U nekom od tekstova koje sam davno napisao ovde na blogu pojavilo se i pitanje hidroizolacije, tačnije kako je sada posmatram posle određenog vremena imajući u vidu da je nisam uradio kada sam gradio kuću.
Moram da kažem da hidroizolacija zaista nije loša stvar kod građenja kuće, a pogotovo kada imate nameru da pravite i podrum pa ulazite malo dublje u zemlju od onoga što je predviđeno za temelje kuće. Zaštita kuće od štetnih uticaja vode i vlage jedan je od bitnih faktora koji utiču na dugotrajnost samog objekta, ali i na zdravlje ljudi koji u njemu žive. To su činjenice koje ne možete i ne smete da prenebregnete u momentu kada ste se odlučili da krenete sa građenjem vaše kuće.
Jako je bitno i da znate sastav tla tamo gde želite da gradite kuću a pogotovo da znate na kojoj dubini možete da očekujete podzemne vode. Ja sam kuću gradio, kao što znate, kod starca na placu, a on je svoju izgradio pre nekih 39 godina, ima podrum i nikada nije imao problem sa podzemnim vodama niti vlagom u istom. Ovo iz razloga što je pored kuće napravljen starinski bunar u kojem je dubina do prve vode oko nekih 20 metara. Dakle 20 metara od neke nulte tačke u dubinu su naišli na vodu. Sada je taj bunar presušio tako da vode u njemu nema.
I moja i njegova kuća podignute su na brdu čija je neka visinska kota u odnosu na centar Šida nekih 10-ak metara, pa kada sam to sve stavio u jednačinu odlučio sam da ne idem sa hidroizolacijom jer se voda u ovom predelu nije odavno pojavljivala i mala je verovatnoća da će se i pojaviti.
Ali za nekog drugog ko je na nekom nižem terenu nije loše da razmisli o hidroizolaciji, pogotovo što to nije neka velika stavka u konačnoj cifri, a definitivno može da vas spasi raznih glavobolja.
понедељак, 25. јануар 2016.
четвртак, 15. октобар 2015.
Česma
...pa šta reći. Posle dužeg vremena eto mene opet. Razlog nije moja lenjost da pišem na blogu nego jednostavno stav da ako nemam nešto da prikažem a da se tiče kuće i okućnice kako se to staromodno kaže, nema potreba da pišem i ljudima namećem svoje stavove o raznim stvarima.
Ono što mi je dugo falilo u dvorištu je bila jedna obična česma. E, sad, česmi ima raznih. Gotovih, polugotovih, a ima i cigle, i ostalog materijala pa svako ko je vičan može sebi nešto da napravi.
Priznajem, ja nisam. Ja sam za varijantu dolaska majstora, a ne za sopstveno "majstorisanje" iako su me neki ubeđivali da se otisnem u tu avanturu, pa makar na česmi.
Česma je napravljena od dva, tačnije tri elementa. Dva veća i jedan manji. Crevo je već postojalo kao i mesto gde će se dotična nalaziti, pa sam morao da kupim samo slavinu, malo cementa i peska i platim majstora koji je to sve uredno povezao.
Suma sumarum oko 65 eura sve zajedno sa rukama mastora, odnosno oko 7.800,00 dinara. Na kraju je ista ofarbana u sivu boju dok ne čučne izolacija i fasada jednoga dana, pa će i ona da se ponovi.
Gotove česme kreću se od oko 2.500-3.000 koliko smo mi ovu platili pa ih ima sa cenom od preko 10.000 dinara, ali je to po meni bespotrebno bacanje para za nešto što treba da bude jednostavno i da vrši funkciju.
Prevedeno u svet automobila: ako srce bira Alfu mozak bira Volvo. Retko kada srce prevlada, pa je uglavnom siva moždana masa ta koja odnosi pobedu.
Valjda zato i nastupaju krize srednjih godina
Ono što mi je dugo falilo u dvorištu je bila jedna obična česma. E, sad, česmi ima raznih. Gotovih, polugotovih, a ima i cigle, i ostalog materijala pa svako ko je vičan može sebi nešto da napravi.
Priznajem, ja nisam. Ja sam za varijantu dolaska majstora, a ne za sopstveno "majstorisanje" iako su me neki ubeđivali da se otisnem u tu avanturu, pa makar na česmi.
Česma je napravljena od dva, tačnije tri elementa. Dva veća i jedan manji. Crevo je već postojalo kao i mesto gde će se dotična nalaziti, pa sam morao da kupim samo slavinu, malo cementa i peska i platim majstora koji je to sve uredno povezao.
Suma sumarum oko 65 eura sve zajedno sa rukama mastora, odnosno oko 7.800,00 dinara. Na kraju je ista ofarbana u sivu boju dok ne čučne izolacija i fasada jednoga dana, pa će i ona da se ponovi.
Gotove česme kreću se od oko 2.500-3.000 koliko smo mi ovu platili pa ih ima sa cenom od preko 10.000 dinara, ali je to po meni bespotrebno bacanje para za nešto što treba da bude jednostavno i da vrši funkciju.
Prevedeno u svet automobila: ako srce bira Alfu mozak bira Volvo. Retko kada srce prevlada, pa je uglavnom siva moždana masa ta koja odnosi pobedu.
Valjda zato i nastupaju krize srednjih godina
недеља, 22. фебруар 2015.
Dimnjak
...Evo mene posle dužeg vremena sa nekim zapažanjima u redovnom ekspolatisanju kuće. Danas ću da pričam o dimnjaku kao jednom veoma bitnom i važnom delu kuće koji može da vam zada puno glavobolje, a da toga niste ni svesni.
Naime, o čemu se radi.
Negde na početku samoga bloga ja sam naveo koje su specifikacije kuće koju gradim i šta je to što sam sa majstorima ugovorio. Između ostalog pao je dogovor da se dimnjak radi od "Šidelovih" komponenti, da je prečnika Fi 200...itd. E sad, sve je dobro urađeno, sa otvorom za čišćenje, koji se vidi na slikama koje sam postavio, i koji se nalazi u podrumu kuće.
Prvi savet za one koji grade - gledajte da jedan takav otvor obavezni imate i gore na odžaku. Nije obavezno ali je preporučljivo, jer može da olakša kasnije glavobolje oko čišćenja dimnjaka, da ne kažem odžaka po naški. Naime, teže je odžačaru da isti čisti odozdole, dakle iz podruma, jer mora da gura četku, a ovako mu je sigurno lakše da je od gore spušta. Pogotovo ako je zimski period, dakle ako se greje, a vama je odžak zapušen, kao što se, jelte, dogodilo na primer meni.
Neko me je od čitalaca pitao kako me služi peć i ja sam odgovorio izvrsno prvu sezonu,...i umalo da mi je ubaksuzira. Dakle prva sezona je prošla sjajno, peć greje za sve pare, u kući stvarno topolo...ALI, kao što to uvek biva, ove sezone krećemo grejanje po istom principu, dakle lože se drva, hrastovina iz Morovića, dobrog kvaliteta...i negde posle Nove Godine peć počinje da zeza, da sve više dimi, a ja se malo, malo pa osećam kao šunka u pušnici.
Razmišljam da to nije možda do smole koje ima, onako, ne mogu da kažem puno u ložištu, ali se vidi. Pa onda odlučujem da skinem čunak koji ide iz peći u odžak. On je bio dosta zapušen, pa sam ga pročistio kao i otvor koji je na samoj peći i na kojem se nalazi ona klapna koja služi za prigušivanje peći.
Nastavljam sa grejanjem, jedno 10-15 dana radi dobro, i onda opet ista pesma. Iznerviran odlazim na internet da vidim da li još neko ima problem. Starac mi uporno sugeriše da je možda u pitanju odžak, ali ja stalno kontam da je ipak novi odžak, samo godinu dana radio, prečnik velik...pa kako da se već zaguši.
Kuliram ja tako njega uredno, ali stvar sve gora i gora. Ja sve više plačem kad odem u podrum, sve više dima...i reši čovek da mi pomogne, pa sam uzme, kada sam ja bio na poslu, skine čunak koji se opet napunio, očisti ga, otvori odžak, četkom provuče i malo očisti, vrati čunak na mesto, oblepi ga blatom da ne vuče falš vazdug...i...jedno tako 10-ak dana. Pa opet.
E tu sam bio već poludeo, a razni majstori samo sipaju savete, tefali ti nalegajući termostat, te ovo, te ono....i na kraju vidi starac da je đavo odneo šalu i pozove on odžačara dok sam ja bio na poslu.
NARAVOUČENIJE: poslušaj starca i kad darove ne nosi.
Odžačar došao, doneo četku od 10m...i...tri kofe Jupola je on izneo amelja iz odžaka.
Za ne poverovati da samo za godinu dana odžak može toliko da se napuni. Posle toga ja sam još otvorio iza peći jedan cug za koji nisam znao da postoji, a nalazi se ispod same cevi, pričvršćen leptir šarafima i koji je takođe bio pun gareži koja tu napada kada se čisti peć.
Inače, sa dve četke, manjom i većom čistim dimovodne kanale često, ali danas sam rešio da ih malo detaljnije očistim i ostružem, ne samo sa četkama. Ljudi moji, šta je iz njih sve ispalo, pa to nije normalno. Dakle same četke ne znače mnogo, nego s vremena na vreme treba mehanički, oštrijim predmetom iste ostrugati, a onda sa četkom pročistiti. I ponovo odvrnem vijke i očistim ponovo onaj cug iza peći, a ispod cevi. Opet se nakupilo.
Šta da kažem...pamet u glavu i starca pored sebe.
Svako dobro.
Naime, o čemu se radi.
Negde na početku samoga bloga ja sam naveo koje su specifikacije kuće koju gradim i šta je to što sam sa majstorima ugovorio. Između ostalog pao je dogovor da se dimnjak radi od "Šidelovih" komponenti, da je prečnika Fi 200...itd. E sad, sve je dobro urađeno, sa otvorom za čišćenje, koji se vidi na slikama koje sam postavio, i koji se nalazi u podrumu kuće.
Prvi savet za one koji grade - gledajte da jedan takav otvor obavezni imate i gore na odžaku. Nije obavezno ali je preporučljivo, jer može da olakša kasnije glavobolje oko čišćenja dimnjaka, da ne kažem odžaka po naški. Naime, teže je odžačaru da isti čisti odozdole, dakle iz podruma, jer mora da gura četku, a ovako mu je sigurno lakše da je od gore spušta. Pogotovo ako je zimski period, dakle ako se greje, a vama je odžak zapušen, kao što se, jelte, dogodilo na primer meni.
Neko me je od čitalaca pitao kako me služi peć i ja sam odgovorio izvrsno prvu sezonu,...i umalo da mi je ubaksuzira. Dakle prva sezona je prošla sjajno, peć greje za sve pare, u kući stvarno topolo...ALI, kao što to uvek biva, ove sezone krećemo grejanje po istom principu, dakle lože se drva, hrastovina iz Morovića, dobrog kvaliteta...i negde posle Nove Godine peć počinje da zeza, da sve više dimi, a ja se malo, malo pa osećam kao šunka u pušnici.
Razmišljam da to nije možda do smole koje ima, onako, ne mogu da kažem puno u ložištu, ali se vidi. Pa onda odlučujem da skinem čunak koji ide iz peći u odžak. On je bio dosta zapušen, pa sam ga pročistio kao i otvor koji je na samoj peći i na kojem se nalazi ona klapna koja služi za prigušivanje peći.
Nastavljam sa grejanjem, jedno 10-15 dana radi dobro, i onda opet ista pesma. Iznerviran odlazim na internet da vidim da li još neko ima problem. Starac mi uporno sugeriše da je možda u pitanju odžak, ali ja stalno kontam da je ipak novi odžak, samo godinu dana radio, prečnik velik...pa kako da se već zaguši.
Kuliram ja tako njega uredno, ali stvar sve gora i gora. Ja sve više plačem kad odem u podrum, sve više dima...i reši čovek da mi pomogne, pa sam uzme, kada sam ja bio na poslu, skine čunak koji se opet napunio, očisti ga, otvori odžak, četkom provuče i malo očisti, vrati čunak na mesto, oblepi ga blatom da ne vuče falš vazdug...i...jedno tako 10-ak dana. Pa opet.
E tu sam bio već poludeo, a razni majstori samo sipaju savete, tefali ti nalegajući termostat, te ovo, te ono....i na kraju vidi starac da je đavo odneo šalu i pozove on odžačara dok sam ja bio na poslu.
NARAVOUČENIJE: poslušaj starca i kad darove ne nosi.
Odžačar došao, doneo četku od 10m...i...tri kofe Jupola je on izneo amelja iz odžaka.
Za ne poverovati da samo za godinu dana odžak može toliko da se napuni. Posle toga ja sam još otvorio iza peći jedan cug za koji nisam znao da postoji, a nalazi se ispod same cevi, pričvršćen leptir šarafima i koji je takođe bio pun gareži koja tu napada kada se čisti peć.
Inače, sa dve četke, manjom i većom čistim dimovodne kanale često, ali danas sam rešio da ih malo detaljnije očistim i ostružem, ne samo sa četkama. Ljudi moji, šta je iz njih sve ispalo, pa to nije normalno. Dakle same četke ne znače mnogo, nego s vremena na vreme treba mehanički, oštrijim predmetom iste ostrugati, a onda sa četkom pročistiti. I ponovo odvrnem vijke i očistim ponovo onaj cug iza peći, a ispod cevi. Opet se nakupilo.
Šta da kažem...pamet u glavu i starca pored sebe.
Svako dobro.
петак, 21. новембар 2014.
Metal i drvo
U nastavku priče oko građenja i ograđivanja ovog našeg "toplog porodičnog gnezda" moram da se pohvalim da smo u skorije vreme ( kad to kažem mislim da jedno mesec dana unazad ) ponovili se za polja i malu kapiju dok je velika kapija za sada u planu, a ka'će ne znamo.
Dakle sve ukupno za materijal smo mom "badži" dali 400 eura i rezultat je ispred vas. I mala kapija i polja su jednostavni, bez mnogo ukrasa i kičeraja, dakle što manje složenh elemenata radi lakšeg farbanja i održavanja. Izbor šare i izgled ostavio sam majstoru jer ne želim da se petljam u nešto gde neko drugi ima daleko više iskustva.
Sa druge strane, nedugo potom dobili smo od jednog prijatelja nekoliko tuja koje smo odlučili da posadimo u delu dvorišta prema komšiji.
Tuje su vrhunske, i nabavljene su iz rasarnika "Mlaka" a o njihovom izboru možete pročitati ovde:
https://www.facebook.com/rasadnikcetinara.mlaka
Na slikam se vidi i trava koja je u međuvremenu porasla i lepo se zeleni, tako da korak po korak ova kuća polako dobija svoju formu.
Dakle sve ukupno za materijal smo mom "badži" dali 400 eura i rezultat je ispred vas. I mala kapija i polja su jednostavni, bez mnogo ukrasa i kičeraja, dakle što manje složenh elemenata radi lakšeg farbanja i održavanja. Izbor šare i izgled ostavio sam majstoru jer ne želim da se petljam u nešto gde neko drugi ima daleko više iskustva.
Sa druge strane, nedugo potom dobili smo od jednog prijatelja nekoliko tuja koje smo odlučili da posadimo u delu dvorišta prema komšiji.
Tuje su vrhunske, i nabavljene su iz rasarnika "Mlaka" a o njihovom izboru možete pročitati ovde:
https://www.facebook.com/rasadnikcetinara.mlaka
Na slikam se vidi i trava koja je u međuvremenu porasla i lepo se zeleni, tako da korak po korak ova kuća polako dobija svoju formu.
среда, 15. октобар 2014.
Pelet
Jedna od čitateljki ovde na blogu postavila je pitanje oko peleta.
U mome neposrednom okruženju dve porodice krenule su sa grejanjem na pelet, a danas sam čuo i za treću. OVde ne bih sada o nekim kalorijskim vrednostima, tehničkim detaljima nego o čistoj isplativosti na način kako je ja kao laik gledam.
Jedna od porodica koristila je pelet prošle sezone i iskustva su jako pozitivna u domenu zagrevanja, konfora, automatizma, male količine pepela, pakovanja. Naime, kuća ima oko nekih 200m2 neto prostora po mojoj slobodnoj proceni. Peć na pelet je gusana, stari Radijator Zrenjanin za one koji se sećaju tog proizvođača. Kupljena je polovna nakon čelične, mislim Termomontove peći koja se uglavnom ložila na ugalj i gde je vlasnik, kako sam kaže, više bio ložač prekriven ugljenom prašinom nego "dingospo".
Potrošnja je bila nekih 4-5 tona peleta prošle sezone, pri čemu kuća nije imala izolaciju i sama zima je bila dosta blaga ( radi se o okolini Surčina ). To po meni nisu realni pokazatelji i tek će se prava potrošnja videti kada bude jača zima. Sticajem okolnosti kuća je ove godine izolovana, pa će se i to odraziti na ukupnu potrošnju. Veoma bitan faktor je i sama stolarija i o tome treba povesti računa.
Gorionik je Ferrolijev sa pužem, dozatorom i košem.
Jedna od najbitnijih stvari je i ujednačen kvalitet peleta koji se koristi, da bude jedan proizvođač, jedna "serija", jedna vrsta, a ne da se koristi više proizvođača iz različitih gradova, razlčita vrsta peleta, jer to sve kvari konačne parametre u potrošnji.
Ovaj drugi čovek ima još i veću kuću, od oko 350m2 i do sada je imao stari, dobri provereni TAM Štadler sa nadogradnjom za bojler, ali je konačno prešao na pelet od skora i već mu se za ovo kratko vreme svideo. Kuća mu je dobro izolovana, i sada je uzeo oko 10.5 tona od jednog proizvođača. Celokupna investicija sa sve kotlom ( kao moj iz prethodnih postova) Solid Therm, gorionik Bosch, puž, dozator, koš od 350kg...rad majstora...ovo, ono i suma sumarum je to zadovoljstvo koštalo 450.000 dinara.
Skupo, ali niko ne poredi kad krene sezona drva, pa traži prevoz, pa seci, pa cepaj, pa unosi, pa slaži...trista čuda. Ovako natovariš koš, podesiš neku unutrašnju temperatutu koja tebi odgovara i on sam pali, sam gasi, sam dozira...pepeo izneseš jednom u 7 dana jednu pepeljaru... dakle super...
U mome neposrednom okruženju dve porodice krenule su sa grejanjem na pelet, a danas sam čuo i za treću. OVde ne bih sada o nekim kalorijskim vrednostima, tehničkim detaljima nego o čistoj isplativosti na način kako je ja kao laik gledam.
Jedna od porodica koristila je pelet prošle sezone i iskustva su jako pozitivna u domenu zagrevanja, konfora, automatizma, male količine pepela, pakovanja. Naime, kuća ima oko nekih 200m2 neto prostora po mojoj slobodnoj proceni. Peć na pelet je gusana, stari Radijator Zrenjanin za one koji se sećaju tog proizvođača. Kupljena je polovna nakon čelične, mislim Termomontove peći koja se uglavnom ložila na ugalj i gde je vlasnik, kako sam kaže, više bio ložač prekriven ugljenom prašinom nego "dingospo".
Potrošnja je bila nekih 4-5 tona peleta prošle sezone, pri čemu kuća nije imala izolaciju i sama zima je bila dosta blaga ( radi se o okolini Surčina ). To po meni nisu realni pokazatelji i tek će se prava potrošnja videti kada bude jača zima. Sticajem okolnosti kuća je ove godine izolovana, pa će se i to odraziti na ukupnu potrošnju. Veoma bitan faktor je i sama stolarija i o tome treba povesti računa.
Gorionik je Ferrolijev sa pužem, dozatorom i košem.
Jedna od najbitnijih stvari je i ujednačen kvalitet peleta koji se koristi, da bude jedan proizvođač, jedna "serija", jedna vrsta, a ne da se koristi više proizvođača iz različitih gradova, razlčita vrsta peleta, jer to sve kvari konačne parametre u potrošnji.
Ovaj drugi čovek ima još i veću kuću, od oko 350m2 i do sada je imao stari, dobri provereni TAM Štadler sa nadogradnjom za bojler, ali je konačno prešao na pelet od skora i već mu se za ovo kratko vreme svideo. Kuća mu je dobro izolovana, i sada je uzeo oko 10.5 tona od jednog proizvođača. Celokupna investicija sa sve kotlom ( kao moj iz prethodnih postova) Solid Therm, gorionik Bosch, puž, dozator, koš od 350kg...rad majstora...ovo, ono i suma sumarum je to zadovoljstvo koštalo 450.000 dinara.
Skupo, ali niko ne poredi kad krene sezona drva, pa traži prevoz, pa seci, pa cepaj, pa unosi, pa slaži...trista čuda. Ovako natovariš koš, podesiš neku unutrašnju temperatutu koja tebi odgovara i on sam pali, sam gasi, sam dozira...pepeo izneseš jednom u 7 dana jednu pepeljaru... dakle super...
Završetak bedema
Davnih dana bedem je bio završen ali nikako nisam stigao od raznih obaveza da ga "poslikam" i postavim slike i napravim konačnu računicu šta je to i kako urađeno i kako izgleda.
Elem, računica i matematika kažu da je materijal ( ukupno ) za izradu bedema sa sve peskom, šljunkom, cementom, armaturom, binorima, blokovima od 25 i 12cm iznosio 78.000,00 dinara sa PDV-om i na to su došle još i ruke neimara u iznosu od 23.000 dinara, što mu suma sumarum dođe oko 101.000 dinara sa PDV.
Generalno mislim da nismo loše prošli jer je bedem stvarno urađeno majstorski. Ukopan u zemlju oko pola metra, dobro armiran, urađene betonske kape takođe armirane armaturnom mrežom i po meni dobro omalterisan. Dužina bedema sa delovima za malu i veliku kapiju je oko 21.30m od čega oko 4m otpada na te otvore a ostalo je "rezervisano" za ogradu.
Ovih dana trebalo bi da dođe i ograda za koju je dato 400 eur za materijal, dok su ruke "gratis" jer "badža" je "badža".
Badža za one neupućene ( for dummies ) je moje žene zet. Hahah, al sam objasnio. Znači zeni zet a meni "badža".
U svakom slučaju evo i slika:
Elem, računica i matematika kažu da je materijal ( ukupno ) za izradu bedema sa sve peskom, šljunkom, cementom, armaturom, binorima, blokovima od 25 i 12cm iznosio 78.000,00 dinara sa PDV-om i na to su došle još i ruke neimara u iznosu od 23.000 dinara, što mu suma sumarum dođe oko 101.000 dinara sa PDV.
Generalno mislim da nismo loše prošli jer je bedem stvarno urađeno majstorski. Ukopan u zemlju oko pola metra, dobro armiran, urađene betonske kape takođe armirane armaturnom mrežom i po meni dobro omalterisan. Dužina bedema sa delovima za malu i veliku kapiju je oko 21.30m od čega oko 4m otpada na te otvore a ostalo je "rezervisano" za ogradu.
Ovih dana trebalo bi da dođe i ograda za koju je dato 400 eur za materijal, dok su ruke "gratis" jer "badža" je "badža".
Badža za one neupućene ( for dummies ) je moje žene zet. Hahah, al sam objasnio. Znači zeni zet a meni "badža".
U svakom slučaju evo i slika:
TRAVA ( al' ne kanabis ) već ona, zelena, fudbalska, dvorišna...
Tekst je nastao kao sublimacija tekstova sa raznih foruma, a vezano za moj travnjak koji sam već oformio. Tačnije, pre jedno dve nedelje sam posejao svoju travicu i nedugo potom, za nekig 7dana su nikle prve vlati trave, a danas je stanje daleko bolje.
Sledi tekst o travi koji je meni puno pomogao.
Tekst je preuzet sa sajta: http://www.uputstva.rs/52-sejanje-trave.html
„ Prilikom izbora odgovarajuće smeše za sejanje moramo uzeti u obzir da postoji više vrsta travnjaka, a samim time, više vrsta smeša. Postoje travnjaci za hlado- vinu i za osunčani deo bašte, travnjaci koje su namenjeni intenzivnom gaženju i ukrasni travnjaci itd. Smeše se razlikuju po zastupljenosti pojedinih vrsta trava sa različitim osobinama.
U njima dominiraju engleski ljulj (Lolium perene), prava livadarka (Poa pratensis), crveni vijuk (Festuca rubra) itd. Pored izbora odgovarajuće smeše važno je i da ona ima klijavost preko 80 % i da je od datuma proizvodnje prošlo manje od 12 meseci. Ukoliko na pakovanju ne piše preciznije, važno je da znamo da nam je potrebno oko 30g/m2 kvalitetnog semena.
Najbolje vreme za setvu, u našim uslovima, je period septembar – oktobar ili mart – april, kada je zemljište toplo i ima dovoljno padavina. Na fino usitnjeno i iznivelisano zemljište, trava može da se seje ručno ili mašinski sa rasturačem veštačkog đubriva.
Kod ručnog sejanja, prostor moramo razdeliti na manje celine kako bi lakše rasporedili seme. Zatim treba izmeriti potrebnu količinu semena za taj prostor, podeliti na dva dela i posejati polovinu u jednom a drugu polovinu u drugom pravcu. Treba izbegavati sejanje po vetrovitom vremenu. Posle setve lagano pregrabuljati površinu zemlje, da bi seme palo na optimalnu dubinu od oko 1 cm, a zatim, metalnim valjkom ili buretom napunjenim vodom ili peskom sabijamo zemljište,kako bi seme došlo u što bolji kontakt sa tlom, što će mu omogućiti brže i ujednačenije nicanje.
Zalivanje se vrši neposredno posle sejanja ili kasnije ako je tlo vlažno i to finim mlazom vode da bi izbegli pomeranje semena. Redovnim zalivanjem u fazi klijanja semena i neposredno posle nicanja ćemo osigurati ravnomerno i brzo formiranje travnatog pokrivača, dok se trava ne razvije i pusti koren, kada će se i potrebna količina vode osetno smanjiti.
Ne sme se dozvoliti da se zemljište u području u kome je seme (1-2 cm) osuši. Posle nedelju – dve pojaviće se i prve vlati trave, što zavisi od vrste trave, temperature zemljišta i vazduha, kao i vlažnosti tla. Prvo košenje obaviti kada trava dostigne visinu oko 8 cm, da ne bi nepotrebno iscrpljivali mladu biljku. Posle košenja može se rasturiti kombinovano đubrivo sa povećanim sadržajem azota da bi ubrzali rast i razoj trave„
Sledi tekst o travi koji je meni puno pomogao.
Tekst je preuzet sa sajta: http://www.uputstva.rs/52-sejanje-trave.html
„ Prilikom izbora odgovarajuće smeše za sejanje moramo uzeti u obzir da postoji više vrsta travnjaka, a samim time, više vrsta smeša. Postoje travnjaci za hlado- vinu i za osunčani deo bašte, travnjaci koje su namenjeni intenzivnom gaženju i ukrasni travnjaci itd. Smeše se razlikuju po zastupljenosti pojedinih vrsta trava sa različitim osobinama.
U njima dominiraju engleski ljulj (Lolium perene), prava livadarka (Poa pratensis), crveni vijuk (Festuca rubra) itd. Pored izbora odgovarajuće smeše važno je i da ona ima klijavost preko 80 % i da je od datuma proizvodnje prošlo manje od 12 meseci. Ukoliko na pakovanju ne piše preciznije, važno je da znamo da nam je potrebno oko 30g/m2 kvalitetnog semena.
Najbolje vreme za setvu, u našim uslovima, je period septembar – oktobar ili mart – april, kada je zemljište toplo i ima dovoljno padavina. Na fino usitnjeno i iznivelisano zemljište, trava može da se seje ručno ili mašinski sa rasturačem veštačkog đubriva.
Kod ručnog sejanja, prostor moramo razdeliti na manje celine kako bi lakše rasporedili seme. Zatim treba izmeriti potrebnu količinu semena za taj prostor, podeliti na dva dela i posejati polovinu u jednom a drugu polovinu u drugom pravcu. Treba izbegavati sejanje po vetrovitom vremenu. Posle setve lagano pregrabuljati površinu zemlje, da bi seme palo na optimalnu dubinu od oko 1 cm, a zatim, metalnim valjkom ili buretom napunjenim vodom ili peskom sabijamo zemljište,kako bi seme došlo u što bolji kontakt sa tlom, što će mu omogućiti brže i ujednačenije nicanje.
Zalivanje se vrši neposredno posle sejanja ili kasnije ako je tlo vlažno i to finim mlazom vode da bi izbegli pomeranje semena. Redovnim zalivanjem u fazi klijanja semena i neposredno posle nicanja ćemo osigurati ravnomerno i brzo formiranje travnatog pokrivača, dok se trava ne razvije i pusti koren, kada će se i potrebna količina vode osetno smanjiti.
Ne sme se dozvoliti da se zemljište u području u kome je seme (1-2 cm) osuši. Posle nedelju – dve pojaviće se i prve vlati trave, što zavisi od vrste trave, temperature zemljišta i vazduha, kao i vlažnosti tla. Prvo košenje obaviti kada trava dostigne visinu oko 8 cm, da ne bi nepotrebno iscrpljivali mladu biljku. Posle košenja može se rasturiti kombinovano đubrivo sa povećanim sadržajem azota da bi ubrzali rast i razoj trave„
Пријавите се на:
Постови (Atom)