Košuljica i pločice

E pa ovako.

Datum na slikama ne gledajte. To vam je tako kad stavljate nove baterije i ne podesite aparat. Nego da idemo mi dalje što se radova tiče.

Kao što i sami vidite, kako vreme odmiče, radova je sve manje na kući. Plan je da se do kraja ove godine odrad sledeće:

pločice u kupatilu, kuhinji i hodniku
sanitarije u kupatilu i kuhinji
staza oko kuće

Što se košuljice tiče, urađena je sa 3cm tvrdim stiroporom, folijom i armaturnom mrežom, sitnijom, a ovih dana je imala test jer se u kući slavilo. Starac je postao deda, a ja teča. Familije ko u priči. Hmmm. Možda sam pogrešio što sam u tu ekipu ušao. Stvarno ih mnogo ima. Šalim se, naravno.

Što se tiče pločica ima jedna smešna situacija. Naime, pločice smo kupovali u „Domis enterijeri“ Laćarak. Stvarno veliki izbor, jako dobra i profesionalna usluga za svaku preporuku. I ono što je najbitnije – veliki broj pločica uklopljen ( podne i zidne ) tako da vi imate predstavu kako će to kupatilo, koje u glavnom vuče najveću kvadraturu, zaista i da izgleda. Savet za one koji kupuju je da na to obrate pažnju, odnosno da idu u salone koji su tako organizovani. Skratiće vam muke tipa ova podna i ona zidna pločica...

Elem, supruga i ja smo došli jedne subote da pogledamo kakav izbor pločica ima, odabrali šta ćemo za kupatilo ( podne, zidne i bordura ), ja došao u ponedeljak da poručim. I sad ide ono pravo.

Podne su oko 790 din/m2, zidne tu negde, ali sam u pogledu bordura napravio jedan pravi gaf. Naime, poručio sam 20 pločica sa bordurama po celoj pločici, dimenzije 25x40 i kada mi je stvarno ljubazni prodavac ispalio ceh od oko 45.255 dinara minus 5% na gotovinsko plaćanje, što izaće tačno 43.100 dinara, samo sam progutao knedlu. Gde sam se zajebo. Onda mi je on rekao da je cena pločica sa bordurom 865 din/kom, što izađe 17.300 dinara. Ajojjjj. I šta sad. Naravno, platio sam. Zašto, pitate se vi. E pa ovako. Kuću pravim jednom u životu, pločice su tu da potraju bar dve decenije, a možda i doveka, tako da... Sit sam ustezanja i premeravanja. Čitavog života samo nešto kao štedi, ne rasipaj se. E pa neću tako.

„...Ako lutka hoće zeca, ima da dobije zeca...“ umesto suve pite od kokosovog brašna. Ko je gledao Duška Dugouška setiće se. Tako da su bordure od 17.300 dinara došle u našu kuću. Pored toga smo poručili i pločice za pod u kuhinji, ali sam se do kraja predomislio i otkazao sam im te pločice, s obzirom da smo gledali kombinaciju tih i jednih zidnih za kuhinji za koje smo kasnije saznali da ne mogu da se poruče, pa smo onda otkazali i ove podne pločice.

Površine za pločice su sledeće:

kupatilo zid 23m2 + 2m2 bordure
kupatilo pod 5,5m2

Kalkulator za pločice kupatila izbacio je sledeće cifre:

zid – 23m2 x 790 din/m2 18.170,00 dinara
pod – 5,5m2 x 790 din/m2 4.345,00 dinara
bordura – 20 kom x 865 din 17.300,00 dinara
UKUPNO: 39.815,00 dinara – 5% = 37.824,25 dinara

Proizvođač pločica je „Zorka“ Šabac

link: http://www.zorka-keramika.rs/main.php

Pločice su iz serije „Cioccolato“, I klasa i to:

podne: Bianco FT dimenzija: 33x33
zidne: Bianco Line WT dimenzija: 25x40
bordura: Bianco IN dimenzija: 25x40

link: http://www.zorka-keramika.rs/p_cio.php

Firma „Domis enterijeri“ je u Laćarku, odmah posle pruge pa desno, kada dolazite iz pravca Srem. Mitrovice ili pre pruge pa levo, kada dolazite iz pravca Šida.

link: http://www.domisenterijeri.com/domiskontakt.html

E sad, ako ovih dana „legne“ dozvoljeni minus, onda se planiraju i pločice za hodnik. Proizvođač je ponovo „Zorka“ serija „Waves“ model „Waves Travertine FT“ dimenzija 45x45 u I klasi.

Cena za m2 je 1.060,00 dinara. Osim ako se nisam zeznuo, pa toliko traže za komad. Haha.

Link: http://www.zorka-keramika.rs/p_wav.php

Bilo kako bilo, ovih dana krećemo u potragu za kuhinjskim zidnim i kuhinjskim podnim pločicama.

 

 

 

 

 

 

 

 

Unutrašnje malterisanje i grejanje

U periodu od 15.08.2011. pa do 29.08.2011. godine na kući je rađeno unutrašnje malterisanje svih prostorija, počev od podruma pa do potkrovlja. Takođe je i terasa,koja je ozidana omalterisana, tako da je sada dobila svoj konačni izgled i oblik. Majstor limar odradio je opšivanje terase i postavljanje oluka, tako da suma sumarum radovi na terasi, koji nisu ušlu u cenu kuće i koje smo posebno platili, iznose 1.200 eura komplet, tako da ću i tu cenu uračunati u spisak stavki.

Malterisanje je zaista završeno u rekordnom roku od svega par dana, pa je kuća ostavljena da se osuši, a investitoru, to jest nama, ostavljena je mogućnost da biramo šta će se sledeće raditi.

E sad, pošto je sledeća po redu bila košuljica sa sve folijama, tvrdim stiroporom 3cm i sitnom armaturnom mrežom, odluka moje supruge i mene je bila da odradimo alu-plex cevi po podu, sa izvodima za radijatore, pa da se onda nalije košuljica.

Elem, pronađen je majstor, kupljen je materijal i u petak 26.08.2011. godine, popodne, pojavila su se dva majstora koja su tog dana negde do 20.00 časova i u subotu od 08.00 do 16.00 časova završili postavljanje cevi po podu, bušenje u spavaćoj sobi, koja se nalazi iznad kotlarnice, provlačenje svih cevi po podu, fiksiranje istih za pod, postavljanje izvoda za radijatore. Utrošeno je oko 140m alu-plex cevi, nabavljen je razdelnik koji stoji na zidu potkovlja i koji će biti zatvoren ili drvenom ili limenom kutijom kasnije, a koji se vidi na slikama. Na tako postavljene cevi, a pre nalivanja košuljice ići će folija, pa tvrdi stiropor 3cm, pa ponovo folija, pa armaturna mreža. Fino i pedantno.

Suma sumarum za ovaj deo je sledeći:

materijal za grejanje 37.990 dinara
ruke 165 eura

Slike:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Terasa finito, ostaše samo finese

Terasa finito, ostaše samo finese

Vredni majstori su do moga povratka kući sa posla okončali radove na terasi. Stvarno prelepo izgleda. Tek kada sam stao ispod video sam koliko će biti prostrana. Sa slika se vidi da je rađena po istom principu kao i kuća. Treći stub u sredini urađen je od cigala, ali će sva tri biti izbetonirana. Parapet je visine 90cm, sa „policom“ širine oko 40cm, tako da sasvim lepo može da se razmišlja o nekoj vegetaciji koja će tu na proleće biti smeštena.

Nisam hteo da taj deo terase zatvaram zidom na klasičan način, i ako gledam na komšijsku baštu, nego mi je zamisao da uradim ili drveni ili PVC ram sa pleksiglasom ili nekim sličnim materijalom, pa da na proleće i leto taj deo skidam i obezbedim provetravanje ispod terase. Između stubova će verovatno ići drvena ograda, a sama terasa će verovatno biti popločana nekim lepim pločicama, obavezno neklizajućim i sa rapavom površinom, naravno otpornim na mraz i ostale vremenske uslove.

Što se tiče ostalih pratećih dodataka na terasi, tipa roštilji itd još nisam siguran šta zapravo želim, tako da o tom potom. Za sada mi je bitno da je velika i da ima prostora, koji ću verujem popuniti raznoraznim sadržajem kada bude došlo vreme.

U planu mi je da kada majstori završe sa unutrašnjim malterisanjem, obojim još jedno ove drvene rogove, jer mi se jako sviđa ta tamnija boja.

Slede slike.

 

 

 

 

 

 

 

 

Ladies and gentlemen, the show moves on

Da, da. Posle dana i dana plandovanja, vožnje čamcima po „bespućima Drine“, vreme je bilo da se ovaj šou nastavi, a priča započeta pre par meseci produži, na naše veliko zadovoljstvo.

Izvođač je najavio da je vreme da se krene u dalje radove, te su dana 08.08.2011. godine, radovi na našoj kući nastavljeni.

Koristim priliku da prepišem deo teksta koji se odnosi na planirane radove za narednih 10 do 15 dana. Citiram samog sebe: „...U planu je da se ovih dana odradi kompletno unutrašnje malterisanje od podruma do potkrovlja, da se natkrili terasa po istom principu kao i kuća ( betonski stubovi, venac, drvene grede, folija, OSB ploče, letvice, crep... ), da se pre izlivanja košuljice u koju ide mreža i tvrdi stiropor 3 cm i to u patosu prizemlja i patosu potkrovlja, provuku alu-plex cevi za grejanje te da se odradi grejanje po kući, klasičnog, radijatorskog tipa...“

Dakle iz napred navedenog vidi se da je u planu interesantna grupa radova, naročito po meni ona koja se odnosi na terasu i grejanje. Kako sa majstorom za grejanje tek treba da se nađem ovih dana da bi konačno utanačili čija je ponuda od par pristiglih najbolja i kome pokloniti poverenje ( i novac naravno ) za isporuku materijala, koristim priliku da vam prikažem radove na terasi i par slika „grubog“ malterisanja zidova po kući.

Uživajte.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ćeifov brat

Ćeifov brat

Pre nego što se bacim na opis dogodovština od 06. i 07.08.2011. godine samo da napomenem da su radovi na objektu za stanovanje nastavljeni u ponedeljak 08.08.2011. godine. U planu je da se ovih dana odradi kompletno unutrašnje malterisanje od podruma do potkrovlja, da se natkrili terasa po istom principu kao i kuća ( betonski stubovi, venac, drvene grede, folija, OSB ploče, letvice, crep... ), da se pre izlivanja košuljice u koju ide mreža i tvrdi stiropor 3 cm i to u patosu prizemlja i patosu potkrovlja, provuku alu-plex cevi za grejanje te da se odradi grejanje po kući, klasičnog, radijatorskog tipa.

E sad....

Vako je bilo. Dana 07.08.2011. godine zakazana je bila regata u R. Srpskoj koja je kretala „malo više“ Janje, a završavala je podno mosta Pavlovića ćuprija. Šta reći osim da je bilo izvrsno, jedno pravo pozitivno iskustvo, puno pozitivne energije i gomile raznoraznog alkohola koji se pio nemilice što zbog želje za dostizanjem nirvane na Drini, što zbog vrućine koja je tog dana bila nesnosna i koja se nije mogla oterati prostim „umakanjem“ glava u Drinu, nego i kupanjem što na „našoj“ što na „njihovoj“ obali, što bi rekao jedan moj drug.

Naime, jedan od heroja „Ćeifa“ je, onako iz blagog neznanja, pitao mog kuma, starog regataša, skipera i pustolova, gde je sad „naša“ a gde „njihova“ obala. Ali se grdno prevario. Odgovor je brzo usledio: „A koja je to naša, a koja vaša obala leba ti. Sve je to druže moj naše“. I da znate da jeste. Ali nećemo o politici. Idemo dalje.

Pošto ste pročitali u prethodnom tekstu da su prošle godine tri pustolova iz Šida odlučili da uzmu učešće na prošlogodišnjoj regati, i pošto su svoja vrlo pozitivna iskustva preneli svome društvu, veliki je bio broj ove godine zainteresovanih da se otisnu put Semberije, u tople skute R. Srpske, kako bi svojim prisustvom uveličali ovaj događaj.

Na mukama smo mi dragi čitatelji bili koga povesti, a ko će morati da 'ladi novge u lavoru u Šidu. Veliki je bio pritisak i na kraju je odlučeno da 6 ljudi može da dođe iz Šida, jer su i domaćini imali veliki broj zainteresovanih, od kojih su neki na kraju morali da otpadnu.

Sledeća prepreka koja se morala prebroditi je to što su neki od nas hteli da idu dan ranije da prespavaju na Drini u kampu koji je tom prilikom bio improvizovan na njenim obalama, dok su neki želeli da se pojave na sam dan događaja, u nedelju, 07.08.2011. godine. Problem je rešen jer je jedna ekipa krenula sa jednim kolima, a druga je bila na „tihoj vatri“ do sutradan.

Kao i svaki „papučar“ ja sam, jelte, poveo ženu i sina koji su po dolasku u BN ostali kod kume na konaku i kojima sam se i ja negde oko ponoći pridružio. Ali sam pre toga otišao na Drinu sa trojicom drugara, gde smo negde oko 19.00č stigli, i počeli sa raspakivanjem, sređivanjem čamaca, postavljanjem šatora, a bogami i konzumiranju sremskih specijaliteta ( čitaj: kobasica ) koji su se našli na stolu. Slike koje ovom prilikom prate ovaj tekst govore da je veče bilo veselo i da je obećavalo dobar sledeći dan ( pravljena je dobra „podloga“ kako bi pijanci kazali ).

Što se tiče beštije ( čamca )... pa... slike govore više od reči. Radi se o ogromnom čamcu na koji 'ladno može da se natera „jugić“. Ima 6 komora, a pošto se duva nožnom pumpom, i za jednu komoru treba oko 10-15 minuta „stepovanja“, možete misliti koliko je potrebno da se isti naduva i pripremi za plovidbu. I koliko je to mereno u metrima kobasice koja se mora pojesti, i litrama piva, soka, rakije koja se mora popiti da malkoc povrati snagu u „damarima“ što bi kaz'li naši stari.

Pisac ovih redova junački se držao do „u neke“ tamo oko 11.30 kada je rekao „Basta!“ i kolima krenuo put Bijeljine na konak. A put prašnjav, jer se prolazi pored šljunkare koja je u vlasništvu brata našeg fudbalskog asa Save Miloševića. A kiša nije padala. Ljudi moji kakva je to magla. Gomile prašine.
U jednom momentu sam se osetio kao vozač relija „Pariz – Dakar“. Svetla auta ispred mene jedva sam video u magli prašine koju je ostavljao iza sebe. Jedva se dokopah puta, pa pravac grad na spavanje. I da znate nisam se naspavao.

Sutra ujutro valjalo je dočekati drugu ekipu koja je krenula iz Šida i u kojoj je bio jedan pridruženi član. Nostalgičar. Čovek je naš, ali je spletom okolnosti otišao u Australiju davnih godina i zadnjih 15 godina nije bio u Srbiji. Sirotan. On nije bio svestan šta propušta za sve ove godine. Elem, dočekali smo se oko Pavlovića mosta gde smo ostavili kola, da bi nas kuma odvezla do „pustolova iz Janje“. A tamo... gomile ljudi i kola, prikolica i čamaca, majica i zastava. Nađosmo i naše junake. Jedan pogled na njih i nisam mogao da se ne nasmejem. Neki od njih su izgledali kao razbijena vojska. Hmmmm. Dakle noć je bila „borbena“. Posle čujem da su neki išli na „noćno kupanje“, da je pivo popijeno, a Boga mi i rakija, što je značilo da se nove količine moraju dopremiti. Čamci su čekali spremni, šator rasklopljen, stvari složene i razdvojene ( ono što ide u čamac i ono što se vraća kolima ). Jedini peh je bio manji čamac za 6 osoba koji je bio probušen, ali su ga „drinski pustolovi“ okrpili tokom noći i osposobili za plovidbu. Čast da isprobamo kakav je „var“ pripala je nama četvorici. Stvari ukrcane u oba čamca, i u 10.30. masa je krenula uz blagoslov gradonačelnika Miće Mićića, policiju, vatrogasce i ronioce.

Slike govore više od reči. Etapa je bila duga nekih 20km uz jedno organizovano stajanje kod tzv. „Tri dlake“ i individualna stajanja kad se kome prohte, a i kad „priroda pozove“, dakle iz objektivnih razloga.

Drina je toga dana bila dobra, ne puno hladna, tako da je i kupanje bilo moguće, a Boga mi i poželjno, s obzirom da je bila paklena vrućina. „Faktor 30“ delimično je zadovoljio pisca ovih redova, koji dok ovo piše oseća pojedine delove tela gde ruke nisu mogle da dospeju da nanesu „faktora 30“, tako da je tu reš pečen.

U startu su se dva čamca razdvojila, na većem je naravno bila veća grupa ljudi, roštilj, pivo i sve ostalo a na manjem nas 4 smo testirali i reskirali fleku, ali smo za svaki slučaj poneli pumpu, pa kom opanci Tomi i Džeri. A znamo da plivamo. I trezni smo.

Dok regata „teče“ Mića Mićić u svom čamcu obilazi goste i učesnike, kao pravi domaćin, staje i pozdravlja se sa svima. Pivo se toči u nenormalnim količinama. Lav naravno. Roštilji se dime, pente predu, ne čuju se. Dakle dolazi se do „Tri dlake“ i tu pravi stanka od nekih 40 minuta, i lagano nastavlja dalje do Pavlovića ćuprije gde se regata okončava, uz ručak pod šatorom za sve učesnike regate.

Tako je to bilo. Uz slike će biti jasnije.

I da... kupujemo čamac.