G klasa

Čitaoci moga bloga znaju da ja sa vremena na vreme odlutam od glavne teme, impresioniran nekim stvarima koje mi se dogode u životu, ili koje jednostavno vidim i želim da podelim sa čitaocima.

Ovoga puta iz naslova teksta vidi se o čemu se radi. Za one koji ne znaju, radi se, o po meni najboljem terencu ikada napravljenom, ikoni koja je proslavila 30 godina svoga postojanja, automobilu koji se i dan danas proizvodi, doduše sa cenom koštanja kao dve moje kuće.

Ali znate kako se kaže: „Svaka budala ima svoje veselje“, pa tako i ja. Polovni primerci ovoga „blaga na točkovima“ danas mogu da se nađu počev od 5.500 eura pa naviše, u zavisnosti od godišta, očuvanosti i opreme.

Ovo je auto koga vreme nikada neće pregaziti. Zauvek mlad, zauvek moderan. Ikona. Kao VW Buba, Citroen DS ( „Ajkula“ ), Spaček, Dijana, Mercedes-Benz 123, Porše 911...

Sledi prevod engleskog teksta preuzetog sa:
http://www.edmunds.com/mercedes-benz/g-class/history.html

1979-1989

Rođen iz zajedničkog ulaganja u 1979 između Mercedes-Benza i dve druge kompanije, Štajera i Puha iz Austrije, Štajer-Daimler-Puh Gelaendewagen je bio (i još uvek jeste) praktično ručno izrađen u Austriji. To je bilo prvo i pre svega teške off-road vozilo favorizovano od strane različitih armija i Safari fanatika. Bukvalno prevedeno, Gelaendewagen znači „teško terensko vozilo“. Poznavaoci ovog vozila obično ga zovu po nadimku, G-wagen. Obično pokretan dizel motorom, G-Wagen nije bio luksuzno vozilo po bilo kom kriterijumu ( ručno otvaranje prozora i platnena obloga na sedištima ), ali su stvorili reputaciju da su u stanju da prođu preko bilo čega, kroz bilo šta, bez obzira koliko podmukao ili strm teren bio.

Ovi „radni konji“ su bili ponuđeni sa različitim, relativno skromnim benzincima i dizel motorima.Kao i kod drugih Mercedes-Benz modela, brojevi i slova označavali su veličine motora i da li je motor na benzinski ili dizel pogon, npr, 230 g (benzin) i 240 GD (dizel). Dva benzinska modela (sa četiri cilindra - 230 i šestocilindrični - 280) i dva dizel modela (240 i 300) su bila na raspolaganju sa snagom u rasponu od 72 do 150KS. Postojala su tri oblika karoserije koje ste mogli odabrati, par sa kratkim međuosovinskim rastojanjem i dvoja vrata (sa čvrstim krovom i kabriolet) i sa dužim međuosovinskim rastojanjem i četvoro vrata.

I ako je G-Wagen nije bio ponuđen za prodaju na tržištu SAD-a, takozvano "sivo tržište" iz 1980-ih učinilo ih je dostupnim Amerikancima sa dubokim džepovima. Sivo tržište sastojalo se od kompanija koje su uvozile vozila sa evropskim specifikacijama i modifikovale ih kako bi se prilagodili bezbednosnim standardima SAD i važećim emisijama izduvnih gasova. Jedna od takvih kompanija, Evropa International postala je toliko uspešna u ovome da je sačinila sporazum sa G-Wagen ljubiteljima da pravi vozila po američkim standardima - na taj način Evropa International ne bi morala da se više bavi prepravkama vozila. Oglašavanjem u kataloškim publikacijama kao što je „Robov izveštaj“, Evropa International izgradila je lep posao, isporučujući razne vrste G-Wagen vozil ( sa dvoja vrata hardtop, sa dvoja vrata ragtop i četvoro vrata hardtop ), prilagođavajući ih za svoje klijente i prodajući ih za oko 135.000 dolara.

„Vizit karta“ G klase je njena neverovatno grubijanska priroda: 1983 godine 280 GE ( sa Džeki Iksom i Klodom Braserom pod šlemovima ) osvojio ono što je možda najnapornija trka na planeti, Pariz-Dakar reli. Nije bilo mnogo promenia za narednih par godina, ali u 1986. godini 50.000-ti G-Wagen sišao je sa linije. Te godine su takođe viđene manje izmene u kabini koji povećanu udobnost, dodavanje katalizatora koji smanjuje emisiju štetnig gasova i zamena 240 GD motora sa motorom 250 GD. Naredne tri godine prošle su bez ičega interesantnog, osim za 10. rođendan G-a u 1989. godini.
1990-1996

Revidirana šasija nađena je ispod poznate (neki bi rekli klasične) karoserije za 1991. Par high-tech dodataka našlo se na vrhu liste poboljšanja a koji nisu bili očigledni na prvi pogled. ABS sistem i tri elektronski kontrolisana zaključavanja diferencijala učinile su „G-a“ bezbednijim na putu i sposobnijim van njega. Pored standardnog centralnog blokirajućeg diferencijala viđenog na većini kamionski baziranih SUV-ova, „G“ se hvalio blokadom prednjeg i zadnjeg diferencijala koji mu je dao držanje i agilnost planinske koze kada se suoči sa opasnim terenima.

Prepoznajući da je G-Wagen „bio u razmatranju“ nekih ljudi koji brinu više o moći, luksuzu i vremenskim uslovima, nego ultimativnim terenskim sposobnosti, Mercedes je proizveo ograničeni broj modela naoružanih moćnim V8-motorom, model 500 GE za 1993. godinu. Pošto je usmeren ka toj pomenutoj klijenteli, 500 GE imao je „samo“ blokadu centralnog i zadnjeg diferencijala, s obzirom da je prednji bio obično zaposlen samo u najtežim terenskim uslovima. Sa 240 konjskih snaga i kabinom ukrašenom u orahovinu i pliš kožu, 500 GE je bio preteča onoga što će doći u Ameriku deceniju kasnije. Kao i kod svih drugih Mercedes-Benz modela, G-Wagen je uveo novi sistem imenovanja modela za 1994. godinu. Od ove godine, naziv „G“ će doći pre nego što je broj modela ( to jest, „G500“, nasuprot „500 GE“). Za 1996. godinu G300 turbo dizel je debitovao, zamenjujući G350 turbo dizel. Iako je model 300 imao manji motor, njegova snaga ( 177 KS ) je zapravo veća od većih motora koje je zamenio.

1997-2004

Nekoliko novih modela debitovalo je 1997. godine. Jedan od tih je novi kabriolet koji je imao novi način pogon kabriolet krova. Drugi je bio 290 GD Turbo Diesel (120 KS), koja je zamenio ne-turbo model 290 GD. Model G320 takođe zadržao svoje ime, ali je dobio novi motor, 215 KS V6. Nakon što se kratko pojavio u 1993. i 1994. godini, V8 motor G500 načinio je povratak u 1998. godini, i postao šire dostupan. Ta godine je takođe videla i spajanje Mercedes-Benza i Chrislera, što je doveo do stvaranja komapnije Daimler-Chrisler.

Da proslavi G-Wagenov 20. rođendan u 1999. godini, Mercedes je izbacio specijalno izdanje G500, koje je nazvao G500 Classic. Ove godine takođe je uvedena oprema u obliku multifunkcijskih komandi montirane na volanu koje su upravljale, između ostalog, audio sistemom i putnim računarom. Godina 2000. obeležila je prekretnicu za dizel pogon verzije „G“. Predstavljajući najnoviju dizel tehnologiju ( kao što je komon rejl motor sa direktnim ubrizgavanjem ), moćni G400 CDI pružio je oštre performanse jednake ( ili čak i bolje ) nego ekvivalentan benzinski motor. Tehnološka dostignuća nastavila su se i u 2001. godini, kada je elektronska kontrola stabilnosti ( koja se zove ESP ) debitovala u G-klasi.

Konačno, u 2002 godini nakon godina potencijalnog smanjenja prodaje u Americi, G-Wagen je došao u Ameriku. Zapravo, samo jedan model je izabran za prodaju snage i luksuza gladnim Amerikancima – G500. Za skoro 75.000 dolara, G500 sigurno nije bio jeftin, ali s obzirom da je sivo tržište naplaćivalo skoro duplu sumu unatrag 10 godina (za šestocilindrični modela, ni manje ni više), onda mora da je ovo izgledalo džabe za G-Wagen fanove. Blago zatezanje bora, uključujući i ogledalo montiranje novih migavac i svetala, takođe je došlo te godine.

Mercedesov '“kućni tjuner“, AMG, obavlja svoju magičnu nadogradnju na G-Klasi za 2003. godinu i rezultat je bio 349KS u modelu G55 AMG. G55 je imao inženjerska i dizajnerska podešavanja i dorade u odnosu na standardni G500 koja jsu uključivala neznatno veći i modifikovani V8 (sa 57 konjskih snaga više i 51 Nm više obrtnog momenta), sa strane izlazne izduvne grane, i jedinstvene 18-inčni točkove sa velikim 285/55VR18 performansnim gumama.

Vreme je bilo za slavlje. Da bi obeležili 25. rođendan G klase, Mercedes je izbacio „Classic 25“ model za 2004. godinu, u suštini G500 sa posebnim felnama, bočnim lajsnama od brušenog aluminijuma, rešetkom srebrne boje i naravno značkom sa brojem. Kasnije u toku godine, proslave u pogledu povećanja konjskih snaga dotakla je i G55 koji je primio isti kompresorom pojačan 5.4-litarski V8 motor presađen iz vrelomg E55. Procenjeno je da ima neverovatnih 476 konjskih snaga, pa mišićav V8 katapultira G55 do 60 milja na samo 5.5 sekundi. Maksimalna brzina je elektronski ograničena na 130 mph, više nego dovoljno za teški SUV. Ostale promene u ovoj godini su tri dodatne standardne karakteristike - multikonturna prednja sedišta, Harman Kardon audio sistem i zadnji senzori za parkiranje.

Dakle kad vidim G klasu stanem i skinem šešir. Odam počast ikoni 20-og veka.

 

 

 

 

 

 

Pločice gotove

Posle dugo vremena konačno sam seo da napišem tekst i postavim slike pločica koje smo konačno završili.

Dugo je vremena prošlo od moga poslednjega teksta, a zaista puno se stvari izdogađalo, zbog čega će iza ovoga teksta ići još jedan o najbitnijem događaju za mene lično, pored svih prethodnih, a to je operacija očiju i skidanje dioptrije koju sam obavio u Beogradu 11.01.2012. godine, ali o tome u posebnom tekstu.

Da se mi vratimo onome zbog čega smo ovde. Pločice.

U ranijem tekstu o pločicama napisao sam kakve pločice smo odabrali za kupatilo, i kakve za pod u hodniku i od te naše zamisli nismo odstupili tako da ću sada samo da u ovome tekstu iznesem cenu po kojoj su plaćene pločice za hodnik, uz napomenu da sam morao da naručim dodatnih 6m2 zidnih pločica za kupatilo jer zbog problema u kalibraciji sa njima imao sam odstupanja.

O tome sam pisao u tekstu o kupatilu, a sada koristim priliku da izbacim specifikaciju i cene za komplet pločice, materijal i ruke.

Kupatilo:

zid – 23m2 x 790 din/m2 18.170,00 dinara
pod – 5,5m2 x 790 din/m2 4.345,00 dinara
bordura – 20 kom x 865 din 17.300,00 dinara
zid – 6m2 x 812 din/m2 4.872,00 dinara
UKUPNO: 44.687,00 dinara

Hodnik:

pod – 11,2m2 x 1.099 din/m2 12.308,80 dinara
UKUPNO 12.308,80 dinara

Što se tiče kuhinje, na zidu je model Petra Gold 2056 34x34 španska keramika kupljena u Šidu, a na podu je Zorka keramika model Coffe Latte FT 33x33.

Kuhinja:

zid – 9,6m2 x 576 din/m2 5.529,60 dinara
pod – 6,08m2 x 790 din/m2 4.803,20 dinara
UKUPNO: 10.332,80 dinara

Materijal:

Cement ( košuljica ) – 350kg x 625,00 4.375,00 dinara
Lepak Ceresit CM 11 – 12 kantica 4.967,16 dinara
Lepak Isomat AK 14 – 1 vrećica 669,00 dinara
Fug mase razne 4.111,00 dinara
PVC lajsne razne 1.146,00 dinara
podna rešetka Inox 15x15 580,00 dinara
UKUPNO: 15.848,16 dinara
Ruke: 30.000,00 dinara

UKUPNO ZA PLOČICE: 113.176,76 dinara

E sad da li je moglo jeftinije – verovatno da jeste. Moglo se ušparati nekih 13.000 dinara, jer sam imao „fulanje“ kod zidnih pločica kupatila o čemu sam opširnije već pisao u tekstu o kupatilu. Nadalje, bilo je grešaka i kod izbora fug mase, i još par sitnijih propusta, a naravno i količine pločica koja je ostala posle postavljanja, a ne predstavlja „lom“ majstora.

Ne kažem da ne treba gledati svaki prokleti dinar u ovo teško vreme, ali verujte mi da neki troškovi budu zaista opravdani. Na primer za ruke majstora. Jako je bitno naći kvalitetnog majstora koji poznaje svoj posao. Ja sam takvog čoveka našao. Izuzetno kvalitetan nmajstor koji je dosta unapred „rasprodat“ i koji je na glasu kao veoma pedantan. Posle moje kuće imao je pogođen posao u Austriji kod nekog našeg gastarbajtera, radio je godinama u Austriji, pored postavljanaj pločica zna i zidarluk, radio mi je košuljicu u hodniku.

Kad imaš takvog nekog onda je i red da ga platiš. Ja sama ga platio 5 eur/m2 za pločice u kuhinji i kupatilu, a za hodnik sam ga platio 7,5 eur/m2 zbog izlivanja košuljice pre pločica. I na kraju sam ga i častio. Ekstra sam zadovoljan, a ostalo je da nakon postavljanja štokova i vrata završi i taj neki deo koji mu je ostao i za šta je već izrezao pločice.

Dalje, mogao se koji dinar uštedeti i kod cene pločica, jer sam ih kupovao u maloprodaji, ali je moj savet da, ako se pazari Zorka, se ide u Šabac u fabriku, jer mi se čini da im je 3. klasa bolja nego 1. u maloprodaji.

U svemu ostalom je teško uštedeti, ali kada pogledam, ako niste vični „majstorluku“, pa samim tim i mogućnosti da nešto na vašoj kući odradite sami i time uštedite, pripremite se na plaćanje. Ali ne dajte se obeshrabriti. Nema potrebe za tim.

Sada kada bi me neko pitao posle svega ovoga, da li bih opet ponovo prolazio kroz sve ovo, bez razmišljanja kažem „DA“, i ako još uvek ne znam koliko će to sve na kraju izaći. Samo jedan pogled na terasu, na radnu sobu u potkrovlju koju zamišljam kao svoj kutak, na ideje oko uređenja prostora koje nam se vrzmaju po glavi... Ma ponovo kažem „DA“. Svaka čast stanu, sve je lakše, odabereš, platiš, uđeš i gotovo.

Eeee, ali treba naći stan koji je dobar, u koji treba malo ulagati u startu ( verujte mi i ovo što je danas novo kod nas je sačuvaj me Bože ), a da ne pričam oko stanara u zgradi, to je posebna priča. Teško im je da daju 200 dinara za mesečno održavanje zgrade, svi nešto glume... a zgrada propada li propada. Neće bre sijalicu u ulazu da promene, a o nekim većim investicijama u zgradu da i ne govorim. Posle mene i potop, vidim ih kako govore.

E zato moja kućica, moja slobodica, moje društvo na mojoj terasici od 21m2. Pa tu roštilj, pa tu kotlić, pa tu kafica, pa... Deca trčkaraju po dvorištu, igraju se, ti popodne malkoc prilegneš leti na terasicu da odmoriš posle nedeljnog ručkića... San se polako ostvaruje.

Samo napred graditelji. Bez straha.