Predlog teksta nove Uredbe

Na osnovu člana 7. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 101/10) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07 i 65/08),

Vlada donosi

U R E D B U
O MERAMA PODRŠKE GRAĐEVINSKOJ INDUSTRIJI KROZ
DUGOROČNO STAMBENO KREDITIRANJE U 2011. GODINI

Član 1.

Ovom uredbom uređuju se uslovi i kriterijumi za dugoročno stambeno kreditiranje u 2011. godini (u daljem tekstu: krediti) radi realizacije sledećih ciljeva:

1) podrška građevinskoj industriji kroz dugoročno stambeno kreditiranje;

2) kupovina, odnosno izgradnja stambenih jedinica kategoriji građana kojima je rešavanje stambenog pitanja najvažnije, kroz podizanje kreditne sposobnosti i smanjenje kamatne stope.

Član 2.

Za namene iz člana 1. ove uredbe sredstva su obezbeđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 101/10) u ukupnom iznosu do milijardu i sedamsto miliona dinara od čega na razdelu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (u daljem tekstu: Ministarstvo) milijardu i šesto miliona dinara i na razdelu Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja sto miliona dinara.

Sredstva iz stava 1. ovog člana Ministarstvo prenosi na račun Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (u daljem tekstu: Nacionalna korporacija), otvoren kod Uprave za trezor, sa kojeg će se vršiti isplata sredstava u skladu sa ovom uredbom.

Ministarstvo odobrava korišćenje sredstava iz stava 2. ovog člana u skladu sa ovom uredbom.

Nacionalna korporacija vrši isplatu odobrenih sredstava bankama sa računa na koji su sredstva preneta.

Član 3.

Korisnik sredstava za dugoročno kreditiranje kupovine, odnosno izgradnje stambenog objekta može biti lice koje je državljanin Republike Srbije sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: korisnik kredita), koji ispunjava uslove za dobijanje stambenog kredita koje utvrđuje banka za dobijanje stambenog kredita, uslove potrebne za osiguranje stambenog kredita kod Nacionalne korporacije, kao i sledeće uslove, u momentu prijema zahteva za osiguranje stambenog kredita:

1) da je nepokretnost koja je predmet kupovine novoizgrađeni objekat, odnosno objekat koji je u postupku izgradnje, koji ima:

(1) pravnosnažno odobrenje za izgradnju i potvrdu o prijemu dokumentacije izdatu u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 47/03, 34/06 i 39/09-US), odnosno lokacijsku i građevinsku dozvolu ako su izdate u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. br. 72/09, 81/09-ispravka i 64/10-US), a koju korisnik kredita kupuje od investitora na koga glasi građevinska dozvola,

(2) pored pravnosnažnog odobrenja za izgradnju i potvrde o prijemu dokumentacije izdate u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 47/03, 34/06 i 39/09-US) i građevinsku dozvolu za radove na izgradnji objekta za koji je izdato odobrenje za izgradnju objekta, a kojim je odstupljeno od izdatog odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta u skladu sa članom 192. Zakona o planiranju i izgradnji izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. br. 72/09, 81/09-ispravka i 64/10-US), a koju korisnik kredita kupuje od investitora na koga glasi odobrenje za izgradnju,

(3) građevinsku i upotrebnu dozvolu izdate u postupku legalizacije za objekte (odnosno stanove u okviru objekata) čija je izgradnja započeta bez neophodnih dozvola, a isti su upisani u katastar nepokretnosti, odnosno zemljišne knjige, sa i bez zabeležbe da Republika Srbija ne garantuje za stabilnost i sigurnost objekta, a koju korisnik kredita kupuje od investitora na koga glasi odobrenje za izgradnju odnosno građevinska dozvola,

(4) pravnosnažno odobrenje za izgradnju, odnosno građevinsku dozvolu u kome je korisnik kredita naveden kao investitor za izgradnju stambenog objekta;

2) da korisnik kredita nije stariji od 45 godina u momentu prijema zahteva za osiguranje stambenog kredita (rok za otplatu je najviše 30 godina, a starosna granica je 70 godina života za otplatu poslednje rate kredita);

3) da korisnik kredita, odnosno njegov bračni drug, ne poseduje u vlasništvu stambeni objekat u celosti (ukoliko imaju nepokretnost/nepokretnosti u vlasništvu, kredit za kupovinu nove nepokretnosti mogu dobiti u visini razlike vrednosti nepokretnosti koju poseduju i vrednosti nove nepokretnosti), što se dokazuje izjavom korisnika kredita datom pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću i uverenjem lokalne samouprave za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda - poreza na imovinu, prema mestu prebivališta korisnika kredita;

4) da korisnik kredita, odnosno njegov bračni drug nemaju stambeni kredit u korišćenju (osim kredita za adaptaciju);

5) da mesečna zarada, odnosno plata, ne prelazi maksimalan neto iznos od 120.000,00 dinara po korisniku kredita odnosno bračnog druga korisnika kredita;

6) da je zahtev za dobijanje kredita podnet posle stupanja na snagu ove uredbe.

Banka je dužna da u svaki pojedinačan ugovor o kreditu unese odredbe kojima se uređuju:

1) zabrana davanja u zakup nepokretnosti za čiju kupovinu, odnosno izgradnju su dobijena sredstva iz budžeta Republike Srbije do otplate kredita;

2) zabrana dodatnog opterećenja ili umanjenja vrednosti založene nepokretnosti, odnosno nepokretnosti čija se kupovina, odnosno izgradnja kreditira iz sredstava banke i budžeta Republike Srbije, sve do konačne otplate kredita i dok pravo zaloge-hipoteke I reda ustanovljeno u korist banke i Republike Srbije na osnovu ugovora o kreditu traje;

3) obaveza prijave prebivališta na adresi kupljene, odnosno izgrađene nepokretnosti u roku od 15 meseci od dana zaključenja ugovora o kupoprodaji, odnosno 15 meseci od završetka objekta koji je u postupku izgradnje. Korisnik kredita mora da ispuni uslove za osiguranje kredita kod Nacionalne korporacije. Izuzetno, korisnik kredita, u skladu sa ovom uredbom, može biti i lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme u skladu sa odredbama Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, br. 76/05, 100/07, 97/08 i 44/10), Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti („Službeni glasnik RS”, br. 110/05, 50/06 i 18/10), Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08) i Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 81/05-ispravka, 83/05-ispravka, 64/07, 67/07-ispravka, 116/08 i 104/09).

Član 4.

Uslovi koje treba da ispuni nepokretnost koja se zalaže:

1) nepokretnost mora biti uknjižena u zemljišnoj knjizi ili katastru nepokretnosti, odnosno tamo gde ne postoje zemljišne knjige ili katastar nepokretnosti prihvatiće se evidencija po pravilima tapijskog sistema;

2) ako nepokretnost nije uknjižena prihvatiće se kao sredstvo obezbeđenja kredita u sledećim slučajevima:

(1) kada investitor na objektu nije kreditiran od strane banke za njegovu izgradnju, neophodno je da objekat u momentu donošenja odluke o dodeli kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije, ima minimalni stepen završenosti od 80%, o čemu će se izjasniti ovlašćeni procenitelj;

(2) kada je investitor na tom objektu kreditiran za njegovu izgradnju od strane banke (ili je sa bankom formirao zajedničko preduzeće u cilju investiranja u izgradnju tog objekta) ne zahteva se da stambeni objekat u momentu donošenja odluke o dodeli kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije ima određen stepen završenosti.

(3) objekti u izgradnji za koje je zaključkom Vlade predloženo Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita da preduzme sve mere i aktivnosti na omogućavanju prihvatanja osiguranja kredita sa predmetom obezbeđenja u vidu hipoteke prvog reda na nepokretnostima u početnim fazama izgradnje tj. za projekte „Stepa Stepanović” i „Braće Jerković” kod kojih je Građevinska direkcija Srbije nosilac građevinske dozvole - bez obzira na stepen završenosti objekta. Ova dva projekta mogu se finansirati najviše do 50% od ukupno opredeljenih sredstava za dugoročno stambeno kreditiranje po osnovu odobrenih kreditnih zahteva u 2011. godini.

Nepokretnost koja se zalaže, a nije predmet kupovine, odnosno izgradnje mora ispunjavati sve uslove koji se zahtevaju radi osiguranja kredita kod Nacionalne korporacije.

Član 5.

Maksimalni iznos kredita koji se može odobriti korisniku kredita može da iznosi najviše 100.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan puštanja kredita u tečaj.

Model dugoročnog stambenog kreditiranja definisan je tako da učešće iznosi ukupno 25% od cene nepokretnosti, odnosno traženog iznosa koji predstavlja razliku vrednosti između nepokretnosti koju već poseduje i nove nepokretnosti.

Korisnik kredita je u obavezi da obezbedi minimum 10% učešća, a 15% učešća obezbeđuje se iz budžeta Republike Srbije u vidu dugoročnog stambenog kredita. Preostalih 75% od cene nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita obezbeđuje poslovna banka, a osigurava Nacionalna korporacija.

Član 6.

Korisnik kredita u periodu do najviše 25 godina otplaćuje deo kredita dobijen od banke i to 75% cene nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita.

Sredstva dodeljena iz budžeta Republike Srbije, korisnik kredita otplaćuje posle isteka perioda otplate kredita iz stava 1. ovog člana, a najkasnije od 25. do 30. godine od puštanja kredita u tečaj.

Rok za otplatu sredstava iz budžeta je 60 meseci.

Rokovi otplate kredita određuju se pojedinačnim ugovorom o kreditu.

Ukupan rok otplate kredita ne može biti duži od 30 godina.

U slučaju raskida ugovora sa bankom ili bilo kog drugog razloga kada se banci isplaćuje kredit u celosti, otplata u celosti vrši se i za deo kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije. U slučaju delimične prevremene otplate, otplata se vrši u srazmernom iznosu otplate duga i prema banci i prema Republici Srbiji, u momentu odobrenja kredita.

Banka vrši naplatu celokupnog kredita u skladu sa planovima otplate koji čine sastavni deo ugovora o kreditu, s tim što se povraćaj dela sredstava datih iz budžeta Republike Srbije na ime dugoročnog stambenog kreditiranja uplaćuje na poseban račun Republike Srbije.

Član 7.

Kamatna stopa za korisnika kredita na deo kredita koji se finansira iz budžeta Republike Srbije na ime učešća iznosi 0% na godišnjem nivou, bez naplate interkalarne kamate za period otplate kredita banke.

Kamatnu stopu za deo kredita koji finansira, banka određuje u skladu sa aktima poslovne politike, a maksimalno šestomesečni EURIBOR + 4,9% na godišnjem nivou.

Član 8.

Banka daje korisniku kredita obrasce zahteva za kredit i zahteva za dobijanje finansijskih sredstava iz budžeta Republike Srbije.

Korisnik kredita banci podnosi zahteve iz stava 1. ovog člana, kompletnu dokumentaciju koju banka utvrđuje za dobijanje stambenog kredita koji osigurava Nacionalna korporacija, izjavu pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da korisnik kredita i/ili njegov supružnik ne poseduju u vlasništvu stambeni objekat, kao i izvod iz matične knjige venčanih (za lica koja su u braku), uverenje lokalne samouprave za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda - poreza na imovinu, prema mestu prebivališta korisnika kredita/supružnika, kao i potvrdu o visini primanja supružnika korisnika kredita, bez obzira da li je učesnik u kreditu, odnosno izjavu datu pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da nije u radnom odnosu.

Na osnovu dostavljene dokumentacije iz stava 2. ovog člana, banka donosi odluku o odobravanju kredita u visini od 75% od vrednosti nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita.

Banka zahtev za osiguranje i dokumentaciju vezanu za osiguranje kredita podnosi Nacionalnoj korporaciji u skladu sa ugovorom o regulisanju međusobnih odnosa u poslovima osiguranja potraživanja po osnovu stambenih kredita, zaključenog između banke i Nacionalne korporacije (u daljem tekstu: Ugovor o osiguranju kredita).

Banka dostavlja Nacionalnoj korporaciji zahtev za osiguranje, zahtev za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije, kao i izjavu pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da korisnik kredita i/ili njegov supružnik ne poseduju u vlasništvu stambeni objekat, uverenje lokalne samouprave za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda - poreza na imovinu, prema mestu prebivališta korisnika kredita, predugovor, pravnosnažno rešenje o

odobrenju za izgradnju i potvrdu o prijemu dokumentacije.

Nacionalna korporacija, na osnovu primljene dokumentacije, donosi odluku o osiguranju dela stambenog kredita koji finansira banka u skladu sa Ugovorom o osiguranju kredita i odluku o formalnoj ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije.

Nacionalna korporacija elektronskim putem obaveštava:

1) banku o prihvatanju osiguranja i o ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije;

2) Ministarstvo o formalnoj ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije.

Član 9.

Banka dostavlja Nacionalnoj korporaciji nacrt ugovora o dugoročnom finansiranju 15% vrednosti nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita za korisnika kredita (u daljem tekstu: Ugovor o dugoročnom finansiranju), najkasnije u roku od sedam radnih dana po dobijanju obaveštenja iz člana 8. stav 7. ove uredbe, a Nacionalna korporacija istog, a najkasnije sledećeg radnog dana, Ministarstvu dostavlja na potpis Ugovor o dugoročnom finansiranju za korisnika kredita.

Ministarstvo, pod uslovom da je odluka Nacionalne korporacije o formalnoj ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije pozitivna, donosi odluku o dodeli kreditnih sredstava, potpisuje Ugovor o dugoročnom finansiranju za korisnika kredita i dostavlja ga Nacionalnoj korporaciji, a Nacionalna korporacija istog, a najkasnije sledećeg radnog dana po dobijanju potpisanog ugovora, originale istog prosleđuje banci.

Banka, po potpisivanju ugovora iz stava 1. ovog člana, dostavlja dva primerka potpisanog ugovora Nacionalnoj korporaciji, koja jedan od tih primeraka dostavlja Ministarstvu, a jedan primerak zadržava za svoje potrebe.

Po dostavljanju potpisanih primeraka ugovora iz stava 1. ovog člana, banka Nacionalnoj korporaciji dostavlja obaveštenje o datumu kada će 75% sredstava uplatiti korisniku kredita, kao i tačno naveden iznos u evrima i kurs za preračunavanje dinarske protivvrednosti, koji Nacionalna korporacija treba da uplati na namenski račun banke (za učešće).

Član 10.

Banka je dužna da sredstva odobrena iz sopstvenih finansijskih izvora, kao i sredstva uplaćena od strane Nacionalne korporacije na ime učešća, prenese na dan uplate Nacionalne korporacije na odgovarajući račun korisnika kredita, odnosno prodavca nepokretnosti.

Član 11.

Banka administrira i vodi kompletne knjigovodstvene evidencije o odobrenim kreditima u skladu sa ovom uredbom i posle namirenja potraživanja koje banka ima prema korisniku kredita, a sve do trenutka namirenja potraživanja Republike Srbije u celosti.

Član 12.

Banka je dužna da najkasnije do 15. u mesecu pošalje Nacionalnoj korporaciji i Ministarstvu u pismenoj formi izveštaj za prethodni mesec sa informacijama o redovnosti otplate (redovne i prinudne) svih kredita odobrenih u skladu sa ovom uredbom, a u skladu sa evidencijom iz člana 11. ove uredbe.

Član 13.

Za obezbeđenje naplate dospelih potraživanja po ugovorima o kreditu, korisnik kredita je dužan da u korist banke i Republike Srbije zasnuje i preda sledeće instrumente obezbeđenja:

1) založno pravo - hipoteku prvog reda na osnovu izvršnog ugovora o hipoteci ili izvršne založne izjave kao izvršnih isprava (tzv. „izvršna vansudska hipoteka”), sačinjenim u skladu sa Zakonom o hipoteci („Službeni glasnik RS”, broj 115/05) na nepokretnosti koja se kupuje ili drugoj odgovarajućoj nepokretnosti i to proporcionalno u korist banke za ceo iznos kredita banke i u korist Republike Srbije za ceo iznos kredita Republike Srbije.

2) potreban broj blanko solo menica korisnika kredita sa odgovarajućim ovlašćenjem za njihovu popunu, sa klauzulom „bez protesta”.

Ako se nepokretnost čija se kupovina kreditira u skladu sa ovom uredbom (a istovremeno je i predmet zaloge) nalazi u objektu za čiju je izgradnju investitor kreditiran od strane banke (ili je sa bankom formirao zajedničko preduzeće u cilju investiranja u izgradnju) i na kojem je uspostavljena hipoteka I reda u korist banke kao obezbeđenje kredita za izgradnju, Nacionalna korporacija donosi odluku o osiguranju stambenog kredita i odluku o formalnoj ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije na osnovu upisane hipoteke II reda na nepokretnosti čija se kupovina kreditira, uz obavezu banke da nakon plasiranja sredstava dostavi Nacionalnoj korporaciji brisovnu dozvolu izdatu od strane banke u čiju korist je upisana hipoteka I reda, u kojoj se navodi da se potraživanje prema investitoru više ne odnosi na nepokretnost za koju je odobren stambeni kredit.

Banka je dužna da istovremeno sa predajom založne izjave za upis hipoteke po stambenom kreditu, nadležnom registru preda i ugovor o odricanju vlasnika (investitora) od prava na raspolaganje neispisanom hipotekom i Nacionalnoj korporaciji dostavi dokaz o tome.

Posle pribavljanja rešenja o brisanju hipoteke I reda upisane po osnovu kredita odobrenog investitoru za izgradnju objekta, na nepokretnosti koja je predmet stambenog kreditiranja, banka je dužna da Nacionalnoj korporaciji dostavi dokaz o tome, nakon čega će se smatrati da su ispunjeni uslovi za izdavanje polise osiguranja od strane Nacionalne korporacije.

Banka u čiju korist je upisana hipoteka I reda kao obezbeđenje kredita za izgradnju odobrenog investitoru se obavezuje da nakon realizacije stambenog kredita bez odlaganja izda i dostavi brisovnu dozvolu banci koja je odobrila stambeni kredit u kojoj se navodi da se potraživanje prema investitoru više ne odnosi na nepokretnost za koju je odobren stambeni kredit. Nepokretnost nad kojom se konstituiše hipoteka mora biti osigurana na građevinsku vrednost od osnovnih rizika i dopunskog rizika izliva vode, sa vinkulacijom u korist banke i Republike Srbije. Realni instrumenti obezbeđenja uzimaju se u srazmeri do 0,90:1 (odnos ukupnog iznosa kredita - glavni dug prema tržišnoj vrednosti nepokretnosti pod hipotekom koju određuje ovlašćeni sudski procenitelj, prihvaćen od strane Nacionalne korporacije), a ukoliko realni instrument obezbeđenja prevazilazi po vrednosti navedenu srazmeru, taj instrument se prihvata ukoliko je ponuđen od strane korisnika kredita.

Član 14.

Banka vrši kontrolu namenskog korišćenja sredstava kredita i proglašava kredit dospelim u celosti u slučaju da se u toku važenja ugovora o kreditu utvrdi da sredstva nisu namenski korišćena, odnosno zbog nepoštovanja zabrana iz člana 3. ove uredbe.

Banka je dužna da, uz prethodnu pismenu najavu, omogući ovlašćenim predstavnicima Nacionalne korporacije i Ministarstva nesmetani uvid u kreditni dosije korisnika kredita, kao i uvid u dokumentaciju u vezi isplata i naplata sredstava po odobrenim kreditima i pružiti drugu pomoć koju mogu zahtevati u cilju izvršavanja odredaba ove uredbe.

Član 15.

U slučaju da Ministarstvo i Nacionalna korporacija utvrde da se sredstva iz budžeta Republike Srbije odobrena korisniku kredita koriste suprotno uslovima predviđenih ovom uredbom ili ugovorom sa korisnikom kredita, ili da su činjenice na kojima se zasnivala odluka o odobravanju kreditnih sredstava bile neistinite, a od suštinskog značaja prilikom donošenja odluke, Ministarstvo i/ili Nacionalna korporacija o tome obaveštava banku istog dana, koja je dužna da kredit proglasi dospelim u celosti i pristupi prinudnoj naplati.

Član 16.

Jedini kriterijum za obradu zahteva je vreme dostavljanja zahteva banke za dobijanjem kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije u visini 15% vrednosti nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita Nacionalnoj korporaciji. Prioritet za isplatu sredstava određuje se prema vremenu donošenja konačne odluke o formalnoj ispunjenosti uslova za dobijanje kreditnih sredstava iz budžeta Republike Srbije od strane Nacionalne korporacije.

Član 17.

Sredstva za dugoročno stambeno kreditiranje realizuju se preko banaka, na osnovu Ugovora o regulisanju međusobnih odnosa u poslovima stambenog kreditiranja iz budžeta Republike Srbije, koji zaključuju banka, Ministarstvo i Nacionalna korporacija.

Banke koje ne postupaju po odredbama ove uredbe isključuju se iz programa stambenog kreditiranja stanovništva kroz finansiranje učešća od strane Republike Srbije, uz obavezu celokupnog administriranja kredita i drugih obaveza po već zaključenim ugovorima u skladu sa ovom uredbom.

Član 18.

Nadzor nad sprovođenjem ove uredbe vrši Ministarstvo.

Nacionalna korporacija izveštaj o realizaciji korišćenja sredstava podnosi Ministarstvu.

Ministarstvo izveštaj o realizaciji korišćenja sredstava podnosi Vladi.

Član 19.

Sredstva koja su preneta Nacionalnoj Korporaciji u skladu sa Uredbom o merama podrške građevinskoj industriji kroz subvencionisanje kamatne stope za stambene kredite i dugoročno stambeno kreditiranje u 2010. godini („Službeni glasnik RS”, br. 2/10, 4/10, 50/10, 72/10, 76/10, 94/10 i 98/10), mogu se koristiti i u 2011. godini za te namene.

Član 20.

Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 Broj:
U Beogradu,

V L A D A

PREDSEDNIK

Građevinska dozvola

Danas je u našem posedu. Konačno. Zadnji papir u moru građevinske papirologije a koji je bitan za građenje stigao je u naše ruke danas.

Naznačeno je da građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od dve godine od pravosnažnosti iste ne pokrene postupak izgradnje objekta.

Troškovnik:

- taksa za izdavanje građevinske dozvole: 5.220,00 dinara

Nadalje sledi tekst preuzet sa B92 na adresi http://www.b92.net/biz/vesti/aktuelno.php?id=181

„Nema subvencije za kamate

Subvencije za stambene kredite koje odobrava država neće više biti tako povoljne, jer država više neće subvencionisati kamatu.
Po novim uslovima, koji važe u ovoj godini, država je ukinula grejs period, odnosno neće više dotirati kamatu na stambene zajmove do kraja oktobra 2012. godine.
Ta povlastica uvedena je 2009. godine i važiće za sve do sada odobrene zajmove, ali ne i za nove. Utešna vest za one koji hoće da se zaduže jeste da banke razmišljaju da ponude određeni grejs period za otplatu kredita kako bi ublažile ukidanje državnih olakšica.

Vlada Srbije usvojila je pre nekoliko dana nove uslove za subvencionisanje stambenih kredita, lošije nego dosad najvećim delom jer je odvojeno manje novca. Zainteresovani će morati da daju učešće od deset odsto umesto dosadašnjih pet procenata jer je država smanjila svoje subvencije sa 20 na 15 odsto.

Država, takođe, neće više plaćati kamate prilikom otplate zajma do 31. oktobra 2012. godine, pa će građani morati da izmiruju i kamatu, kao dosad, i dodatno glavnicu. Za pozajmicu od 50.000 evra dužnici su dosad plaćali samo šezdesetak evra mesečno na ime glavnice, a po novim uslovima ti troškovi bi mogli da budu nekoliko puta veći.

“Smanjivanje učešća će manje pogoditi građane od ukidanja plaćanja kamate. Za najveći broj odobrenih kredita učešće je bilo deset odsto jer je klijentima tako bilo lakše, smanjivali su mesečne rate i otplatu iako su mogli da daju samo pet odsto, ali, neplaćanje kamate je bila prilična ušteda. Banke će možda ponuditi grejs period, ali to je prilično slaba uteha jer se tako dugovi ne plaćaju, što je dosad radila država za građane, već samo odlažu”, objašnjava jedan bankar.

Goran Milićević, izvršni direktor za marketing u Komercijalnoj banci, kaže da ima još nepoznanica i da zbog toga ne mogu da govore o detaljima. On je naveo da je za juče bio planiran sastanak sa predstavnicima države i da će posle toga sve biti jasnije

“Najinteresantniji je grejs period jer država više neće plaćati kamatu u određenom početnom periodu. Razmišljamo da uvedemo grejs period od godinu dana kako bi klijentima pomogli u tom prvom periodu, u kome su imali dosad pomoć države. To će verovatno moći da bude i kraći grejs period, u zavisnosti od dužnika”, objašnjava Milićević i dodaje da se građani stalno interesuju za stambene zajmove.

To potvrđuje i Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke i navodi da Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), još nije detaljno odredila uslove pod kojima će se odobravati stambeni krediti sa subvencijom države.

“Novom uredbom Vlade Srbije povećano je obavezno minimalno učešće na 10 odsto, smanjeno je učešće države na 15 odsto, a grejs period je ukinut. Što se ostalih uslova tiče, ne očekuju se značajnije promene”, istakao je Rebić.

Država je prošle godine za subvencionisane stambene kredite izdvojila 2,8 milijardi dinara, a iznos za ovu godinu mora da odredi NKOSK....."

Podnet zahtev za građevinsku dozvolu

Juče ( 19.01.2011. godine ) podneli smo zahtev za građevinsku dozvolu.

Uz zahtev od dokumentacije smo podneli sledeće:

1. Projekat kuće u tri primerka
2. fotokopiju plana katastarske parcele
3. fotokopiju lista nepokretnosti
4. fotokopiju lokacijske dozvole
5. Izveštaj o izvršenoj tehničkoj kontroli projektno – tehničke dokumentacije
6. Ugovor o naknadi za uređivanje građevinskog zemljišta

Troškovi zahteva: 600,00 dinara republičke takse.

Građevinska dozvola će biti veoma brzo urađena i time smo okončali proceduru dobijanja sve potrebne građevinske dokumentacije za kredit kod banke.

Čekamo Uredbu Vlade RS... i komunalno opremamo zemljište

Grozničavo sam ovih dana pratio podatke o kreditima.

Naime, negde pred Novu Godinu ( onu ) kontaktiram ja Banca Intesa u kojoj je bila moja žena, da mi daju informaciju oko subvencionisanih kredita. I dobijem ja. Po nosu. Nemaju. Kaže ispunili kvotu za 2010. godinu. Jooooj. Odmah iz mesta okrenem telefonom ERSTE banku i simpatična devojčica mi reče da je isti slučaj i sa njima. Ajaaaoj.

Onako razočaran krenem da gledam komercijalne stambene kredite i odmah da vam kažem da mi se nisu svideli. Učešće 10%, za ratu od oko 160 eura dobijem od 23 do 25.000 eura. Nedovoljno. Ne znam da'l da se umijem ili da se ubijem. Ne znam dal' sam do'šo il' sam po'šo.

E onda moja žene sretne neku svoju drugaricu iz Komercijalne banke koja joj reče da tamo primaju zahteve. I rešismo da probamo u Komercijalnoj banci. Kad ne lezi vraže. Nazovem ja banku u Bgd, sa namerom da se raspitam okvirno o kreditima, pa ću ko velim u filijalu po papire. Pljas. Ukinuti krediti. Čeka se odluka Vlade RS o subvencijama.

Ovih par dana sam bio kao na žeravici. Uzmem staru uredbu, vidim da je doneta 29.01.2010. godine, pa ko velim, verovatno će biti doneta i nova uredba. Ali kad vidim ovu krizu oko nas, hvata me zebnja da li će tih kredita biti. Il' ne biti. Nazovem Nacionalnu korporaciju i neka žena mi reče da je predlog teksta predat Vladi, te da će biti pred njima krajem januara. Umiri tu ona mene malo, ali sam ja takav da moram da imam više informacija. Kako i neću kad sam na kiriju do sada dao 5.000 eura. Žena pokupila papire koji joj se traže u banci, i ja joj kažem da mi nastavimo da prikupljamo dokumentaciju, pa šta bude. Jer ja sam veliki optimista i pozitivac i trudim se da me ništa ne može sprečiti da dođem do cilja. Krenem da surfujem po netu, i na sajtu B92 vidim jedan tekst koji govori o subvencionisanim kreditima, da li su potrebni ili ne, hoće li ih biti ili ne, šta kaže EU na sve to. Ima tu različitih mišljenja, ali kroz tekst provejava pre svega potreba za takvim kreditima, što dodatno utiče pozitivno na mene.

I konačno juče Vlada RS donosi odluku da će i ove godine biti subvencija građanima i privredi i da je za to u budžetu izdvojeno 7 milijardi dinara. Ali imamo i hladan tuš, jer će učešće građana u ovoj vrsti kreditiranaj da se popne na 10% umesto dosadašnjih 5%, a države smanji na 15% umesto dosadašnjih 20%. Nije mi još samo jasno da li se subvencioniše kamata do 31.10.2012. godine ili su i to izbacili. Bilo kako bilo, ovih dana očekujemo Uredbu Vlade RS koja će regulisati sve nedoumice oko kredita, i potom početkom februara 2011. godine podnosimo zahtev.

Da ne bi gubili vreme nastavili smo sa prikupljanjem papirologije i sada se nalazimo na korak od izdavanja građevinske dozvole. Naime, danas sam sa JP za stambene usluge i građevinsko zemljište sklopio ugovor o naknadi za uređivanje građevinskog zemljišta, kao poslednji preduslov za podnošenje zahteva za dobijanje građevinske dozvole.

Ukupna vrednost koju sam uplatio je 32.075 dinara na ime naknade i 500,00 dinara na ime takse, te sada mogu da podnesem zahtev za građevinsku dozvolu. Time su se naši troškovi oko papirologije za građevinsku znatno popeli u strukturi troškova i biće iskazani u troškovniku kako u pojedinačnom iznosu tako i u ukupnom iznosu.

Projekat 2

 
 
 

Projekat 1

 
 

...another brick on the wall... i još o koječemu

Prvi upis u ovoj 2011. godini.

Na dan 13.01.2011. godine. Nadam se da ovaj broj neće biti baksuzan za mene, već naprotiv da će pokrenuti gomilu sretnih događaja u ovoj godini.

A sad malo o cigli.

Verovatno će na kraju svih ovih putešestvija ipak građevinski materijal kojim ću graditi ipak biti stara dobra cigla. Zašto? Pa mogu vam reći prijatelji moji da sam ovih dana ponovo bio kod istog majstora koji mi je dao ponudu od ranije.

Da podsetim:

1. Podrum

Pod
Nabijena zemlja
Šljunak 10cm
Beton 10cm
Cem. košuljica 4cm

Zidovi
1. Malter 2cm
2. Betonski blok 25cm

2. Nulta ploča

1. Nabijena zemlja
2. Šljunak
3. Mršavi beton 5cm
4. Xidroizolacija kondor 4
5. AB ploča 20cm

3. Zidovi

1. spoljni 25cm debljine ( puna opeka )
2. unutrašnji noseći zidovi 25 cm debljine ( isti materijal )
3. unutrašnji pregradni zidovi 12cm debljine

ostalo: u svemu prema projektnoj dokumentaciji

4. Ploča sprata

1. Malter 2cm
2. LMT tavanica 20cm

5. Krov - spolja ka unutra

1. falcovani crep
2. letve 3/5
3. letva po rogu 3/5
4. folija
5. OSB ploča „8“
6. alufolija
7. rog 10/12
8. gips karton ploča

6. Kompletan razvod struje do priključenja

7. Kompletan razvod vode do priključenja

8. Kompletno unutrašnje malterisanje prizemlja i potkrovlja

9. Izrada cementne košuljice na podovima prizemlja i potkrovlja

1. alufolija
2. tvrdi stiropor 3cm
3. alufolija
4. cementna košuljica 3 - 5 cm


UKUPNA CENA RADOVA: 25.500 eura uključujući iskop i odvoženje zemlje

S obzirom da je u pitanju kuća od 211m2 bruto, to mu dođe oko 120 eura/m2 sa njihovim materijalom i rukama. Smatram da je ponuda maksimalno korektna, a najvažnije je da iza ponude stoji čovek koji je u zadnje vreme dosta tražen i hvaljen kao jako kvalitetan i kvalifikovan izvođač radova, što je samo još jedan plus na sve izneto.

Što se tiče ytonga, nisam ga zaboravio, jer mi je on kao neka rezerva u svemu ovome. Naime, ono u naslovu „...i još o koječemu...“ odnosilo se na situaciju sa subvencionisanim kreditima.

Čitaocima bloga poznato je da sam u nekoj od ranijih tema pisao o subvencionisanim kreditima, to jest dao sam tekst uredbe kojom su bili regulisani. E pa sad je trenutno zatišije po tom pitanju, to jest banke obrađuju i isplaćuju samo zahteve pristigle do kraja decembra 2010. godine.

Krajem januara očekuje se nova uredba Vlade RS o raznoraznim subvencionisanim kreditima pa između ostalog i o ovim za građenje i kupovinu novog stana. Početkom februara banke će dobiti nova uputstva o tome.

Nezvanično saznajem da će sledeće nedelje biti sednica Vlade o toj uredbi, kao i da će se broj onih koji će ove godine moći da konkurišu za neki od kredita biti dosta smanjen, a da će čak neki krediti biti i ukinuti. Kako ne bih gubio korak, supruga i ja odlučili smo da ne čekamo uredbu nego da završavamo papirologiju, te da čim i ako bude, a ja verujem da hoće biti kredita, podnesemo zahtev sa kompletnom dokumentacijom.

Od papira nam je ostao ugovor o komunalnom opremanju zemljišta koji sklapamo sa našim JP za stambene usluge i gradjevinsko zemljište, te podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu i dobijanje iste.

U pogledu ugovora, ovih dana sam bio u pomenutom JP, gde mi je njihov službenik, a na osnovu projekta koji sam mu dao, izbacio cenu od, ako se dobro sećam, 31.000,00 dinara koje treba da platim za komunalno opremanje zemljišta. U kešu i odjednom. Sreća pa sam na ovaj iznos otprilike i računao, pa su novčana sredstva već obezbeđena iz „sopstvenih izvora“. Detaljno pisanije po tom pitanju kao i o pitanju zahteva za izdavanje građevinske dozvole čitaoce očekuje za koji dan kada budem išao na sklapanje ugovora.

Ono što je bitno je da, vremenski posmatrano, celokupna procedura oko ugovora i dobijanja građevinske dozvole neće potrajati duže od 7 dana. Prednost malog mesta. Šta da kažem.

Ranije ovde sam započeo pisanje i o ytongu. On mi je kao što sam rekao rezerva, jer ako ne budem mogao da, iz nekog meni nepoznatog razloga, dobijem kredit sa subvencijom, namera mi je da uzmem klasičan komercijalni kredit pa da, pošto imam ponudu Xella Srbija sa tačnom količinom materijala, možda krenem da gradim sa ytongom, jer po mojoj proceni celokupan materijal za kuću kako je navedeno u nekoj od ranijh tema, bi me izašao oko 14.000 eura, ali ću o tome ovih dana pisati kada budem ponovo vršio proračune s obzirom na nove cenovnike Xella Srbija.

Takođe je u najavi i spisak dokumenata koji su potrebni za subvencionisani kredit, jer sam mišljenja da tu neće biti nikakve promene. Inače će se kredit najverovatnije raditi preko Komercijalne ili ERSTE banke.

Srdačan pozdrav.