Projekat
I tako stoji on meni na stolu. Gledam ja njega, gleda on mene. A na njemu piše br. 1334-71310, jun 2010. godine, investitor je naravno lepša polovina, a objekat je porodična stambena zgrada spratnosti podrum, prizemlje i potkrovlje.
Za one vičnije građevini Po + P + Pk.
Kaže naslov: Glavni projekat
I uz njega još jedan dokument jako bitan za buduće radove: Izveštaj o tehničkoj kontroli projektno tehničke dokumentacije u kojem stoji da urađena investiciono – tehnička dokumentacija ZADOVOLJAVA u pogledu tehničkog rešenja objekta, njegove stabilnosti i bezbednosti.
Plaćen ceh - troškovi: 650 eur i to u eur a ne u „din. protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate“
Simprolit
Kako sam od početka ove naše priče jako puno čitao o raznim materijlima i načinima građenja, došao sam i do podataka o ovome materijalu. O njemu zainteresovani mogu da pročitaju više podataka na sajtu proizvođača i to:
http://www.simprolit.rs/simpploce.html
A sad malo o samom sistemu
Simprolit® – patentirani polistirolbeton predstavlja vrstu lakog betona na bazi agregata od ekspandiranih granula polistirola - stiropora. Pri tome, primena polistirolbetona u građevinarstvu nije novost već nekoliko decenija. Naime, ekspandirani polistirol je otkriven 1951. godine i vrlo brzo je počeo da se primenjuje u oblasti lakih betona.
Ovakav proizvod spravlja se na bazi granula stiropora, portland cementa, vode i posebnih aditiva. Samo ekspandiranje sirovine - prethodno nabavljenog praškastog polistirola - može se veoma jednostavno izvesti u vrućoj vodi temperature cca 98°C ili u pari temperature cca 90°C - 110°C, s tim da zapreminska masa ovako dobijenog agregata može da varira u granicama od 10-40 kg/m3. Za proizvodnju SimprolitA uglavnom se koriste granule zapreminske mase 10-15 kg/m3.
Ono što Simprolit® izdvaja u okviru grupe polistirolbetona kojoj pripada je njegova mala zapreminska težina, malo upijanje vode iz okolne sredine, putem absorbcije i putem kapilarnog penjanja, visoka otpornost na mraz, postojanost fizičko-mehaničkih karakteristika bez obzira na procenat sadržaja vlage u njemu i optimalna korelacija izmedju čvrstoće i toplotne provodljivosti.
Simprolit® polistirolbeton je negoriv materijal, klase gorivosti NG (negoriv). Zavisno od projektovanog i primenjenog tipa dodatnih termoizolacionih uložaka, konstrukcije od Simprolita mogu imati grupu gorivosti od G1 do NG.
Simprolit ploče
Simprolit ploče čine Simprolit sistem za utopljavanje fasada koji se sastoji iz dve vrste ploča: Simprolit troslojnih ploča (SUPn) i Simprolit jednoslojnih ploča (SOPn), gde oznaka «n» označava debljinu Simprolit ploče u santimetrima.
Po svojim koeficijentima «ΣK» (Termički koeficijent prolaska toplote elementa ugradjenog u zidu) i «R» (Termički koeficijent otpora prolasku toplote kroz elemente fasadnih zidova), u poredjenju sa odgovarajućim termičkim koeficijentima zida od pune opeke odgovaraju debljini zida od 31cm (SUP 3) do 218cm (SUP15).
Osnovna odlika i prednost Simprolit sistema u odnosu na druge sisteme utopljavanja fasada (osim veoma skupog sistema ventilisane fasade) je njegova paropropusnost. Od svih drugih prednosti koje se pri tom javljaju posebno treba istaći da se kod Simprolit sistema ne javlja kondenzat, koji direktno utiče na dugovečnost fasade koja se utopljava.
Osim toga, za razliku od sistema utopljavanja fasada stiroporom («Demit» fasada i slične), kod kojih se protivpožarne razdelnice izvode iz mineralne vune (što se javlja osnovnim uzrokom kasnijeg pojavljivanja pukotina na fasadi na spoju dva heterogena materijala), kod Simprolit sistema protivpožarne razdelnice su izradjene od istog materijala kao i površina Simprolit ploča, od negorivog Simprolit polistirolbetona.
Simprolit blokovi
Svojim odnosom:
kvalitet – niska toploprovodljivost zida – dugovečnost – dobra zvučna izolacija – dobra hidrofobnost – mala težina konstrukcije – ekološka podobnost – ekonomičnost, Simprolit blokovi nemaju premca medju analozima na svetskom tržištu.
Zidovi od Simprolit blokova poseduju visoka termoizolaciona svojstva, a takodje mogu preuzeti na sebe i zvukoizolacione i konstruktivne funkcije, zadržavajući svoju dugovečnost pri dugotrajnoj eksploataciji (100 godina i više).
Izuzetne termofizičke karakteristike Simprolit blokova omogućavaju gradjenje objekata u svim, čak i najoštrijim, klimatskim uslovima Ruske Federacije (Sibir, polarni predeli Dalekoistočnog regiona) bez dopunskih mera za utopljavanje fasade (u Anadiru na Čukotki, par stotina kilometara od Aljaske, sa srednjom zimskom temperaturom -460C, grade se aerodromski objekti Simprolit blokom debljine 30cm).
Simprolit blokovi se mogu primenjivati bilo samostalno, u svojstvu fasadnog termoizolacionog sistema u visokogradnji, bilo kao trajno ugradjena termička oplata pri izvodjenju nosećih i seizmički otpornih zidova objekata.
Simprolit blokovi imaju izuzetne ekološke (sanitarno-epidemiološke) pokazatelje, za klasu kvalitetnije i stepen više nego što je to predviđeno po GOST R 51263-99. U objektima izgrađenim od Simprolit blokova ne samo da se omogućava komfornost življenja saglasno GOST 30494-96, već su u potpunosti ispunjeni i ekološki zahtevi po GOST 30775-2011 i GOST R 51769-2001.
Simprolit pregradni blokovi
Medju gradjevinskim elementima za izvodjenje pregradnih zidova vidno se izdvajaju Simprolit pregradni paneli i Simprolit pregradni blokovi, koji svojim najpovoljnijim odnosom: kvalitet – niska toploprovodnost – visoka letnja stabilnost – dobra zvukoizolacija – hidrofobnost – čvrstoća – mala težina konstrukcije – cena, nemaju konkurencije medju analozima, posebno kod izvodjenja pregradnih zidova kupatila, taoleta, a takodje i zidova kuhinja sa vodovodnom mrežom.
Naime, zidovi od Simprolit blokova deklarisani se kao «suvi» (ne više od 4% vlažnosti). U slučaju natapanja konstrukcije u havarijskim situacijama oni se brzo suše, bez gubitka fizičkih karakteristika. Kod poplava, zidovi od Simprolit blokova ne upijaju vlagu putem kapilarnog penjanja, kao što to čine zidovi od opeke, siporeksa, penobetona, keramzitobetona, gipskartona i drugih materijala (u slučaju poplava zidovi od tih materijala putem kapilarnog penjanja upijaju vodu po celoj visini, a zatim se dugo suše, ponekad i više od godinu dana ili prosto bubre i raspadaju se). Naime, Simprolit blokovi upijaju vodu na svega 3-4 cm više od nivoa okolne vode, a posle njenog povlačenja zidovi od Simprolit blokova se brzo osuše, što je potvrdjeno i ispitivanjima u Institutu za materijale i konstrukcije Gradjevinskog fakulteta u Beogradu.
Prednosti primene Simprolit blokova u građevinarstvu
Ekonomičnost primene Simprolit blokova u gradjevinarstvu – to je ono što pre svega interesuje Investitora.
Ne ulazeći u sve loše fizičke, termotehničke i ekološke osobine, a posebno i malu trajnost kod nas najčešće primenjivanih fasadnih konstrukcija (od opeke ili siporeksa, utopljenih mineralnom vunom ili stiroporom, malterisanih mineralnim polimercementnim malterom preko mrežice od staklenih vlakana ili obzidane fasadnom opekom i sl.), razmotrimo pre svega nespornu ekonomiju, pa čak i zaradu Investitora po svakom dužnom metru fasadnog zida izidanog Simprolit blokovima.
Pri izvodjenju računice, dozvolimo još jednu aproksimaciju na strani sigurnosti – iako kao spoljni zidovi u našim i najoštrijim klimatskim područjima po termotehničkim karakteristikama u potpunosti zadovoljavaju Simprolit blokovi debljine 12cm (tipovi «SPB50», «SPB60», «SPBS60», «SPBS90»), pretpostavimo da Investitor izida spoljne zidove Simprolit blokovima debljine 20cm (tipovi «SBS20», «SBDS20»).
Primenom Simprolit blokova debljine 20cm, ukupna debljina zida je 22,5cm (Simprolit blok 20cm, unutrašnji malter 1,5cm i spoljašnji malter najviše 1,0cm).
Razlika u debljini iznosi 37,5-22,5=15 cm, odnosno: = 0,15m2 /po dužnom metru zida.
Cena materijala zida od Simprolit blokova, zajedno sa ispunom od betona i armaturom u svakom trećem redu iznosi oko 18 EURA/m2 fasadnog zida, odnosno, za spratnu visinu objekta od 3,0m cena materijala iznosi 3x18=54 EURA/m dužnom fasadnog zida.
Ako je prodajna cena prostora 500 EURA/m2 (a znatno je veća!), Investitor dodatno dobija 0,15x500=75 EURA/po dužnom metru fasadnog zida.
Osim izloženog, na ukupnu ekonomiju sredstava Investitora utiču i druge prednosti primene Simprolit blokova u gradjevinarstvu, pri čemu se posebno izdvaja:
maksimalna lakoća zidova
bez obzira što se Simprolit blokovi zidaju zapunjavanjem betonom, ukupna težina zida od Simprolit blokova je daleko manja od odgovarajuće težine klasičnih zidova. Na primer, spoljašnji zid od Simprolit blokova debljine 22,5 cm (Simprolit blok debljine 20cm, unutrašnji malter 1,5cm i spoljašnji 1,0cm) zajedno sa malterom i betonom teži 165 kg/m2 zida (sam Simprolit blok teži oko 3,1 kg/komad ili manje od 27,5 kg/m2 zida), a pregradni zid od Simprolit pregradnih blokova debljine 14cm (Simprolit blok debljine 12cm i obostran malter ukupne debljine 2cm), zajedno sa malterom i betonom teži 121 kg/m2 zida (sam Simprolit blok teži manje od 2 kg po komadu ili manje od 20 kg/m2 zida).
Upoređujući težinu omalterisanog fasadnog zida od Simprolit blokova debljine 20cm (121 kg/m2) i težinu obostrano omalterisanog pregradnog zida od opeke debljine 12cm (296 kg/m2) očigledna je lakoća zidova izvedenih od Simprolit blokova (pri čemu, osim nosivosti, beton koji se naliva u Simprolit blokove doprinosi poboljšanju i drugih neophodnih karakteristika zidova, kao što su: zvukoizolacija, letnja stabilnost, toplotni kapacitet itd.).
Pored navedenih prednosti u lakoći i ukupnoj ceni koštanja, Simprolit blokovi i Simprolit sistem gradjenja uopšte u odnosu na analogne materijale i sisteme za zidanje izdvajaju se i drugim brojnim karakteristikama i prednostima, kao što su:
lagan horizontalni i vertikalni transport
laka obradljivost;
jednostavno zidanje (nije potrebna visoko kvalifikovana radna snaga);
odsustvo termičkih mostova na vertikalnim i horizontalnim spojevima (redjaju se bez maltera ili lepka);
ne zahtevaju debeo sloj maltera;
ne upijaju vlagu (vlagootporni);
ne sadrže kreč ili neki drugi agresivni sastojak;
konstantni maseni procenat vlažnosti: 4% - 8%;
izuzetno povoljan odnos koeficijenata prolaska toplote materijala u suvom stanju i istog koeficijenta kod elemenata ugradjenih u zidu;
duktilnost i odsustvo deformacija blokova;
ubedljivo najbolja letnja stabilnost u odnosu na analoge iste debljine;
izuzetno dobra paropropusnost (zidovi od Simprolit blokova «dišu»);
zadovoljenje protivpožarnih zahteva;
mogućnost primene u svojstvu termoizolacione, trajno ugradjene oplate,komfortabilnost;
ekološka podobnost;
široki asortiman elemenata koji se proizvode od Simprolita;
dugovečnost;
otpornost na mraz;
postojanost pri reskim dnevnim promenama temperature
Za kraj ono najlepše. Dostavio sam projekat kuće proizvođaču sa molbom da mi izračuna ukupne količine materijala neophodno potrebnog za gradnju kuće, te ću njihov odgovor dobiti već ovih dana.
Iz razgovora sa ljudima iz firme dobio sam uveravanje da ukoliko kuću budem gradio ovim sistemom, dodatna izolacija nije potrebna, što je samo još jedan plus navedenog sistema.
Blog o izgradnji "porodične stambene zgrade" sa svim problemima koje ta rabota nosi.Obuhvatiće razmišljanja, razloge, pripremu dokumentacije za građevinsku dozvolu kao i kredit banke.
уторак, 28. децембар 2010.
петак, 10. децембар 2010.
...i posle dugo vremena...cirkus se nastavlja
Posle dugo vremena rešio sam da aktuelizujem pisanje na blogu. Bliži se dan kada ćemo supruga i ja krenuti u postupak za dobijanje građevinske dozvole kao jedan od osnovnih preduslova za podnošenje zahteva za kredit. U pogledu banke supruga je još uvek u Intesa banci, mada razmišljamo da prebacimo račun u Erste banku. Ali o tom potom. Biće vremena i za to.
Razmišljanje oko načina gradnje još traje. Gledajući teme na internetu našao sam na nešto vrlo interesantno što bih želeo da podelim sa čitaocima. Naime, radi se o brvnarama. Ova tema će biti posvećena ovom načinu građenja i u njoj ću predstaviti čitaocima tekstove koje sam pokupio na netu ovih dana a tiču se brvnara. Tekstove sam podelio na pet grupa.
Pa da počnemo.
Deo prvi
Brvnare su kuće napravljene isključivo od stabala drveta, brvana, tačnije punih oblica. Takođe su pravljene i od talpi (nekada tesanog drveta u obliku daske veće debljine) i mada su nazivane brvnarama, njihov precizan naziv su daščare. Nekada su se koristile za stanovanje u šumi i kao prenoćište, ali su bile građene i kao tvrđave odnosno razna utvrđenja. Mnoge su ostale sačuvane do današnjih dana. U moderno vreme najviše ih ima u Americi i Kanadi, mada ih ima puno i u Evropi.
Veliki broj proizvođača brvnara nalazi osim u Americi i Kanadi i u skandinavskim zemljama, naročito Finskoj te u Rusiji. Na prostoru ex Yu, najviše proizvođača ima u Bosni i Hercegovini u oba entiteta, Crnoj Gori te u Srbiji u regiji pod šumama. Brvnara-talpara stara dva veka i dalje postoji u mestu Kusatak kod Smedereva kao svojevrstan spomenik kulture. Autentične brvnare se prave isključivo od punih oblica. Iskusni majstori rukama prvo skidaju koru sa stabala, obrađuju ih ručnim alatom i motornim testerama. Ovim načinom stabla iz prirode ne gube svoj prirodni izgled. Svaka oblica se stručno urezuje te uklapa na predviđeno mesto. Ručno izrađene brvnare se inače smatraju najlepšima, najkvalitetnijima i izuzetno su cenjene.
Život u brvnarama je izuzetno prijatan i neškodljiv za zdravlje. Brvnare proizvedene od oblica mašinskim putem se ne sklapaju u procesu proizvodnje. Za razliku od brvnara koje se ručno izrađuju, jeftinije su i brže se montiraju. Zidovi oblica proizvedene mašinskim putem su tanji i nisu toliko zanimljivi kao oblice rađene ručno. Svakako je daleko veći prirodni efekat boravka u brvnarama ručne izrade. Brvnare su opet popularne i umesto kuća od cigle sve više kuća za stanovanje pa i turističkih objekata se gradi od borove i čamove građe. Kažu stari ljudi da „ništa zdravije od drveta nema i sna kao u borovini kada zamiriše luč". Kada se grade brvnare, brvna se slažu te nema šupljina i nije potrebna nikakva izolacija kao kod kuća koje su zidane. Tokom hladnih zima brvnare su uvek tople i u njima se lepo spava. Ranije su poštovana pravila da se drvo za pravljenje kuće ne seče pre 8. novembra niti nakon 14. februara. Sada se drvo seče svih 12 meseci i zbog toga je kvalitet građe lošiji. Stari majstori su brvna uvek štitili od štetočina premazavši ih katranom.
Deo drugi
Drvene kuće gotovo da postoje od pamtivijeka ljudi su ih radili kao nastambe još u prapovijesno doba, a drvene kuće grade se i danas. Nekada je bilo potpuno normalno živjeti i boraviti u drvenoj kući, kasnije su dolaskom drugih materijala i tehnologija ljudi masovno počeli graditi sada već klasične zidane kuće, no polako sve veća ekološka osviještenost čovjeka navodi da se vrati prirodnim materijalima te se sve više ljudi odlučuje na gradnju drvene kuće ne samo kao vikend kuće već i kao kuće za svakodnevni život.
Mnogobrojni su razlozi zbog kojih biste se i Vi mogli odlučiti za gradnju drvene kuće vjerujemo kako ste već i upoznati s nekim prednostima drvene kuće u odnosu na klasičan način gradnje, no svakako ćemo nabrojati neke od prednosti. Kao glavnu prednost drvene kuće izdvojili bismo svakako drvo kao prirodni materijal od kojeg je kuća u potpunosti izrađena, nema negativnih utjecaja i štetnih zračenja, a prirodni materijali doprinose posebnoj stambenoj atmosferi. Postojanost drvene kuće može se mjeriti stoljećima, postoje razne kuće i ostale građevine izrađene od drveta koje odolijevaju zubu vremena već više stotina godina, pravilnim održavanjem drvene kuće mogu biti znatno postojanije nego objekti rađeni klasičnim načinom. I u našim krajevima po selima i manjim mjestima mnogobrojni su primjeri drvenih kuća od kojih su neke nerijetko starije od 100 godina. Dokazano je da kuće od drvenih trupaca zbog jedinstvenog načina spajanja i korištenja materijala jamče bolju postojanost kod potresa i pomicanja tla, Također poznato je da je drvo visokokvalitetan prirodni izolator, tako da sama debljina trupaca u zidovima zadovoljava sve izolacijske potrebe jednog stambenog objekta.
Drvene kuće izrađuju se najčešće od trupca smreke, no moguće je za gradnju drvene kuće ili nekih dijelova drvene kuće koristiti i druge vrste drveta kao što su jela, ariš, crni bor i slično. Za gradnju drvene kuće mogu se koristiti trupci različite debljine od 25 do 45 cm promjera pri čemu valja uzeti u obzir činjenicu da zid izrađen od trupaca promjera debljine 20 cm parira klasičnom zidu od opeke s termo-žbukom ukupne debljine 37cm. Količina prašine u drvenim kućama znatno je manja nego u objektima građenima na klasičan način jer drvo sprječava stvaranje statičkog elekcitriteta. Za grijanje odnosno hlađenje drvene kuće uštedjeti ćete znatnu količinu potrebnog energenta za zagrijavanje ili hlađenje prostora, zidovi drvene kuće uvijek su jednake temperature kao i temperatura prostorije. Vremena kada su tipične drvene brvnare bile isključivo rezervirane za eko freakove odavno pripadaju prošlosti.
Današnje drvene kuće su tehnički i arhitektonski u samom vrhu gradnje i za mnoge predstavljaju pravu alternativu konvencionalnom načinu gradnje. Zahvaljujući trupcima debljine 25-45 cm i optimalnoj toplinskoj izolaciji, takvi objekti štede energiju i osiguravaju prirodnu optimalnu prostornu klimu. Pri tome zadovoljavaju svaku individualnu želju kako po pitanju arhitekture tako i funkcionalnosti. Nekoliko je različitih načina gradnje drvenih kuća pri čemu se koriste različiti materijali i tehnologije, no nekako najljepše i najkvalitetnije drvene kuće su one izrađene od trupaca.
Deo treći
Drvene brvnare se izgrađuju isključivo od punog drveta belog bora. Drvo je idealno suvo, vlažnosti od 12-15%, a svako pojednino brvno se posebno izrađuje od biranih drvenih elemenata. Na brvno su ugrađuju dva muška i dva ženska falca, koji međusobno spajaju elemente, čime se u potpunosti neutrališe produvavanje spoljnog, hladnog ili toplog vazduha.
Brvna se spajaju bez metalnih zakivaka ili šrafova. Stolarija je takođe od punog drveta. Ugrađuju se standardno brodski pod ili ploče od terakote, a kupatila se rade u klasičnoj izvedbi, od keramičkih elemenata i gips ploča, dok kao specijalitet predlažemo ugradnju drvenih obloga od ariša, kao i celokupne drvene ili kamene elemente mokrog čvora.
Krov se pokriva biber crepom, ili cepanom borovom šindrom, ali ćemo iskoristiti i bilo koji drugi pokrivni materijal.
Garancija na objekte je 30 godina.
Cena kvadratnog metra po principu ključ u ruke je od 350 do 650 euro za prizemne objekte, zavisno od projekta, sa popustom od 10% za spratne objekte.
Veličina objekta koji se gradi nije ograničena
Razmišljanje oko načina gradnje još traje. Gledajući teme na internetu našao sam na nešto vrlo interesantno što bih želeo da podelim sa čitaocima. Naime, radi se o brvnarama. Ova tema će biti posvećena ovom načinu građenja i u njoj ću predstaviti čitaocima tekstove koje sam pokupio na netu ovih dana a tiču se brvnara. Tekstove sam podelio na pet grupa.
Pa da počnemo.
Deo prvi
Brvnare su kuće napravljene isključivo od stabala drveta, brvana, tačnije punih oblica. Takođe su pravljene i od talpi (nekada tesanog drveta u obliku daske veće debljine) i mada su nazivane brvnarama, njihov precizan naziv su daščare. Nekada su se koristile za stanovanje u šumi i kao prenoćište, ali su bile građene i kao tvrđave odnosno razna utvrđenja. Mnoge su ostale sačuvane do današnjih dana. U moderno vreme najviše ih ima u Americi i Kanadi, mada ih ima puno i u Evropi.
Veliki broj proizvođača brvnara nalazi osim u Americi i Kanadi i u skandinavskim zemljama, naročito Finskoj te u Rusiji. Na prostoru ex Yu, najviše proizvođača ima u Bosni i Hercegovini u oba entiteta, Crnoj Gori te u Srbiji u regiji pod šumama. Brvnara-talpara stara dva veka i dalje postoji u mestu Kusatak kod Smedereva kao svojevrstan spomenik kulture. Autentične brvnare se prave isključivo od punih oblica. Iskusni majstori rukama prvo skidaju koru sa stabala, obrađuju ih ručnim alatom i motornim testerama. Ovim načinom stabla iz prirode ne gube svoj prirodni izgled. Svaka oblica se stručno urezuje te uklapa na predviđeno mesto. Ručno izrađene brvnare se inače smatraju najlepšima, najkvalitetnijima i izuzetno su cenjene.
Život u brvnarama je izuzetno prijatan i neškodljiv za zdravlje. Brvnare proizvedene od oblica mašinskim putem se ne sklapaju u procesu proizvodnje. Za razliku od brvnara koje se ručno izrađuju, jeftinije su i brže se montiraju. Zidovi oblica proizvedene mašinskim putem su tanji i nisu toliko zanimljivi kao oblice rađene ručno. Svakako je daleko veći prirodni efekat boravka u brvnarama ručne izrade. Brvnare su opet popularne i umesto kuća od cigle sve više kuća za stanovanje pa i turističkih objekata se gradi od borove i čamove građe. Kažu stari ljudi da „ništa zdravije od drveta nema i sna kao u borovini kada zamiriše luč". Kada se grade brvnare, brvna se slažu te nema šupljina i nije potrebna nikakva izolacija kao kod kuća koje su zidane. Tokom hladnih zima brvnare su uvek tople i u njima se lepo spava. Ranije su poštovana pravila da se drvo za pravljenje kuće ne seče pre 8. novembra niti nakon 14. februara. Sada se drvo seče svih 12 meseci i zbog toga je kvalitet građe lošiji. Stari majstori su brvna uvek štitili od štetočina premazavši ih katranom.
Deo drugi
Drvene kuće gotovo da postoje od pamtivijeka ljudi su ih radili kao nastambe još u prapovijesno doba, a drvene kuće grade se i danas. Nekada je bilo potpuno normalno živjeti i boraviti u drvenoj kući, kasnije su dolaskom drugih materijala i tehnologija ljudi masovno počeli graditi sada već klasične zidane kuće, no polako sve veća ekološka osviještenost čovjeka navodi da se vrati prirodnim materijalima te se sve više ljudi odlučuje na gradnju drvene kuće ne samo kao vikend kuće već i kao kuće za svakodnevni život.
Mnogobrojni su razlozi zbog kojih biste se i Vi mogli odlučiti za gradnju drvene kuće vjerujemo kako ste već i upoznati s nekim prednostima drvene kuće u odnosu na klasičan način gradnje, no svakako ćemo nabrojati neke od prednosti. Kao glavnu prednost drvene kuće izdvojili bismo svakako drvo kao prirodni materijal od kojeg je kuća u potpunosti izrađena, nema negativnih utjecaja i štetnih zračenja, a prirodni materijali doprinose posebnoj stambenoj atmosferi. Postojanost drvene kuće može se mjeriti stoljećima, postoje razne kuće i ostale građevine izrađene od drveta koje odolijevaju zubu vremena već više stotina godina, pravilnim održavanjem drvene kuće mogu biti znatno postojanije nego objekti rađeni klasičnim načinom. I u našim krajevima po selima i manjim mjestima mnogobrojni su primjeri drvenih kuća od kojih su neke nerijetko starije od 100 godina. Dokazano je da kuće od drvenih trupaca zbog jedinstvenog načina spajanja i korištenja materijala jamče bolju postojanost kod potresa i pomicanja tla, Također poznato je da je drvo visokokvalitetan prirodni izolator, tako da sama debljina trupaca u zidovima zadovoljava sve izolacijske potrebe jednog stambenog objekta.
Drvene kuće izrađuju se najčešće od trupca smreke, no moguće je za gradnju drvene kuće ili nekih dijelova drvene kuće koristiti i druge vrste drveta kao što su jela, ariš, crni bor i slično. Za gradnju drvene kuće mogu se koristiti trupci različite debljine od 25 do 45 cm promjera pri čemu valja uzeti u obzir činjenicu da zid izrađen od trupaca promjera debljine 20 cm parira klasičnom zidu od opeke s termo-žbukom ukupne debljine 37cm. Količina prašine u drvenim kućama znatno je manja nego u objektima građenima na klasičan način jer drvo sprječava stvaranje statičkog elekcitriteta. Za grijanje odnosno hlađenje drvene kuće uštedjeti ćete znatnu količinu potrebnog energenta za zagrijavanje ili hlađenje prostora, zidovi drvene kuće uvijek su jednake temperature kao i temperatura prostorije. Vremena kada su tipične drvene brvnare bile isključivo rezervirane za eko freakove odavno pripadaju prošlosti.
Današnje drvene kuće su tehnički i arhitektonski u samom vrhu gradnje i za mnoge predstavljaju pravu alternativu konvencionalnom načinu gradnje. Zahvaljujući trupcima debljine 25-45 cm i optimalnoj toplinskoj izolaciji, takvi objekti štede energiju i osiguravaju prirodnu optimalnu prostornu klimu. Pri tome zadovoljavaju svaku individualnu želju kako po pitanju arhitekture tako i funkcionalnosti. Nekoliko je različitih načina gradnje drvenih kuća pri čemu se koriste različiti materijali i tehnologije, no nekako najljepše i najkvalitetnije drvene kuće su one izrađene od trupaca.
Deo treći
Drvene brvnare se izgrađuju isključivo od punog drveta belog bora. Drvo je idealno suvo, vlažnosti od 12-15%, a svako pojednino brvno se posebno izrađuje od biranih drvenih elemenata. Na brvno su ugrađuju dva muška i dva ženska falca, koji međusobno spajaju elemente, čime se u potpunosti neutrališe produvavanje spoljnog, hladnog ili toplog vazduha.
Brvna se spajaju bez metalnih zakivaka ili šrafova. Stolarija je takođe od punog drveta. Ugrađuju se standardno brodski pod ili ploče od terakote, a kupatila se rade u klasičnoj izvedbi, od keramičkih elemenata i gips ploča, dok kao specijalitet predlažemo ugradnju drvenih obloga od ariša, kao i celokupne drvene ili kamene elemente mokrog čvora.
Krov se pokriva biber crepom, ili cepanom borovom šindrom, ali ćemo iskoristiti i bilo koji drugi pokrivni materijal.
Garancija na objekte je 30 godina.
Cena kvadratnog metra po principu ključ u ruke je od 350 do 650 euro za prizemne objekte, zavisno od projekta, sa popustom od 10% za spratne objekte.
Veličina objekta koji se gradi nije ograničena
Пријавите се на:
Постови (Atom)