
Taj dan mogao bi se nazvati početnim u našem malom, ili velikom, putešestviju zvanom "pribavljanje adekvatne dokumentacije kod srpske administracije". Tog dana overen je u opštinskom sudu ugovor o poklonu između moje supruge i njenog oca, kojim se on dobrovoljno lišio nepotrebnog parčeta zemlje koji se nalazi u okviru njegovog placa i u naravi predstavlja posebnu katastarsku parcelu, njivu 1. klase površine 2a 24m2. Nama dosta. Za kuću i malo trave. Cveće isključivo u saksijama.
Da ne bih bio lenj, istog dana popunjen je i PPI3 obrazac i predat u poresku upravu

Podneta dokumentacija za Poresku upravu

1. overen Ugovor o poklonu
2. Obrazac PPI3
3. kopija lične karte supruge i "tajka"
4. kopija izvoda iz matične knjige rođenih
5. kopija izvoda iz matične knjige venčanih
6. list nepokretnosti "tajkove" imovine - placa

Nema više. Valjda je to bilo to.

Troškovnik:

1. Ugovor o poklonu - mufte ( pa ja sam valjda neki pravnik )
2. Overa potpisa na ugovoru - 560,00 dinara
3. List nepokretnosti 1.200,00 dinara
TOTAL: 1.760,00 dinara

I malo pešačenja. Srećom sve je blizu. U međuvremenu sam krenuo sa isčitavanjem svega vezanog za građenje i pribavio veoma brzo zavidnu listu sajtova sa različitim informacijama.
Ali to će biti tema sledećeg naslova.
Za sada toliko

Razmišljanja o načinu izgradnje - montažno ili klasično

Pošto smo, nakon mnogo istraživanja, sagledavanja i premeravanja, pre svega naših finansijskih mogućnosti, se odlučili za kuću, postavilo se logično pitanje. Kakvu. Od kog materijala. Kakvog izgleda. Dobro to je više pitanja. Ali što smo više pričali, to se sve više raznih pitanja pojavljivalo. Iz dana u dan. A kada smo ideju o kući saopštili prijateljima i rodbini, tu su tek krenula različita razmišljanja i sufliranja. Za neke smo bili ludi, za neke hrabri. Jedni su nas hvalili, drugi kudili. Jedni su nam predlagali ovo drugi ono. A kad smo saopštili da razmišljamo o montažnoj gradnji. Ijaoooo. Mladi su smatrali da je to cool, matori da to nije jednostavno to, jer cigla je ipak cigla, to će da istrune jednog dana, da se navuku miševi. Bilo je tu svega i svačega. Uglavnom montažna gradnja je otpala iz jednog praktičnog razloga. Nije obuhvaćena subvencionisanim stambenim kreditima. Samo čvrsta gradnja. Cigla je, izgleda, ipak bila i ostala cigla. Čak i za banke i državu. In cigla veritas.





Mnogo pre ovakvih saznanja sam gledao sajtove svih naših proizvođača montažnih kuća i kupio saznanja o načinu gradnje, materijalima, izolovanosti... Obišao sam mnoge forume, uglavnom naše, gde je dosta ljudi dalo pozitivne kritike za MK, bilo oni koji su živeli u njima, bilo oni koji su nekada išli kod nekog, bili u nekoj od MK. Iz svega što sam pročitao, shvatio sam da su one zaista budućnost građenja. Ali budućnost koja u Srbiji nema još uvek adekvatnu prođu. Srbija je navikla na ciglu, giter blok i siporeks. Novi građevinski materijali kao ytong, klima blok Zorka Opeke, i drugi još dugo i sporo će se probijati do konzumenata sa ovih prostora. Delom je to krivica i majstora koji nisu spremni da se uhvate u koštac sa novim materijalima, a oni malobrojni koji jesu, po starom srpskom običaju, to žele masno da naplate.


Naime, svako u ovoj zemlji ceni svoje "ruke" ali baš toliko da malte ne ispada da je zidanje sa ytongom skuplje u "rukama" nego zidanje klasičnom ciglom. Koje uzgred budi rečeno ide više u 1m2 nego spomenutog ytong-a. Dosta nelogičnosti sam našao u ovoj oblasti, ali je valjda tako kod nas.





Bilo kako bilo, pošto je srpsko bankarstvo reklo ne subvencionisanju montažne gradnje, kao da se ne radi o domaćoj proizvodnji i domaćoj građevinskoj industriji, prinuđen sam da zidam. Ovo valjda što banke MK tretiraju kao neke privremene objekte a ne prave kuće koje se isto kao i "ciglene" uknjižavaju u katastru nepokretnosti, plaća se na njih porez... Valjda se misli da ću ja jedan dan kad se naljutim da je spakujem i složim u kutiju šibica, pa ko čergar da je negde drugde razapnem, ostavivši banku da se nateže sa praznim temeljima i brigom kako da povrati svoju investiciju koja je već znatno pretplaćena kroz kamatu koja se banci velikodušno godinama daje. Još bolja priča je u jednoj banci gde su mi rekli da običan stambeni kredit može za MK ali da hipoteka celo vreme trajanja kredita mora biti na nekom drugom "ciglenom" objektu. A šta se dogodi kad nastupi zemljotres pa "ciglena" kuća padne a montažna ostane da stoji. Ili kad neki pijani baja za volanom kamiončine reši da vam svrati u vašu "ciglenu" kuću na iznenadnu večeru. E na to nemaju odgovor. Vis maior što bi rekli pravnici. Iliti viša sila.


Svašta nešto sam čuo od strane krema srpskog bankarstva, prilikom zivkanja raznih banaka, a tiče se kreditiranja izgradnje MK. I jednostavno digao ruke od toga.





Krenućemo sa "ciglenom" kućom i vijaćemo subvencionisani stambeni kredit pa šta nam Bog da.

...pre početka građenja

Kao i svi mladi bračni parovi koji žele da reše svoje stambeno pitanje, supruga i ja smo komentarisali šta bi smo voleli da imamo. Kuću ili stan. Oboje smo odrasli u kućama, pa ipak je ona bila više za stan, a ja sam bio na klackalici. Mogao sam i u stan ali sam ipak malkice više želeo kuću. Ona opet žensko ko žensko. Stan je bolji jer je lakše održavanje, grejanje, možeš da se odmah useliš ako je stan nov, a i ako je "polovan" opet je brža adaptacija. ALI! Cene stanova u Šidu su se popele na bezobrazno visoku granicu koja je za mene neprihvatljiva. Za 1m2 stana traži se u proseku oko 650 - 700e što je za današnje pojmove jako visoka cena, pa makar i za nov stan. Ovo iz razloga što je malo kvalitetnih firmi u Šidu koje svojim zaposlenima mogu da garantuju stalan posao i redovna primanja, što umnogome smanjuje potencijalni broj klijenata.

Kako je prvi talas prodaje stanova minuo, i oni koji su ih kupili su se prepustili blagodetima kolektivnog stanovanja, i kako smo se u međuvremenu "ponovili" za jednog člana porodice ( pozdrav Aleksa ), iznajmljeni stan od nekih 35 -40m2 postao je mali. Počeli smo ozbiljno da razmišljamo o rešavanju stambenog pitanja. Bilo je tih razmišljanja i ranije, nakon ulaska u bračne vode ali se tada samo ostalo na tome iako je bilo nekih, sada sa ovoga stanovišta, zaista realnih ponuda koje nam tada nisu bile primamljive ili tada nismo imali dovoljno hrabrosti da presečemo. Naime, nuđen mi je stan od 75m2 na prvom spratu novoizgrađene zgrade za nekih 490e/m2 što je po meni realna cena bila i tada a sada da ne govorimo. Prilika nije iskorištena, i tako mi ostadosmo u podstanarskom odnosu još neko vreme. Novi član je stigao, a sa njegovim dolaskom "porasli su i apetiti" za kvadratnim metrima. U međuvremenu je niklo još nekoliko novih zgrada, ali su i njihovim graditeljima porasli apetiti. Svima je poznato da oni danas neće da otvore oči bez 80 ili čak 100% zarade, što mi je potvrdio i jedan od građevinaca sa jednog izuzetnog sajta čiji link dajem ovde: http://www.samsvojmajstor.com/. Prostom matemetikom, iako mi ona nije bila jača strana u ovdašnjoj gimnaziji, dolazimo do računice da 1m2 novoizgrađenog stana u Šidu stoji od 300 - 400e/m2. A prodaje se "radničkoj klasi" po gore navedenim cenama.


E sad, supruga bi ipak više u stan, ali ja sam sve više na stanovištu da je kuća naša neminovnost, kao rešenje koje se logično nameće, s obzirom da se kod njenog oca, a mog "tajka" kiseli plac od nekih 2a 24m2 koji prosto zove da bude "zloupotrebljen".Nije da nismo gledali i ostale mogućnosti tipa već podignuta kuća, stan u starijoj zgradi, ali kao po nekom nepisanom pravilu kod nas ovde, mislim u Srbiji, kada je nesto aktuelno ima cenu koja je toliko nerealna da to uši otpadaju. Kao čuveni "Golf 2" koji i danas vredi 2000e ( znam to jer sam jednog kupio, vozio 4 godine i prodao za iste pare za koje sam ga i kupio - pomenutih 2000e ).


Ljudi moji da vidite vi te cene. Za stanove koji su punoletni ljudi traže toliko para da je to prosto bezobrazno. A do juče su ih prodavali za 50% sada tražene vrednosti. Kod kuča je to još drastičnije pa tako cene dostižu vrednost dva nova stana od 50m2. Svi se razumeju u tranziciju, privatizaciju, kurs eura da to nije normalno. Do juče nisam znao da imamo toliko ekonomista. Jedan od njih koji je prvo tražio 35.000e za kuću pa je digao cenu na 50.000e, na moje pitanje zašto, kaže čovek da on za te pare hoće da kupi stan u Bg. Pa i ja koji sam tada vozio pomenuti Golf 2 sam možda hteo Reno Megan, pa nisam tražio za Golfa 15.000e da bih ostvaio svoj san. Ako se setim još nekih bisera biću slobodan da ih ovde iznesem.

Sve ovo pišem iz prostog razloga jer smatram da je veliki broj mladih ljudi danas u Srbiji u sličnoj situaciji i želi da reši svoje stambeno pitanje, da li kupovinom stana ili kuće ili izgradnjom, dogradnjom postojeće. Sve je to normalno. Želimo da budemo svoji na svome, da ratu plaćamo za nešto što će jednog dana ostati nama ili našoj deci, bez obzira šta će to da bude. Kuća ili stan. A ne da naši stanodavci zadovoljno trljaju ruke svakog meseca kada im dodjemo na vrata ili nam dodju na vrata kupeci nase tesko zaradjene eure.

Ovaj blog, pored tematike vezane za građenje kuće, kao i sve probleme koje to sa sobom nosi, povremeno će biti "opterećen" i nekim mojim razmišljanjima o ovoj tematici, sajtovima koje sam posećivao, temama koje sam čitao.


Koliko sam se ovih mesec dana potkovao znanjem iz građevine, ne možete ni da zamislite. Svašta nešto sadržaja sam pročitao, proučio, pitanja postavio da bih ladno mogao da se bavim građevinom. Ha, ha. Šalim se.


Nastavak sledi...

Početak

Ideja koja me je vodila ka ovome blogu je da objavim početak izgradnje kako naš zakonodavac kaže "porodične stambene zgrade" u Šidu. Na blogu ću objavljivati sve podatke i korake kroz koje sam prolazio u pribavljanju neophodne papirologije koju možemo podeliti na dve grupe. Prva je "građevinska" dokumentacija neophodna za dobijanje građevinske dozvole, a druga je "bankarska" dokumentacija neophodno potrebna za dobijanje subvencionisanog stambenog kredita kod Banca Intesa AD Beograd.


Blog će obuhvatiti sve probleme sa kojima se supruga i ja suočavamo, kao i sve nedoumice i dileme oko problematike zvane "kuća" a koja muči većinu mladih bračnih parova danas u Srbiji koji se odluče za ovakav korak.


Svaka dobronamerna sugestija i predlog su dobrodošli. Sa svoje strane ću se truditi da sve naše impresije, kako dobre tako i loše objavim na ovom blogu, nadajući se da će još nekome ovaj blog koristiti da krene u sličnom pravcu.


Za sada toliko.