Pogađate, radi se o Fiat Multipli – kompaktnom minivanu za šest osoba koji je toliko čudan i nezgrapan a opet toliko oreginalno osmišljen i urađen da je to prosto fascinantno.
I dok su drugi proizvođači išli utabanom stazom, etabliranom, Fiat je igrao smelo i inovantno pa je, umesto stvaranja još jednog kombija na osnovu kompaktnog automobila, Multiplu kreirao iznova, od samog početka.
Time je, što bi rekao Gidra u „Žikinoj dinastiji“, razbio „monotoniku“ koja je do tada vladala kod većine drugih proizvođača jer je automobil imao ogromnu širinu od 187 cm dok je dužina bila prihvatljiva i iznosila je samo 399,5cm čime je bio u granicama „Golf klase“.
Kao što sam rekao, Fiat Multipla je svoj debi imao 1998. godine, i to kod domaćina Italijana, a potom nešto kasnije i u drugim zemljama. I danas kada se pogleda ovaj automobil jednostavno ne možete da mu pronađete pandan, čime se po meni izjednačio u tom faktoru oreginalnosti i prepoznatljivosti sa, na primer WV Bubom, Spačekom, Ajkulom, Jaguarom E-tipe, čuvenom 911-com, pa onda Mercedesom 123-om, Mini Morisom...itd.
Istorijski posmatrano, naziv Multipla nije ništa novo jer je taj naziv već nosio predak koji se proizvodio u periodu od od 1956. – 1969. godine a na osnovu svetski poznatog modela 600. Posle dede došao je unuk.
Interesantno, najveći otpor kupovini ovoga automobila od strane „pater familiasa“ srećemo upravo kod pripadnica lepšeg pola koje tolko polažu na kartu mode i dizajna, dok nama muškarcima koji smo svesni da je lepota prolazna, takve stvari ne igraju glavnu ulogu. Na prvom mestu je praktičnost ovoga automobila pa smo spremni da progutamo i na primer neke mane kao što je to početni nizak nivo izrade zarad funkcionalnosti i jeftinog održavanja po čemu su uglavnom automobili marke Fiat poznati na ovim prostorima.
Prosto oslikavaju onu našu narodnu: „Koliko para toliko i muzike“.
Fiat Multipla je doživela ukupno tri modernizacije. Prvu 2002. doneo manje unutrašnje modifikacije, povećanu snagu do 85 kw turbo motora i bočne vazdušne jastuke kao deo standardne opreme. Dodatne modifikacije su bile 2004. i 2006.
Najveći od njih u proleće 2004. godine kada je radikalno promenjen izgled prednjeg dela vozila. Dužina modela je povećana za manje od 10 cm do 4.09 m (originalna verzija imala manje od 4 m). Radikal restailing je želja fiata da privuče nove kupce kojima su oblici originalne verzije ružni. Na kraju 2006. godine promenjeno je par vizuelnih detalja. 1.9 JTD turbodizel je zamenjen sa modernim Multijet motorom, takođe sa kapacitetom od 1,9 litara, koji obezbeđuje 88 kw.
Nasuprot popularnom verovanju vezanom za Fiat automobile kao prilično nepouzdane i sklone kvarovima Multipla je dosta pouzdanao prevozno sredstvo, koje obično nema problema da stigne do cilja, pogotovo ako se na mestu motora nalazi sada već čuveni Fiatov JTD dizelaš koji je dosta evoluirao, a koji mnogi porede sa legendarnim Mercedesovom motorima iz 123-e i 124-e koji su bili poznati po svojoj dugovečnosti.
Moja malenkost imala je prilike da se u nekoliko navrata vozi ovim automobilom, par puta na kraćim, pretežno gradskim relacijama, a jedanput i na nešto dužu turu do Petrovca na Mlavi. Malo je reći da sam oduševljen funkcionalnošću ovoga automobila. U pitanju je bila uvek Mk1 verzija, da ne kažem „Buljavi“ sa tri reda farova.
Ulaskom u vozilo vozač instinktivno traži instrument tablu iza volana, ali se ona nalazi pomerena ka desnoj strani volana, više ka sredini vozila, blago zakošena ka vozaču. Morate se navići da sama plastika nije u početku bila visokog kvaliteta, ali je to Fiat popravio u kasnijim revizijama modela. Takođe još jedna specifičnost je i ručna kočnica koja se nalazi sa leve strane vozačevog sedišta
Sam prtljažnik je osnovne zapremine od oko 430l i za veliku većinu nas je sasvim dovoljan, a kome to nije dosta uvek postoji mogućnost obaranja sedišta, koje svojim kombinacijama prevazilaze najluđe snove i maštanja. Ukupna zapremina kada se sva sedišta sem vozačevog izvade iznosi 1900l.
Čudan izgled kabine uslovljen je i velikim staklenim površinama koje su omogućile da pogled kroz stakla bude odličan, a veličina spoljnih retrovizora je takođe dobra, jer pružaju vozaču veoma dobar pregled šta se dešava oko automobila. U pogledu nekih pregrada postoji hendikep u odnosu na na primer jedan Reno Senik II, ali ih ipak ima sasvim dovoljno za prosečnog korisnika.
Specifičnost ovoga automobila je broj sedišta i njihov razmeštaj u unutrašnjosti. Napred Multipla ima tri sedišta, a ono srednje sedište može se malo pomeriti napred-nazad kako bi omogućila osobi koja sedi na tom sedištu da ne smeta vozaču pri rukovanju menjačem. S obzirom da je vozilo vanredno široko, sva tri putnika u prednjem redu mogu komforno da sede napred, a kada se centralno sedište u prednjem redu preklopi nastaje mali stočić koji u sebi ima 4 držača za čaše.
U pogledu opreme ona je standardna za automobile toga vremena a podrazumeva prednje i bočne vazdušne jastuke, električne prozore i retrovizore, centralno zaključavanje, ABS, klimu, pa čak i parking senzore i za neke modele još i webasto, bluetooth, fabričku navigaciju ili CD sa komandama na volanu...itd.
Što se tiče motorizacije Fiat Multipla je tokom svoje epopeje bila dostupna sa benzinskim i dizel motorima. Benzinski motor bio je 1.6 sa 76 kw/103 KS, a dizel je na početku imao 105 KS a potom 110ks krajem 2000. godine, 115ks u 2002. godini i na kraju 120ks od 2006. godine.
Dizel je „majka“ svake Multiple. Naprosto činjenica je da dizel motori Fiata iz JTD divizije uživaju veoma visoku trajnost bez obzira koju ste varijantu JTD izabrali, a kao njegove najčešće slabosti navode se plivajući zamajac i protokomer, mada to ume da budu i poneko vakum crevo koje vremenom postane porozno ili krene da vuče „falš vazduh“ pa izgleda kao da motor nema snage.
I za kraj može da posluži jedno poređenje, da ne kažem anegdota: Kažu za Multiplu da izgleda kao javna kuća. Sramota je kada te neko vidi da ulaziš u nju, sramota te je kada te neko vidi da izlaziš iz nje, ali dok si unutra tebi je lepo.
