...pa šta reći. Posle dužeg vremena eto mene opet. Razlog nije moja lenjost da pišem na blogu nego jednostavno stav da ako nemam nešto da prikažem a da se tiče kuće i okućnice kako se to staromodno kaže, nema potreba da pišem i ljudima namećem svoje stavove o raznim stvarima.
Ono što mi je dugo falilo u dvorištu je bila jedna obična česma. E, sad, česmi ima raznih. Gotovih, polugotovih, a ima i cigle, i ostalog materijala pa svako ko je vičan može sebi nešto da napravi.
Priznajem, ja nisam. Ja sam za varijantu dolaska majstora, a ne za sopstveno "majstorisanje" iako su me neki ubeđivali da se otisnem u tu avanturu, pa makar na česmi.
Česma je napravljena od dva, tačnije tri elementa. Dva veća i jedan manji. Crevo je već postojalo kao i mesto gde će se dotična nalaziti, pa sam morao da kupim samo slavinu, malo cementa i peska i platim majstora koji je to sve uredno povezao.
Suma sumarum oko 65 eura sve zajedno sa rukama mastora, odnosno oko 7.800,00 dinara. Na kraju je ista ofarbana u sivu boju dok ne čučne izolacija i fasada jednoga dana, pa će i ona da se ponovi.
Gotove česme kreću se od oko 2.500-3.000 koliko smo mi ovu platili pa ih ima sa cenom od preko 10.000 dinara, ali je to po meni bespotrebno bacanje para za nešto što treba da bude jednostavno i da vrši funkciju.
Prevedeno u svet automobila: ako srce bira Alfu mozak bira Volvo. Retko kada srce prevlada, pa je uglavnom siva moždana masa ta koja odnosi pobedu.
Valjda zato i nastupaju krize srednjih godina