Ploča podruma

Da znate samo da na sve moguće načine pokušavam da razbijem „monotoniku“ pisanja bloga, pa bi bilo lepo da mi kažete kako mi ide. Dajte ljudi neki komentar tipa „čekamo svaki tvoj tekst izbalavljeni do struka“ ili „batali blog i piši knjige postaćeš milioner“. A ja da se malo uspijam. Malo samo.

Šalim se naravno. Danas je na redu bila ploča podruma. Pre nalivanja ploče krenulo se sa armaturom po ivicama ( nek mi stručniji oproste što ne koristim adekvatne izraze ). Slikao sam koliko sam mogao i trudio sam se da uhvatim radove iz što boljeg ugla, pa ne znam da li sam uspeo.

„Tajko“ mi je posle pričao da su se komšije krstile kada su videle koliko „gvojza“ bacamo u patos i kolikog su prečnika te armature. Kad sam došao kući sa posla, ja i drugar koga vidite dole na slici stojimo na placu, kad nam prilazi komšija par kuća od našeg placa pa me pita: „Je li reci ti meni da nećeš tenkove da nateruješ u podrum, jer toliko armature su ovi tvoji bacili dole da smo se krstili i levom i desnom“.

Nakon što su sve to pospremili došlo je na red nalivanje betona. E to je još jedan upitnik za komšije. A radi se o tome da su pravili beton za ploču podruma u razmeri 1:4. Šah – mat. Ko zna šta su jadni pomislili. Da možda ne gradim neki bunker, il može biti radim za CIA.

Daklem komentara je bilo kako mi kažu. Ali nema veze. U glavnom sam prezadovoljan organizacijom rada izvođača. Ljudi ćute i rade. Ne čuju se, što bi reko moj starac. Ali najbitnije rade kvalitetno i ne štede na materijalu.Kad su radili beton, sve su ručno radili što se vidi iz slika. Došli u 7.00 ujutro i do 13.00 završili sa postavljanjem armature i nalivanjem betona.

Po rečima „tajka“ potrošili su što bi Sremci rekli dvadeset pet metara cementa i deset kubika „šodera“. Za sad svaka preporuka od mene za rad i ozbiljan pristup poslu. Pogotovu što i ja imam svoj posao i jako mi je teško da u toku dana odsustvujem i dolazim na gradilište.

U jednoj od posebnih tema obradiću materiju grejanja i peći o kojima razmišljam, a sada ću samo reći da sam danas zvao firmu „Nivas“ iz Zrenjanina da se raspitam oko kotlova marke „Biasi“ i to modela koji se prodaju kod nas u Srbiji i to kotla „3 wood“ koji je klasični liveni trajnožareći kotao i kotla „Pirowood“ koji je jedini u svetu liveni pirolitički kotao. Čovek sa kojim sam pričao je super lik koji mi je polako i natenane objasnio i kakvom je kotlu reč i kako se ponaša u ekspolataciji što mi je vrlo bitno jer ipak naginjem ka livenim kotlovima u odnosu na čelične. Ali o tom potom.

Bilo kako bilo radovi se nastavljaju u subotu.

Svim čitateljima pozdrav i sretni uskršnji praznici. Hristos voskrese.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Podrum

Poja'vla se grtal'caaaaaa!!!

Dođe čoek sa grtal'com i poče od rane zore da kopa. Negde oko 8.00 časova je krenuo i kopa, kopa, kopa... i tamo negde oko 14.30 časova iskopa podrum, a ekipica samo doradi i poravna krajeve i baci se na kopanje temeljnih stopa i svakavih čudesa.

Teško je to sve poslikati, baš sve faze, jer radim do 15.00 časova, pa čim dođem kući brzinsko presvlačenje ko Šojić, pa odmah na plac. Kad stignem tamo dobar deo posla bude odrađen a ja onda aparat u ruke pa ko paparaco fotografišem.

Bilo kako bilo danas je rađen kako sam gore naveo podrum, nanošen je šljunak i armatura, postavljane uzengije i pripremano je za sutrašnju betonažu ploče podruma.

Ljudi moji što je to duboko. A okolo gomile zemlje. Brda. Čak su morali da deo zemlje odvezu sa gradilišta jer se nije moglo. Smetalo. Deo su navezli kod komšija uz njihovo ljubazno odobrenje. Hvala im zaista zbog toga. Gledaću da im se odužim na svaki mogući način jer mi to zaista znači i jako držim do tih stvari da kada mi neko nešto pomogne ili učini ja to zaista umem da cenim i gledam da vratim.

Najbitnija stvar je da je komšija priključen na kanalizaciju a na slikama dole se u jednom momentu vidi njegova „bivša“ cev kako prolazi kroz moj podrum. Dobro je da smo njega prvog rešili i na taj način sam sada miran jer znam da tu nema više problema.

Naravno tu su i slike malog majstora.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Desilo se na današnji dan

Dan 19.04.2011.

Kao što sam u prethodnom naslovu naveo, osvanuo je dan 19.04.2011. godine. U 7.00 časova ekipa majstora je bila na licu mesta, orna i spremna za rad. Došao je geometar, moj dobar prijatelj, da izvrši kolčenje objekta, što je u nekih pola sata i završio, seo u svoju Ladu Nivu i otišao u nove radne pobede. Cena kolčenja i obeležavanja obuhvaćena je ugovorom sa izvođačem radova. Dakle ja s' tem nem' niš'.

Negde oko 8.00 časova došli su ljudi iz JKP „Vodovoda“ kako bi uradili priključak moje kuće na kanalizacionu mrežu. Cena priključenja uračunata je u cenu priključka vode, i prema fakturi koju sam dobio iznosi ukupno 72.856,24 dinara od čega je za vodovodni priključak 36.507,98 dinara, a za kanalizacioni priključak 25.234,60 dinara. E sad, pošto se u ovom slučaju radilo i o komšijskom priključku koji je, kako sam ranije naveo išao preko našeg placa, dogovor je bio da svoju kanalizacionu cev pruži pored mog placa pa da onda pod uglom od 90 stepeni skrene u moj plac a onda dužinom od oko 12m prođe kroz moj plac i zajednički se priključimo na kanalizaciju. Suma od 72.856,24 dinara plaćaće se iz kredita putem ponude za izgradnju vodovodnog i kanalizacionog priključka, koja je sastavni deo dokumentacije koju sam dostavio u banku u ulazi u onih 70% koje banka prebacuje što izvođaču, što drugima po predračunima koje dostavim ( drugi predračun je struja ).

Ljudi iz vodovoda su odradili svoj posao maksimalno brzo i korektno, a majstor koga je angažovao izvođač je kupio cevi i obavio priključenje. Epilog je 9.500 dinara plaćenih ukupno za naknadne radove, od čega sam ja platio 6.300 a komšija 3.200 dinara. Same ruke majstora bile su 2.500 dinara, a cevi su bile 7.000 dinara.

Posle toga je red došao na sečenje armature prema propisnim i u ugovoru navedenim dimenzijama koje sam ja naveo u prethodnom tekstu. Radile su se uzengije i pripremala armatura, a neki su radili i na obeležavanju krečom kontura objekta i iskopavanju pojedinih delova temelja objekta ispod čijeg dela neće biti podruma.

Čekao se bager koji je tog dana izostao jer je radio na nekom drugom mestu.

Slede slike glavnog majstora bez koga rad ne bi bio moguć. Pobrao je simpatije matorih „kajli“ jer je svo vreme među njima i non stop nešto komentariše.

 
 
 
 
 
 
 
 

Specifikacija radova

Dan 18.04.2011. godine

U nameri da pomognem ljudima koji su zainteresovani za građenje kuće, dajem im kompletnu specifikaciju radova iz moga ugovora sa izvođačem.

Objekat se izvodi na armiranobetonskim temeljima sa temeljnim stopama u podrumskom delu objekta širine 50 cm i dubine 40 cm, i izlivaju se zajedno sa podnom pločom podruma.

Ostali temelji su duboki 70-80cm i široki 30cm u gomjcm de1u sa proširenjem temeljne stope na 50cm u donjoj zoni.

U sve temelje i temeljne stope podruma ugrađuje se ručno spravljeni beton i temeljni serklaž sa rebrastom amaturom 4 Fi 12 sa uzengijama Fi6 na 30cm

Po celom obimu objekta u temelje se postavlja temeljno uzemljenje od pocinčane trake dimenzija 25x4mm

Podrumski zidovi i osta1i temelji iznad zemlje se zidaju betonskim b1okom, debljine 25cm sa stubovima za ukrućenje na uglovima i mestima ukrštanja zidova visina podruma jc 2,2m a visina ostalih temelja radi se prema glavnom projektu i iznosi oko 70cm zajedno sa podnom pločom u temeljima zemlja za nasipanje se nabija mašinskim putem, preko koje se nasipa tamponski šljunka i izliva betonska podna ploča debljine 10 cm sa mrežama Fi 5

Noseći i pregradni zidovi objekta se izvode od pune opeke tip debljine 25cm sa unutrašnjom visinom prizemlja od 2,7m, a visina nadzida u potkrov1ju jc različita i izvodi se po projektu

Na uglovima i mestima ukrštanja nosećih zidova izvode se armirano betonski stubovi, dimenzija 25x25cm sa armaturom 4 Fi 10 i uzengijama Fi 6 na 25cm.

U objektu se izvodi jedan "Šidel" dimnjak Fi 200mm iz podruma koji se u tavanu i izvan krova oblaže punom opekom debljine 12cm

Međuspratna konstrukcija se izvodi od fert gredica i ispunc debljine 14+5cm i dopunski se armira mrežama Fi 6

U ploči po nosećim zidovima se izvode horizontalni serklaži u koje se ugrađuje 4 Fi 10 RA sa uzengijama Fi 6 na 25cm

Krovna konstrukcija sc izvodi od rezane čamove građe, sa rogovima dim. 10x12cm postavljenim na osovinskom razmaku od oko 80cm, venčanicama 14x12cm i rožnjačama 14x20cm.Na svaki par rogova pršivaju se klešta dimenzija 5xl2cm.

Krovna konstrukcija se opšiva OSB pločama debljine 1cm i izoflex folijom. Krov se letva čamovom letvom 3x5cm i pokriva falcovamim crepom tip "Kontinental +"

Na objektu se izvode komplet limarski radovi, a obuhvataju: vetar lajsne po zabatima, opšivanje dimnjaka i horizontalne i vertikalne oluke, sve od pocinčanog lima

Streha objekta se prepušta 35cm po celom obimu krova i po zabatima, i izvodi se od betonskih konzola debljine 8cm koje se armiraju sa 1 Fi 8 i 1 Fi 6 neizmenično postavljenim na razmaku od 25cm

Pored navedenog ugovorom je predviđena i izrada instalacijc vodovoda i kanalizacije u podu objekta i izrada grube instalacije vodovoda i kanalizacije i spajanje kanalizacije i vode sa uličnom mrežom

U objektu se izvodi komplet elektro instalacija sa montažom utikača, prekidača, razvodnih tabli sa osiguračima, a sijalična mesta se završavaju sa sijaličnim grlima

Pribavljanje elektro saglasnosti i spoljašnje priključenje objekta na uličnu mrežu nisu predmet ugovora

Ceo objekat se malteriše iznutra krečnim malterom, a u kupatilima produžnim malterom
u prizemlju i potkrovlju preko betonskih površina izlivaju se košuljice od 2 sloja PVC folijc, stiroporom debljine 3cm i cement malterom sa šulc pletivom debljine 3-5cm.

Cementna košuljica se izvodi u prostorijama u kojima je predviđeno postavljanjc parketa, a u kupatilima, hodniku i kuhinji se ne izvodi.

URAAAAA!!!!! POČETAK !!!!!!!

Dan 18.04.2011. godine

Taa nananananaaaaa nananananaaaa...na današnji dan 2011. godine...

Jel se sećate vi serije „Grlom u jagode“. Bane „Bumbar“ i ostali. Počinjala je na sličan način. E pa jednom, za jedno 30 godina možda ću se i ja setiti našeg početka. Na današnji dan.

Kako je počelo. Paaaa, izvođač me je preko vikenda obavestio da bi on došao do placa i doneo svoj alat i armaturu, armaturne mreže, mešalice, skele i ostalu gvožđuriju. I bi tako. S tim da smo se nas dvojica sastali na dan 16.04.2011. godine da malo pretresemo situaciju na placu. Što ono kaže Radovan III „...on meni reč ja njemu reč...“. Napomenuo sam jedan problem koji nas je u startu čekao i koji se prvi morao rešiti pre bilo kakvih radova majstora i koji se ticao moga dobrog „tajka“ to jest starca iliti tasta, koji je želeći da pomogne komšijama, koji su stvarno extra ljudi i koje i ovom prilikom pozdravljam, i sa kojima je čitav svoj životni vek proveo u izuzetno prijateljskim odnosima ( znam da zvučim kao neki ministar ino poslova ali je tako, verujte mi ), a u nameri da im, kako sam jelte rekao pomogne, dozvolio da se kroz njegovu baštu oni priključe na kanalizacionu mrežu. Oni su to ljudi uradili, razvukavši pri tom po dijagonali moga sadašnjeg placa cev koja se direktno uključivala u gradsku kanalizaciju, ne znajući da će jednog dana doći jedan kabadahija sa Vračara koji će uznemiriti komšiluk.

I tako ja tog dana 16.04.2011. godine obavestim mog izvođača da je potrebno, pre bilo kakvih radova na podrumu i temeljima, da malo poradimo na komšijinom priključku, a on meni reče da će u ponedeljak dana 18.04.2011. godine da ponovo dođe i da donese alat i armaturu, i mi se raziđemo čekajući ponedeljak.

Dođe i taj ponedeljak, i ja ti ne budem lenj, pa se dogovorim sa direktorom vodovoda da mi „pozajmi“ jednog inženjera, kako bi čovek od rane zore mogao da mi da svoje stručno mišljenje šta i kako raditi. Na placu je čovek za 5 minuta ošacovao situaciju i bez puno filozofije smo se dogovorili, uz prisustvo komšije, šta nam je činiti, nakon čega sam dogovorio da u utorak, jelte sutra, dana 19.04.2011. godine dođe ekipa iz vodovoda koja će mi uraditi prvo priključak za komšijinu kanalizaciju, a potom i za moju, jer ćemo deliti cevi zajednički, s obzirom da moja kuća po položaju gleda kuhinjom i kupatilom na njegovu baštu pa mi je iz tog razloga bilo lakše da svoje cevi pružim tu i priključim se na njegovu cev a potom da deo cevi ide ivicom moga placa do kanalizacije.

Gledam na sat i nikako da doleti tih 15.00 dokle moja malenkost radi pa da se sjurim na naš plac i pomognem starcu u pripremama istog. Žena naravno radi do 16.00.

Dolazim kući, na brzinu presvlačenje pa pravac plac. A tamo...

Ograda žičana... pa nema je više. Ostali samo dugmići ( stubići ). Armatura stigla. Armaturne mreže kod komšije preko puta u dvorištu ( Hvala komšija ). A na placu... Paaa mislim da slike govore više od reči. Ekipa za venčanja i sahrane. Haha. Ili ekipa za stečaj i likvidacije... Kopaju i rade. Šta više reći do evo slika pa uživajte.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Podnet zahtev

Dan 15.03.2011. godine

Dan dužničkog ropstva je počeo. Ovoga dana smo prodali dušu đavolu i ušli u proceduru za sticanje statusa roba u narednih 30 godina. Znam, znam da nije poučno i nije preporučljivo mladim ljudima razbijati iluzije da je svet lep, dobar, da svetom teče med i mleko, cveta cveće...itd. Ali sa druge strane to je tako i drugačije ne može. Jednostavno ne vidimo način da se skućimo i steknemo sebi neko parče nekretnine koje ćemo zvati svoj dom osim ovoga. Nisam rođen bogat, tata mi nije sultan od Bruneja niti Moamer El Gadafi. Niti mnogima od vas. Dakle moramo da se snalazimo kako znamo i umemo. E pa kad je tako, i kada u svojim glavama prelomite neke stvari, onda samo hrabro. Nema dalje. Samo napred. Nikako nazad. Nađite sebi neku mantru koju će te da ponavljate kao Štrbac u filmu „Sećaš li se Doli Bel“. Znate ono: „Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem“. I obavzno pred ogledalom. Haha.

Znate li zašto su Japanci tako uspešni. Zato što kada se svako jutro probude, pogledaju se u ogledalo, opale glavom u zid i viknu „Japan, Japan, Japan“. Pa na posao. Tako i ja. Svako jutro opalim glavom u zid i kažem: „Japan, Japan, Japan“. Šta ste mislili, da ću da kažem „Srbija, Srbija, Srbija“. Eeeee, malo ste se zeznuli. Pa opšte je poznato da tim koji dobija ne treba menjati.

Nego šalu na stranu, bez obzira na gore izneto, zaista mi je drago što smo se ipak i pored svih poteškoća odlučili na ovako nešto. Verujte mi na reč. Veliki je to korak za čoveka, a mali za čovečanstvo. Ili tako nekako beše. Jednostavno ne damo da nas život porazi. Želimo da za sebe i svoju decu ( da, da žena je ponovo trudna ) ostavimo nešto, da im steknemo nešto, i da dok ta kuća bude rasla, uživamo u svakom momentu njenoga nastanka. Da uživamo u svakom detalju koji budemo na nju postavili, svakom komadu nameštaja i svakom kuhinjskom elementu, svakoj WC šolji ( dobro, dobro samo muškarci uživaju na WC šolji i to je opštepoznato ) koju budemo postavljali. Želim da moja deca trče dvorištem, da se igraju, da uživamo u roštilju koji je u planu da se ozida na terasi, pa da se okupimo da slavimo slave i dečije rođendane, da muškarci „bleje“ neobavezno, da žene u hladovini terase vezu goblene i štrikaju ( hahaha kad bi to bilo tako ).

E zbog toga svega ovo nam ne pada tako teško. Ne bi trebalo ni vama. Borite se i živite svoj život. Stičite za sebe i svoju decu. Gradite i zidajte moji prijatelji, a onda kada izgradite, ozidate i omalterišete vaše domove, onda uživajte u svakom momentu koji vam život nosi, ali uvek u glavi imajte na umu da te rate neko treba da vrati. Neka vam ta „mala sitnica“ bude stalno u glavi, da vas podseća.

Do tada „Čvrstina vere, čistota duše, čestitost života. I samo napred.