Pelet

Jedna od čitateljki ovde na blogu postavila je pitanje oko peleta.

U mome neposrednom okruženju dve porodice krenule su sa grejanjem na pelet, a danas sam čuo i za treću. OVde ne bih sada o nekim kalorijskim vrednostima, tehničkim detaljima nego o čistoj isplativosti na način kako je ja kao laik gledam.

Jedna od porodica koristila je pelet prošle sezone i iskustva su jako pozitivna u domenu zagrevanja, konfora, automatizma, male količine pepela, pakovanja. Naime, kuća ima oko nekih 200m2 neto prostora po mojoj slobodnoj proceni. Peć na pelet je gusana, stari Radijator Zrenjanin za one koji se sećaju tog proizvođača. Kupljena je polovna nakon čelične, mislim Termomontove peći koja se uglavnom ložila na ugalj i gde je vlasnik, kako sam kaže, više bio ložač prekriven ugljenom prašinom nego "dingospo".

Potrošnja je bila nekih 4-5 tona peleta prošle sezone, pri čemu kuća nije imala izolaciju i sama zima je bila dosta blaga ( radi se o okolini Surčina ). To po meni nisu realni pokazatelji i tek će se prava potrošnja videti kada bude jača zima. Sticajem okolnosti kuća je ove godine izolovana, pa će se i to odraziti na ukupnu potrošnju. Veoma bitan faktor je i sama stolarija i o tome treba povesti računa.

Gorionik je Ferrolijev sa pužem, dozatorom i košem.

Jedna od najbitnijih stvari je i ujednačen kvalitet peleta koji se koristi, da bude jedan proizvođač, jedna "serija", jedna vrsta, a ne da se koristi više proizvođača iz različitih gradova, razlčita vrsta peleta, jer to sve kvari konačne parametre u potrošnji.

Ovaj drugi čovek ima još i veću kuću, od oko 350m2 i do sada je imao stari, dobri provereni TAM Štadler sa nadogradnjom za bojler, ali je konačno prešao na pelet od skora i već mu se za ovo kratko vreme svideo. Kuća mu je dobro izolovana, i sada je uzeo oko 10.5 tona od jednog proizvođača. Celokupna investicija sa sve kotlom ( kao moj iz prethodnih postova) Solid Therm, gorionik Bosch, puž, dozator, koš od 350kg...rad majstora...ovo, ono i suma sumarum je to zadovoljstvo koštalo 450.000 dinara.

Skupo, ali niko ne poredi kad krene sezona drva, pa traži prevoz, pa seci, pa cepaj, pa unosi, pa slaži...trista čuda. Ovako natovariš koš, podesiš neku unutrašnju temperatutu koja tebi odgovara i on sam pali, sam gasi, sam dozira...pepeo izneseš jednom u 7 dana jednu pepeljaru... dakle super...

Završetak bedema

Davnih dana bedem je bio završen ali nikako nisam stigao od raznih obaveza da ga "poslikam" i postavim slike i napravim konačnu računicu šta je to i kako urađeno i kako izgleda.

Elem, računica i matematika kažu da je materijal ( ukupno ) za izradu bedema sa sve peskom, šljunkom, cementom, armaturom, binorima, blokovima od 25 i 12cm iznosio 78.000,00 dinara sa PDV-om i na to su došle još i ruke neimara u iznosu od 23.000 dinara, što mu suma sumarum dođe oko 101.000 dinara sa PDV.

Generalno mislim da nismo loše prošli jer je bedem stvarno urađeno majstorski. Ukopan u zemlju oko pola metra, dobro armiran, urađene betonske kape takođe armirane armaturnom mrežom i po meni dobro omalterisan. Dužina bedema sa delovima za malu i veliku kapiju je oko 21.30m od čega oko 4m otpada na te otvore a ostalo je "rezervisano" za ogradu.

Ovih dana trebalo bi da dođe i ograda za koju je dato 400 eur za materijal, dok su ruke "gratis" jer "badža" je "badža".

Badža za one neupućene ( for dummies ) je moje žene zet. Hahah, al sam objasnio. Znači zeni zet a meni "badža".

U svakom slučaju evo i slika:

TRAVA ( al' ne kanabis ) već ona, zelena, fudbalska, dvorišna...

Tekst je nastao kao sublimacija tekstova sa raznih foruma, a vezano za moj travnjak koji sam već oformio. Tačnije, pre jedno dve nedelje sam posejao svoju travicu i nedugo potom, za nekig 7dana su nikle prve vlati trave, a danas je stanje daleko bolje.

Sledi tekst o travi koji je meni puno pomogao.

Tekst je preuzet sa sajta: http://www.uputstva.rs/52-sejanje-trave.html

„ Prilikom izbora odgovarajuće smeše za sejanje moramo uzeti u obzir da postoji više vrsta travnjaka, a samim time, više vrsta smeša. Postoje travnjaci za hlado- vinu i za osunčani deo bašte, travnjaci koje su namenjeni intenzivnom gaženju i ukrasni travnjaci itd. Smeše se razlikuju po zastupljenosti pojedinih vrsta trava sa različitim osobinama.

U njima dominiraju engleski ljulj (Lolium perene), prava livadarka (Poa pratensis), crveni vijuk (Festuca rubra) itd. Pored izbora odgovarajuće smeše važno je i da ona ima klijavost preko 80 % i da je od datuma proizvodnje prošlo manje od 12 meseci. Ukoliko na pakovanju ne piše preciznije, važno je da znamo da nam je potrebno oko 30g/m2 kvalitetnog semena.

Najbolje vreme za setvu, u našim uslovima, je period septembar – oktobar ili mart – april, kada je zemljište toplo i ima dovoljno padavina. Na fino usitnjeno i iznivelisano zemljište, trava može da se seje ručno ili mašinski sa rasturačem veštačkog đubriva.

Kod ručnog sejanja, prostor moramo razdeliti na manje celine kako bi lakše rasporedili seme. Zatim treba izmeriti potrebnu količinu semena za taj prostor, podeliti na dva dela i posejati polovinu u jednom a drugu polovinu u drugom pravcu. Treba izbegavati sejanje po vetrovitom vremenu. Posle setve lagano pregrabuljati površinu zemlje, da bi seme palo na optimalnu dubinu od oko 1 cm, a zatim, metalnim valjkom ili buretom napunjenim vodom ili peskom sabijamo zemljište,kako bi seme došlo u što bolji kontakt sa tlom, što će mu omogućiti brže i ujednačenije nicanje.

Zalivanje se vrši neposredno posle sejanja ili kasnije ako je tlo vlažno i to finim mlazom vode da bi izbegli pomeranje semena. Redovnim zalivanjem u fazi klijanja semena i neposredno posle nicanja ćemo osigurati ravnomerno i brzo formiranje travnatog pokrivača, dok se trava ne razvije i pusti koren, kada će se i potrebna količina vode osetno smanjiti.

Ne sme se dozvoliti da se zemljište u području u kome je seme (1-2 cm) osuši. Posle nedelju – dve pojaviće se i prve vlati trave, što zavisi od vrste trave, temperature zemljišta i vazduha, kao i vlažnosti tla. Prvo košenje obaviti kada trava dostigne visinu oko 8 cm, da ne bi nepotrebno iscrpljivali mladu biljku. Posle košenja može se rasturiti kombinovano đubrivo sa povećanim sadržajem azota da bi ubrzali rast i razoj trave„