IZOLACIJA: faza 2

Posle zemlje krenusmo u nebo. Skela došla, montorana i lagano je krenula kuća da se "umiva" sa stiroporom. S obzirom da kuća nema nikakvu podlogu nego se lepi na ciglu direktno, majstori lepe celom površinom stiropora. To se direktno odražava na potrošnju lepka ali me to ne brine jer sam im rekao da rade kvalitetno i da ne žure.

Da odgovorim i Martinu u vezi pitanja iz prethodne teme: Radi se o lepku a ne malteru, a majstori su ga nanosili na spojeve između dve ploče stiropora čisto radi čvrstine spoja.

IZOLACIJA: faza 1

Pa da počnemo. Priča će biti u slikama, bez puno objašnjavanja. Prvobitna je priča bila da se radi siva faza, pa da se na godinu radi fasada, ali smo onda smogli snage i finansija da priču završimo od početka do kraja jer ipak dva puta se postavlja skela, a ovako samo jednom.

U pogledu količine materijala i stiropora, stirodura i kulira ću na kraju u poslednjem tekstu napraviti pravi presek stanja sa svim troškovima.

Prvobitno se radilo bez postavljanja skele.

Multipla

Krajem 90-ih godina prošloga veka, i na samom kraju milenijuma ( kako to daleko zvuči )Italijanski Fiat je napravio automobil koji je potpuno šokirao i ostavio bez teksta ceo automobilski svet.

Pogađate, radi se o Fiat Multipli – kompaktnom minivanu za šest osoba koji je toliko čudan i nezgrapan a opet toliko oreginalno osmišljen i urađen da je to prosto fascinantno.

I dok su drugi proizvođači išli utabanom stazom, etabliranom, Fiat je igrao smelo i inovantno pa je, umesto stvaranja još jednog kombija na osnovu kompaktnog automobila, Multiplu kreirao iznova, od samog početka.

Time je, što bi rekao Gidra u „Žikinoj dinastiji“, razbio „monotoniku“ koja je do tada vladala kod većine drugih proizvođača jer je automobil imao ogromnu širinu od 187 cm dok je dužina bila prihvatljiva i iznosila je samo 399,5cm čime je bio u granicama „Golf klase“.

Kao što sam rekao, Fiat Multipla je svoj debi imao 1998. godine, i to kod domaćina Italijana, a potom nešto kasnije i u drugim zemljama. I danas kada se pogleda ovaj automobil jednostavno ne možete da mu pronađete pandan, čime se po meni izjednačio u tom faktoru oreginalnosti i prepoznatljivosti sa, na primer WV Bubom, Spačekom, Ajkulom, Jaguarom E-tipe, čuvenom 911-com, pa onda Mercedesom 123-om, Mini Morisom...itd.

Istorijski posmatrano, naziv Multipla nije ništa novo jer je taj naziv već nosio predak koji se proizvodio u periodu od od 1956. – 1969. godine a na osnovu svetski poznatog modela 600. Posle dede došao je unuk.

Interesantno, najveći otpor kupovini ovoga automobila od strane „pater familiasa“ srećemo upravo kod pripadnica lepšeg pola koje tolko polažu na kartu mode i dizajna, dok nama muškarcima koji smo svesni da je lepota prolazna, takve stvari ne igraju glavnu ulogu. Na prvom mestu je praktičnost ovoga automobila pa smo spremni da progutamo i na primer neke mane kao što je to početni nizak nivo izrade zarad funkcionalnosti i jeftinog održavanja po čemu su uglavnom automobili marke Fiat poznati na ovim prostorima.

Prosto oslikavaju onu našu narodnu: „Koliko para toliko i muzike“.

Fiat Multipla je doživela ukupno tri modernizacije. Prvu 2002. doneo manje unutrašnje modifikacije, povećanu snagu do 85 kw turbo motora i bočne vazdušne jastuke kao deo standardne opreme. Dodatne modifikacije su bile 2004. i 2006.
Najveći od njih u proleće 2004. godine kada je radikalno promenjen izgled prednjeg dela vozila. Dužina modela je povećana za manje od 10 cm do 4.09 m (originalna verzija imala manje od 4 m). Radikal restailing je želja fiata da privuče nove kupce kojima su oblici originalne verzije ružni. Na kraju 2006. godine promenjeno je par vizuelnih detalja. 1.9 JTD turbodizel je zamenjen sa modernim Multijet motorom, takođe sa kapacitetom od 1,9 litara, koji obezbeđuje 88 kw.

Nasuprot popularnom verovanju vezanom za Fiat automobile kao prilično nepouzdane i sklone kvarovima Multipla je dosta pouzdanao prevozno sredstvo, koje obično nema problema da stigne do cilja, pogotovo ako se na mestu motora nalazi sada već čuveni Fiatov JTD dizelaš koji je dosta evoluirao, a koji mnogi porede sa legendarnim Mercedesovom motorima iz 123-e i 124-e koji su bili poznati po svojoj dugovečnosti.

Moja malenkost imala je prilike da se u nekoliko navrata vozi ovim automobilom, par puta na kraćim, pretežno gradskim relacijama, a jedanput i na nešto dužu turu do Petrovca na Mlavi. Malo je reći da sam oduševljen funkcionalnošću ovoga automobila. U pitanju je bila uvek Mk1 verzija, da ne kažem „Buljavi“ sa tri reda farova.
Ulaskom u vozilo vozač instinktivno traži instrument tablu iza volana, ali se ona nalazi pomerena ka desnoj strani volana, više ka sredini vozila, blago zakošena ka vozaču. Morate se navići da sama plastika nije u početku bila visokog kvaliteta, ali je to Fiat popravio u kasnijim revizijama modela. Takođe još jedna specifičnost je i ručna kočnica koja se nalazi sa leve strane vozačevog sedišta

Sam prtljažnik je osnovne zapremine od oko 430l i za veliku većinu nas je sasvim dovoljan, a kome to nije dosta uvek postoji mogućnost obaranja sedišta, koje svojim kombinacijama prevazilaze najluđe snove i maštanja. Ukupna zapremina kada se sva sedišta sem vozačevog izvade iznosi 1900l.

Čudan izgled kabine uslovljen je i velikim staklenim površinama koje su omogućile da pogled kroz stakla bude odličan, a veličina spoljnih retrovizora je takođe dobra, jer pružaju vozaču veoma dobar pregled šta se dešava oko automobila. U pogledu nekih pregrada postoji hendikep u odnosu na na primer jedan Reno Senik II, ali ih ipak ima sasvim dovoljno za prosečnog korisnika.
Specifičnost ovoga automobila je broj sedišta i njihov razmeštaj u unutrašnjosti. Napred Multipla ima tri sedišta, a ono srednje sedište može se malo pomeriti napred-nazad kako bi omogućila osobi koja sedi na tom sedištu da ne smeta vozaču pri rukovanju menjačem. S obzirom da je vozilo vanredno široko, sva tri putnika u prednjem redu mogu komforno da sede napred, a kada se centralno sedište u prednjem redu preklopi nastaje mali stočić koji u sebi ima 4 držača za čaše.

U pogledu opreme ona je standardna za automobile toga vremena a podrazumeva prednje i bočne vazdušne jastuke, električne prozore i retrovizore, centralno zaključavanje, ABS, klimu, pa čak i parking senzore i za neke modele još i webasto, bluetooth, fabričku navigaciju ili CD sa komandama na volanu...itd.

Što se tiče motorizacije Fiat Multipla je tokom svoje epopeje bila dostupna sa benzinskim i dizel motorima. Benzinski motor bio je 1.6 sa 76 kw/103 KS, a dizel je na početku imao 105 KS a potom 110ks krajem 2000. godine, 115ks u 2002. godini i na kraju 120ks od 2006. godine.

Dizel je „majka“ svake Multiple. Naprosto činjenica je da dizel motori Fiata iz JTD divizije uživaju veoma visoku trajnost bez obzira koju ste varijantu JTD izabrali, a kao njegove najčešće slabosti navode se plivajući zamajac i protokomer, mada to ume da budu i poneko vakum crevo koje vremenom postane porozno ili krene da vuče „falš vazduh“ pa izgleda kao da motor nema snage.
I za kraj može da posluži jedno poređenje, da ne kažem anegdota: Kažu za Multiplu da izgleda kao javna kuća. Sramota je kada te neko vidi da ulaziš u nju, sramota te je kada te neko vidi da izlaziš iz nje, ali dok si unutra tebi je lepo.

Termoizolacija

Dođe i taj dan.
Lagano se pripremamo za stavljanje "stiropola" što bi rekao Era Ojdanić.Posle njega doći će na red fasada. Izbor boja, drugari moji, najbolje je prepustiti lepšim polovinama, čisto da bi ste bili mirne glave i bezbrižni. A one neka lupaju glavu. Verujte mi na reč da je tako bolje. Za vaše živce.

Sad tek vidim koliko smo mi muškarci praktični jer sam ubeđen da bi to kod nas potrajalo jedno 3 sekunde...i mogli bi bez problema da živimo čitav svoj život sa tim izborom.

Ovde ne želim da pišem i prosipam pamet o tome kako je izolacija vaše kuće potrebna i poželjna, jer o tome imate gomilu tekstova na internetu. Pogotovo računice o isplativosti investicije u nekom kraćem ili dužem periodu u zavisnosti od debljine stiropora koji stavljate na fasadu i konačne cene fasade kada bude završena.

Ovde ću da vam pišem o mojoj "propasti", i o tome koliko su žene "kućevnije" od nas muških, i koliko su one zaista stubovi naših domova.

Elem, krenem ti ja do dobrog druga u banku da ga pitam za neki auto kreditić, jer ko velim vozim ovog mog Stila već jedno 7 godina, a i on evo mu već 11-a godina od dana kada je izašao iz Torina, i tako ti dođem ja kod njega i krenemo, uz čašu Koka-kole koja reže grlo koliko je sveža, da pričamo o kreditu, gde bi, uz obostrano zadovoljstvo, njegovo jer mi je ponudio još jedan pakt sa Đavolom, i moj jer bi dobio auto sa većim brojem sedišta od 5 na koji se ovaj Stilo vodi, rešili smo da on to sve dobro preispita i javi mi.

Važno je napomenuti za dalji tok priče i diskusije da se to sve radi tajno, u najvećoj ilegali, bez znanja lepše polovine.

Međutim, kako to obično biva kada se prst sudbine umeša, ne javlja se on meni sutradan, kad u neko vreme zove mene moja lepša polovina da mi kaže da je bila u banci poslom, i da je srela drugara koji joj je rekao da nije stigao da mi se javi povodom auto kredita, da ne može auto kredit ali može gotovinski kredit....itd, itd.

O tempora, o mores, što bi kaz'o Ciceron, a u prevodu glasi: Čudnih li vremena, čudnih li običaja

Da drug drugu kopa jamu, i prodaje ga, izdaje vitalne nacionalne interese...pa kud pred ženom o gotovini....

I naravno, odmah kreće priča o mogućnosti da za te novce koje bi dobili uradimo izolaciju na kući...bar na sivo, pa još ovo, pa još ono...a ja gledam kako san o mojoj zameni kola odlazi lagano u nepovrat kao jedrenjak kome je vetar napeo jedra i pokrenuo ga sa mrtve tačke, pa sada u smiraj dana i uz zalazak sunca lagano klizi po okeanu.

Raspršiše se moji snovi o zameni moga vernog Stila bar za još neko vreme, a ja šta ću i kuda ću nego pravac da tražim majstora da mi da premer i predračun radova, količine materijala, tiplova, lajsni i svega ostaloga što mi je potrebno...

To izgleda ovako:

SPECIFIKACIJA MATERIJALA ZA TERMOIZOLACIJU KUĆE

stiropor 8cm 190m2

PVC tiplovi 500 kom.

Početna lajsna aluminijumska 30m

Tiplovi od 6cm 60 kom.

Ugaona lajsna 85m

Lepak 1.500kg do 2.000kg

Mrežica 220m

Krep traka 3cm 10 kom.

Boja oko 25 kanti 1 kanta pokriva oko 9m2

podloga

kulirplast

Lepka sam zaračunao više jer imam da poravnam jedan zid do "tajka" da mi sve bude cakum-pakum.

Preliminarna ocena u smislu troškova je negde oko 2.500 eura za celu kuću sa gore spomenutim zidom, uključujući materijal i ruke.

Hidroizolacija

U nekom od tekstova koje sam davno napisao ovde na blogu pojavilo se i pitanje hidroizolacije, tačnije kako je sada posmatram posle određenog vremena imajući u vidu da je nisam uradio kada sam gradio kuću.

Moram da kažem da hidroizolacija zaista nije loša stvar kod građenja kuće, a pogotovo kada imate nameru da pravite i podrum pa ulazite malo dublje u zemlju od onoga što je predviđeno za temelje kuće. Zaštita kuće od štetnih uticaja vode i vlage jedan je od bitnih faktora koji utiču na dugotrajnost samog objekta, ali i na zdravlje ljudi koji u njemu žive. To su činjenice koje ne možete i ne smete da prenebregnete u momentu kada ste se odlučili da krenete sa građenjem vaše kuće.

Jako je bitno i da znate sastav tla tamo gde želite da gradite kuću a pogotovo da znate na kojoj dubini možete da očekujete podzemne vode. Ja sam kuću gradio, kao što znate, kod starca na placu, a on je svoju izgradio pre nekih 39 godina, ima podrum i nikada nije imao problem sa podzemnim vodama niti vlagom u istom. Ovo iz razloga što je pored kuće napravljen starinski bunar u kojem je dubina do prve vode oko nekih 20 metara. Dakle 20 metara od neke nulte tačke u dubinu su naišli na vodu. Sada je taj bunar presušio tako da vode u njemu nema.

I moja i njegova kuća podignute su na brdu čija je neka visinska kota u odnosu na centar Šida nekih 10-ak metara, pa kada sam to sve stavio u jednačinu odlučio sam da ne idem sa hidroizolacijom jer se voda u ovom predelu nije odavno pojavljivala i mala je verovatnoća da će se i pojaviti.

Ali za nekog drugog ko je na nekom nižem terenu nije loše da razmisli o hidroizolaciji, pogotovo što to nije neka velika stavka u konačnoj cifri, a definitivno može da vas spasi raznih glavobolja.

Česma

...pa šta reći. Posle dužeg vremena eto mene opet. Razlog nije moja lenjost da pišem na blogu nego jednostavno stav da ako nemam nešto da prikažem a da se tiče kuće i okućnice kako se to staromodno kaže, nema potreba da pišem i ljudima namećem svoje stavove o raznim stvarima.

Ono što mi je dugo falilo u dvorištu je bila jedna obična česma. E, sad, česmi ima raznih. Gotovih, polugotovih, a ima i cigle, i ostalog materijala pa svako ko je vičan može sebi nešto da napravi.

Priznajem, ja nisam. Ja sam za varijantu dolaska majstora, a ne za sopstveno "majstorisanje" iako su me neki ubeđivali da se otisnem u tu avanturu, pa makar na česmi.

Česma je napravljena od dva, tačnije tri elementa. Dva veća i jedan manji. Crevo je već postojalo kao i mesto gde će se dotična nalaziti, pa sam morao da kupim samo slavinu, malo cementa i peska i platim majstora koji je to sve uredno povezao.

Suma sumarum oko 65 eura sve zajedno sa rukama mastora, odnosno oko 7.800,00 dinara. Na kraju je ista ofarbana u sivu boju dok ne čučne izolacija i fasada jednoga dana, pa će i ona da se ponovi.

Gotove česme kreću se od oko 2.500-3.000 koliko smo mi ovu platili pa ih ima sa cenom od preko 10.000 dinara, ali je to po meni bespotrebno bacanje para za nešto što treba da bude jednostavno i da vrši funkciju.

Prevedeno u svet automobila: ako srce bira Alfu mozak bira Volvo. Retko kada srce prevlada, pa je uglavnom siva moždana masa ta koja odnosi pobedu.

Valjda zato i nastupaju krize srednjih godina

Dimnjak

...Evo mene posle dužeg vremena sa nekim zapažanjima u redovnom ekspolatisanju kuće. Danas ću da pričam o dimnjaku kao jednom veoma bitnom i važnom delu kuće koji može da vam zada puno glavobolje, a da toga niste ni svesni.

Naime, o čemu se radi.

Negde na početku samoga bloga ja sam naveo koje su specifikacije kuće koju gradim i šta je to što sam sa majstorima ugovorio. Između ostalog pao je dogovor da se dimnjak radi od "Šidelovih" komponenti, da je prečnika Fi 200...itd. E sad, sve je dobro urađeno, sa otvorom za čišćenje, koji se vidi na slikama koje sam postavio, i koji se nalazi u podrumu kuće.

Prvi savet za one koji grade - gledajte da jedan takav otvor obavezni imate i gore na odžaku. Nije obavezno ali je preporučljivo, jer može da olakša kasnije glavobolje oko čišćenja dimnjaka, da ne kažem odžaka po naški. Naime, teže je odžačaru da isti čisti odozdole, dakle iz podruma, jer mora da gura četku, a ovako mu je sigurno lakše da je od gore spušta. Pogotovo ako je zimski period, dakle ako se greje, a vama je odžak zapušen, kao što se, jelte, dogodilo na primer meni.

Neko me je od čitalaca pitao kako me služi peć i ja sam odgovorio izvrsno prvu sezonu,...i umalo da mi je ubaksuzira. Dakle prva sezona je prošla sjajno, peć greje za sve pare, u kući stvarno topolo...ALI, kao što to uvek biva, ove sezone krećemo grejanje po istom principu, dakle lože se drva, hrastovina iz Morovića, dobrog kvaliteta...i negde posle Nove Godine peć počinje da zeza, da sve više dimi, a ja se malo, malo pa osećam kao šunka u pušnici.

Razmišljam da to nije možda do smole koje ima, onako, ne mogu da kažem puno u ložištu, ali se vidi. Pa onda odlučujem da skinem čunak koji ide iz peći u odžak. On je bio dosta zapušen, pa sam ga pročistio kao i otvor koji je na samoj peći i na kojem se nalazi ona klapna koja služi za prigušivanje peći.

Nastavljam sa grejanjem, jedno 10-15 dana radi dobro, i onda opet ista pesma. Iznerviran odlazim na internet da vidim da li još neko ima problem. Starac mi uporno sugeriše da je možda u pitanju odžak, ali ja stalno kontam da je ipak novi odžak, samo godinu dana radio, prečnik velik...pa kako da se već zaguši.

Kuliram ja tako njega uredno, ali stvar sve gora i gora. Ja sve više plačem kad odem u podrum, sve više dima...i reši čovek da mi pomogne, pa sam uzme, kada sam ja bio na poslu, skine čunak koji se opet napunio, očisti ga, otvori odžak, četkom provuče i malo očisti, vrati čunak na mesto, oblepi ga blatom da ne vuče falš vazdug...i...jedno tako 10-ak dana. Pa opet.

E tu sam bio već poludeo, a razni majstori samo sipaju savete, tefali ti nalegajući termostat, te ovo, te ono....i na kraju vidi starac da je đavo odneo šalu i pozove on odžačara dok sam ja bio na poslu.

NARAVOUČENIJE: poslušaj starca i kad darove ne nosi.

Odžačar došao, doneo četku od 10m...i...tri kofe Jupola je on izneo amelja iz odžaka.

Za ne poverovati da samo za godinu dana odžak može toliko da se napuni. Posle toga ja sam još otvorio iza peći jedan cug za koji nisam znao da postoji, a nalazi se ispod same cevi, pričvršćen leptir šarafima i koji je takođe bio pun gareži koja tu napada kada se čisti peć.

Inače, sa dve četke, manjom i većom čistim dimovodne kanale često, ali danas sam rešio da ih malo detaljnije očistim i ostružem, ne samo sa četkama. Ljudi moji, šta je iz njih sve ispalo, pa to nije normalno. Dakle same četke ne znače mnogo, nego s vremena na vreme treba mehanički, oštrijim predmetom iste ostrugati, a onda sa četkom pročistiti. I ponovo odvrnem vijke i očistim ponovo onaj cug iza peći, a ispod cevi. Opet se nakupilo.

Šta da kažem...pamet u glavu i starca pored sebe.

Svako dobro.