Evo mene posle dužeg vremena.
Šta reći osim da sam zadovoljan do sada "doživljenim". Krenuo bih od peći jer me je neko od čitalaca pitao kakvi su utisci. Po meni jako, jako dobri. Veoma brzo zagreva kuću i postiže neku radnu temperaturu. Napominjem da se peć radnim danima ložila oko 16.00 kada se dođe kući sa posla, a jedino vikendom je bilo "paljenja" ranije zbog klinaca koji su radnim danima bili kod u vrtiću i kod babe i dede. Tako da od mene peć ima svaku preporuku. Ložena su samo drva i s obzirom da smo u kuću ušli 17.10.2013. godine, do današnjeg dana protrošeno je oko 10-11m drva ( hrast uglavnom ) što je po meni ok ako se, kako sam rekao uzme u obzir kada je i kako ložena i naravno da zima nije bila toliko jaka.
Ipak za sledeću zimu naručeno je "za svaki slučaj" 25m drveta, hrasta.
Sledeća po meni bitna stvar u celoj priči je i stolarija. Prozori nigde nisu maglili, izuzev u kupatilu, što je po meni normalno. Takođe kupatilo je na severnoj strani, hladniji je vazduh i jedino je ono od svih prostorija u kući dobilo vlagu po plafonu na samoj ivici. Razlog je po meni ploča koja upija vlagu iz vazduha, pa još kada se doda i vlažno kupatilo posle koršćenja... To je inače jedino mesto gde se vlaga vidno pojavila za sada. Po meni nestaće i tu kada se jednog dana bude radila izolacija i kada se ovaj "hladan most" premosti, ali o tom potom.
Kao što sam rekao stolarija takođe dobro odrađuje posao, pogotovo za ove vetrovite dane koji su doduše prošlost, ali je ona jako bitna u celoj stvari. U pogledu materijala od koga je kuća građena - cigle, za sada nemam zamerki.
U svakom slučaju slede neka razmišljanja i planiranja oko pravljenja ograde, šta, kako, koliko...čime... pa jedva čekam proleće da krenemo sa radovima. Voleo bih ako ove godine rešimo i terasu, to jest popločamo je i sredimo, ali mi je ipak prioritet ograda.
U obzir dolazi PVC ograda na bedenu od cigle ( po mogućstvu stare ), ograda od gvožđa na istom bedemu ali sam razmišljao i o Gabionni ogradama koje stvarno ekstra izgledaju.
https://www.google.rs/search?q=gabioni+ograde&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&ei=x7D4UuH2Osq9ygO9_oDQCA&ved=0CDQQsAQ&biw=1092&bih=522
Nisam ni sam pametan šta i kako raditi.
понедељак, 10. фебруар 2014.
понедељак, 9. децембар 2013.
17. oktobar 2013. godine
Ovaj dan pamtiće se kao dan kada smo se uselili u naš novi dom. Na dan kada pišem ovaj tekst ( 07.12.2013. godine ) u kući smo bez malo dva meseca i sada se lagano sumiraju ti početni utisci koji su za ovaj vremenski period jako, jako povoljni.
Neki od čitalaca moga bloga pitali su me kako se pokazala peć misleći da sam se još prošle godine uselio u kuću. Međutim i za ovo kratko vreme SOLID THERM me je iskreno oduševio svojim radom. Naime, peć se od ponedeljka do petka pali negde oko 16.00 s obzirom da supruga i ja radimo, stariji klinac ide u zabavište a devojčica je kod babe i dede ( naših komšija, kako ih od milošte zovemo ) koji se nalaze „dobranih“ 50m od naše kuće.
Uglavnom radnim danima peć se pali negde oko 16.00 osim kad se „tajko“ ne sažali na zeta i ćerku pa im pripali vatru negde oko 14-15.00h, tako da ih dočeka topla kuća kada dođu kući sa posla. Ukoliko tu časnu dužnost obavlja moja malenkost kuća se zagreje veoma brzo.
Zašto?
Peć je, kako sam već ranije pisao, tropromajna, ali joj je ogromna prednost i veliko ložište pa se istome lako pristupa, lako se i brzo čisti ložište kao i dimovodni kanali, lako se stavljaju drva za potpalu, pa kada se vatra razgori ja samo imam zadatak da malte ne ubacujem panjeve presečene na pola, dužine od oko 30-35cm mada bi komotno drva mogla da se seku na 40-50cm. Kada potpaljujem, samo otvorim donja vrata, pripremim potpalu i na zadnjem delu otvorim na dimnjači „cug“. Potpalim je sa sitnim drvima i čokovima, pa dok se vatra razgori dva panja podelim na četiri dela i njih nabacam u peć, a posle nastavim da dodajem malo krupnija drva. Do nekih 60 stepeni u kotlu dođe jako brzo – za nekih 15-20 minuta, ali za to vreme donja kotlovska vrata su otvorena kao i cug na dimnjači. Posle toga vrata zatvaram i vraćam cug delimično zatvarajući dimnjaču. Regulator promaje na početku grejanja bio mi je podešen na nekih 62 stepena, ali sada kada su nastupili hladniji dani postavio sam ga na nekih 73 stepena.
U kući je ispočetka bilo jako toplo, pa sam pozvao majstora da mi ugradi na radijatore termoglave koje sam već imao kupljene ali ih oni nisu ugradili odmah, omaškom. Za celih 10 minuta su na radijatore stavljene termoglave kojima može da se u svakom momentu svaki radijator stiša ili pojača do maksimuma ( 5-ca ) što odgovara temperaturi od 30 stepeni, što je priznaćete dosta toplo za jednu prostoriju. Sada je već lakše da se temperatura kontroliše na nekih prijatnih 23-25 stepeni, što je po meni sasvim dovoljno, pa ako je nekada i toplije lako se reguliše.
Termoglave nisu neki veliki izdatak a mogu da predstavljaju i način uštede.
Sa druge strane, s obzirom da na sistem grejanja imamo nakačen i kombinovani bojler, mogu da kažem da mi se on palio na struju samo u početku dok smo kuću samo dogrevali, a sada kada se „pravo“ greje on se nikada ne pali jer se koristi voda iz sistema, a i kada sistem ne radi, kada se ne grejemo, topla voda se ne troši jer nikoga nema u kući.
Dakle što se tiče sistema za grejanje sa kombinovanim bojlerom – sedi, odličan 5.
Neki od čitalaca moga bloga pitali su me kako se pokazala peć misleći da sam se još prošle godine uselio u kuću. Međutim i za ovo kratko vreme SOLID THERM me je iskreno oduševio svojim radom. Naime, peć se od ponedeljka do petka pali negde oko 16.00 s obzirom da supruga i ja radimo, stariji klinac ide u zabavište a devojčica je kod babe i dede ( naših komšija, kako ih od milošte zovemo ) koji se nalaze „dobranih“ 50m od naše kuće.
Uglavnom radnim danima peć se pali negde oko 16.00 osim kad se „tajko“ ne sažali na zeta i ćerku pa im pripali vatru negde oko 14-15.00h, tako da ih dočeka topla kuća kada dođu kući sa posla. Ukoliko tu časnu dužnost obavlja moja malenkost kuća se zagreje veoma brzo.
Zašto?
Peć je, kako sam već ranije pisao, tropromajna, ali joj je ogromna prednost i veliko ložište pa se istome lako pristupa, lako se i brzo čisti ložište kao i dimovodni kanali, lako se stavljaju drva za potpalu, pa kada se vatra razgori ja samo imam zadatak da malte ne ubacujem panjeve presečene na pola, dužine od oko 30-35cm mada bi komotno drva mogla da se seku na 40-50cm. Kada potpaljujem, samo otvorim donja vrata, pripremim potpalu i na zadnjem delu otvorim na dimnjači „cug“. Potpalim je sa sitnim drvima i čokovima, pa dok se vatra razgori dva panja podelim na četiri dela i njih nabacam u peć, a posle nastavim da dodajem malo krupnija drva. Do nekih 60 stepeni u kotlu dođe jako brzo – za nekih 15-20 minuta, ali za to vreme donja kotlovska vrata su otvorena kao i cug na dimnjači. Posle toga vrata zatvaram i vraćam cug delimično zatvarajući dimnjaču. Regulator promaje na početku grejanja bio mi je podešen na nekih 62 stepena, ali sada kada su nastupili hladniji dani postavio sam ga na nekih 73 stepena.
U kući je ispočetka bilo jako toplo, pa sam pozvao majstora da mi ugradi na radijatore termoglave koje sam već imao kupljene ali ih oni nisu ugradili odmah, omaškom. Za celih 10 minuta su na radijatore stavljene termoglave kojima može da se u svakom momentu svaki radijator stiša ili pojača do maksimuma ( 5-ca ) što odgovara temperaturi od 30 stepeni, što je priznaćete dosta toplo za jednu prostoriju. Sada je već lakše da se temperatura kontroliše na nekih prijatnih 23-25 stepeni, što je po meni sasvim dovoljno, pa ako je nekada i toplije lako se reguliše.
Termoglave nisu neki veliki izdatak a mogu da predstavljaju i način uštede.
Sa druge strane, s obzirom da na sistem grejanja imamo nakačen i kombinovani bojler, mogu da kažem da mi se on palio na struju samo u početku dok smo kuću samo dogrevali, a sada kada se „pravo“ greje on se nikada ne pali jer se koristi voda iz sistema, a i kada sistem ne radi, kada se ne grejemo, topla voda se ne troši jer nikoga nema u kući.
Dakle što se tiče sistema za grejanje sa kombinovanim bojlerom – sedi, odličan 5.
субота, 5. октобар 2013.
Još malo pa useljaj
Evo lagano se primiče dan D a to je sledeća nedelja kada bi konačno trebali da se uselimo u svoju kućicu. Za sada je spreman donji deo sa spavaćom sobom, dnevnom, kuhinjom i trpezarijom i kupatilom.
Sistem grejanja je pre neki dan proveren i radi dobro. Za nekih 15 min. nabio je temperaturu oko 62 stepena i radijatori su prijatno grejali kuću.
Vrhunac za mene je ovaj u kupatilu. Zbogom grejalice, kalorifeeri i ostali gutači struje.
Ima tu još mnogo da se radi, da se razumemo. Ali konačno smo na kraju puta - useljaj u kućicu.
Danas sam slikao malo podrum sa drvima uredno složenim i spremnim. Uzeo sam nekih 20 metara hrasta pa ćemo da vidimo da li je to dovoljno ili ne. Prve godine se čovek uči da loži i održava temperaturu grejanaj tako da se ne nadam nekim uštedama. Prave uštede mogu da uslede tek kada se stavi izolacija, kada se uradi potkrovlje i izoluje, i kada kuća bude jedna komapktna celine. Do tada ima još dosta da se radi. Ali mislim da vredi.
Peć se pokazala izuzetno dobro na prvu loptu. Tropromajni Solidtherm i pri tome gusani mislim da će dobro odraditi "zimu", pa je samo bitno da ima dosta drva.
Danas su došli i majstori za trakaste zavese i garnišne za njih koje su postavljene pa je ostalo da presvučemo nameštaj materijalom koji je već naručen, da rešimo tepihe i to je to.
Ubrzo slede slike.
Sistem grejanja je pre neki dan proveren i radi dobro. Za nekih 15 min. nabio je temperaturu oko 62 stepena i radijatori su prijatno grejali kuću.
Vrhunac za mene je ovaj u kupatilu. Zbogom grejalice, kalorifeeri i ostali gutači struje.
Ima tu još mnogo da se radi, da se razumemo. Ali konačno smo na kraju puta - useljaj u kućicu.
Danas sam slikao malo podrum sa drvima uredno složenim i spremnim. Uzeo sam nekih 20 metara hrasta pa ćemo da vidimo da li je to dovoljno ili ne. Prve godine se čovek uči da loži i održava temperaturu grejanaj tako da se ne nadam nekim uštedama. Prave uštede mogu da uslede tek kada se stavi izolacija, kada se uradi potkrovlje i izoluje, i kada kuća bude jedna komapktna celine. Do tada ima još dosta da se radi. Ali mislim da vredi.
Peć se pokazala izuzetno dobro na prvu loptu. Tropromajni Solidtherm i pri tome gusani mislim da će dobro odraditi "zimu", pa je samo bitno da ima dosta drva.
Danas su došli i majstori za trakaste zavese i garnišne za njih koje su postavljene pa je ostalo da presvučemo nameštaj materijalom koji je već naručen, da rešimo tepihe i to je to.
Ubrzo slede slike.
среда, 4. септембар 2013.
DOO "BAUŠTEL" iliti "CURAJBERI" na delu
Poštovan čitaoci,
Čast mi je da vas obavestim da je u petak, 30.08.2013. godine u Šidu počelo sa radom privredno društvo DOO "Bauštel" koje obavlja sve vrste građevinskih radova kako na eksterijeru, tako i na enterijeru. Radnici ove firme su stručni, obučeni u najprestižnijim državnim školama sa ovih prostora i spremni da se uhvate u koštac sa najtežnim problemima građevinske industrije.
Radnici su posebno obučeni i kvalifikovani za "curajbovanje" koje su izučili na najprestižnijim svetskim građevinama u Saudi Arabiji, a pre svega Dubaiu.
Specifičnost ovog privrednog društva je što građevinsko-zanatske radove obavlja u popodnevnim časovima, a pre podne mogu da vam dragi čitaoci budu savetnici u različitim pravno-ekonomskim oblastima i pitanjima.
Sedište firme je tržni centar "Milka" kod objekta vrtića "Ruski dvor".
Biće nam drago da vaše građevinske snove pretvorimo u javu
Pojedini radnici obučeni su i za najsloženije radnje kao što je npr. kuvanje kotlića za 100 osoba u džezvi za kafu, što se iz priloženog može videti.
"Curajberi" na delu obavljaju složenu građevinsku radnju zvanu "curajb" iliti "zaglađivanje". Radnja je uvežbana prilikom učestvovanja na izgradnji niza velelepnih građevinskih objekara širom Saudi Arabije. Dovedena je gotovo do savršenstva.
Još jedna iz bogatog opusa građevinskih fotografija koja pokazuje veštinu i umeće radnika i osnivača privrednog društva DOO "Bauštel". Vodite samo računa dragi čitaoci da DOO označava po Zakonu o privrednim društvima "društvo sa ograničenom odgovornošću" tako da osnivači ne odgovaraju ukoliko vam se njihov rad nenormalno svidi da se kod vas prosto stvori zavisnost od angažovanja ove mlade firme.
Svaki od naših mladih radnika obučen je da pored izvođenja građevinsko-zanatskih radova izvodi i najsloženije operacije oko spremanja različitih vrsta najpoznatijih svetskih specijaliteta, a posebno se ističu jela sa ovih prostora i ovoga podneblja.
Šalu na stranu, prošli vikend rađene su staze oko kuće sa ekipom drugara u "o ruk" varijanti koja nije nešto puno jeftinija od "majstorske" varijante, a meni je bilo mnogo više do šale i zezanja sa drugarima. I ta kombinacija se pokazala dobitnom.
Naručio sam 4.5m3 šljunka - separacije koja je sitnija i bolja, ali je i nešto skuplja. Cena - 9.000,00 dinara sa prevozom.
Takođe sam naručio i 15 vreća cementa - 750kg po ceni od 10.500,00 dinara.
Armaturu sam imao od građenja kuće.
Daske za šalovanje - 40m x 10cm x 2cm izašle su me oko 2.600,00 dinara.
Pivo, hrana, zahebancija se ne računaju.
Imalo je da se izbetonira oko 40m2 staze. Nismo izbetonirali sve i ostalo je da se vidimo za vikend. Slede slike.
Čast mi je da vas obavestim da je u petak, 30.08.2013. godine u Šidu počelo sa radom privredno društvo DOO "Bauštel" koje obavlja sve vrste građevinskih radova kako na eksterijeru, tako i na enterijeru. Radnici ove firme su stručni, obučeni u najprestižnijim državnim školama sa ovih prostora i spremni da se uhvate u koštac sa najtežnim problemima građevinske industrije.
Radnici su posebno obučeni i kvalifikovani za "curajbovanje" koje su izučili na najprestižnijim svetskim građevinama u Saudi Arabiji, a pre svega Dubaiu.
Specifičnost ovog privrednog društva je što građevinsko-zanatske radove obavlja u popodnevnim časovima, a pre podne mogu da vam dragi čitaoci budu savetnici u različitim pravno-ekonomskim oblastima i pitanjima.
Sedište firme je tržni centar "Milka" kod objekta vrtića "Ruski dvor".
Biće nam drago da vaše građevinske snove pretvorimo u javu
Pojedini radnici obučeni su i za najsloženije radnje kao što je npr. kuvanje kotlića za 100 osoba u džezvi za kafu, što se iz priloženog može videti.
"Curajberi" na delu obavljaju složenu građevinsku radnju zvanu "curajb" iliti "zaglađivanje". Radnja je uvežbana prilikom učestvovanja na izgradnji niza velelepnih građevinskih objekara širom Saudi Arabije. Dovedena je gotovo do savršenstva.
Još jedna iz bogatog opusa građevinskih fotografija koja pokazuje veštinu i umeće radnika i osnivača privrednog društva DOO "Bauštel". Vodite samo računa dragi čitaoci da DOO označava po Zakonu o privrednim društvima "društvo sa ograničenom odgovornošću" tako da osnivači ne odgovaraju ukoliko vam se njihov rad nenormalno svidi da se kod vas prosto stvori zavisnost od angažovanja ove mlade firme.
Svaki od naših mladih radnika obučen je da pored izvođenja građevinsko-zanatskih radova izvodi i najsloženije operacije oko spremanja različitih vrsta najpoznatijih svetskih specijaliteta, a posebno se ističu jela sa ovih prostora i ovoga podneblja.
Šalu na stranu, prošli vikend rađene su staze oko kuće sa ekipom drugara u "o ruk" varijanti koja nije nešto puno jeftinija od "majstorske" varijante, a meni je bilo mnogo više do šale i zezanja sa drugarima. I ta kombinacija se pokazala dobitnom.
Naručio sam 4.5m3 šljunka - separacije koja je sitnija i bolja, ali je i nešto skuplja. Cena - 9.000,00 dinara sa prevozom.
Takođe sam naručio i 15 vreća cementa - 750kg po ceni od 10.500,00 dinara.
Armaturu sam imao od građenja kuće.
Daske za šalovanje - 40m x 10cm x 2cm izašle su me oko 2.600,00 dinara.
Pivo, hrana, zahebancija se ne računaju.
Imalo je da se izbetonira oko 40m2 staze. Nismo izbetonirali sve i ostalo je da se vidimo za vikend. Slede slike.
Kupatilo, kupatilce, ogledalo, ogledalce
I bi kupatilo. Dok smo sve pokupovali, dok smo izvijali majstore, sto čudesa i peripetija, ali konačno je gotovo. Uradili, priključili.
Pokupovano je još par stvari, šarafa i šarafčića što je na cenu samih sanitarija dodalo još nekih 10.100,00 dinara. Majstori su za ruke - nameštanje kompletnog kupatila uzeli 40 eura i još 30 eura je plaćeno nameštanje kombinovanog bojlera na sistem centralnog grejanja dole u podrumu.
Imali smo i nepredviđeni trošak vezan za podrum i cevi kanalizacije koje izlaze iz kuće i priključuju se na sistem jer su u međuvremenu, kako se kuća slegala, a pošto su bile zamalterisane, izgubile nagib koji je postojao kod njihovog nameštanja.
SAVET: kada budete radili kanalizacione cevi radite ih cev u cev ( manja u veću ) pa ako spoljna cev i bude fiksirana za kuću, ova unutrašnja ima prostora unutar veće da se kreće i menja nagib što je dosta jednostavno i prosto rešenje, a malo ko ga se seti.
Evo i slika kupatilca
Pokupovano je još par stvari, šarafa i šarafčića što je na cenu samih sanitarija dodalo još nekih 10.100,00 dinara. Majstori su za ruke - nameštanje kompletnog kupatila uzeli 40 eura i još 30 eura je plaćeno nameštanje kombinovanog bojlera na sistem centralnog grejanja dole u podrumu.
Imali smo i nepredviđeni trošak vezan za podrum i cevi kanalizacije koje izlaze iz kuće i priključuju se na sistem jer su u međuvremenu, kako se kuća slegala, a pošto su bile zamalterisane, izgubile nagib koji je postojao kod njihovog nameštanja.
SAVET: kada budete radili kanalizacione cevi radite ih cev u cev ( manja u veću ) pa ako spoljna cev i bude fiksirana za kuću, ova unutrašnja ima prostora unutar veće da se kreće i menja nagib što je dosta jednostavno i prosto rešenje, a malo ko ga se seti.
Evo i slika kupatilca
четвртак, 22. август 2013.
Pripreme za uređenje kupatila
E pa ovako. Svašta nešto se izdogađalo za svo ovo vreme od kada nisam pisao na blogu, ali generalno malo vezano za kuću. Ona je tu, ćuti i miruje i čeka septembar pa da se useljavamo. Prethodnih meseci smo se angažovali na planiranju da radove privodimo kraju, pa smo pokupovali kupatilske elemente i slavine za tuš kabinu i lavabo, a uzeli smo i neke lustere za dnevnu sobu i trpezariju.
Međutim najjači utisak na mene ovih dana ostavio je jedan gost koji se pojavio u ponedeljak 19.08.2013. godine – na dan čuvene šidske slave, a inače je „šidski zet“. Radi se o jednom od čitaoca ovoga bloga koji je iskoristio priliku da svrati do mene kako bi se upoznali i mogu reći da ako ovo čita da je meni i mojoj supruzi izuzetno drago što smo se upoznali, i na brzinu se ispričali.
Iz tog razloga: pozdrav za šidskog zeta Miću i njegovu suprugu Jelenu. Očekujem sledeći put da dođete sa drugim autom i da se zadržite malo duže. Bar na kafi i soku.
Elem, idemo mi dalje sa našim „poslom“. A to je matematika. Sabiranje i oduzimanje.
Kupljeno je sledeće:
1. ogledalo 10.100,00 dinara
2. ormar sa umivaonikom 17.140,00 dinara
3. baterija za umivaonik 4.230,00 dinara
4. tuš kabina 17.440,00 dinara
5. monoblok 11.590,00 dinara
6. baterija za tuš 5.980,00 dinara
TOTAL: 66.480,00 dinara
Što se tiče baterija – nastavili smo traadiciju kupovine baterija marke Rosan, serija Zerro, jer od majstora koji se bave vodoinstalaterskim radovima dobili smo sve preporuke.
Od krupnijih radova koji nas očekuju sledi vitlanje majstora na uređenju kupatila i rad na stazama oko kuće i to bi bilo to za ovu godinu ( bar se nadam ).
Takođe smo kupili i dušek za sin malog Alekse i dogovorili sa stolarom da nam uradi krevet sa fiokom za njega
Cena: 70 eura ( 7.980,00 dinara )
Pao je tu i bračni krevet u Forma Ideale po ceni od 30.000,00 dinara i par lustera za dnevnu sobu i trpezariju po ukupnoj ceni od 5.000,00 dinara.
Ono što sam čuo od starijih i iskusnijih ljudi je da nije problem kuću sagraditi nego je napuniti stvarima za život i to je ono što se sada obistinjuje.
Ideja mi je bila da samo troškove građenja prikažem tabelarno, jer troškovi opremanja kuće sa krevetima, lusterima...itd, su nešto što svako od nas sam pravi u zavisnosti od toga da li želi neki „fenseraj“ ili neki normalan nenapucan nameštaj jer ja nisam rob stvari. Međutim zbog mladih ljudi, a i onih starijih koji odlučuju da se skuće ( kuća ili stan ) ja ću se truditi da navodim cene za sve, čisto da svako od zainteresovanih može da nađe nešto što ga zanima.
Međutim najjači utisak na mene ovih dana ostavio je jedan gost koji se pojavio u ponedeljak 19.08.2013. godine – na dan čuvene šidske slave, a inače je „šidski zet“. Radi se o jednom od čitaoca ovoga bloga koji je iskoristio priliku da svrati do mene kako bi se upoznali i mogu reći da ako ovo čita da je meni i mojoj supruzi izuzetno drago što smo se upoznali, i na brzinu se ispričali.
Iz tog razloga: pozdrav za šidskog zeta Miću i njegovu suprugu Jelenu. Očekujem sledeći put da dođete sa drugim autom i da se zadržite malo duže. Bar na kafi i soku.
Elem, idemo mi dalje sa našim „poslom“. A to je matematika. Sabiranje i oduzimanje.
Kupljeno je sledeće:
1. ogledalo 10.100,00 dinara
2. ormar sa umivaonikom 17.140,00 dinara
3. baterija za umivaonik 4.230,00 dinara
4. tuš kabina 17.440,00 dinara
5. monoblok 11.590,00 dinara
6. baterija za tuš 5.980,00 dinara
TOTAL: 66.480,00 dinara
Što se tiče baterija – nastavili smo traadiciju kupovine baterija marke Rosan, serija Zerro, jer od majstora koji se bave vodoinstalaterskim radovima dobili smo sve preporuke.
Od krupnijih radova koji nas očekuju sledi vitlanje majstora na uređenju kupatila i rad na stazama oko kuće i to bi bilo to za ovu godinu ( bar se nadam ).
Takođe smo kupili i dušek za sin malog Alekse i dogovorili sa stolarom da nam uradi krevet sa fiokom za njega
Cena: 70 eura ( 7.980,00 dinara )
Pao je tu i bračni krevet u Forma Ideale po ceni od 30.000,00 dinara i par lustera za dnevnu sobu i trpezariju po ukupnoj ceni od 5.000,00 dinara.
Ono što sam čuo od starijih i iskusnijih ljudi je da nije problem kuću sagraditi nego je napuniti stvarima za život i to je ono što se sada obistinjuje.
Ideja mi je bila da samo troškove građenja prikažem tabelarno, jer troškovi opremanja kuće sa krevetima, lusterima...itd, su nešto što svako od nas sam pravi u zavisnosti od toga da li želi neki „fenseraj“ ili neki normalan nenapucan nameštaj jer ja nisam rob stvari. Međutim zbog mladih ljudi, a i onih starijih koji odlučuju da se skuće ( kuća ili stan ) ja ću se truditi da navodim cene za sve, čisto da svako od zainteresovanih može da nađe nešto što ga zanima.
понедељак, 8. јул 2013.
Argeta
Sećam se dobro kao da je juče bilo. Tamo negde 80-ih, kada je sve funkcionisalo, a ja bio maleni klinac vikend je za mene bio jako značajan događaj.
Vikendom bi moji teča i tetka znali da, pošto je u Šidu subota pijačni dan, dođu do mojih matoraca, došetaju, na partiju razgovora i kafice, a majka bi me spremila pa bi me njih dvoje odveli kod sebe u stan na igru sa sestrom i bratom koji su bili puno stariji od mene i kojima bi ja kao "klinac" smetao.
Ono po čemu pamtim te vikende je jedan proizvod koji se održao svo ovo vreme, do današnjih dana i koji za mene lično predstavlja savršenstvo dobrog ukusa.
Nešto kao Eurokrem među paštetama. Da pogodili ste. Radi se o Argeta pašteti.
To je za mene uvek bilo više od ukusa. Kao što je za ljubitelje viskija Čivas Regal star 20 godina pojam. Kao za ljubitelje kavijara ruska Beluga...itd. Argeta je za mene simbol detinjstva i nečega što mi je ostalo zaista u lepom sećanju.
Možete zamisliti moje tuge kada je prokleti rat doveo do toga da moje omiljene paštete više ne bude u radnjama. Eeee, ali ima Boga.
Kada sam u septembru mesecu 2000-te godine otišao u vojsku, ni slutio nisam da ću u martu 2001, sa dolaskom nove generacije vojnika biti u prilici da se setim detinjstva. Par vojnika iz Novog Pazara, a jedan od njim mislim da se zvao Saladin Gusinac doneli su to blago u kasarnu na Majevici u N. Sad. Možete li zamisliti moje oduševljenje kada sam ponovo probao za mene čuvenu paštetu. I...ukus isti, proširena paleta proizvoda...ma to je to.
Čak sam, kada je jedan nadobudni vodnik počeo da pretura mladim vojnicima po kasetama, i kada je jednu paštetu iz obesti ljudima istresao na patos,valjda da bi pokazao kako je jak i moćan, popizdeo i pravac kod mog kapetana Zorana Lukovca. Rekao sam mu da je sramota da se tako ponašamo i da iz obesti bacamo hranu po patosu, a da ne znamo da su možda roditelji zadnji dinar dali da to kupe i pošalju vojnicima u vojsci, i da je to velika sramota za vojsku. Pogledao me je i samo rekao - Filipe u pravu si.
Od tada su vojnici imali rok od momenta kada donesu te pakete da ih što pre "opeglaju" i stvar je legla. A ja sam kod mladih vojnika stekao poštovanje jer sam se založio za njih.
Tada sam saznao da se Argeta proizvodila u pogonu u Sarajevu, ali nedugo potom je počela i prodajau Srbiji, Beogradu, N. Sadu...itd. Došao sam u priliku da je konzumiram, da je preporučim i drugim ljudima i ko god je probao nije mogao da ostane ravnodušan.
Danas moja deca jedu tu paštetu i zaista i ja sa njima uživam u ukusu mladosti i detinjstva.
Vikendom bi moji teča i tetka znali da, pošto je u Šidu subota pijačni dan, dođu do mojih matoraca, došetaju, na partiju razgovora i kafice, a majka bi me spremila pa bi me njih dvoje odveli kod sebe u stan na igru sa sestrom i bratom koji su bili puno stariji od mene i kojima bi ja kao "klinac" smetao.
Ono po čemu pamtim te vikende je jedan proizvod koji se održao svo ovo vreme, do današnjih dana i koji za mene lično predstavlja savršenstvo dobrog ukusa.
Nešto kao Eurokrem među paštetama. Da pogodili ste. Radi se o Argeta pašteti.
To je za mene uvek bilo više od ukusa. Kao što je za ljubitelje viskija Čivas Regal star 20 godina pojam. Kao za ljubitelje kavijara ruska Beluga...itd. Argeta je za mene simbol detinjstva i nečega što mi je ostalo zaista u lepom sećanju.
Možete zamisliti moje tuge kada je prokleti rat doveo do toga da moje omiljene paštete više ne bude u radnjama. Eeee, ali ima Boga.
Kada sam u septembru mesecu 2000-te godine otišao u vojsku, ni slutio nisam da ću u martu 2001, sa dolaskom nove generacije vojnika biti u prilici da se setim detinjstva. Par vojnika iz Novog Pazara, a jedan od njim mislim da se zvao Saladin Gusinac doneli su to blago u kasarnu na Majevici u N. Sad. Možete li zamisliti moje oduševljenje kada sam ponovo probao za mene čuvenu paštetu. I...ukus isti, proširena paleta proizvoda...ma to je to.
Čak sam, kada je jedan nadobudni vodnik počeo da pretura mladim vojnicima po kasetama, i kada je jednu paštetu iz obesti ljudima istresao na patos,valjda da bi pokazao kako je jak i moćan, popizdeo i pravac kod mog kapetana Zorana Lukovca. Rekao sam mu da je sramota da se tako ponašamo i da iz obesti bacamo hranu po patosu, a da ne znamo da su možda roditelji zadnji dinar dali da to kupe i pošalju vojnicima u vojsci, i da je to velika sramota za vojsku. Pogledao me je i samo rekao - Filipe u pravu si.
Od tada su vojnici imali rok od momenta kada donesu te pakete da ih što pre "opeglaju" i stvar je legla. A ja sam kod mladih vojnika stekao poštovanje jer sam se založio za njih.
Tada sam saznao da se Argeta proizvodila u pogonu u Sarajevu, ali nedugo potom je počela i prodajau Srbiji, Beogradu, N. Sadu...itd. Došao sam u priliku da je konzumiram, da je preporučim i drugim ljudima i ko god je probao nije mogao da ostane ravnodušan.
Danas moja deca jedu tu paštetu i zaista i ja sa njima uživam u ukusu mladosti i detinjstva.
Пријавите се на:
Постови (Atom)