Ćeif

Interesantna reč za zadovoljstvo. A ćeifa je u subotu i nedelju zaista i bilo. Ali ne u vezi kuće, već u vezi nečega sasvim drugog.

Radi se o odlasku pisca ovih redova u Bijeljinu na rafting Drinom i pripremu za ovo:

http://www.bijeljinaturizam.org/opcija/btg_novosti/0/36/bijeljinaturizam/Drinska/Regata/-/Bijeljina/2011

Naime, kako su nam u Semberiji kumovi i par drugara, prošle godine, prilikom proslave rođendana moga sina Alekse, pala je prozivka moga kuma o tome da li želim da te 2010. godine uzmem učešća u drinskoj regati koja se svake godine organizuje u Bijeljini i to od Janje do Pavlovića ćuprije. Par godina unazad oni su mene zvali, ali sam ja propuštao taj događaj. Da sam samo znao...

I tako su oni mene uspeli da nagovore, i ja se te 2010. godine sa još moja dva dobra druga zaputih put Semberije na tu regatu. Kuma nas je odvezla kolima do Janje, jer sam svoj auto morao da ostavim kod nje ispred stana. Kum je sa ekipom već bio na „licetu mesta“ jer su oni tu noć ( subota na nedelju ) prespavali u Janji u improvizovanom kampu, sa još par desetina ljudi. Po dolasku u Janju primetili smo jednu interesantnu stvar. Samo su žene vozile kola. Pošto mi to nije bilo malo jasno, kuma mi je objasnila da žene dovoze muževe, i kolima odlaze do Pavlovića mosta gde ih čekaju. Radilo se o spustu od kojih 20km koji je potrajao dobrih 5,6 sati, počev od 10.00 ili 11.00 do 16.00 časova.

Kada smo došli u Janju, ova dvojica mojih drugara, a moram priznati i ja, samo smo se zgledali. A bilo je kao u Kusturičinom filmu. Samo je falilo da još neko poleti i stvar bi bila kompletna. Gomile ljudi, čamaca, opreme, roštilja na plin, mesa, ribe... i ceo jedan trubački orkestar. I to mojih prijatelja iz Šida sa kojima sam nekada svirao ( samo tužne stvari ). Bili su spremni da se i oni ukrcaju i da krene lumperajka. A kada je krenula...

Prvih sat, dva je bilo sve onako... kako da kažem...organizovano. Gradonačenil Bijeljine, Mića Mićić vozio se okolo u čamcu sa specijalnom stolicom i mezetlukom pod desnom rukom, kako bi svojim prisustvom dao značaja hepeningu, trube su svirale, vikalo se i pevalo... a onda je krenuo totalni urnebes kako se koja ekipa malo podgasila. U našem čamcu bilo je 15 ljudi... i jedno 6 ili 7 gajbi piva. Nas 5 ne pije pivo. Pa vi sad izračunajte koliko je to flaša piva po stanovniku čamca. Hahah. Šta reći osim da je na kraju, nakon iskrcavanja kod Pavlovića mosta, dok smo mi naš čamac uredno pakovali, pala i jedna tuča učesnika regate. Radilo se o nekoj dečurliji koja se malo više dohvatila flaše, pa krenula put regate sa svojim devojčicama u dva splava. Palo je neko koškanje i bilo je kao u gusarskim filmovima. Jedna ekipa pokušava da zauzme drugi splav, devojčice vrište i padaju u vodu. Peglanje u vodi. Trubači daju štimung... Ma šta da vam pričam. Sveopšte veselje. A pola Bijeljine sa obale posmatra i kida se od smeha.

E sad zašto ja ovo vama pričam. Pa u subotu su moji prijatelji i ja, sa svojim lepšim polovinama + deca, rešili da odemo malo do Bijeljine i provozamo se Drinom u istom čamcu, čisto da „ispitamo rutu“ pred novi rafting koji pada 07.08.2011. godine. I tako nas je moj kum dočekao sa svojom ekipicom, pa smo veoma brzo, nakon što smo se malo „prihvatili“ roštilja, pristupili montaži čamca. Beštija je ogromna. Radi se o vojnom, desantnom čamcu koji prima 15 ljudi i koga su za neke smešne pare momci kupili kao rashod iz rezervi Vojske RS. Čamac ima rampu koja se spušta, dakle nije u špic i na njega su ovom prilikom bile nakačene dve pente od po 20KS svaka. Čisto da se nađu. Ljudi, te pente zaista rade. Gurale su čamac uzvodno, uz brzi Drinu kao po šinama. I odmah da vam kažem da je Dunav, što bi rekao jedan moj drugar, učesnik dvodnevne pustolovine, „kesa“ u odnosu na Drinu. O Savi neću da trošim reči.

Drina je izuzetno ćudljiva reka koja u toku dana raste i opada, koja u toku godine toliko često puta menja svoj tok da to nije normalno. U odnosu na prošlu godinu, sada je to totalno drugačije rečno korito, sa ostrvima od šljunka koja su u međuvremenu nastala i gomilama debala koja vire iz vode i čekaju neoprezne putnike. Prošle godine su se neki momci polupali svojim plastičnim čamcem na jedno deblo, tako da je čamac pukao kao ljuska od jajeta. Dok su neki visili sa grana debla, neki su plivali kako bi se spasili matice reke koja je izuzetno jaka na nekim mestima, dok su ih ostali učesnici regate, uključujući i nas, kupili po Drini, a njihove stvari plutale po vodi.

Dakle radi se o izuzetno brzoj reci, ćudljivoj i opasnoj, koju čovek koji se nađe u čamcu, mora da poštuje i poznaje. U protivnom...

E sad, prvo smo se vozili i kupali tamo gde je to bilo moguće i gde Drina nije brza ( u rukavcima ) mi muški, potom smo provozali malo i žene.

Žurka je potrajala do kasnih večernjih časovak, kada smo krenuli put Šida, da bi u grad Save Šumanovića došli oko 23.00 časova.

I...

Varate se ako mislite da je ovde kraj. Nakon izlaska iz vode pao je dogovor, posle prozivke koju su prijatelji uputili piscu ovih redova, da se i u nedelju dođe na Drinu. Doduše u malo izmenjenom sastavu. Bez lepših polovina, koje su nas samo mrko gledale. Svakom od nas, kada je došao kući, očitana je „vakela“ od strane ženskog dela populacije, kako to nije lepo, kako smetamo ljudima, kako ne moramo baš i u nedelju ići, kako je bolje da ostanemo kući. Ženama uz skute. Međutim crv u nama je radio. A crv je čudna životinjka. Kada te napadne ne popušta. Žene su tada posegnule za poslednjim kecom u rukavu. Našim milim roditeljima. Ali avaj. Slaba vajda za četiri pustolova koji su u jutarnjim časovima, negde oko 9.30 časova već bili u Fiat Stilo karavanu koji je jezdio put Semberije.

Moja kuma, koja je jedna „zmaj žena“ u pozitivnom smislu ( kumoooooo pozdrav!!!! ) nije mogla „zlo da gleda očima“ pa je rešila da nešto po tom pitanju preduzme. Spakovala je stvari, stavila decu u kola i sa majkom, taštom moga kuma i legende, krenula... put Šida. Kod moje žene.

O tom „paklenom planu“ nisam imao pojma i saznao sam za zaplet događaja tek kada sam kao i svaki dobar i pažljiv muž pozvao kuću da saznam zadnje vesti, tračeve, i kako mi se ponaša naslednik – raskućitelj. Žena mi je kroz smeh rekla da ima goste iz Bijeljine.

Kumo svaka čast. Ako čitaš ove redove puno te pozdravljam i izvinjavam ti se što smo ti muža ukrali na dva dana i maltretirali tebe i klince. Nadam se da vas je žena ugostila kako valja, jer je nas tvoj muža, a moj kum ugostio carski. Drugari i ja smo zaista i iskreno oduševljeni i nadamo se da se vidimo na istom mestu 31.07.2011. godine. Ali prethodno vi morate da dođete 24.07.2011. godine u Šid. Hahha. Ala ima da se navozamo.

Šta reći za kraj. Možda rečenicu jednog od mojih drugova, učesnika ovoga „Ćeifa“: „Ljudi ako je ovako dobro na Drini, kako li je tek na raftingu na Tari“ ili reči drugog drugara i učesnika: „Ljudi pa ja mojoj ženi moram da kažem da je ovo banja. Banja!!!! Ovo prosto leči i ja moram češće da dolazim na lečenje“.

Veliki pozdrav za čitaoce. I izvinite što nije o kući.

Naravno, ako ste u mogućnosti otiđite u Semberiju, na Drinu, na rafting ili u Etno selo Stanišić i provedite se ekstra.

Voda

Evo mene sa novim vestima. Ovih dana privode se kraju radovi na razvodu vode i priključenju na vodovodnu i kanalizacionu mrežu. Za vodovodne cevi odabrao sam „plastiku“ i to:

http://www.pestan.net/sr/pocetna
http://www.pestan.net/pdf/pestan-pvc-cevi-za-vodu.pdf

Izvođač radova mi je rekao da sa tim cevima nije do sada imao problema i da su dobar balans cene i kvaliteta.

E sad zašto plastika... pa kolebao se jesam između pocinčanih koje su malo skuplje i „plastike“ ali mi je par majstora koji su u Šidu dosta dobri u materiji centralnog grejanja rekli da se ipak opredelim za plastiku. A i jedan događaj me je ubedio da se njoj okrenem. O čemu se radi. Naime, jednog dana kad sam došao kući dočeka me moj matori sa čovekom sa čijeg gradilišta je moj izvođač radova uzimao materijal za kuću. Gleda čovek šta je sve urađeno, hvali izvođača i malo po malo dođosmo mi i do teme oko cevi za vodovod i kanalizaciju.

Ja znam da je njegova kuća skoro nova, a on mi u razgovoru kaže da je u kuću stavio pocinčane cevi gde god je to moglo i... posle 10-13 godina ima strašne probleme da je morao da lupa oba kupatila i kuhinju u kući da bi cevi zamenio. Kada mi je rekao da je pocinčana cev za 10-13 godina puna rđe – neka hvala. Nije Mirko budala. Posle sam se još malo informisao i potom odlučio da mi se voda radi „plastikom“.

Eeeee. Ali to nije sve. U momentu dok pišem ovaj tekst na kući se cakle „ganc novi“ prozori. Došli majstori ( 06.07.2011. godine ) i postavili prozore za dva sata na celoj kući. Šest ljudi radi kao mašina. Ostali su dužni za ulazna vrata i dupla balkon vrata koje ću namestiti ili ovih dana ili kada izvođač odradi betonsku košuljicu, da bi se znala tačna visina košuljice, a samim tim i vrata.

E, da. Pragova u kući neće biti, pa samim tim ni lupanja nožnih prstiju o iste i dečijeg zapinjanja i padanja po kući.

Pošto je slika prozora dosta, novi post sa prozorima uskoro.

Uživajte u slikama.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Priključak za vodu

Dragi moji prijatelji i čitaoci

Dugo je vremena prošlo od mog poslednjeg posta. U međuvremenu nikakvih krupnijih radova na kući nije bilo, osim što je nakon struje došao red na priključak za vodu koji su ljudi iz JKP "Vodovod" odradili maksimalno brzo i korektno. Imalo je dosta da se kopa, što se iz priloženog vidi, a ako nekog zanima, cena samog priključka zajedno sa kopanjem data je u prilogu sa ostalim cenama. Radi se o iznosu od oko 70.000 dinara koji je dosta visok, ali se mora imati u vidu trasa koju su morali da prokopaju, kao i cevi koje su postavljali. U svakom slučaju i taj posao je odrađen.

Raspored radova u nekom sledećem periodu je sledeći:

1. postavljanje spoljne stolarije u toku ove nedelje
2. razvod kanalizacije i vode oko kuće i u kući - juče stigla "plastika" spremna za ugradnju
3. dolazak izvođača da odradi kompletno unutrašnje malterisanje od podruma do potkrovlja
4. izgradnja terase i njeno natkrivanje
5. izrada centralnog grejanja
6. kupatilo
7. podovi

Kupatilo i podovi ostavljeni su za kraj i njih planiramo negde u avgustu, septembru da radimo, dok je sve ostalo prioritet i daće se "pun gas" po tim pitanjima.

Uskoro novi tekstovi i slike

Pozdrav.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Struja

Nakon što su pare legle na račun EPS, pre par meseci, došao je i taj dan da se odradi priključak za struju i struja razvede po kući. Struja je odrađena pre jedno 10-ak dana, ali s obzirom na moj period privikavanja na novonastalu situaciju posle preseljenja, jednostavno nisam stigao da sve slikam i napišem par reči. Sada to ispravljam.

Da napomenem da u cenu izgradnje ulazi i kompletan razvod struje sa svim utikačima i prekidačima, kutijama i ormarima. Momci došli i obavili posao brzo i efikasno.

Evo i slika

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Specifikacija materijala za grejanje

Specifikacija materijala potrebnog za grejanje

Pošto je Šid jedno malo mesto gde se dobar glas daleko čuje, lako mi je bilo doći do dva majstora za uvođenje centralnog grejanja od kojih mi je jedan dao specifikaciju materijala koji bi mu bio potreban da odradi grejanje.

Plan je da se grejanje tako odradi da u startu uradimo grejanje u prizemlju kuće, a potkrovlje će biti naknadno sređivano, pa shodno tome i grejanje. Naime, kako se da videti da nema betonske kose ploče, prvo i osnovno će biti da krov zatvorimo mineralnom vunom i rigipsom, a potom krenemo u sređivanje soba u potkrovlju, sobu po sobu. Shodno tome, majstor će pripremiti izvode za radijatore i pružiti ih do gore, tako da ćemo mi samo, kako koja soba bude bila sređivana, stavljati radijator po radijator. Sve ostalo je neki sadašnji standard, to jest alu plast cevi u podu, peć Viadrus 35kw...itd.

Spisak materijala za centralno grejanje je sledeći:

R.br. Naziv količina

1 Peć “Viadrus” 35 kw 1 kom
2 Regulator promaje regulus 1 kom
3 Cirkulaciona pumpa “Grunfos” 5/4” 1 kom
4 Ekspanziona posuda 35l 1 kom
5 Sigurnosni ventil 1/2” 1 kom
6 Termometar 1/2” 1 kom
7 Termomanometar 1/2” 1 kom
8 ZN holender 5/4” ravni 1 kom
9 ZN holender 1” ravni 4 kom
10 Kugli ventil 5/4” 4 kom
11 Kugli ventil 1” 4 kom
12 Dupli nipl 5/4” 3 kom
13 Dupli nipl 1” 8 kom
14 Ispusna slavina 1/2” 1 kom
15 CU holender Ø18 – 3/4” 1 kom
16 MS prelaz Ø35 – 5/4” 12 kom
17 MS prelaz Ø28 – 1” 4 kom
18 CU cev Ø35 5m
19 CU T komad Ø35 – 35 – 35 4 kom
20 CU T komad Ø35 – 18 – 35 3 kom
21 CU koleno Ø35/90° UU 12 kom
22 CU koleno Ø35/90° SU 2 kom
23 CU redukcija Ø35 – Ø28 4 kom
24 Sabirnik 1“ - 7 izvoda 1 kom
25 Razdelnik 1“ - 7 izvoda 1 kom
26 Držač za sabirnik i razdelnik sa 7 izvoda 1 kom
27 Sabirnik 1“ - 5 izvoda 1 kom
28 Razdelnik 1“ - 5 izvoda 1 kom
29 Držač za sabirnik i razdelnik sa 5 izvoda 1 kom
30 Spojnica za Alu plast Ø16 – 1/2“ SU 16 kom
31 Ventil radijatorski ugaoni 1/2“ Kalefi 6 kom
32 Ventil za termo glavu 1/2“ Kalefi 6 kom
33 Navijak radijatorski ugaoni 1/2“ Kalefi 6 kom
34 Alu plast cevi Ø16 180m
35 Pretvarač napona 1 kom
36 Trokraki ili četvorokraki miš ventil sa elektro pokret. 5/4“ 1 kom
37 Perforirana traka 10m
38 Gužvajući tipli Ø8 150 kom
39 Vijak Ø5 x 75 150 kom
40 PVC dupla šelna Ø15 40 kom
41 Automatsko ozračno lonče 1/2“ 1 kom


R.br. Pl. pan. radijatori komplet sa ovesnim priborom, ozrakom i čepom količina

1. Tip 2Z dimenzije 600x2000 1 kom
2. Tip 2Z dimenzije 600 x 1800 1 kom
3. Tip 2Z dimenzije 600 x 1600 1 kom
4. Tip 2Z dimenzije 600 x 1200 1 kom
5. Tip 2Z dimenzije 600 x 600 1 kom
6. Sušač peškira 1200W 1 kom

Cene za materijal su od oko 250.000 do nekih 270.000 dinara, plus ruke i to 30e po radijatoru i 90e za peć. Jedan detalj koji fali a koga će na moje insistiranje sigurno biti je kombinovani bojler od jedno 120 – 150l za sanitarnu toplu vodu prikopčan na sistem centralnog grejanja.

Pozdrav graditelji i čitatelji.

Preseljenje

U životu svakog od nas dođe i taj dan kada se moramo seliti. Setite se samo vaše mladosti. Selidba je inače jedan veoma veseo događaj. Samo psuješ koliko stvari imaš. Pa onda psuješ kada kreneš da ih pakuješ jer nemaš u čega da ih spakuješ, a kutija iz prodavnice ponestalo jer u njima odavno nema robe niti ista stiže pa ne možeš da iscimaš komšija Miku da ti ostavi koju, onako preko veze, jer su sve unapred rezervisane za one što gaje piliće. Taman su im za matično jato da zapate. I tako u tom preseljenju ima raznoraznih zgoda i nezgoda, veselih ili tužnih, sve zavisno od toga koliko se vežete za neki prostor koji kasnije napuštate.

Sa mog stanovišta, samostalan bračni život dobat je iz više razloga, a najbolji i najvredniji je stvaranje porodice, prijatelji koji vas posećuju i koji su takođe stali na ludi kamen i uplovili u bračne vode. Pa kad krenu žene da kukaju na muževe, da se žale jedna drugoj... te ovaj moj je ovakav, te ovaj moj je još gori... E kad u nekom periodu života deca dođu, onda je poželjno bežati iz stana ili kuće koji nisu vaši i pokušati, ako ste u mogućnosti da stvorite nešto svoje. A ako niste, opet i povratak pod tople roditeljske skute ne mora biti loš, jer u periodu odrastanja dece do njihovog kretanja u vrtić, babe i dede igraju nemerljivu ulogu vrednih čuvara slatkih malih „čedovišta“. Sa druge strane ovo teško vreme koje svi proživljavamo, učvrstilo me je u uverenju da će sve češća slika biti zajedničkog života više generacija pod istim krovom.

Ali idemo mi dalje sa seljenjem...

...I tako ako imate sreće da imate kutije krenete da se pakujete. A stvari... samo izviru. Da prosto čovek ne poveruje odakle su se stvorile. E kada se napakujete, logično, potrebno je da stvari spustite obično sa nekog 15. sprata u prizemlje. Pa krenete da psujete ko vas je naterao da idete na 15. sprat. Ja doduše nisam otišao toliko daleko nego sam se mudro zaustavio na 1. spratu. Ali sam opet psovao jer sam milion puta išao gore dole. E sad pošto ste sneli stvari red bi, jelte bio, da ih i natovarite. Postoje razne varijante prevoza stvari. Jedni koriste traktore, drugi kombije a neki, kao na primer moja malenkost, sopstveni prevoz za sitan inventar, a za krupnije kombi. Fiat Stilo karavan je kao stvoren za preseljenje jer kada mu oborite sedišta pozadi staje kamara stvari. Provereno, I još ako kum vozi isto Stila karavana, eto vam veselja jer ste pola posla obavili. Verovali ili ne, komplet sitnarije sa odelima je stalo u dva Stila, a i nešto drvenarije za uz put.

Sve to se odvija u četvrtak 26.05.20. godine.

Svanuo je petak 27.05.2011. godine. Još malo sitnarije trpa se u autić, a kada je sat otkucao 14.00 odlazim da se nađem sa ekipicom ne jednom ručku na padinama Fruške Gore. A ručak... ne može biti bolji. Babuška i štuka na talandari. Vino Hamburg iz Bikića, za mene dok sam ostalima poneo malo Skovina makedonskog belog, i malo Ždrepčeve krvi. Ostali su pili i pivca pa je druženje potrajalo do 17.00 kada sam morao da idem u stan jer me je čekala druga ekipa koja je trebala da tovari kabaste stvari u kombi koji sam tom prilikom pozajmio. Ja sam bio šofer. Po prvi put vozim kombi. Ja i jedan drugar, a druga dvojica u Stilaću kumovom. Ja i moj kompanjon ko Paja i Jare. Dva vozača malo jača sede iza upravljača... Haha. I lagano. U tri ture dušmanski nameštaj je premešten u Berkasovo, kod „tajka“ koji nas je prigrlio pod tople skute i dao nam je pravi azil za razliku od ovih lažnih azilanata. Umorna ekipa za venčanja i sahrane konačno je oko 21.00 časova došla sa poslednjim komadom nameštaja i istovarila ga, a potom sela da popije po jedno pivo. Izuzev mene koji ga ne pijem.

Još jedan prođe dan...

Subota i nedelja rezervisani su za postavljanje stvari koje smo prethodnog dana onako velikodušno nabacali kod „tajka“ u dvorište. Auuu, jedva smo se nekako smestili i raspremili stvari tako da nikome ne smetaju. Ovde pored „tajka“ moram da zahvalim i svastiki koja je stala na „ludi kamen“ i velikodušno nam ustupila na taj način svoj devojački stambeni prostor, tako da kuća nije tesna a ni čeljad nisu besna.

Ponedeljak. Krečenje staroga stana. Proklinjao sam dan kada sam se rodio. Krečio nisam odavno. Još od tinejdžerskih dana kada smo moj kum i ja rešili da malo „prevaljamo“ moju momačku sobu. Pa smo se pošteno namučili da je okrečimo, pri čemu smo se složili da ormar „od zida do zida“ tako moderan u doba naših očeva i majki kao zadnji vrisak mode, ne pomeramo nego smo ga zaobišli u širokom krugu valjka i četke.

Sada sam imao ispomoć u vidu majstora za krečenje. Tašte.

I krenem ti ja da krečim. I što više krečim sve mi više pada na pamet scena iz kultnog filma „Kako je propao rokenrol“ gde Đura pada u kreč, pa kada ga panduri vide kažu „...pokojni Toza...“. E gledajući sebe sve više sam ličio na pokojnog Tozu.Kada je došao majstor da mi skine klimu smejao se kao lud pa mi kaže: „Jel ti krečiš sebe ili stan“. Bilo kako bilo, u smiraj dana bili smo zadovoljni svojim radom. Bolje je bilo od nekih samozvanih profesionalaca. Malo glanca i brisanja mrlja od „Jupola“ i stan je spreman za primopredaju.

Utorak.

Idem na posao.

23 dana

Za 23 radna dana kuća je podignuta i pokrivena. Ozidana ciglom, opšivena olucima, pokrivena crepom. Za 23 radna dana naš san je postao i postaje stvarnost. Uz neizmernu zahvalnost vrednoj grupi ljudi pala je i čast. Prvo je jedno prase od nekih 40-50 kila ( malo neko prase ) palo za slobodu, pa je otišlo na pečenje kod majstora deda Šuce koji je iz njega „iscedio“ mast i ostavio nam nekih 35 kila pečenja koje smo u slast skrckali sa sve reš pečenim repom i ušima. Prase je doduše bilo bez jabuke u ustima, ali kakvo god da je bilo pojelo bi se kao „masna vreća“ jer je ta subota 21.05.2011. godine bila veoma teška i naporna. Vreme je bili dosta sparno, grmelo je i sevalo, ali se gazda nije nikome „zamerio“ pa je pokrivanje prošlo u najboljem redu.

Crep je legao na krov kao „dupe na nošu“. Jedna ekipa je stavljala crep, a druga je čistila šut po kući i okolini tako da je dvorište zablistalo. Kamionom je šut izvezen napolje, i krenulo se na „zalivanje“ krova. Ekipa je potovarila stvari u kamion i nakon obavljenog ručka i poklona koje su dobili majstori su otišli u obližnje selo Bačince, gde od ponedeljka započinju novi posao na novoj kući. Unutrašnje malterisanje koje je ugovoreno pašće nakon što ta kuća bude podignuta, kada će u međuvremenu kod mene, takođe biti urađena kompletna vodovodna i elektroinstalacija do priključka na mrežu vodovoda i EPS-a, s tim da će majstor koji bude radio struju po kući takođe obaviti priključak i na EPS sistem, jer je od njihove strane angažovan kao podizvođač.

Što se vodovoda tiče, oni će sačekati da ih pozovem kada mi majstor bude odradio vodovod po kući, i kada unutrašnje malterisanje bude okončano. Jedina nedoumica je da li kod vodovoda koristiti plastične ili pocinčane cevi. Izbor je ostavlje na meni. I na vama, ako hoćete da pomognete savetima dragi čitaoci.

Što se tiče terase, njeno pokrivanje nije bilo obuhvaćeno ugovorom, te je ostalo na nama da odlučimo kako će to biti i da li želimo da nam ista ekipa to odradi, ili ćemo angažovati nekog drugog. Na kraju je moj dobri ćaća odlučio da nas časti terasom, tako da je terasa „o njegovom trošku“. A kako će biti izvedena ostaje na mom gospodinu ocu i izvođaču. Ja se koncentrišem na neke druge stvari.

Majstor mi je bio i za grejanje. I dao preporuku. Gusana peć „Viadrus“, panelni radijatori u prostorijama sa parketom, i kombinacija podnog i radijatorskog tamo gde su pločice ( hodnik, kuhinja i kupatilo ). I još jedna stvar koja je bitna, a to je bojler od 200l u podrumu, kombinovani, na struju i sistem centralnog grejanja. Naravno mešni ventili, pumpe ( cirkulaciona i recirkulaciona ) se podrazumevaju. Cena nije definisana jer smo odlučili da grejanje radimo samo dole dok će gore da sačeka. Ovo iz razloga što će i podovi u prizemlju i podovi na plafonu imati stiropor u podnoj košuljici, što je mislim dovoljno da ne dođe do odavanja toplote ka gornjem delu kuće, a opet dovoljno da se prizemlje kuće zagreje. Na ovaj korak smo se odlučili iz prostog razloga što nam gornji deo kuće nije u ovom momentu toliko ni bitan, jer je klinac mali i ima tek tri godine, a drugo dete je tek na putu, pa nije nužno i neophodno da sada sređujemo gornji deo kuće. U gornjem delu kuće prvo se mora odraditi izolacija krova sa verovatno kamenom ili mineralnom vunom, pa onda rigips, pa tek onda razmišljati o sređivanju soba, grejanju, kupatilu... Ali o tom potom i sve u svoje vreme.