Metal i drvo

U nastavku priče oko građenja i ograđivanja ovog našeg "toplog porodičnog gnezda" moram da se pohvalim da smo u skorije vreme ( kad to kažem mislim da jedno mesec dana unazad ) ponovili se za polja i malu kapiju dok je velika kapija za sada u planu, a ka'će ne znamo.

Dakle sve ukupno za materijal smo mom "badži" dali 400 eura i rezultat je ispred vas. I mala kapija i polja su jednostavni, bez mnogo ukrasa i kičeraja, dakle što manje složenh elemenata radi lakšeg farbanja i održavanja. Izbor šare i izgled ostavio sam majstoru jer ne želim da se petljam u nešto gde neko drugi ima daleko više iskustva.

Sa druge strane, nedugo potom dobili smo od jednog prijatelja nekoliko tuja koje smo odlučili da posadimo u delu dvorišta prema komšiji.

Tuje su vrhunske, i nabavljene su iz rasarnika "Mlaka" a o njihovom izboru možete pročitati ovde:

https://www.facebook.com/rasadnikcetinara.mlaka

Na slikam se vidi i trava koja je u međuvremenu porasla i lepo se zeleni, tako da korak po korak ova kuća polako dobija svoju formu.

Pelet

Jedna od čitateljki ovde na blogu postavila je pitanje oko peleta.

U mome neposrednom okruženju dve porodice krenule su sa grejanjem na pelet, a danas sam čuo i za treću. OVde ne bih sada o nekim kalorijskim vrednostima, tehničkim detaljima nego o čistoj isplativosti na način kako je ja kao laik gledam.

Jedna od porodica koristila je pelet prošle sezone i iskustva su jako pozitivna u domenu zagrevanja, konfora, automatizma, male količine pepela, pakovanja. Naime, kuća ima oko nekih 200m2 neto prostora po mojoj slobodnoj proceni. Peć na pelet je gusana, stari Radijator Zrenjanin za one koji se sećaju tog proizvođača. Kupljena je polovna nakon čelične, mislim Termomontove peći koja se uglavnom ložila na ugalj i gde je vlasnik, kako sam kaže, više bio ložač prekriven ugljenom prašinom nego "dingospo".

Potrošnja je bila nekih 4-5 tona peleta prošle sezone, pri čemu kuća nije imala izolaciju i sama zima je bila dosta blaga ( radi se o okolini Surčina ). To po meni nisu realni pokazatelji i tek će se prava potrošnja videti kada bude jača zima. Sticajem okolnosti kuća je ove godine izolovana, pa će se i to odraziti na ukupnu potrošnju. Veoma bitan faktor je i sama stolarija i o tome treba povesti računa.

Gorionik je Ferrolijev sa pužem, dozatorom i košem.

Jedna od najbitnijih stvari je i ujednačen kvalitet peleta koji se koristi, da bude jedan proizvođač, jedna "serija", jedna vrsta, a ne da se koristi više proizvođača iz različitih gradova, razlčita vrsta peleta, jer to sve kvari konačne parametre u potrošnji.

Ovaj drugi čovek ima još i veću kuću, od oko 350m2 i do sada je imao stari, dobri provereni TAM Štadler sa nadogradnjom za bojler, ali je konačno prešao na pelet od skora i već mu se za ovo kratko vreme svideo. Kuća mu je dobro izolovana, i sada je uzeo oko 10.5 tona od jednog proizvođača. Celokupna investicija sa sve kotlom ( kao moj iz prethodnih postova) Solid Therm, gorionik Bosch, puž, dozator, koš od 350kg...rad majstora...ovo, ono i suma sumarum je to zadovoljstvo koštalo 450.000 dinara.

Skupo, ali niko ne poredi kad krene sezona drva, pa traži prevoz, pa seci, pa cepaj, pa unosi, pa slaži...trista čuda. Ovako natovariš koš, podesiš neku unutrašnju temperatutu koja tebi odgovara i on sam pali, sam gasi, sam dozira...pepeo izneseš jednom u 7 dana jednu pepeljaru... dakle super...

Završetak bedema

Davnih dana bedem je bio završen ali nikako nisam stigao od raznih obaveza da ga "poslikam" i postavim slike i napravim konačnu računicu šta je to i kako urađeno i kako izgleda.

Elem, računica i matematika kažu da je materijal ( ukupno ) za izradu bedema sa sve peskom, šljunkom, cementom, armaturom, binorima, blokovima od 25 i 12cm iznosio 78.000,00 dinara sa PDV-om i na to su došle još i ruke neimara u iznosu od 23.000 dinara, što mu suma sumarum dođe oko 101.000 dinara sa PDV.

Generalno mislim da nismo loše prošli jer je bedem stvarno urađeno majstorski. Ukopan u zemlju oko pola metra, dobro armiran, urađene betonske kape takođe armirane armaturnom mrežom i po meni dobro omalterisan. Dužina bedema sa delovima za malu i veliku kapiju je oko 21.30m od čega oko 4m otpada na te otvore a ostalo je "rezervisano" za ogradu.

Ovih dana trebalo bi da dođe i ograda za koju je dato 400 eur za materijal, dok su ruke "gratis" jer "badža" je "badža".

Badža za one neupućene ( for dummies ) je moje žene zet. Hahah, al sam objasnio. Znači zeni zet a meni "badža".

U svakom slučaju evo i slika:

TRAVA ( al' ne kanabis ) već ona, zelena, fudbalska, dvorišna...

Tekst je nastao kao sublimacija tekstova sa raznih foruma, a vezano za moj travnjak koji sam već oformio. Tačnije, pre jedno dve nedelje sam posejao svoju travicu i nedugo potom, za nekig 7dana su nikle prve vlati trave, a danas je stanje daleko bolje.

Sledi tekst o travi koji je meni puno pomogao.

Tekst je preuzet sa sajta: http://www.uputstva.rs/52-sejanje-trave.html

„ Prilikom izbora odgovarajuće smeše za sejanje moramo uzeti u obzir da postoji više vrsta travnjaka, a samim time, više vrsta smeša. Postoje travnjaci za hlado- vinu i za osunčani deo bašte, travnjaci koje su namenjeni intenzivnom gaženju i ukrasni travnjaci itd. Smeše se razlikuju po zastupljenosti pojedinih vrsta trava sa različitim osobinama.

U njima dominiraju engleski ljulj (Lolium perene), prava livadarka (Poa pratensis), crveni vijuk (Festuca rubra) itd. Pored izbora odgovarajuće smeše važno je i da ona ima klijavost preko 80 % i da je od datuma proizvodnje prošlo manje od 12 meseci. Ukoliko na pakovanju ne piše preciznije, važno je da znamo da nam je potrebno oko 30g/m2 kvalitetnog semena.

Najbolje vreme za setvu, u našim uslovima, je period septembar – oktobar ili mart – april, kada je zemljište toplo i ima dovoljno padavina. Na fino usitnjeno i iznivelisano zemljište, trava može da se seje ručno ili mašinski sa rasturačem veštačkog đubriva.

Kod ručnog sejanja, prostor moramo razdeliti na manje celine kako bi lakše rasporedili seme. Zatim treba izmeriti potrebnu količinu semena za taj prostor, podeliti na dva dela i posejati polovinu u jednom a drugu polovinu u drugom pravcu. Treba izbegavati sejanje po vetrovitom vremenu. Posle setve lagano pregrabuljati površinu zemlje, da bi seme palo na optimalnu dubinu od oko 1 cm, a zatim, metalnim valjkom ili buretom napunjenim vodom ili peskom sabijamo zemljište,kako bi seme došlo u što bolji kontakt sa tlom, što će mu omogućiti brže i ujednačenije nicanje.

Zalivanje se vrši neposredno posle sejanja ili kasnije ako je tlo vlažno i to finim mlazom vode da bi izbegli pomeranje semena. Redovnim zalivanjem u fazi klijanja semena i neposredno posle nicanja ćemo osigurati ravnomerno i brzo formiranje travnatog pokrivača, dok se trava ne razvije i pusti koren, kada će se i potrebna količina vode osetno smanjiti.

Ne sme se dozvoliti da se zemljište u području u kome je seme (1-2 cm) osuši. Posle nedelju – dve pojaviće se i prve vlati trave, što zavisi od vrste trave, temperature zemljišta i vazduha, kao i vlažnosti tla. Prvo košenje obaviti kada trava dostigne visinu oko 8 cm, da ne bi nepotrebno iscrpljivali mladu biljku. Posle košenja može se rasturiti kombinovano đubrivo sa povećanim sadržajem azota da bi ubrzali rast i razoj trave„

Odgovori

Evo jedne teme u kojoj ću odgovoriti na par postavljenih pitanja i to poslednjih na ovom blogu, jer me nije bilo dugo, a pošto ovih dana očekujem da mi stigne ograda koja je rađena slikaću i postaviti slike izgleda bez ograde bedema koji je urađen, i dati konačnu cenu izrade bedema sa nekim specifikacijama.

E sad odgovori.

Što se tiče kotla samo reči pohvale jer se radi o tropromajnom kotlu za razliku od Viadrusa koji je na primer dvopromajni. Takođe ložište mu je veće od Viadrusa pa omogućava da se kod rezanja drva ide na dva a ne na tri reza što pojeftinjuje cenu rezanja ali još više što mogu ladno da stanu ceće cepanice, što opet smanjuje odlaske u podrum...
U svakom slučaju po meni dobar kotao. Ne kažem da nema boljih, na primer Biassi 3wood

http://www.nivas.co.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=15&Itemid=20

Kotao ima jako veliko ložište, mali je gabaritima, gusani što je meni lično bitno jer nemam nameru da svakih 10 godina kupujem drugi kotao ( čelnični ) jer mislim da par procenata manjeg iskorišćenja gusanog kotla ima svakako prednost kod cene i trajnosti gusanog u odnosu na čelični kotao...

Uglavnom postoji i ovakav kao moj kotao samo što ima sa donje strane ventilator za "razgorevanje" pa i on može da bude dobra opcija.

Što se tiče odgovora za građenje ytong blokovima mislim da je kao materijal ytong dobar, a od građenja sa njime me odvratilo samo to što u tom momentu nije bilo sertifikovanog izvođača radova, ali kada je bio izbor između cigle i giter bloka ubeđivali su me za ciglu i mislim da se nisam prevario.

Takođe ono što je bitno i ono o čemu sam i ranije pričao je i stolarija koja takođe u nekom očuvanju toplote igra veoma veliku ulogu jer džaba vi grejete ako vam kroz stolariju duva promaja.

Sa malim zakašnjenjem

Sa malim zakašnjenjem kačim slike nastavka radova na ogradi, pa ću onda'k da izvedem jedan total računicu koliko je to radnih dana bili i koje su sume u pitanju.

Ograda je u međuvremenu okončana, omalterisana, ali radi nekog kontinuiteta u radovima kačim prvo slike "od tamo gde sam stao".

Ogradi se nazire kraj...

Radovi na ogradi lagano su nastavljeni, što se vidi po ovom malom majstoru koji je jedva čekao da se završi vrtić pa da može sa majstorima da antlogoriše.

U dvorištu je preostalo još šuta i zemlje pa je bager još jednom morao da dođe i to zadovoljstvo je koštalo još 70 eura uz obavezu da poruši još neke sporedne objekte. Nakon toga pristupilo se radovima na izradi parapeta i stubova od betonskih blokova, a kako je to izgledalo vidi se po narednim slikama.

Nastavak radova na ogradi

Čim je vreme dozvolilo, krenuli su radovi na ogradi. Iskopan je temelj dubine 60cm i širine 25cm, postavljena je, tačnije isplatena armatura i krenulo se u izlivanje temelja.

Mešalica und beton dao je rezultat. Na slikama se vidi ta faza radova uz napomenu da je planirano da se izbetonira i nekih 4m2 staze i to kod ulaza na malu kapiju gde je beton bio solidno podignut, pa će sada taj deo biti tako izbetoniran pod blagim padom, tako da prvobitno zamišljena stepenica na ulasku u dvorište kod male kapije neće biti potrebna.

Sa druge strane kod velike kapije smo takođe digli bagerom dve kocke koje su kontra stajale kako bi tu takođe napravili blagi pad.

U svakom slučaju radovi su u toku. Na slikama se ne vidi, ali su sada urađene i kape, pa pošto sam taj deo slikao, on će naknadno da bude objavljen.

Od radova je ostalo da se ovih dana kompletna ograda omalteriše i da se uzme mera za polja na ogradi, za malu i veliku kapiju i da se krene u njihovu izradu.

Da bi ste "radili posao" morate da imate i ovakav stručni nadzor

Od kafanče - poljanče

Da, upravo je to tako bilo sa jednim starim čardakom koji je pripadao "tajku", a on je velikodušno naredio rušenje istog čime smo mi, ničim izazvani dobili još nekih 50m2 placa.
žđa
Prvo je valjalo skinuti građu sa čardaka, a onda kada je bio ogoljen do kraja valjalo je angažovati neki mini bager sa kamionom da "pokrlja" sav taj šut i da ga iznese iz dvorišta.

Starac mi je samo jedno prećutao. Da je u građenje zidova i poda tog čardaka utrošena gomila betona, ko da će u njemu da čuva zlatne poluge a ne "kralja životinja" i čovekovog najboljeg prijatelje tamo negde krajem novembra i decembra.

Bilo kako bilo, angažovana je građevinska operativa iz Šida, čovek poznat po pedantnosti u radu koji nam je porušio bedeme i pod čardaka, a takođe i bedeme stare ograde koju smo nameravali da takođe rušimo.

Plan nam je da u narednih 10-ak dana ogradimo do ulice prilaz, da napravimo ogradu, tačnije malo bedema, malo nižeg parapeta, pa malo gvožđa, kako bi smo doobili prednji kraj kuće, do ulice, funkcionalan.

Kad sumiram planove za ovu godinu, rušenje tog čardaka i izgradnja bedema i ograde će biti sve što ćemo ove godine raditi.

Slede slike "to malo betona" uz napomenu da ako ikako možete da za slučne radove angažujete bager bolje bi vam bilo. Moji drugari su se velikodušno ponudili da "polupamo" macolama to malo betona, ali sam mišljenja da bi 5 ljudi to radilo 10-ak dana računajući i utovar i odvoz šuta. Stvarno ga je bilo jako puno.

"Bez alata nema ni zanata" kaže jedna dečija pesmica. I zaista je to tako, Još ako neko zna da koristi taj alat onda je posao brzo i lako završiti. Mini bager i tzv. pikaner kojim je izlomljen beton zaista su brzo završili posao, ali cena nije bila ni malo "mala". Sve ukupno, dakle rušenje tih 50m2 betona, bedema od stare ograde, rad pikanerom, utovar i odvoženje izašlo je nekih 300 EUR-a uz obavezu izvođača da kada iznivelišemo dvorište doveze dva kamiona "crnice" koja će mi poslužiti kao podloga za travu.

Malo ili mnogo ja ne znam, ali sam mišljenja da i sa 5 drugara ne bi mogli da završimo posao za sigurno 10-ak dana, s obzirom na količinu betona, nedostatak alata, prikolice za prevoz...pravljenja obroka, a da ne kažem da je i "društvo" problematično u smislu jedan povređen, druga dvojica se "porodili" i dobili prinove...itd.

Slede clike tek da se stekne predstava o čemu pišem.

Presek stanja

Evo mene posle dužeg vremena.

Šta reći osim da sam zadovoljan do sada "doživljenim". Krenuo bih od peći jer me je neko od čitalaca pitao kakvi su utisci. Po meni jako, jako dobri. Veoma brzo zagreva kuću i postiže neku radnu temperaturu. Napominjem da se peć radnim danima ložila oko 16.00 kada se dođe kući sa posla, a jedino vikendom je bilo "paljenja" ranije zbog klinaca koji su radnim danima bili kod u vrtiću i kod babe i dede. Tako da od mene peć ima svaku preporuku. Ložena su samo drva i s obzirom da smo u kuću ušli 17.10.2013. godine, do današnjeg dana protrošeno je oko 10-11m drva ( hrast uglavnom ) što je po meni ok ako se, kako sam rekao uzme u obzir kada je i kako ložena i naravno da zima nije bila toliko jaka.

Ipak za sledeću zimu naručeno je "za svaki slučaj" 25m drveta, hrasta.

Sledeća po meni bitna stvar u celoj priči je i stolarija. Prozori nigde nisu maglili, izuzev u kupatilu, što je po meni normalno. Takođe kupatilo je na severnoj strani, hladniji je vazduh i jedino je ono od svih prostorija u kući dobilo vlagu po plafonu na samoj ivici. Razlog je po meni ploča koja upija vlagu iz vazduha, pa još kada se doda i vlažno kupatilo posle koršćenja... To je inače jedino mesto gde se vlaga vidno pojavila za sada. Po meni nestaće i tu kada se jednog dana bude radila izolacija i kada se ovaj "hladan most" premosti, ali o tom potom.

Kao što sam rekao stolarija takođe dobro odrađuje posao, pogotovo za ove vetrovite dane koji su doduše prošlost, ali je ona jako bitna u celoj stvari. U pogledu materijala od koga je kuća građena - cigle, za sada nemam zamerki.

U svakom slučaju slede neka razmišljanja i planiranja oko pravljenja ograde, šta, kako, koliko...čime... pa jedva čekam proleće da krenemo sa radovima. Voleo bih ako ove godine rešimo i terasu, to jest popločamo je i sredimo, ali mi je ipak prioritet ograda.

U obzir dolazi PVC ograda na bedenu od cigle ( po mogućstvu stare ), ograda od gvožđa na istom bedemu ali sam razmišljao i o Gabionni ogradama koje stvarno ekstra izgledaju.

https://www.google.rs/search?q=gabioni+ograde&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&ei=x7D4UuH2Osq9ygO9_oDQCA&ved=0CDQQsAQ&biw=1092&bih=522

Nisam ni sam pametan šta i kako raditi.